Nakon što je prošle nedelje izabran pobednik na nedavno raspisanom konkursu za blok 42, juče je i zvanično predstavljeno izabrano rešenje, kao i ostali konkursni radovi. Među preko 50 raznih timova iz više zemalja koji su učestvovali na javnom konkursu, izabran je rad tima “Proaspect” koga su činili Milan i Vladimir Lojanica sa svojim saradnicima. Pored ovog rešenja drugonagrađeni rad je bio delo Dragana Vukovića i "Kolubara invest gradnje", a otkupljena su još 4 dodatna rada tako da svi mogu svojim elementima dopunjavati konačno rešenje. Mi ćemo se u ovom izadnju baviti urbanističkim i arhitektonskim detaljima pobedničkog rešenja i njegovim viđenjem razvoja ovog novobeogradskog bloka.

Kao što smo ranije pisali, konkurs je imao jasne funkcionalne odrednice, gde je zadatak integracija transportnih i komercijalno-poslovnih sadržaja. Ukupna dozvoljena površina kompleksa je zacrtana na 180.000 kvadrata, i u tom smislu izabrano rešenje predstavlja maksimalnu dozvoljenu izgrađenost. Rešenje obuhvata jasno podeljene podceline, ali su sve ambijentalno i komunikacijski povezane. U suštini, uvek je izazov svesti stvari na čovekovu meru kad je reč o Novom Beogradu, pogotovo kad se radi plan za blok koji se prostire na impresivnih 20 hektara.

Planski ovaj blok može da primi samo 180.000 kvadrata sa visinskim ograničenjem do 150 metara. Kada govorimo o pobedničkom rešenju, čini nam se da je i ovde postignut kvalitetan balans. Naime, ovde je predloženo da se ne ide do maksimalnih 150 metara, već je kvadratura distribuirana na tri objekta od po 100 metara visine. Visinski markeri ili kule nisu grupisane u klastere već su pozicionirane na ivicama bloka, tako da omeđuju prostor i daju elegantan visinski akcenat. Među ostalim predloženim rešenjima bilo je različitih opcija u tom smislu, od jedne dominantne kule, više kula ili niza zgrada, ali može se reći da je pobedničko rešenje tima “Proaspekt” ponudilo zadovoljavajuće rešenje, pogotovo u kontekstu čitavog projekta. Treba imati u vidu da će ovi objekti biti dodatno prilagođavani potrebama potencijalnih investitora.

Pored komercijalno-poslovnih sadržaja, najvažnije gravitacione tačke će biti transportni terminali nove autobusko-železničke stanice Novi Beograd. Prvi značajni zadatak bila je razrada pročelja stanične zgrade sa produžetkom velikog platoa iz Bulevara Milutina Milankovića. Ovo pročelje je praktično “lice” kompleksa, a sa velikim prilaznim platoom dominiraće budućim vizuelnim utiskom čitavog okruženja. Pobedničko rešenje je u tom smislu formiralo manju ambijentalnu celinu koja se sastoji iz vizulenog markera u vidu kule, zatim stanične zgrade i prostranog pešačkog platoa, sa velikim zelenim površinama. Stanična zgrada je objekat na dva sprata (P+2), na koju se oslanja 23-spratna hotelska kula. U odnosu ova dva objekta je naglašen odnos horizontalnih i vertikalnih usmerenja karakterističan za novobeogradski modernizam i u tom smislu ostvaren je solidan sklad. Glavna stanična zgrada će takođe imati i posebno izražajnu nadstrešnicu, koja dodatno ističe njene oštre linije i horizontalnu osu.

Stanična zgrada se dalje nadovezuje na železničke perone, koji su posebno rekonstruisani sa staklenim frontom i nadstrešnicama. Na postojećem vijaduktu postoji 8 perona, koji će prema renderima biti potpuno modernizovani i pokriveni, dok bi se na donjem nivou razvijale brojne saobraćajne i pešačke komunikacije. Bočno iz Ulice Antifašističke borbe i sa druge strane iz Ulice Đorđa Stanojevića predviđeni su pristupi garaži hotela i železničke stanice. Dalje blok preseca koridor UMP-a, i ovde je to zamišljeno kao prostor sa zelenilom i pešačkim vezama ka autobuskoj stanici. Treba imati u vidu da se ispod vijadukta UMP-a nalazi i buduće stajalište šinskog sistema sa novog mosta, tako da će se tu pristigli putnici dalje razdvajali prema svom odredištu u okviru kompleksa.

I konačno najvažnija funckija novog bloka jeste njegov autobuski terminal sa pratećim sadržajima koji se prostire od UMP-a do izlaza na Ulicu Jurija Gagarina. U okviru ove velike celine se nalazi 60 odlaznih i 15 dolaznih perona, zgrada sa pratećim komercijalnim sadržajima uz stanicu, poslovnom kulom i velikim supermarketom. Prostor autobuske stanice biće od UMP koridora odvojen dugačkim komercijalno-poslovnim objektom (P+5), koji ograničava novu funkcionalnu celinu.Na donjem nivou se nalaze odlazni i dolazni peroni, dok je glavni ulaz u autobusku stanicu postavljen ka Ulici Antifašističke borbe, sa velikim parkingom i platoom ka ulici. Iza objekta zamišljen je izdignut plato koji će biti i veza ostalim delovima celine, pre svega sa poslovnom kulom, ali i pešackom pasarelom koja vodi preko Ulice Antifašističke borbe do komercijalnog centra na prostoru današenjeg OTC-a. Druga poslovna kula je zapravo kompleks dve kule na istoj osnovi. Jedna kula ima 23 sprata, dok je druga sa 13, a međusobno su povezane pešačkim toplim vezama na višim spratovima.

U delu ka Jurija Gagarina je zamišljena mala pejzažna intervenija što je jako lep dodatak. Naime supermarket koji izlazi na Jurija Gagarina je praktično pokriven, a kao reljefna intervencija u prostoru formira veštačko uzvišenje. To uzvišenje je zamišljeno sa zelenom pokrivkom i drvećem, što je nama bio jako zanimljiv predlog.

I treći veliki deo pokriven ovim rešenjem jeste buduća upotreba prostora današnjeg OTC-a. Ovim rešenjem tu je zamišljen komercijalni prostor u vidu manjeg tržnog centra sa poslovnim kulama. Kule formiraju ugao na ukrštanju Ulice Antifašističke borbe i Jurija Gagarina, dok se u osnovi nalazi manji tržni centar.

Sve u svemu vrlo kompleksan projekat, koji obuhvata jako mnogo aspekata bilo arhitektonski, programsko-funkcionalni ili jako važni saobracajni. Saobraćajne implikacije ovakvog projekta na širi sistem tek treba sračunati u daljim analizama, ali što se tiče zahteva konkursa ovde je predstavljeno jedno ogromno saobraćajno čvorište za kolski saobraćaj, gradski saobraćaj, tranzit UMP, kompletan autobuski terminal, železnički terminal, mirujući i snabdevački i interventni saobraćaj.

U svakom slučaju, od novih javnih objekata se očekuje da budu nosioci razvoja arhitekture. Javne zgrade su izvrsna prilika da sistem podiže standarde u estetici, da promoviše inovativnost i kreativnost, da menja i obogaćuje okruženje. Ako se uzmu u obzir svi aspekti pobedničkog rešenja možemo reći da je izabrano konzervativno, ali vrlo elegantno rešenje. Na osnovu njega će biti izrađen Plan detaljne regulacije, i dalje projekat prve faze. Kao najvažniji deo se ističe autobuska stanica i ona će biti sigurno realizovana u prvoj fazi, ali za ostale delove izgledi su mnogo maglovitiji. U svakom slučaju, Beograd je napravio prve praktične i nezaobilazne korake na planu izgradnje nove autobuske stanice.