Sta jedemo?

Otvorene diskusije, mali kutak odmora od urbanističkih tema

Moderator: Igor

nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Sta jedemo?

Postod nikola011 » Pet Nov 30, 2012 8:54 pm

.

Trudim se da koliko toliko gledam sta kupujem, ali kad vidim neki ovakav tekst, onda ne znam da li to uopste vredi.
Evo jedne teme gde mozete staviti neka upozorenja, stetnost nekih namirnica, sta preporucujete, sta ne preporucujete...



Sta mislite da ce drzava da uradi sa ovim kukuruzom?
Definitivno ne moze da ga izveze.

Stručnjaci: Kukuruz u Srbiji je zatrovan
Beta | 30. 11. 2012. - 12:44h izmena vesti 17:37h

Najveći deo ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji je kontaminiran i u sebi sadrži otrovne materije, izjavio je danas generalni direktor preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" Marinko Ukropina.

Slika

Ukropina je za današnji "Mađar So" rekao da je u njihovim laboratorijama utvrđeno prisustvo aflatoksinima u kukuruzu, najkancerogenijeg poznatog jedinjenja koje se može naći u hrani za ljude i životinje.
Prema njegovim rečima, kontaminaciju kukuruza izazvala je suša i da se na osnovu ispitanih uzoraka može zaključiti da je svega 32 odsto ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu.
- Do sada sprovedena ispitivanja ukazuju na koncentracije aflatoksina koje su iznad dozvoljenih i pozivaju na hitnu reakciju nadležnih državnih službi i svih subjekata u lancu proizvodnje, skladištenja, prodaje i prerade kukuruza - rekao je Ukropina.
Prema njegovim rečima, na osnovu ispitanih 375 uzoraka u laboratoriji preduzeća "SGS Srbija", može se zaključiti da je svega 32 odsto kukuruza bezbedno za ljudsku upotrebu, a rezultati ispitivanja proveravani su i u drugim laboratorijama u njihovoj mreži.
- Podatak ima statističku težinu i reprezent je stanja celokupnog roda kukuruza po pitanju kontaminacije aflatoksinima i ukazuje da jednim odgovornim upravljanjem možemo da zaštitimo najosetljivije kategorije. Svakako, prioritetan je monitoring svih uskladištenih količina - naveo je Ukropina.
On dodaje da svi pokazatelji ukazuju da je do razvoja gljivica došlo na poljima i
da je izostala pravovrema reakcija, koja je donekle mogla ublažiti problem.
Iako je problem identifikovan u postžetvenom periodu, nije kasno da se preko ozbiljnog akcionog plana zaštiti zdravlje svih konzumenta kukuruza i proizvoda od kukuruza - rekao je Ukropina.
Direktor "SGS Srbija" dodao je da je ove godine problem sa aflatoksinima poprimio pandemijske razmere i da je u manjoj ili većoj meri prisutan u svim zemljama koje se bave uzgajanjem kukuruza, poput Mađarske, Rumunije i Bugarske, ali je stepen kontaminacije mnogo povoljniji, zbog činjenice da su primenile adekvatne mere i u predžetvenom i u postžetvenom periodu.

Šta su aflatoksini?

Aflatoksini su toksični produkti plesni Aspergillus flavus, koji mogu biti prisutni u stočnoj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodnju ljudske hrane, kao i u žitaricama, kukuruzu, krumpiru, voću, orašastom voću i hrani životinjskog porekla, posebno mleku, ako su životinje hranjene kontaminiranom stočnom hranom.
Ta plesan može zahvatiti sve procese od uzgoja i žetve, preko skladištenja do prerade, njena pojava uslovljena je klimom geografskim položajem, agrotehničkim merama i načinom prerade sirovina.
Stručnjaci navode da aflatoksini oštećuju jetru i druge organe i izazviaju rak jetre.
Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) smatra da kad su u pitanju aflatoksini nije moguće postizanje apsolutne sigurnosti hrane, odnosno da maksimalno dopuštena količina bude jednaka nuli. Povremena konzumacija malih količina aflatoksina je neizbežna, ali u tom slučaju FDA smatra da je rizik za pojavu bolesti vrlo nizak.

Direktor "Žita Srbije": Nema razloza za paniku

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković izjavio je danas da nema razloga za paniku zbog zaraženosti ovogodišnjeg roda kukuruza kancerogenim aflatoksinima, jer se kroz pojačanu kontrolu i inspekciju može sačuvati zdravstvena ispravnost hrane za ljude i životinja.
On je rekao da će negativne posledice kontaminacije kukuruza aflatoksina na najvećem procentu ovogodišnjeg roda osetiti proizvođači, jer će zbog toga izvoz biti drastično smanjen. Popust oko utvrđivanja aflatoksina je napravljen još tokom vegetacije kukuruza, jer poljoprivredne stručne službe i instituti koje prate primenu hibrida koje su proizveli, nisu na vreme upozorile proizvođače.
- Tada je već moglo da se odluči da se zaraženi i zdravi kukuruz razdvoje nakon berbe, što nije učinjeno, pa je sav kukuruz skladišten zajedno - naveo je on.
Saković je kazao da su odgovorni u državi upoznati s problemom već mesec dana i da treba očekivati da su pojačane kontrole na svim nivoima za sve proizvode od kukuruza, navodeći da postoje načini prerade i detoksikacije da se taj otrov ne nađe u stočnoj i hrani za ljude, odnosno u mleku i mesu.
Prema njegovim rečima, stočnoj hrani i koncentratima mogu da se dodaju određeni minerali koji omogućavaju da životinja kroz izlučevine izbaci otrov iz organizma i ne veže ga u meso.
Govoreći o izvozu kukuruza, on je naveo da bi se moglo desiti da on ove godine dostigne 30 odsto prošlogodišnjeg, na šta će pored umanjenja roda zbog suše, uticati i aflatoksini u kukuruzu.
On je objasnio i da kod aflatoksina postoji određeni nivo tolerancije na prisustvo u poljoprivrednim proizvodima, a procenat se razlikuje od zemlje do zemlje i od namene tih proizvoda, zbog čega neke količine domaćeg kukuruza mogu da se izvezu, a druge ne.
stf
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10928
Pridružio se: Pet Jan 22, 2010 4:33 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 8690
Pohvalio: 1976

Re: Sta jedemo?

Postod stf » Pet Nov 30, 2012 9:09 pm

Није спорно да је кукуруз пропао, па чак и да је отрован, али је невероватно да се неки наизглед банални догађаји тако надовежу један на други:

1. Прво се догоди невероватно дуга суша која је иначе потпуно неприродна јер је немогуће да не падне кап кише у толиком временском интервалу на овим климатским подручјима.

2. Потом се као "спасиоц" појави баш Монсато да понуди семена биљака отпорних баш на сушу.

3. Затим се утврди да је услед суше кукуруз канцерогенији од азбеста.

........... А све време као позадинска прича се мало мало па појави ХАРРП .....
Trenutno ne gledamo dovoljno daleko u buducnost ... treba gledati mnogo dalje ....da bi buducnost sto pre postala sadasnjost !!!
Pohvale za post: 1
MilisaV
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5148
Pridružio se: Sre Jan 12, 2011 12:03 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1303
Pohvalio: 1024

Re: Одг: Sta jedemo?

Postod MilisaV » Pet Nov 30, 2012 9:10 pm

šta se Valja iza brega. kome odgovaraju ovakvi tekstovi koji imaju loše posledice po srpskog seljaka.


uvoznički lobi?!

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
borac za bolje sutra

bez splavova na rekama
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8372
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3078
Pohvalio: 747

Re: Sta jedemo?

Postod boca-ica » Sub Dec 01, 2012 10:29 am

Samo zato što su se kod nas specijalizovali da zaradjuju na tudjoj nesreci
ne znači da nesreca i ne postoji
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26347
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12445
Pohvalio: 5217

Re: Sta jedemo?

Postod direktor » Sub Dec 01, 2012 3:37 pm

Mora li za sve da se otvara tema neka se otvori jedna opsta o poljoprivredi.Pa mora monsanto da se probije preko naseg ulaska u EU i GMO ide sa tim
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Sub Dec 01, 2012 6:59 pm

Pa necemo ovde samo o poljoprivredi, cekaj da se malo zagrejem, ovo je pocetak :-)
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Sre Dec 05, 2012 8:37 pm

Pomislio sam i ja da je neka namestaljka, ali izgleda da svi sada priznaju da su znali da je kukuruz zatrovan.
A koliko vidim, mi cemo ga pojesti po svoj prilici.


Želja za profitom skrivala otrov u kukuruzu
N. S. - M. N. S. | 04. decembar 2012. 20:55 | NOVOSTI

Da je srpski kukuruz zaražen otorvnim aflatoksinima bilo poznato u Evropi još početkom oktobra. Sistemska kontrola poljoprivrednih proizvoda ne postoji


EVROPA je još početkom oktobra znala da je ovogodišnji rod kukuruza iz Srbije zaražen otrovnim aflatoksinima. Italija je tada sa svojih granica vratila kontingent srpskog zrna, a istog momenta obavešteni su potrošači sa svih tržišta Evropske unije. U Srbiju je vest da je domaći kukuruz kontaminiran „stigla“ posle gotovo dva meseca.

Upozorenje da je kukuruz iz Srbije nebezbedan za upotrebu, po čitavom Starom kontinentu „raširio“ je RAPEKS - sistem obaveštavanja i uzbunjivanja. Ovaj sistem velikom brzinom šalje potrošačima podatke o svim proizvodima čija upotreba je opasna po zdravlje ljudi i životinja. Kod nas kupci mogu da se informišu putem sajta NEPRO.

- I Srbija preuzima podatke iz evropskog sistema za alarmiranje - kaže za „Novosti“ Vera Vida, predsednik Centra za potrošače Srbije. - Po zakonu, svaki nezbezbedan proizvod mora da se povuče sa tržišta, ali to pravilo važi za članice Evropske unije. Verujem da je informacija da je kukuruz zatrovan, određenim krugovima bila poznata i u Srbiji, ali da se zataškavala. To je neko znao, ali mu nije odgovaralo da se raširi takva vest. Ko bi to mogao da bude? Najverovatnije svi koji su tu zarađivali.

SIGURNIJE I POLJOPRIVREDNICI smatraju da bi za njih bilo dobro da postoji laboratorija koja bi analizirala bezbednost poljoprivrednih proizvoda. - Kada nađem kupca za moje jabuke, moram da platim analize u nekoj od akreditovanih laboratorija - kaže Stojan Marjanović, voćar iz Starog Slankamena.
- Kada bismo imali državnu laboratoriju, verovatno bi cene bile povoljnije, ili bi bar bile subvencionisane. S druge strane, verovatno bi i povećana kontrola sprečila dolazak svega i svačega na pijace, pošto smo tu, zasad, bukvalno, bez prave kontrole...

Da li je i problem sa zatrovanim kukuruzom još jedan pokazatelj koliko je srpski potrošač obavešten o sigurnosti proizvoda na sopstvenom tržištu. Zabrinjava i činjenica da pojedini proizvodi, koje je Evropa proglasila nebezbednim, u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu.

Još veći problem je i to što sistemska kontrola poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ne postoji.

Prema rečima dr Jovanke Lević, direktora novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, naša zemlja nema državnu referentnu laboratoriju, koja bi bila zadužena za analize, a ni državni organ, koji bi sistematski kontrolisao ispravnost i stanje poljoprivrednih proizvoda, odnosno, davao zadatke za analiziranje nekoj od četrdesetak akreditovanih laboratorija.

- Svi rezultati do kojih akreditovane laboratorije dođu, su tačni, jer su laboratorije podložne državnoj i međunarodnoj kontroli - ističe Jovanka Lević.

- Nacionalnu laboratoriju, kojoj će Ministarstvo davati zadatke, šta i kada da analizira, i koja će biti na državnom budžetu, međutim, nemamo, jer zahteva mnogo sredstava. Ministarstvo, već prema potrebi, angažuje neke laboratorije, i od njih dobija adekvatne usluge. Kada bismo mi imali takvu laboratoriju, daleko lakše bi se sprovodio sistematski monitoring i mogle bi da se i preventivno preduzimaju akcije, kako bi se sprečili slučajevi, kao što je ovaj sa kukuruzom.
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Sre Dec 05, 2012 11:27 pm

U Srbiji prema novom zakonu o zastiti potrosaca vise nema nikakve kontrole a prava potrosaca se sada mnogo teze ostvaruju nego sto je to bilo po starom zakonu.
Bitno je da je marketing odradio posao i svi misle da je danas bolje nego ranije.


Deklaracije: Sitna slova kriju opasnost
D. M. - M. N. S. | 05. decembar 2012. 20:58 | NOVOSTI

Izbledela i sitna slova na deklaracijama brojnih proizvoda muče i građane sa savršenim vidom. Veliki rizik od korišćenja hemijskih preparata, jer se sastav ne može pročitati

Slika

UZ pojedine proizvode na tržištu Srbije potrošačima je neophodna - lupa. Izbledela i sitna slova na deklaracijama, posebno na uvoznoj kozmetici, muče i građane sa savršenim vidom, pa su sastav i eventualni rizici po zdravlje i dalje tajna. S obzirom na sve manje kontrola i činjenicu da za ispravnost i kvalitet odgovara samo proizvođač, strah kupaca je sasvim opravdan.

Poznato je da do našeg tržišta dolaze proizvodi sa svih strana sveta. Srpski potrošač često proverava mnoge podatke o hrani koju kupuje, prvenstveno o roku upotrebe. Kod hemijskih preparata koje se koriste za ličnu i higijenu kuće,međutim, rok upotrebe često je prelepljen raznim etiketama, a sastav i moguće posledice po zdravlje najčešće se ne mogu pročitati.

- Bilo je slučajeva opadanja kose, rana i plikova od šampona - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. - Toga će, nesumnjivo, biti sve više, posle izmena propisa o inspekcijskom nadzoru i kvalitetu robe pri uvozu i prometu. Broj kontrola i uzetih uzoraka je drastično manji, a s druge strane, odgovornost za ispravnost i kvalitet proizvoda snosi samo proizvođač. Oni sada znaju da je ispitivanja mnogo manje, a zna i kada i gde će biti proveravan njegov proizvod.

PEGLE NEPOTPUNA deklaracija, uputstvo za upotrebu mikrotalasne rerne na mađarskom ili pegle na grčkom, igračke na kineskom, čak i kada se kupe na akciji veoma povoljno, kasnije znaju da naprave i te kakve probleme njihovim korisnicima. Kupac treba da reklamira robu, odnosno da naknadno traži, a ako ne uspe da dobije svu neophodnu prateću dokumentaciju, da se obrati Tržišnoj inspekciji u svom mestu.

Prema rečima Bogosavljevića, potrošači su pokušali da u zakonska akta uvrste i pravilo da slova na deklaraciji proizvoda budu bar iste veličine kao i ispisano ime proizvoda.

- Insistirali smo i da se na deklaracijama isključe strani jezici - kaže Bogosavljević. - Naša namera je bila da podaci o proizvodu budu jasni i vidljivi svima, posebno one informacije koje se tiču sastava i raznih aditiva. Takva upozorenja su veoma važna za kupca. Ipak, od toga ništa nije bilo.

U inspekciji, međutim, tvrde da se broj nepravilno deklarisane robe iz godine u godinu smanjuje, jer većina uvoznika ne želi da rizikuje, a kazne su ogromne.

- Prodavac je, prema zakonu o zaštiti potrošača dužan da kupcu, uz proizvod sa posebnim tehničkim svojstvima obezbedi i prateću dokumentaciju, u skladu sa propisima koji uređuju standardizaciju - kažu u inspekciji. - To je uputstvo u pismenoj formi i na jeziku, koji je u službenoj upotrebi u Srbiji, u zemlji u kojoj se prodaje, zatim spisak ovlašćenih servisa za kontinuirano održavanje ovih aparata i garantni list.
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Sre Dec 05, 2012 11:45 pm

Felix55
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1000
Pridružio se: Uto Mar 31, 2009 2:56 am
Lokacija: Bg
Kontakt:
Pohvaljen: 82
Pohvalio: 153

Re: Sta jedemo?

Postod Felix55 » Čet Dec 06, 2012 11:14 am

Nikola, svaka čast na otvaranju ove teme... Koliko vidim sve je više ljudi zabrinutih za kvalitet robe koja nam se nudi po prodavnicama, i sve je manje onih koji veruju da inspekcije obavljaju svoj posao kako treba, jer nam zemlja postaje korumpirana do krajnjih granica...

Ovaj skandal sa zatrovanim kukuruzom i nereagovanjem države me baš opterećuje, pogotovo što ne vidim neko rešenje s obzirom da smo u Srbiji - ispada da će ti aflatoksini završiti u nama na ovaj ili onaj način, ili direktno kroz proizvode u čiji sastav ulazi kukuruz u nekom obliku (a takvih proizvoda je i više nego što mislimo), ili kroz mleko, mlečne proizvode i meso životinja hranjenih tim istim kukuruzom... :(

Slika Slika

Sigurno je da naši poljoprivrednici, mlinovi, zadruge i fabrike neće u vreme ovakve krize uništiti tone i tone kukuruza, već će lepo sve to da se iskoristi u fazonu "Ma nije to tako opasno, što da se baci, svaki dinar nam je bitan"... :evil: :evil:

Prosečan građanin se oseća potpuno nemoćno kad su ovakve stvari u pitanju... Užas :(
mekbejn
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4349
Pridružio se: Uto Jul 13, 2010 9:01 am
Lokacija: 44.835749,20.411082
Kontakt:
Pohvaljen: 1459
Pohvalio: 5406

Re: Sta jedemo?

Postod mekbejn » Čet Dec 06, 2012 11:27 am

Razgovarao sam za vikend sa jednim inžinjerom poljoprivrede, i on kaže da ova situacija sa kukuruzom nije tako alarmantna tj. da je sve malo prenaduvano. E sad kome to odgovara i zašto, videćemo.
Felix55
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1000
Pridružio se: Uto Mar 31, 2009 2:56 am
Lokacija: Bg
Kontakt:
Pohvaljen: 82
Pohvalio: 153

Re: Sta jedemo?

Postod Felix55 » Čet Dec 06, 2012 1:19 pm

Čak i da je situacija "malo prenaduvana", i dalje je alarmantna.

U pitanju je izuzetno toksična i kancerogena materija, i to izmešana sa kukuruzom koji se koristi za ogroman broj proizvoda za ljudsku ishranu, kao i za stočnu hranu (pa kroz njih ulazi u mleko, mlečne proizvode, meso koje jedemo...).

Plus se sve ovo dešava u Srbiji, gde pojmovi savesne, stroge inspekcije koju je nemoguće "podmazati", redovne kontrole ispravnosti hrane i apsolutnog poštovanja propisa i zakona spadaju u naučnu fantastiku...
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26347
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12445
Pohvalio: 5217

Re: Sta jedemo?

Postod direktor » Čet Dec 06, 2012 1:42 pm

Ma iskoristicemo kukuruz kao bio gorivo
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Čet Dec 06, 2012 5:03 pm

Felix55 napisao:Ovaj skandal sa zatrovanim kukuruzom i nereagovanjem države me baš opterećuje, pogotovo što ne vidim neko rešenje s obzirom da smo u Srbiji - ispada da će ti aflatoksini završiti u nama na ovaj ili onaj način, ili direktno kroz proizvode u čiji sastav ulazi kukuruz u nekom obliku (a takvih proizvoda je i više nego što mislimo), ili kroz mleko, mlečne proizvode i meso životinja hranjenih tim istim kukuruzom... :(


Zeleo sam o ovome da cujem sto vise izvora, i izgleda da smo zaista sami krivi. Evo sta je rekao prof. Milan Bozovic u razgovoru sa clanovima Dveri koji su naravno hteli da okrive HAARP i Monsanto u vezi ove teme. Tako da me ovo jos vise zabrinjava. Cak i Dveri objavljuju intervju coveka koji kaze da smo sami krivi.

Замолили смо професора Милана Божовића, једног од водећих научника у свету у области биотехнолошких наука: животне средине, агроекологије, микробиологије, хидробиологије и екологије, да за Двери прокоментарише како је могло доћи до присуства алфатоксина у кукурузу и то управо сада када се на Србију врши страховит притисак да променом устава и закона омогући контаминацију Србије ГМ храном (семеном уништења).
...
Да ли „откриће“ алфатоскина: „најканцерогенијег познатог једињења које се може наћи у храни за људе и животиње“ у кукурузу, можемо видети као резултат подземних акција које Србију треба да приморају да своју територију преда на милост и немилост Монсанту и осталим корпорацијама које мењају генетички код планете?

У ситуацији гдје су сви сценарији могући могла би бити бачена сумња и на једну такву могућност, мада лично сумњам у то јер би таква сумња морала бити поткријепљена бројним чиниоцима које у овом моменту не примјећујем, али велике су могућности тзв. индиректних притисака.
...
Свакако да се намеће питање шта је са главном српском лабораторијом о којој је некада било ријечи у стратешким развојним плановима државе.Мислим да смо сада сви заједно у великом проблему.

Власти ове државе у претходном периоду апсолутно нијесу имале никакав стратешки план по многим па и о овом питању али сви ћемо цех платити. Уколико се заиста у контролним анализама у више лабораторија (што би морало бити одмах учињено) потврди налаз СГС-а многи би се због овога аутоматски требали наћи у затвор са најтежим осудама за најтеже кривично дјело било намјерно учињено или из нехата, али учињено против свих грађана ове државе и угрожавања њихових живота. Ово бих третирао као удружени злочиначки подухват и ту не бих тражио и измишљао некаквог страног непријатеља, јер је он нажалост наш, домаћи.

Како разумети чињеницу да се нека од државних лабораторија није никада огласила поводом бесправног узгоја и промета ГМ култура у Србији, забрањених уставом и законима Србије?

- Од институција каква је СГС то свакако не треба очекивати, у крајњем случају они су глобалног опредељења, (као Агенција за контролу и надзор) ,са јаким профитним интересима и лично не бих имао ништа против не само те него и осталих видова контроле, јер повећана контрола значи и много већу сигурност у сваком погледу, али не само по том питању него и по многим другим држава мора да има своје заштитне механизме против утицаја свих могућих интересних група и остваривања неких њихових циљева. То свака озбиљна држава регулише неким законским актима којима се остварује национална стратегија и штити национални и грађански интерес. Уосталом ту лежи снага и способност једне државе да штити интерес својих грађана.

Какве ће бити последице уколико се процена да је само 30% узорака исправно и која се питања отвају након овог удара на пољопривреду Србије?

- Уколико су процјене тачне да је само 30% узорака било исправно, поставља се питање шта ће бити са извозом житарица, меса и др. Како ће се та контаминација развијати или сузбијати у наредним годинама, како повратити повјерење тржишта, како реализовати извоз, какву храну пласирати на домаће тржиште итд итд.

Поставља се питање шта су радиле пољопривредне службе, тачно се зна када је и ко требао да врши фитосанитарну контролу. Ко је требао да обилази терене, да прегледа поља, да врши узорковање, анализе и сл.

РХМЗ даје доста тачне, чак врло прецизне агрометеоролошке прогнозе, чак и за поједине регионе и сваки иоле паметан и способан стручњак би знао и умио да одреагује у правом тренутку, да ли ми заиста имамо таквих на тим мјестима, чини ми се да смо старе и способне отјерали и њих сада нема, младих је много, али нажалост и нестручних.

Ту свакако одговорност лежи и на самим факултетима, да ли су произвели праве стручњаке, да ли су их научили…

Лап топ и канцеларија, службени ауто, машна и ташна не чине стручњака.

- Свакако би требало припитати декана Правног факултета, уз сво поштовање, да ли се на том факултету образују стручњаци за пољопривреду, и, на нашу жалост, не само њега него и неке друге и свакако то питање треба упутити деканима пољопривредних факултета, али у сасвим другом контексту.




http://srbin.info/2012/12/tajna-zatrova ... -u-srbiji/
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26347
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12445
Pohvalio: 5217

Re: Sta jedemo?

Postod direktor » Čet Dec 06, 2012 5:08 pm

Pritom monsantu se nesvidja sto nemoze da prodaje GMO kod nas a nasi ce podleci pritisku da bi usli u STO idoti
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Sub Dec 08, 2012 2:26 am

nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Ned Dec 23, 2012 1:20 am

Znaju ovo svi, samo ne znam zasto se pustaju nedovoljne deklaracije. Na deklaraciji ovog tipa proizvoda mora da stoji koiko ima suve materije. Poput cvekle ili krastavcica u tegli. Ovde su iskoristili sto je smrznuto u cvrstom stanju pa ispada da ne mora da se zna koliko se vode tu ubacuje da bi se dobilo na tezini.

Zna se i sto su danas suhomesnati proizvodi sve tezi, pune se vodom. Cak su mi rekli da u mesarama ubrizgavaju vodu u sveze meso da bude teze. Ono sto sam ja jednom video u maxi-ju je kako mesar sprema mleveno meso. Samelje ga, nalije poprilicno vode i doda neki beli prah, ne znam sta je to i napravljenu grudvu stavi u ciniju sa mlevenim mesom, zato je 40% jeftinije od onog celog komada, ne samo zato sto je meso nize kategorije.

Cesto puta sam od ljudi cuo da se odusevljavaju ribljim stapicima, a ja im kazem da uzmu bajat hleb i naprave przenice i malo namazu ribljim uljem i dobice isti proizvod za mnogo manje para. Veliki broj ljudi uopste ne cita deklaracije.

http://www.kurir-info.rs/merkator-i-fri ... nak-572233
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Ned Dec 30, 2012 8:30 pm

MMA napisao:Samo da kažem i upozorim da marka "Bravo" koja se prodaje u Amanu uopšte nije zdrava...ima skriveni sertifikat Codex Alimentarius koji se upotrbljava za genetski modifikovanu hranu (GMO) koja nije zdrava....znam da ovo nije vezano za temu ali sam morao da postavim :)



Codex Alimentarius je u Srbiji mail-om proglasen za novu teoriju zavere, tako sto je neko napisao neki glup tekst vezan za GMO hranu, izvukao neke stvari iz konteksta i napravio od toga cudo :lol:

Codex Alimentarius (Latinski “Knjiga, propisi ili zbornik zakona o hrani”)je zbir međunarodno priznatih standarda, pravila postupanja, smernica i drugih preporuka vezanih za hranu, proizvodnju hrane i bezbednost hrane za upotrebu.

Ako na proizvodu stoji da proizvod u Srbiji postuje ova pravila to ne znaci da je u njemu GMO hrana koja je po zakonu jos uvek zabranjena. To je nesto slicno kao sto je HACCP, HALAL, i neki drugi standardi.

Znaci ne hvatajmo se toga kako je Matijevic otrovan, a Yuhor nije. Matijevic je zbog negativne kampanje ovog sertifikata morao da ga skine sa proizvoda i onda nalepi HACCP, to je prosto igra sa neukim narodom.

Kada sam rekao da je u Amanu krs roba mislio sam da su proizvodjaci mesa neki Trlic, Kotromanic i slicno, njihovi proizvodi su proizvedeni u nasim najgorim fabrikama tipa Yumis, Moravka i sl.

Kakvu hranu jedemo niko ne zna, ja se npr. prosto vodim devizom da veliki brend moze sebi da napravi katastrofu nekim losim potezom i da bi ga to preskupo kostalo, dok se ovi krsevi probijaju na cenu ne razmisljajuci sta stavljaju u proizvode. To je moja logika, mozda gresim, ali tako razmisljam. To sto svi stavljaju neke raznorazne sertifikate, na to ne obracam paznju, potpuno je irelevantno kod nas.
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Pon Jan 14, 2013 10:38 pm

Nalepnicom kriju rok trajanja
D. MARINKOVIĆ | 14. januar 2013. 20:56 | NOVOSTI

Pojedini trgovci i dalje nude namirnice za ishranu koje više nisu ispravne. Bajata roba često se nalazi na sniženjima. Proizvođači nekim proizvodima produžavaju datum upotrebe

KADA u trgovine potrošač ulazi polupraznih džepova interesuje ga prvenstveno cena, a rok upotrebe je često poslednje na šta obrati pažnju. S druge strane, trgovci mnogobrojnim akcijskim sniženjima, na kojima su najčešće namirnice kojima je valjanost pri kraju, pokušavaju da "poprave" promet. I iza ovogodišnjih praznika na rafovima su ostale zalihe hrane čiji je datum trajanja - istekao.

U Srbiji je rok trajanja često "tajna". Ne samo da se datum isteka trajanja prelepljuje raznim nalepnicama, već je na pojedinim proizvodima datum valjanosti samo u razmazanim tragovima, koji ne mogu da se pročitaju. Još veća opasnost preti i zbog odluke pojedinih proizvođača da produže rok upotrebe i to duplo.

- Uglavnom kupci se žale da trgovci prelepe cene i rok upotrebe na proizvodima - kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije CEPS. - Toga ima podjednako i u malim i u velikim trgovinama. Ono što nas posebno zabrinjava je pojava koju smo uočili prošle godine, a to je da su pojedini proizvođači produžili rok važenja nekih svojih proizvoda. Ista marka keksa, na primer, koji je ranije imao rok važenja šest meseci, sada je produžen od strane proizvođača na 12.

OŠTRE KAZNE ZA prodaju pokvarene hrane i nepoštovanje propisa, Zakon o bezbednosti hrane predviđa kazne od 200.000 do tri miliona dinara ! A, kolika će kazna biti izrečena za one čija je roba povučena sa tržišta, kažu u inspekciji, zavisi od odluke suda. U potrošačkim organizacijama ističu da trgovci retko plate milionske kazne i da je zbog toga promet neispravne robe još uvek prisutan.

Vida dodaje da to zahteva jedno obimno i ozbiljno istraživanje kako bi se sa konkretnim rezultatima izašlo u javnost. Kako bi se izbegle kazne, koje sada uopšte nisu male proizvođači su osmislili odličan način za miran rad. Šta se to tako drastično promenilo u strukturi tog keksa. Ako jeste moralo je, dodaje Vida, jasno da se naznači.

Prema nekim podacima, kupci u gotovo svakoj trećoj trgovini, nabasaju na bajati proizvod. Najčešće nalete na razne namaze, konzerve, margarine, pivo, supe, kore, čajeve pa i neke suhomesnate proizvode, kojima je i po nedelju, dve, pa i mesec dana već "probijen" rok upotrebe.

- To su mahom proizvodi sa kraćim, ograničenim rokom, koji nisu u predviđenom periodu prodati - kažu u inspekciji. - Ima i onih artikala poput konzervi i nekih pića sa važenjem od godinu i više dana na koje se naprosto zaboravi i ne proverava se na vreme njihov rok trajanja.

Kada potrošač kupi takav proizvod, ima pravo da se vrati i od trgovca zahteva novac nazad, ali i da to prijavi inspekcijama.

Istovremeno, trgovci tvrde da o rokovima upotrebe namirnica strogo vode računa. Veliki marketi imaju posebno organizovanu kontrolu proizvoda. Zbog velikog broja artikala, međutim, češće se dešava da određenu robu kojoj je istekao rok greškom stave u promet.

- Kod robe kojoj je istekao rok upotrebe, u ugovoru je detaljno precizirano da se ta roba vraća dobavljaču - kažu u trgovinskim lancima.

KAKO SE SNALAZE

U SVOM iskustvu inspektori su nailazili na raznu domišljatost prodavaca. Pojedini prodavci su robu, koja je delimično ustajala, poput nekih kobasica i slanine, operu, premažu uljem i začinskom paprikom, pa izlože u vitrinama kao svežu. Ili da upakovane konditore pred istekom raspakuju i prodaju na meru. Dešava se i da takvu robu iznose u manjim količinama tokom popodneva kada se ne očekuje "poseta" inspektora.


Ovo boldovano znam da se radi. :oops:
Najveca je fora sto narod obozava robu na meru pa je nekad plati i skuplje nego upakovanu jer ne racuna nego samo logicki razmislja da to mora biti jeftinije.
Gazda je sokove u flasicama kojima istekne rok trajanja prodavao kaficima u pola cene. Srecom pa ta radnja vec godinama ne radi, ali drugi rade potpuno isto. Znate da mnogi kafici otvore sok i stave vam na sto bez poklopca :P
Uvek trazite da ostavi i cep na kome je uglavnom datum :)
Ovo za meso je takodje tacno, dodaje se i vinobran, kvasi se vodom i sl.
.:Aleph:.
Intermediate
Postovi: 253
Pridružio se: Pet Sep 03, 2010 6:09 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod .:Aleph:. » Pon Jan 14, 2013 10:51 pm

A ono pre dva dana kao bomba eksplodirala vest da čovečanstvo baci pola hrane koju kupi i da je jedan od razloga tome i paranoidno kratki rokovi trajanja.
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Pon Jan 14, 2013 11:08 pm

To je ona druga krajnost zapadnog sistema. Rekli su mi da u Mek-u hamburger moze da stoji nekoliko desetina minuta kad ga spreme, a zatim se baca. Iako on uopste nije za bacanje, kriterijumi su toliko strogi u zapadnim zemljama da oni to nikom ne smeju da ustupe da pojede, cak ni zaposlenim, vec bacaju. I tako moraju da rade i kod nas.

Ja se secam Agrimes mesare na NBGD gde su se u prolece ispred radnje kao reklama drzali parizeri i virsle na 20C. Devojka koja vam daje probu na cackalicu i ako zelite, uzmete odande. Nista nije bilo u friziderima. Meni je bilo da povratim, ali vidim da narodu to uopste ne smeta.
Narod i na 30 stepeni kupuje sir i kajmak iz automobila. U glavi mi je samo jedna crvena zastava 101 na Vidikovackoj pijaci sa podignutim gepekom i velikom gazom preko. Kazu da je kod njega najbolji sir i kajmak, cak i na +35C. Fala im lepo i neka fala.

Kod nas trenutno nema ama bas nikakve kontrole i ovo sa datumima je samo deo te price. Zalosno.
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Sre Jan 16, 2013 5:21 pm

.:Aleph:.
Intermediate
Postovi: 253
Pridružio se: Pet Sep 03, 2010 6:09 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod .:Aleph:. » Sre Jan 16, 2013 8:52 pm

A konjetina u Irskoj u goveđim burgerima?
nikola011
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2154
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 12:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 12
Pohvalio: 0

Re: Sta jedemo?

Postod nikola011 » Sre Jan 16, 2013 8:57 pm

.:Aleph:. napisao:A konjetina u Irskoj u goveđim burgerima?


Pa to je jos i zdravo :-)

Kod nas je radio ekstrakciju cokolade sa otpada da odvoji plastiku :lol:

Osumnjičeni je sakupljao džakove sa čokoladnim otpadom koji se baca na fabričku deponiju, a kasnije u kućnoj radinosti i nehigijenskim uslovima smrzavanjem i otapanjem odvajao plastiku, najlone i ostali otpad od bačene čokolade. Potom je od čokoladnog dela pravio krem i pakovao ga u kantice, pa prodavao po znatno nižoj ceni od one u radnjama.
Prilikom prodaje J. K. je govorio da ima vezu u fabrici koja mu krem nabavlja ispod ruke, kako kupcima ne bi bila sumnjiva niska cena, rekao je izvor Blica.


Sta mislite, koji bi to kremic mogao da bude? :P
Bivis
Higher intermediate
Postovi: 1427
Pridružio se: Ned Dec 18, 2011 8:35 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 420
Pohvalio: 288

Re: Sta jedemo?

Postod Bivis » Sre Jan 16, 2013 10:29 pm

Kriva je između ostalog i kompanija što je svoj ''otpad'' ostavila na dohvat ruke raznim sakupljačima.
‘‘Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, bu**** progovori, a fukara se obogati.’’

Povratak na “Relax”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta