Teorija i praksa funkcionisanja modernog društva

Otvorene diskusije, mali kutak odmora od urbanističkih tema

Moderator: Igor

Kailan
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 494
Pridružio se: Pon Avg 24, 2015 3:44 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1063
Pohvalio: 104

Re: Teorija i praksa funkcionisanja modernog društva

Postod Kailan » Pet Feb 14, 2020 11:51 pm

>Поента је у томе што заштиту од њега може чинити само јак народ који је јачи од сопствене државе и може да је присили да ради у његовом >интересу кад год затреба.

To znaci jaka drzava.
Drzava koja radi u interesu stanovnika je jaka drzava.


То је као да кажеш да је опасан пас онај који чува домаћинство.

Није тачно. Опасан пас је онај који представља потенцијалну опасност по људе. То што неко мисли да мора да га има да би се заштитио од провалника и да ли тај пас стварно чува домаћинство или гризе и укућане је само по себи небитно.

Ти суштински мешаш државни апарат и концепт нације.

Држава представља организацију која на одређеној територији има пун монопол над употребом силе. Нација је група људи који деле психолошку припадност, културу, језик а неретко и етничко порекло.

Швајцарска држава је релативно слаба и потпуно подређена свом наоружаном народу који има десетине референдума годишње и може да гласа путем поште. Швајцарска нација је изузетно моћна и глобално поштована.

1. Kako to da slobodno trziste ne kontrolise najnaprednije kompanije (Google i Intel) nego drzava ?


Зато што је слободно тржиште назив за процес привређивања на добровољној бази док је САД организација која има моћ и законско овлашћење да контролише компаније. Не видим шта је ту изненађујуће. Заправо је питање зашто је држава толико утицајна у привредној сфери тог имагинарног економског либерализма који шатро влада у САД како комунисти инсистирају да је случај.

2. Da li to znaci da bilo koja drzava ima pravo da stopira prodaju PRIVATNIH kompanija, ako proceni da su za nju bitne ?


У ком смислу да ли има право? Свакако има моћ и законски легитимитет то да ради. Ако питаш да ли ја лично мислим да има то право онда је одговор не и већина либерала би се сложила са тим. Држави је национализација приватних компанија много више у интересу него пука контрола над њиховим власништвом посредним путем па то не значи да мислим да држава има право да спроводи национализацију приватних компанија. Опет, не постоје људи због државе него би (бар у теорији) требало да буде обрнуто.

Како је ова тема "Теорија и пракса функционисања модерног друштва" цитирао бих Ничеа који је пре врхунца модернизма предвидео пост-модернизам и био у праву за толико каснијих друштвених појава. Једно време је део овога био у мом потпису а овде га преносим у целости а тиче се Ничеове критике државе и њене функције у савременом друштву које ће по његовом предвиђању Бога заменити државом:

O novom lažnom božanstvu

Negde na svetu ima još naroda i stada, ali ne kod nas, draga braćo: u nas ima država. Država?
Šta je to? Evo! Otvorite uši, jer ću vam sada reći svoju reč o smrti naroda. Državom se naziva
najhladnije od svih hladnih čudovišta. Hladno, i laže; a evo ova laž gmiže iz njegovih usta:
»Ja, država, ja sam narod.« To je laž!
Tvorci su bili koji su stvorili narode, i razapeli nad
njima jednu veru i jednu ljubav: tako su poslužili životu. Razornici su, koji nameštaju klopke
za mnoge a nazivaju ih državom. oni vešaju nad njih mač, i stotinu pohlepnih želja. Gde još
ima naroda tu, nema razumevanja za državu, i ona je omražena, kao pogled od uroka, i kao
greh prema običajima i pravima.
Dajem vam ovaj znak za raspoznavanje: svaki narod govori
svojim jezikom dobra i zla: njega ne razume sused. Svoj je jezik pronašao sebi on u običajima
i pravima. A država laže na svima jezicima dobra i zla; i štogod govori, laže – i štogod ima,
ukrala je.
Sve je lažno na njoj; ukradenim zubima jede, zajedljivica. Lažna joj je čak i utroba.
Zbrka jezika dobra i zla: taj vam znak za raspoznavanje dajem kao znak države. Zaista vam
kažem, iz toga se znaka daje iščitati volja za smrću! Zaista vam kažem, on je stvoren za
propovednike smrti! Mnogi se premnogi rađaju: za izlišne pronaćena je država! Vidite samo
kako ih k sebi mami, te mnoge premnoge! Kako ih guta i žvaće i prežvaće! »Na zemlji nema
ništa veće od mene: ja sam prst Božji koji pravi red« – tako urliče neman. I ne samo dugouhi i
kratkovidi padaju na kolena pred njom! O, i u vas, velike duše, mumla ona potrnulo svoje
mračne laži! O, ona pogađa gde su srca od obilja, koja se rado rasipaju! Da, pogađa ona gde
ste, i vi pobedioci staroga Boga! Umoriste se u borbi, i sad vaša umorenost služi još i novom
lažnom bogu! Heroje i poštenjake hteo bi da poređa oko sebe, novi lažni bog! Rado se sunča
na suncu čistih savesti – hladna neman! Sve će dati vama, ako ga vi obožavate, novi lažni bog:
tako kupuje za sebe sjaj vaših vrlina, i pogled vaših ponosnih očiju. Hoće da s vama hvata na
udicu mnoge premnoge! Da, on je igračka i pronalazak pakla, trojanski hat smrti iz kojeg
zveči nakit božanskih časti! Da, to je pronalazak da bi se njime umorili mnogi, dok on sebe
sama veliča kao život: zaista vam kažem, najbolja usluga svima propovednicima smrti! Ja
zovem državom gde se svi opijaju otrovom dobri i zli: državom gde niko ne zna za sebe sama,
ni dobri ni zli: državom gde se lagano samoumorstvo sviju naziva – »životom«. Pogledaj te
samo te izlišnike! Kradu za sebe dela pronalazača, i blaga mudraca: Obrazovanošću zovu oni
tu krađu – sve se kod njih pretvara u bolest i muku. Pogledajte samo te izlišnike! Uvek su
bolesni, bljuju svoju žuč, i to zovu novinama. Gutaju jedan drugog a nisu u stanju ni da se
svare. Pogledajte samo te izlišnike! Stiču bogatstva a utoliko su siromašniji. Traže silu, i pre
svega polugu sile, mnogo novaca – ti nemoćnici! Gledajte kako se veru, ti hitri majmuni!
Veru se jedan preko drugog, i vuku se tako u blato i u ponor. Svi hoće k prestolu: to je
njihovo ludilo, – kao da sreća sedi na prestolu! Često sedi blato na prestolu – a često i presto
na blatu. Svi su oni za mene sumanuti, i majmuni što se veru, i vreli prevreli. Zaudara mi
njihov lažni Bog, hladna neman; zaudaraju mi svi skupa, ti poklonici lažnog božanstva.
Draga
braćo, zar hoćete da se zadavite u pari iz njihovih ždrela i pohota? Ta bolje razbijte prozore, i
skačite napolje. Uklonite se ispred smrada! Klonite se službe izlišnika lažnome božanstvu!
Uklonite se ispred smrada! Klonite se dima od tih ljudskih žrtava! Još je i sad zemlja otvorena
velikim dušama. Prazna još su mnoga mesta za pustinjake, same i udvoje, a oko njih širi se
miris tihih mora. Još je velikim dušama otvoren slobodan život. Zaista vam kažem ko sâm
malo ima i njega tim manje imaju: slava maloj siromaštini! Onde gde država prestaje tu tek
počinje čovek koji nije izlišan: tu počinje pesma potrebnoga, pesma jedanput pevana, i
nezamenljiva. Onde gde država prestaje, – eto, pogledajte samo, draga braćo! Zar je ne vidite,
tu šarenu dugu, i mostove natčovekove?


У то име:



:)
The more corrupt the state, the more numerous the laws.

― Tacitus
chiko
Novice
Postovi: 20
Pridružio se: Ned Jun 02, 2019 12:15 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7
Pohvalio: 4

Re: Teorija i praksa funkcionisanja modernog društva

Postod chiko » Sub Feb 15, 2020 4:08 pm

Kailan » Pet Feb 14, 2020 11:51 pm napisao:Зато што је слободно тржиште назив за процес привређивања на добровољној бази док је САД организација која има моћ и законско овлашћење да контролише компаније. Не видим шта је ту изненађујуће. Заправо је питање зашто је држава толико утицајна у привредној сфери тог имагинарног економског либерализма који шатро влада у САД како комунисти инсистирају да је случај.

A gde vlada ekonomski liberalizam, koji bi dopustio prodaju strateskih kompanija "neprijateljskim" strukturama ?
I drugo pitanje, zasto onda MMF i ceo "liberalni" zapad (ukljucujuci na prvom mestu USA) prisiljava slabije drzave (kao sto je Srbija) da prodaju strateske resurse (vodne izvore, elektroprivredu, telekomunikacije, naftu i gas itd), kad to isto ne vazi za USA (streteske kompanije Intel i Google) ?

У ком смислу да ли има право? Свакако има моћ и законски легитимитет то да ради. Ако питаш да ли ја лично мислим да има то право онда је одговор не и већина либерала би се сложила са тим. Држави је национализација приватних компанија много више у интересу него пука контрола над њиховим власништвом посредним путем па то не значи да мислим да држава има право да спроводи национализацију приватних компанија. Опет, не постоје људи због државе него би (бар у теорији) требало да буде обрнуто.

Znaci liberali se zalazu za prodaju kompanija (npr Kineskim ili fondovima sa egzoticnih ostrva), cak i kada bi to ugrozilo nacionalne interese (kao u primeru Googla i Intela) ?
orion
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2013
Pridružio se: Čet Sep 11, 2008 11:17 am
Lokacija: Beograd
Pohvaljen: 759
Pohvalio: 0

Re: Teorija i praksa funkcionisanja modernog društva

Postod orion » Sre Feb 19, 2020 10:18 am

Kako je Skandinavija postala velika
Visoko društveno povjerenje se ne dešava samo od sebe. Ono nastaje kada su ljudi spontano odgovorni jedan za drugoga u svakodnevnom životu, kada institucije društva dobro funkcionišu
7390 pregleda
19 komentar(a)
ShareTwitterFacebookViber
Moć obrazovanja kompletne osobe: Stokholm
Moć obrazovanja kompletne osobe: Stokholm (Foto: AFP)
Angelina Šofranac
Angelina Šofranac
16. februar 2020, 08:26
Skoro svako se divi skandinavskom modelu. Države poput Švedske, Danske, Norveške i Finske imaju visoku ekonomsku produktivnost, visoku društvenu jednakost, visoko društveno povjerenje i visok nivo lične sreće.

Progresivci kažu da je to zato što imaju velikodušnu socijalnu državu. Neki libertarijanci ukazuju na to da te države postižu visoke rezultate po skoro svim mjerilima otvorenosti slobodnog tržišta. Zagovornici ograničavanja imigracije primjećuju da su to do nedavno bila etnički homogena društva.

Međutim, nordijske države su bile etnički homogene 1800, kada su bila puka sirotinja. Njihov ekonomski rast se pokrenuo tek nakon 1870, mnogo prije uspostavljanja socijalnih država. Ono što je zaista pokrenulo nordijske nacije bile su generacije fenomenalne obrazovne politike.

Nordijske elite 19. vijeka su uradile nešto što mi nismo uspjeli u ovoj državi u posljednje vrijeme. Oni su shvatili da je za uspjeh njihovih država potrebno da osnuju istinski uspješne “narodne škole” za najmanje obrazovane među njima. Shvatili su da će doživotno učenje morati da učine dijelom prirodnog tkiva društva.

Oni na obrazovanje gledaju drugačije od nas. Njemačka riječ kojom opisuju svoj pristup - bildung - čak nema ni engleski ekvivalent. Ona znači kompletnu moralnu, emotivnu, intelektualnu i građansku transformaciju osobe. Zasnovana je na ideji da će ljudima, da bi mogli da doprinose industrijskom društvu u nastajanju i da se nose sa njim, biti potrebni složeniji unutrašnji životi.

Amerikanci danas često misle o školovanju kao o prenošenju specijalizovanih grupa vještina - umije li đak da čita, da radi matematiku, da ispriča lekciju iz biologije. Bildung je osmišljen tako da promijeni način na koji đaci vide svijet. Zamišljen je da im pomogne u razumijevanju složenih sistema i da vide odnose između stvari - između sebe i društva, između zajednice odnosa u porodici i gradu.

Kako su Lene Andersen i Tomas Bjorkman napisali u knjizi “Nordijska tajna”, “bildung je način na koji pojedinac sazrijeva i preuzima na sebe sve veću ličnu odgovornost prema porodici, prijateljima, ostalim građanima, društvu, čovječanstvu, našem svijetu, i globalnom nasljeđu naših vrsta, dok uživa sve veće lične, moralne i egzistencijalne slobode.”

Nordijski pedagozi su naporno radili na njegovanju osjećaja povezanosti svakog đaka sa nacijom. Prije 19. vijeka, većina Evropljana se identifikovala u lokalnom, a ne nacionalnom smislu. Međutim, nordijski nastavni plan i program je usadio studentima osjećaj ponosa, na primjer, danskom istorijom, folklorom i nasljeđem.

“Teško da će se odrasla osoba previše truditi oko nečega za čime nije izgarala u mladosti”, napisao je Kristofer Arnt Brun. Ideja je da se u glavi učenika stvori osjećaj pripadnosti širim krugovima - od porodice preko grada do nacije - i želja da se preuzme zajednička odgovornost za cjelinu.

Nordijski edukatori su takođe naporno radili na razvijanju unutrašnje svijesti učenika. To znači da su pomogli učenicima da vide sile koje se uvijek vrte unutar ličnosti - emocije, žudnje, rane i želje. Ako ste u stanju da vidite te sile i njihovu međusobnu interakciju, kao da spolja posmatrate, onda možete biti njihov gospodar, a ne rob.

Njihova pretpostavka je bila da ljudi, kako rastu, imaju sposobnost da prolaze kroz razvojne faze, da vide sebe i svijet kroz sve složenije naočari. Malo dijete se može slijepo pokoravati autoritetu - mama, tata, učitelj. Zatim se internalizuje i prilagođava normama grupe. Potom uči da kreira sopstvene norme na osnovu sopstvenih vrijednosti. Zatim uči da vidi sebe kao čvor u mreži unutrašnjih “ja” i na taj način uči o uzajamnosti i holističkom razmišljanju.

Svrha bildunga je da pomogne ljudima prilikom prolaska kroz neugodne tranzicije između svakog načina gledanja na svijet.

Izgleda da su ti obrazovni napori imali trajni uticaj na kulturu. Bilo da su u Stokholmu ili Mineapolisu, Skandinavci su skloni da se šale o tome kako ih osjećaj odgovornosti stalno gnjavi. Oni imaju najnižu stopu korupcije u svijetu. Imaju karakterističan osjećaj za odnos između lične slobode i kolektivne odgovornosti.

Visoko društveno povjerenje se ne dešava samo od sebe. Ono nastaje kada su ljudi spontano odgovorni jedan za drugoga u svakodnevnim životnim interakcijama, kada institucije društva dobro funkcionišu.

U Sjedinjenim Državama, društveno povjerenje je u padu posljednjih decenija. Ako privilegovana djeca idu u najbolje škole, ne može se očekivati puno društvene uzajamnosti. Ako te škole ne usade ljubav prema naciji, neće biti puno zajedničke odgovornosti.

Ako imate slabi obrazovni sistem koji ne pomaže učenicima da vide mreže od značaja među ljudima, koji im čak ne pomaže da vide kako gledaju na svijet, na kraju ćete dobiti društvo u kojem ljudi nisu u stanju da vide svijet očima drugih.

Kada pogledate nordijski bildung model, shvatite da naš problem nije samo u tome što ne učimo ljude pravim radnim vještinama. Problem je i u tome što nemamo pravi model doživotnog razvoja da bismo usadili onu svijest koja je ljudima potrebna da bi napredovali u složenom pluralističkom društvu.

Dejvid Bruks, “Njujork tajms”
Prevela: A. Šofranac

https://www.vijesti.me/svijet/evropa/ka ... ala-velika
MC_
Intermediate
Postovi: 345
Pridružio se: Uto Nov 14, 2017 11:51 am
Kontakt:
Pohvaljen: 683
Pohvalio: 121

Re: Teorija i praksa funkcionisanja modernog društva

Postod MC_ » Pet Feb 28, 2020 2:38 pm

MC_
Intermediate
Postovi: 345
Pridružio se: Uto Nov 14, 2017 11:51 am
Kontakt:
Pohvaljen: 683
Pohvalio: 121

Re: Teorija i praksa funkcionisanja modernog društva

Postod MC_ » Pon Mar 09, 2020 3:36 pm

Kolaps berze koji je zapoceo pocetkom marta 2020. u potpunosti se pripisuje korona virusu. Ipak, ko je pratio trziste, narocito trziste kratkorocnih pozajmica, zna da je kolaps vec 6 meseci u najavi.
Ne radi se o korona virusu nego se radi o drugom delu krize is 2008. koja je samo bila prigusen bespomucnim stampanjem novca.

Radi se o kolapsu neoliberalne ekonomije.

Nadajmo se, krajenjm i konacnom ovog puta. Bolje je i zdravije biti hronicno gladan nego ziveti u sistemu koji coveku oduzima vreme, jedini nenadoknadivi resurs koji covek ima.

Ono sto je posebno dobro za nas, je sto bi nelikvidnost banaka mogla da dovede do smanjenja emisije kredita i kocenje investitorskog vrsljanja po Beogradu. Ostaje nam da se nadamo da ce se kriza produbiti. Ne treba sumnjati da cemo mi proci jako lose jer sav nas kapital dolazi spolja, a proizvodnju smo unistili.

Povratak na “Relax”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Drakche, milaki990, vucko i 48 gosta