Tunel Kamenička - Bulevar despota Stefana

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Хтео бих само да замолим чланове и друге, ако уопште читају моје поруке да примете да у њима нема ничег што писац, са којим не желим нити ћу да икад да водим било какву расправу, покушава да ми залепи, као што се изнова лепи на сваку моју поруку иако немам ништа са његовим писањем нити читам нити ме занима сем кад наводи мој назив и изврће садржај порука.

Могуће је да меша писање једног другог члана који је активан на теми о екологији, али ја нигде нисам писао да је саобраћај највећи кривац за загађење као и низ других ставова који нису у мојој поруци,а које он наводи. Нити било шта тврдим нити сам нека установа која може да спроводи било шта, да би толико сметало било ком само зато што нешто наведем као могућност о којој свако може да напише своје мишљење, па да сви после размене схватања доносимо закључке. Зар није то смисао једне дискусионе групе ? А тога је на форуму све мање и мање...

[wrexham]

Да се налази у САД, Београд би вероватно био пети град по броју становника.

https://www.moving.com/tips/the-top-10-largest-us-cities-by-population/

https://ballotpedia.org/Largest_cities_in_the_United_States_by_population

Verujem da je za takva poređenja malo relevantniji listing ovaj sa tzv. core-based statistical areas.

[Bender Rodriguez]

Хтео бих само да замолим чланове и друге, ако уопште читају моје поруке да примете да у њима нема ничег што писац, са којим не желим нити ћу да икад да водим било какву расправу, покушава да ми залепи, као што се изнова лепи на сваку моју поруку иако немам ништа са његовим писањем нити читам нити ме занима сем кад наводи мој назив и изврће садржај порука.

Могуће је да меша писање једног другог члана који је активан на теми о екологији, али ја нигде нисам писао да је саобраћај највећи кривац за загађење као и низ других ставова који нису у мојој поруци,а које он наводи. Нити било шта тврдим нити сам нека установа која може да спроводи било шта, да би толико сметало било ком само зато што нешто наведем као могућност о којој свако може да напише своје мишљење, па да сви после размене схватања доносимо закључке. Зар није то смисао једне дискусионе групе ? А тога је на форуму све мање и мање...

U redu, izvinjavam se zbog oštrih reči i tona. Ali i dalje ostajem pri istim stavovima. Samo se slažem da su oni mogli da se iznesu na bolji i korektniji način.
Inače nisam na tebe mislio kada sam pričao o temi o ekologiji nego sam hteo da kažem da gde god čovek da ode, naići će na neke ljude koji u automobilima vide uzroke mnogih ili svih problema. A rešenje vide u proterivanju ili kažnjavanju istih. Na ovaj ili onaj način. Sa time ne mogu i neću nikad da se složim. Mada se slažem da sve to može da se iznese i na bolji način. Ali kažem, kada 1000 puta čitaš stavove koji se vrte oko jedne te iste priče, onda vremenom izgubiš strpljenje za takve stvari.

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Е видиш, такав начин писања доприноси да нам форум буде то што јесте и треба да буде свака дискусиона група. И пошто си написао сасвим пристојну, искрену поруку, ја ти се захваљујем на томе и надам се да заједно можемо да унапредимо форум на наше задовољство.

[Bender Rodriguez]

Slazem se i izvini.

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Нема потребе да се два пут извињаваш. Далеко смо ми од смањења броја возила у кругу двојке . Па ко озбиљно може да мисли да би запослени у канцеларијама и гости кафетерија табанали неколико стотина метара кроз најуже језгро Београда ?

[Bender Rodriguez]

Ali fora i jeste u tome što krug dvojke (izraz koji čak ni ja ne volim da koristim jer su ga zajedljivi ljudi načinili sinoninom za sve najgore i najomraženije) ne čine samo zaposleni u kancelarijama i gosti/vlasnici kafića.

To je deo grada u kome prvo živi više desetina hiljada ljudi. I dalje. Uprkos naporima gradske vlasti da ih isteraju odatle. I ti napori rade, jer se ljudi zaista polako iseljavaju. Ali i dalje ih ima itekako puno. Zatim, to je deo grada sa mnogo zaposlenih. Od prodavaca kokica u Knezu preko radnika u prodavnicama pa sve do zaposlenih u firmama. Treće, to je deo grada gde leži trećina fakulteta Beogradskog univerziteta, nekoliko privatnih fakulteta, nekoliko škola i gimnazija. Četvrto, u tom delu grada se nalazi nekoliko kulturnih ustanova, koncertnih dvorana, muzeja, sportskih sadržaja, parkova. Peto, dosta poslovnih sadržaja, poput banaka, EDB (navodim jer dosta ljudi ide u Masarikovu da plati struju), pošti, gradskih institucija, itd... I šesto, to je deo grada sa najvećim brojem znamenitosti i sadržaja za turiste. Od onog trivijalnog znaka ''Belgrade'' na Slaviji pa sve do Narodnog muzeja ili Kalemegdana.

Dakle govorimo o delu grada koji ima itekave veze i interakcije sa preko stotinu hiljada građana, i oko par hiljada turista. Ideja da do takvih sadržaja treba da se stiže pešaka, ili Vrapcem, je prosto neostvariva i nerealna. O svemu tome možemo kao društvo da počnemo da diskutujemo onog momenta kada na Trgu osvane prava metro stanica sa bar tri različite linije ka tri (to jest šest) različitih delova grada. Do tad, iluzorno je uopšte razmišljati o tako nečemu. Sve i da SNS uspe da istera i poslednjeg stanovnika na potezu od 25. maja do Autokomande, ono što ne kapira je će opet morati da održi taj deo grada aktivnim i prohodnim zbog svih drugih kategorija koje sam gore nabrojao. Osim ako ne misli da sve to seli na neka druga mesta. E to bih baš voleo da vidim.

Naravno,to neće sprečiti Vesića i Megatrend brigadu da ipak pokušaju da skarabudže tako nešto. Jer to su goveđe glave, to dok ne udari lobanjom u kamen, to ne može da shvati. Ali kažem, ne samo da se time ništa neće/ne bi postiglo, nego bi se stanje samo pogoršalo. Uopšteno govoreći, svi stavovi i ideje koji se svode na suzbijanje i degradiranje automobilskog saobraćaja radi rešavanja nekog problema su kao kad bismo hteli da lečimo leukemiju isisavanjem sve krvi iz tela. Ne, to ništa neće rešiti. Samo će dovesti do potpunog urušavanja. Nego lečiš one komponente problema koji prave problem. Ako ne valja krv, lečiš ono što je čini lošom. Ne izbacuješ je celu napolje.

A kako početi sa tim lečenjem? Pa, evo par koraka za početak:
1) Rasčistiti trotoare od raznoraznih hohštaplerskih uzurpatora koji se ponašaju kao da im je to ostavio đedo sa Cetinja u amanet.

2) Izbiti iz glave ideju, kako gradskim ocima, tako i pojedinim Srbima, da je prazan trotoar širi od 3 metra nešto ružno i neprijatno. Eliminisati tu kompulsivnu ideju da svi moramo da sedimo jedni drugima na glavama, i da će mrak ili vukovi da nas pojedu ako počnemo malo da gradimo grad i u širinu,a ne tako da nas podseća na ono istorijsko vreme koga se kobajagi svi gnušamo, a opet mu se kao narod rado istorijski vraćamo kad god možemo.

3) Počistiti i kaznama drati svu krmad što se parkira gde ne treba i pali migavce nasred kolovoza dok idu da se nažderu bureka ili dok ženče sa ''D'' i ''CH'' tablicama u Tuaregu pazari nove krpice u Rajićevoj jer mužić neće da plati garažu.

4) Obustaviti slepačku licemernu politiku po kojoj se selektivno ''čuvaju'' spomenici kulture tako da kada treba da se sruše tri straćare da bi se proširila jedna od glavnih gradskih arterija, udara se veto ili odlaže u nedogled jer su ''spomenici kulture''. A kada treba investitor u Takovskoj da gradi hotelčinu, uzurpira ceo trotoar, dogradi sprat više i povrh svega - izazove ozbiljan incident sa kranom i zatvaranje bitne gradske arterije... onda nigde nema Zavoda da ga spreči u tome ni inspekcija da ga oderu od kazni po više stavki.

5) Dovesti u red celokupan javni prevoz, od GSPa, preko privatnika, pa sve do ''institucija'' i ''stručnjaka'' koje bi trebalo da ga nadziru i regulišu. Ovo je tek tema za sebe. Jer količina svinjarija koja je urađena po tom polju u zadnjih par godina je dovoljna da se napravi doktorska disertacija na neku temu urbicida ili sistematskog urušavanja jednog grada. Kao i dr. disertacija na temu ''Uticaj politike i interesa na srozavanje struke u Srbiji''.

6) Početi izgradnju faking metroa (psujem zbog vlasti, ne zbog tebe). Bez čekanja da se poklope Merkur i Venera, da nam prebodobni MMF da blagoslov, da se zna tekstura pločice iznad pisoara na poslednjoj stanici, da se skupe svih 435.024.634 evra...

7) Privesti kraju sva Ladilišta koja je Megatrend brigada pootvarala a koja i dalje stoje nedovršeno i paralizuju grad već godinama
8 ) Početi s izgradnjom, ili makar pripremnim radovima za neke od drugih kapitalnih projekata koje čekamo već faking decenijama, kao što su ovaj tunel EF-DS, Novi savski most, više garaža, premeštanje nekih fakulteta u novi kampus, itd itd...

Jel možemo makar da probamo prvo da sprovedemo nešto od toga u delo? Pa tek onda da razmišljamo o odsecanju površine cele jedne opštine od pristupa kolskom saobraćaju? Mislim da stvarno ne tražim mnogo niti bilo šta iracionalno. Ako ništa drugo, bar je racionalnije od grupe panjeva koji su - i dalje ne mogu da se načudim tom kretenizmu - ubeđeni da 18 tona raspoređeno na 3 osovine više šteti kaldrmu nego 12 tona raspoređeno na 2 osovine pa zato ukidaju i sakate linije a s druge strane se šire kako im je ona stvar, ovaj mislim... budžet najveći ikada.

[empiresandy]

''Nego interesuje me sta mislis kako bi se eventualno radila eksproprijacija zemljista? Da li ide trzisna vrednost ili kako to funkcionise?''
[/quote]

Ne znam, i ja to čekam.
Rekla mi je prijateljica koja je živela u Savamali, između autobuske stanice i Save (tamo gde su sada nove zgrade) da su njeni roditelji dobili stan na (ili u) Belim vodama. Ali ne znam kako su išli ti pregovori i što se nudilo. Moja mama bi da joj daju stan na teritoriji Savskog venca, ako može Dedinje .

[Zuma]

Bravo Bender! Lep spisak. Odmah i unapred da kažem, pošto sam više puta napadnut da se zalažem za "automobilski grad" kod svake ideje o poboljšanju protočnosti ulica. To nije tačno. Želim upravo suprotno. Čak sam povremeno postavljao slike da se vidi kako je to izgledalo u starom Beogradu kad je skoro sav prostor između zgrada pripadao pešacima, kad je grad pripadao nama, a ne automobilima. Ali realnost je takva kakva je, i potrebne su nam prelazne strategije. Jednostavno treba raditi paralelno na svim mogućim pristupima koji mogu da pomognu tragičnom stanju našeg saobraćaja i kretanja kroz grad. Pa kad se pritisak smanji i ljudima naprave zaista praktične, u realnom životu upotrebljive alternative, onda privatni saobraćaj polako eliminisati iz centra.

Ovom spisku bih dodao HITNO pravljenje novog Smart plana saobraćaja u gradu, koji ne bi za zadatak imao samo da opravda unapred zacrtanu rutu metroa kroz Beograd na Vodi i Makiš, nego da identifikuje sva mesta najvećeg saobraćajnog zagušenja u gradu i predloži mere za poboljšanje kretanja saobraćaja kroz njih. Jer, iako su nam tolike ulice preplavljene kolonama vozila koja stoje, to je često samo posledica, odnosno preneseno zagušenje zbog svega nekoliko kritičnih raskrsnica gde se zagušenje u najvećoj meri stvara. Kad bi smo znali kako tačno, numerički, usporavanje kretanja vozila na jednom mestu utiče na usporavanje na drugom, mogli bi smo na samo par kritičnih mesta da razmišljamo i o radikalnijim merama, što bi verovatno imalo nesrazmerno veći efekat od utrošenih sredstava. To sada lako mogu da pokažu simulacije posledica raznih intervencija. Zašto se tako elementaran posao kao merenje i simulacije raznih promena u ovako očajno zagušenom gradu ne radi daleko češće? Ili stalno. Bar računarsko vreme sada nije skupo. I zašto se ne objavi ceo Smart plan, jer ga ja nigde nisam u celini video. Naročito merenja opterećenja ulica, jer onda i sami možemo da radimo simulacije posledica raznih predloga. Ima besplatnih softvera, a opterećenje modernih personalnih račununara za relativno mali zaista urbani deo Beograda sigurno nije veliko.

Terazije, 1910. godine

Još ranije i dalje od automobilske ere ...

[stf]

Evo ti jedne slike iz centra. Mali komentar o stepenu iskorišćenosti javnog prostora koji delimično već imamo i koji nas tek čeka na mnogo većem delu grada i u mnogo većem delu godine. Ubacivanje JOŠ stanovnika i sadržaja koji bi ionako mnogo uspešniji bili na drugim mestima nema smisla, ulična i javna infrastruktura jednog u osnovi turskog nasleđa i dela grada tome nije dorasla. Ovaj prostor treba rezervisati pre svega za turizam i usluge koji će po obimu da eksplodiraju jer su upravo tu njegovi najveći i još neiskorišćeni potencijali. Turisti bukvalno ovude neće moći da prođu. Nema smisla podsticati još i stanovanje veće gustine nego što postoji.

Поновићу да потпуно сулудо и погрешно гледаш на развој и раст града. Па човече на фотографији коју си поставио се не налазе становници центра града него целог града, од Добановаца преко Дорћола до Винче, од Овче преко Булбудера до Умке, плус све већи број туриста.

Како ти и твоји истомишљеници планирате да зауставите притисак људи на центар мораторијумом о забрани даље изграде квадрата у центру? Град ће наставити да се шири и гради на другим местима, број људи повећава а самим тим и притисак људи на центар града.

У центар долазе СВИ, не само Дорћолци. Мада, капирам да би они забранили свима сем себи да прилазе Светом центру града.

[Zuma]

Nisam rekao da treba zabraniti svaku izgradnju u centru. Prazni placevi se mogu popunjavati i stare zgrade se mogu zamenjivati novim, koje eventualno efikasnije koriste prostor. Ali da ne budu veće visine od okolnih starih (sem po obodima starog jezgra, recimo uz auto put i sl). Dakle broj stanovnika po jedinici površine se može samo blago povećavati, koliko to već sledi iz ovih ograničenja. Sve je to delimično objašnjeno u studiji visokih objekata. Takođe klasičan biznis koji je radno intenzivan, tj koji zahteva mnogo radnika zatvorenih u ogromnim kancelarijama (ako to nisu usluge), ne treba da bude ovde. Prvo zbog sasvim nepotrebnog otrerećivanja ionako problematičnog saobraćaja, i drugo zašto što taj tip biznisa nema veliku interakciju sa mušterijama, pa i nema posebne koristi da bude u centru gde ima mnogo pešaka.

Ako se tako radi, oslobađa se prostor za one koji dolaze u centar, i za one usluge zbog kojih oni dolaze u centar. Dakle uopšte nemam nameru da zaustavim pritisak ljudi na centar, naprotiv. Već, umesto da od starog dela Beograda pravimo Menhetn idući u visinu, što osnovna infrastuktura jednostavno NE MOŽE da izdrži, pa makar pravili sve same kule, usmerenim razvojem vremenom ispraznimo centar od svih suvišnih, onih koji nemaju neku posebnu korist od toga da budu baš na ovako posebnom mestu, pa onda i bez odlaženja u visinu ima dovoljno prostora za turizam, kulturu, usluge i zabavu. Tako se gustina odžava na nivou koji infrastruktura može da izdrži, stvara se mesto za posetioce, a čuvamo i originalni ambijent starog dela grada zbog koga ti turisti i domaći ustvari ovde i dolaze. Po tvome bi stari grad zamenili novim, ali onda više turisti ne bi imali razloga da dolaze. Isto kao ni domaći željni tradicionalnog starogradskog ambijenta. To je kao da vodom izbaciš i dete. "Novi i moderni grad" se može praviti na svih preostalih 3000 km2 površine grada, a stari može biti samo ovde. Pa je zaista van pameti stari grad upropastiti tobožnjim "modernizovanjem". To se radi "iznutra", unutar zgrada, ne "spolja", njihovom visinom i spoljašnjom formom. Stari grad ima određena prirodne i istorijske prednosti, urbano nasleđe posebne vrste i vrednosti, pa ga treba specijalizovati da radi samo ono u čemu je najbolji, da ispunjava pre svega TE potrebe, i to vrhunski. To je jedini kompromis razvoja i čuvanja nasleđa koji fukcioniše na duže staze, koji je dugoročno održiv.

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

У чему је разлика између замене старих зграда новим и замене старог - града новим ? Из римског и средњовековног града нема зграда а то што има је већином из протеклог века. То подсећа на замене старог новим дрвећем као да је небитно што једној младици треба тек неколико деценија да постане дрво, да почне да нам значи и да даје много више кисеоника од младице.

[dragan]

U širem centru grada ima stotine kuća koje su pogodne za "zamenu"
i koje su na meti investitora ili će to uskoro biti, a po pravilu se gradi
mnogo više stambenih kvadrata, kao bi se opravdala neka investicija.

To je neminovnost i budućnost urbanog dela grada u i oko "2", jer to
donosi profit i investitoru i vlasnicima takvih zgrada, a indirektno i
budžet grada dobije neki dinar koji plaća investitor za razne dozvole.

Tako da će gustina stanovnika u širem centru, pa i drugim delovima
grada nap. Gornji Zemun, stalno da raste nemalom brzinom, a ostala
gradska infrastruktura to neće moći da isprati, pa eto gužve u gradu.

[Zuma]

У чему је разлика између замене старих зграда новим и замене старог - града новим ? Из римског и средњовековног града нема зграда а то што има је већином из протеклог века. То подсећа на замене старог новим дрвећем као да је небитно што једној младици треба тек неколико деценија да постане дрво, да почне да нам значи и да даје много више кисеоника од младице.

Problem koju politiku razvoja usvojiti za istorijska jezgra starih gradova je veoma komplikovan. Pre svega zato postoje dva dijametralno suprotna zahteva, pa je neki kompromis jedina mogućnost. Sa jedne strane neophodno je sačuvati vrednosti koje su nam prethodne generacije ostavile u nasleđe. Sa druge strane, sem nekih posebnih delova kao naprimer tvrđava, koji se u znatnoj meri mogu tretirati kao muzej, grad je ipak živa tvorevina koja mora da se razvija u izvesnom lokalno optimalnim skladu sa svojim vremenom, pa se nove generacije građana ne mogu prisiljavati da žive u muzeju. Zbog toga je potreban kompromis i on se obično stvara tako što se, uz pojedine izuzetne objekte, definišu i čitave gradske zone u kojima postoje različiti nivoi zaštite.

Naprimer na istorijskom spomeniku ili prirodnoj vrednosti najvišeg reda, kao što je tvrđava i njena ambijentalna okolina, ili Ratno Ostrvo recimo, dozvoljene su samo restauratorske, bezbednosne i elementarne, ali suptilne prezentacione intervencije, i ništa više od toga. U široj istorijskoj oblasti, kao što je recimo opština Stari Grad, takođe se u osnovi ide na zaštitu, ali sa manjim ograničenjima. Po meni, realističan kompromis dve suprostavljene potrebe u toj zoni bi recimo mogao da izgleda ovako.

Bila bi dozvoljena gradnja novih zgrada na praznim placevima i rušenje onih starih objekata za koje se po posebnoj, strogoj, stručnoj i JAVNOJ proceduri utvrdi da nemaju vrednosti koje u toj zoni želimo da štitimo. Novi objekti na njihovom mestu ne bi smeli da budu viši od okolnih niti bi njihove fasade smele drastično da odudaraju od okolnih istorijskih. Za untrašnjost novih zgrada međutim nema ograničenja. Stepen slobode u adaptaciji unutrašnjosti starih zgrada zavisi od stručne procene umetničke, istorijske ili društvene vrednosti njene unutrašnjosti i određuje se od slučaja do slučaja. Na ovaj način bi se više štitio opšti ambijent tog dela grada kad se on posmatra spolja, sa ulica, a manje unutrašnjost zgrada gde ljudi žive. Tako bi ljudi unutar svojih stanova i zgrada imali izvesnu slobodu da i u ovom, delimično zaštićenom prostoru žive u savremenom okruženju, ali ne da se ambijent starih ulica i spoljašnjost zgrada bitno menja. Time se u izvesnom smislu čuvaju spoljašnje, kolektivne vrednosti, a postoji sloboda u osavremenjavanju unutrašnjih, privatnih. To bi verovatno bio zdrav kompromis.

Međutim STF i njegovi istomišljenici žele da istorijsko jezgro Beograda pretvore u šumu kula i solitera, drastično menjajući i spoljašnjost i gustinu stanovanja, tj da istorijski centar Beograda pretvore u neku high-rise poslovnu četvrt Londona ili Njujorka. BNV je sa svojom visinom i gustinom početak tog pristupa na užasno pogrešnom mestu. Čak i ako ostavimo po strani da infrastruktura to ne može da podrži, ne vidim zašto bi to radili ako ima toliko prostora oko to malo bednih ostataka Evropske istorije Srbije koji su pukim slučajem pretekli sva bombardovanja i ratove? Čemu? Zar Novi Beograd ili bilo koji drugi novi okolni prostor ionako nije bolje mesto za takve namene? Zašto novo po cenu uništavanja starog? Ako to ne samo da nije potrebno nego je i za novi centar po svemu bitno bolje da NE bude na mestu starog? Takav pristup nema smisla.

[vradovic]

Ja licno volim izgradnju i modernizaciju i ocigledno da je to smer u kome maltene svi gradovi idu.

Problem je sto na primer poznajuci San Francisko mogu da kazem da nema tog metroa ili tog tunela koji ce da spreci guzvu u buducnosti ako se nakarikaju neboderi po centru grada. Ima da bude pakao od guzve takav kakav se sad ne bi mogao zamisliti. Ne bi bilo slicno cak ni da pada ne kisa nego kamenje. Gomilanje nebodera je po meni nebuloza a sigurno ce ici ka tome. San Francisko ima mostove na sprat.
Autoput na sprat i ne pomaze nista. Jednostavno guzva pa je guzva. Dva sata u jednom pravcu i to ti je. Mislim da jednostavno zbog ulica u starom gradu jedini nacin je da se sve pretvori u pesacku zonu. Ceo krug dvojke i sire. Ja ne vidim drugo resenje. Bice sve vise ovih nekih malih prevoznih/pomocnih sredstava tipa bice, segway, skejt, onewheel, ninebot, trotinet i slicno.
Verovatno je to buducnost plus mozda ostaviti par tramvaja u centru cisto za turiste!

Plus ostaviti zgrade kakve jesu.

[stf]

Nisam rekao da treba zabraniti svaku izgradnju u centru. Prazni placevi se mogu popunjavati i stare zgrade se mogu zamenjivati novim, koje eventualno efikasnije koriste prostor. Ali da ne budu veće visine od okolnih starih (sem po obodima starog jezgra, recimo uz auto put i sl). Dakle broj stanovnika po jedinici površine se može samo blago povećavati, koliko to već sledi iz ovih ograničenja. Sve je to delimično objašnjeno u studiji visokih objekata. Takođe klasičan biznis koji je radno intenzivan, tj koji zahteva mnogo radnika zatvorenih u ogromnim kancelarijama (ako to nisu usluge), ne treba da bude ovde. Prvo zbog sasvim nepotrebnog otrerećivanja ionako problematičnog saobraćaja, i drugo zašto što taj tip biznisa nema veliku interakciju sa mušterijama, pa i nema posebne koristi da bude u centru gde ima mnogo pešaka.

Видим да си поприлично кориговао став кад сам указао коју си глупост одвалио. Колико ме сећање служи, овде се помињао "мораторијум" на изградњу. Мораторијум значи потпуну обуставу. Сад се одједном више не прича о потпуној обустави сваке грађевинске активности већ о нормалном урбаном развоју која је планирана још од 19 века и никад није завршена, што сам и ја сам написао. И увео си у причу неке солитере које овде нико није ни помињао нити се за њих залагао.

[Zuma]

Pa ne znam za šta su se zalagali drugi, ali ja sam uvek imao na umu i pričao ovo što sam sada opisao. I nikada nisam spominjao moratorijum. Dakle bez zgrada viših od starih i bez modernističkih kvazi artističkih egzibicija na fasadama koje degradiraju utisak susednih klasičnih fasadnih stilova starog grada. Sve dok se TO poštuje mogu se praviti nove zgrade gde je god za njih ostalo mesta ili umesto onih starih koje su zaista oronule i bezvredne. Ali o tom aspektu dozvoljene gradnje u centru (uz poštovanje starog ambijenta) nismo puno pričali jer si ti iz sve snage branio visoku i gustu gradnju u BNV-u kroz niz teorija, naprimer: Gradsko zemljište je skupo pa se mora bolje iskorišćavati veoma visokim objektima, pa onda kako grad ne sme biti previše razbacan i razuđen na velikoj površini, nego što više koncentrisan u centru, pa je onda tobože ružno ako nema solitera, pa onda kako je lep i moderan nazubljeni "skyline" velikih gradova na zapadu itd, itd, više se i ne sećam pola tvojih teorija zašto BNV baš treba ovako da izgleda. Onda sam ja naravno pričao da se tako visoko i gusto ne sme graditi toliko blizu starog jezgra grada, plus sve druge mane BNV-a. Možda zato misliš da nisam bio za razumnu gradnju ograničenih visina u centru, odnosno onu koja ne odudara od postojećeg ambijenta, ali to zaista nije slučaj.

[solecar]

Ja licno volim izgradnju i modernizaciju i ocigledno da je to smer u kome maltene svi gradovi idu.

Problem je sto na primer poznajuci San Francisko mogu da kazem da nema tog metroa ili tog tunela koji ce da spreci guzvu u buducnosti ako se nakarikaju neboderi po centru grada. Ima da bude pakao od guzve takav kakav se sad ne bi mogao zamisliti. Ne bi bilo slicno cak ni da pada ne kisa nego kamenje. Gomilanje nebodera je po meni nebuloza a sigurno ce ici ka tome. San Francisko ima mostove na sprat.
Autoput na sprat i ne pomaze nista. Jednostavno guzva pa je guzva. Dva sata u jednom pravcu i to ti je. Mislim da jednostavno zbog ulica u starom gradu jedini nacin je da se sve pretvori u pesacku zonu. Ceo krug dvojke i sire. Ja ne vidim drugo resenje. Bice sve vise ovih nekih malih prevoznih/pomocnih sredstava tipa bice, segway, skejt, onewheel, ninebot, trotinet i slicno.
Verovatno je to buducnost plus mozda ostaviti par tramvaja u centru cisto za turiste!

Plus ostaviti zgrade kakve jesu.

Ja vidim drugo rešenje. Manite se tih gluposti o pretvaranju kruga dvojke u pešačku zonu. Po ko zna koji put ponavljam, sva ta vozila kojima bi se zabranio prolazak kroz centar, samo bi se prelila na druge pravce, koji su i sa ovakvim krugom dvojke kakav je danas, preopterećeni i na dosta mesta imamo uska grla. Mi već sada veliki broj dvosmernih ulica pretvaramo u jednosmerne, zarad parking mesta, ne radimo ništa zarad poboljšanja protočnosti uskih grla i prilagođavanja prevaziđene infrastrukture (neadekvatne današnjim uslovima) iz prošlog veka, širimo pšešačku zonu... Jednostavno, broj vozila se neće nikako smanjiti, šta god pokušavali, jer i dalje ogroman broj ljudi živi u ubeđenju da se svuda i u svakom trenutku može mnogo brže i komotnije stići do bilo kog dela grada, nego li gradskim prevozom, u šta sam ja lično imao prilike da se uverim ne mali broj puta i jedan sam od retkih koji ne forsira kola po svaku cenu, nego samo kad je hitno ili neophodno da se ide kolima, kao i tamo gde se zaista može doći brže i komotnije kolima negoli gradskim prevozom .

[Bender Rodriguez]

Voleo bih da se jednom napravi simulacija rešenja ovoga što sam ja predložio gore u 8 stavki, i ovoga što bandoglavi pojedinci uporno predlažu na forumu, da se ceo krug dvojke pretvori u pešačku zonu. Pa da pustimo simulaciju da radi i da vidimo šta bi koji predlog doneo.

Mislim ja već znam ishode za oba slučaja. Ali voleo bih da se to simulira, pa bi možda onda nekim bnadoglavcima došlo iz dupeta u glavu. Kad vide kakav bi još gori pičvajz napravili. Mada... znajući njih... ni to im ne bi bilo dovoljno da skontaju.