Modernizacija železnice

Diskusije o infrastrukturnim projektima od izuzetnog značaja za grad i okolinu

Moderator: Igor

KartmenBG
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 895
Pridružio se: Čet Feb 18, 2016 4:17 am
Lokacija: Belgrade, Serbia
Kontakt:
Pohvaljen: 795
Pohvalio: 438

Re: Modernizacija železnice

Postod KartmenBG » Pet Nov 17, 2017 2:21 am

@spacio verovatno ce iznajmiti vozna sredstva, kao sto su iznajmljeni avioni za Air Serbiu :D, sve zarad privida napretka :D a ne bi me cudilo da iznajmi nekog ovakvog bezobraznika

Slika

e to da vidim na nasoj pruzi pa to bi bila senzacija svi bi na Balkanu pocrkali kad bi videli ove vozove , a Vucko bi verovatno bio dozivotni vladar :lol:
Pohvale za post: 1
RioBL
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2577
Pridružio se: Ned Mar 22, 2015 8:40 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1208
Pohvalio: 2273

Re: Modernizacija železnice

Postod RioBL » Pet Nov 17, 2017 9:20 am

Mislim da od vozova koji idu 200km/h a njima upravlja srpska zeljeznica, jos dugo nece biti nista. Eventualno ce doci neki strani operater sa svojim vozovima.
hranite se zdravim mislima i pazite da vam imunitet ne opadne na serviranu glupost.
spatiotecte
Expert
Postovi: 8438
Pridružio se: Pet Feb 09, 2007 8:58 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4532
Pohvalio: 1098

Re: Modernizacija železnice

Postod spatiotecte » Pet Nov 17, 2017 9:52 am

KartmenBG » 17 Nov 2017 01:21 am napisao:@spacio verovatno ce iznajmiti vozna sredstva, kao sto su iznajmljeni avioni za Air Serbiu :D, sve zarad privida napretka :D a ne bi me cudilo da iznajmi nekog ovakvog bezobraznika

Slika

e to da vidim na nasoj pruzi pa to bi bila senzacija svi bi na Balkanu pocrkali kad bi videli ove vozove , a Vucko bi verovatno bio dozivotni vladar :lol:


Realno mogli bi da uvedu Rail-Jet Beč Beograd ako vec nemaju pare da kupe 10ak ICE vozova.
Pohvale za post: 1
WLABmz
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 364
Pridružio se: Ned Jul 02, 2017 4:04 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 333
Pohvalio: 26

Re: Modernizacija železnice

Postod WLABmz » Pet Nov 17, 2017 12:52 pm

spatiotecte » Pet Nov 17, 2017 9:52 am napisao:Realno mogli bi da uvedu Rail-Jet Beč Beograd ako vec nemaju pare da kupe 10ak ICE vozova.


Teško možemo očekivati OBB Railjet.

Prva varijanta - ako bi išao kao kooperativni voz MAV i SV bi morali da plaćaju kilometre OBB-u koji su daleko skuplji od zarade koju mogu da dobiju prodajom karata. Mađari su vrlo tvrdi po tom pitanju, pa čak i da SV želi da o svom trošku vozika Railjet Beč - Beograd teško da će Mađari pristati. I sadašnji sporovoz Avala Beograd - Beč sastavljen isključivo iz Mađarskih vagona jer su Mađari insistirali ili tako ili ništa. Zauzvrat naši vagoni idu na ostala dva voza do Budimpešte i tu se kilometri izravnaju i nikom ništa.

Druga varijanta je da OBB Railjet saobraća za Beograd kao globalni voz, tj. da OBB plaća MAV-u i IŽS-u korišćenje pruge, a da sam ubira novac od karata. Iz direktnih izvora OBB-a znam da je ovo isto jako teško moguća varijanta jer da bi njima voz bio isplativ, potrebna je određena cena karte koja je za platežnu moć Austrijanaca sasvim OK, ali je mnogo iznad platežne moći građana istočnoevropskih zemalja. Za to je već izvršena analiza i zbog toga su ukinuti OBB kušet i spavaći vagoni ka Beogradu i Bukureštu pre nekoliko godina. Sada OBB vagoni ka istoku idu samo do Varšave i Zagreba, kao i Railjet do Budimpešte (za koji MAV svake godine kuka kako im je preskupo da plaćaju kilometre), a sve ostale linije iz Austrije ka istoku održavaju vagoni drugih železničkih uprava.

Elem, mislim da je ono što možemo realno očekivati je brzina od 160 km/h za početak. Stadler Flirt može saobraćati tom brzinom, a za međunarodne vozove bi bilo dovoljno nabaviti nekoliko lokomotiva tipa Siemens Vectron, Bombardier Traxx ili Škoda 109E. Pa evo Poljaci su napravili njihovu CMK 70-ih godina sa karakteristikama koje bi mogle da dozvole brzinu i do 250 km/h, međutim pre par godina je tek na jednom delu puštena maksimalna brzina od 200 km/h. Do tada i na svim ostalim deonicama je maksimalna brzina 160 km/h. Dakle, izgradnja ove pruge je ulog za budućnost, jer jednog dana za 20-30 godina neko može da doradi prugu i poveća maksimalnu brzinu sa 160 na 200 km/h.
SlikaSlika
Pohvale za post: 4
spatiotecte
Expert
Postovi: 8438
Pridružio se: Pet Feb 09, 2007 8:58 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4532
Pohvalio: 1098

Re: Modernizacija železnice

Postod spatiotecte » Pet Nov 17, 2017 1:50 pm

Greota da vozi stadler na brzoj pruzi.

Onda kredit i kupovina 10 ICE ili TGV.
Pa da i mi dobijemo nas Serb-Jet.
Pohvale za post: 2
Пантограф
Expert
Postovi: 5211
Pridružio se: Pon Apr 23, 2012 12:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5141
Pohvalio: 3477

Re: Modernizacija železnice

Postod Пантограф » Pet Nov 17, 2017 1:53 pm

Тачно је све што је WLABmz написао, ја само мислим да за возове из Србије за Беч постоји велико тржиште, са великим бројем људи који би били спремни да плате адекватну цену карте, ако је услуга довољно квалитетна: значајно супериорна у односу на комби/аутобус, макар једнаког времена путовања као приватни аутомобил, самим тим и делимично конкурентна авионском превозу.

(Лично, најрадије бих "бечки" воз терао до Пожаревца и до Ниша, ал` та жеља ће тешко да ми буде испуњена)
Pohvale za post: 1
WLABmz
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 364
Pridružio se: Ned Jul 02, 2017 4:04 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 333
Pohvalio: 26

Re: Modernizacija železnice

Postod WLABmz » Pet Nov 17, 2017 2:15 pm

Пантограф » Pet Nov 17, 2017 1:53 pm napisao:Тачно је све што је WLABmz написао, ја само мислим да за возове из Србије за Беч постоји велико тржиште, са великим бројем људи који би били спремни да плате адекватну цену карте, ако је услуга довољно квалитетна: значајно супериорна у односу на комби/аутобус, макар једнаког времена путовања као приватни аутомобил, самим тим и делимично конкурентна авионском превозу.

(Лично, најрадије бих "бечки" воз терао до Пожаревца и до Ниша, ал` та жеља ће тешко да ми буде испуњена)


Voziće voz do Beča, to sam siguran, ali pre sa našim ili mađarskim vagonima, iz razloga koji sam objasnio. I mi i mađari imamo vagone za 200 km/h (našim Z1 je brzina oborena na 160 km/h, zbog jeftinijeg održavanja, jer nigde ne idu preko 160 km/h), tako da to nije problem. Tim pre, ako se produži voz do Niša, što bi bio vrlo pametan potez, pre će ići naši vagoni, da ne bi plaćali stranim železnicama dodatne kilometre za korišćenje njihovih vagona u unutrašnjem saobraćaju. Samo treba nabaviti par novih lokomotiva. Naše lokomotive 441 podserije 600 i 700 mogu maksimalno 140 km/h da idu.
SlikaSlika
Pohvale za post: 1
JohnnyLee
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7980
Pridružio se: Čet Maj 14, 2009 10:17 am
Lokacija: Јерковић
Kontakt:
Pohvaljen: 2670
Pohvalio: 4018

Re: Modernizacija železnice

Postod JohnnyLee » Pet Nov 17, 2017 3:49 pm

колико знам, најављена је набавка нових локмотива, тако да, ето шансе. таман док стигну оне, ето и пруге, па може са З1 да се пичи 200
где год да кренем, тај град ме прати
Београд мој, себи ме врати
где год да одем, тај град ме чува
кроз моју главу кошава дува
KartmenBG
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 895
Pridružio se: Čet Feb 18, 2016 4:17 am
Lokacija: Belgrade, Serbia
Kontakt:
Pohvaljen: 795
Pohvalio: 438

Re: Modernizacija železnice

Postod KartmenBG » Pet Nov 17, 2017 4:55 pm

Brate ako kupe ili iznajme vozove poput ICE ili TGV ja cu dozivotno da glasam za vladara majke mi :D( da toliko sam jeftin) :P
Pohvale za post: 2
DzonTravolta
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2108
Pridružio se: Ned Jul 26, 2015 2:11 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1293
Pohvalio: 1272

Re: Modernizacija železnice

Postod DzonTravolta » Pet Nov 17, 2017 5:21 pm

Upravo bio Mališa na O2, ponovo se vozio rekonstruisanim ulicama i podelio ekskluzivu: do jula 2018. celokupan saobraćaj se seli sa Glavne na Prokop.
Tema "Trg Slavija":
Nebojsa » 12 Nov 2011, 23:28 napisao:Ma uradice bre samo neku sminku, trotoare, nove trake i sl. videcete, oni pobednicki radovi sacekace neka bolja vremena, ispucasmo se za gazelu i adu.
Pohvale za post: 3
Rile
Intermediate
Postovi: 205
Pridružio se: Čet Jun 16, 2011 8:10 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 110
Pohvalio: 63

Re: Modernizacija železnice

Postod Rile » Pet Nov 17, 2017 10:23 pm

To znači da će se sve iz Beograda preseliti u TPS Zemun i to je trenutno veliki problem. Kapaciteti kojima raspolaže TPS Zemun jedva da su dovoljni za tehnološki proces koji se sada tamo obavlja. Jednostavno nema mesta, čak ni oni krševi nisu svi uklonjeni sa koloseka. Nisam siguran koliko toga do jula meseca može da se izgradi zato što ni tender za izvođača radova još nije raspisan. Trpanje svih onih čudesa iz Beograda u TPS Zemun , po svaku cenu, u uslovima kada se remontuje pruga, kada se remontuje stanica Zemun i kada se TPS Zemun gradi i proširuje napraviće velike probleme u saobraćaju i bojim se da ćemo doći u situaciju da nemamo odgovor na pitanje koliko kasni i da li će saobraćati voz... za bilo gde.

Pogled prema Zemunu
21112009661.jpg
21112009661.jpg (159.79 KiB) Pogledano 642 puta


Pogled prema Zemun Polju
21112009660.jpg
21112009660.jpg (208.47 KiB) Pogledano 642 puta


23722548_848182088696011_3943162008211527948_n.jpg
23722548_848182088696011_3943162008211527948_n.jpg (127.15 KiB) Pogledano 642 puta

( foto Miroljub Kostadinović)
Pohvale za post: 6
Bender Rodriguez
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1362
Pridružio se: Ned Mar 12, 2017 2:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1501
Pohvalio: 1417

Re: Modernizacija železnice

Postod Bender Rodriguez » Pet Nov 17, 2017 11:45 pm

"LETEĆI BEOGRAĐANIN 01-101" Pre 80 godina je postavio REKORD srpskih pruga od 146 km/h koji JOŠ NIJE OBOREN

http://www.blic.rs/vesti/beograd/leteci ... mh/8kjc0j5

A danas:

Pohvale za post: 4
Darko78
Intermediate
Postovi: 190
Pridružio se: Pon Nov 06, 2017 12:35 am
Kontakt:
Pohvaljen: 292
Pohvalio: 153

Re: Modernizacija železnice

Postod Darko78 » Sub Nov 18, 2017 12:03 am

Totalni sam laik ,ali meni lepo zvuci renovira se pruga ,gradi se nova stanicna zgrada Zemun,i tredba da se radi TPS Zemun ,radi se i na delu prema Rakovici i Resniku ,i treba da nastave Beograd centar ,renoviran deo prema Pancevu.Samo sam bobrojao ono sto vidim po forumu ,kako sta i da li je to sve dobro nemam pojma ne zamerite
Pohvale za post: 2
spatiotecte
Expert
Postovi: 8438
Pridružio se: Pet Feb 09, 2007 8:58 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4532
Pohvalio: 1098

Re: Modernizacija železnice

Postod spatiotecte » Sub Nov 18, 2017 12:05 am

Pa ovo i jesu lepe vesti, ovakav obim rekonstrukcije beogradskog zeleznickog cvora nije vidjen od kad postoji.
Pohvale za post: 4
DzonTravolta
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2108
Pridružio se: Ned Jul 26, 2015 2:11 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1293
Pohvalio: 1272

Re: Modernizacija železnice

Postod DzonTravolta » Sub Nov 18, 2017 12:19 am

Naravno da jesu odlične vesti, ali ne treba očekivati da ćemo leteti kao na raketi kad to bude završeno.
Tema "Trg Slavija":
Nebojsa » 12 Nov 2011, 23:28 napisao:Ma uradice bre samo neku sminku, trotoare, nove trake i sl. videcete, oni pobednicki radovi sacekace neka bolja vremena, ispucasmo se za gazelu i adu.
Pohvale za post: 1
spatiotecte
Expert
Postovi: 8438
Pridružio se: Pet Feb 09, 2007 8:58 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4532
Pohvalio: 1098

Re: Modernizacija železnice

Postod spatiotecte » Sub Nov 18, 2017 12:35 am

Pa necemo posto nema najave o nabavci novih voznih sredstava a to bi upravo leglo kao slag na torti ovoj temeljnoj rekonstrukciji.
RioBL
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2577
Pridružio se: Ned Mar 22, 2015 8:40 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1208
Pohvalio: 2273

Re: Modernizacija železnice

Postod RioBL » Sub Nov 18, 2017 10:10 am

Rile » Fri Nov 17, 2017 9:23 pm napisao:To znači da će se sve iz Beograda preseliti u TPS Zemun i to je trenutno veliki problem. Kapaciteti kojima raspolaže TPS Zemun jedva da su dovoljni za tehnološki proces koji se sada tamo obavlja. Jednostavno nema mesta, čak ni oni krševi nisu svi uklonjeni sa koloseka. Nisam siguran koliko toga do jula meseca može da se izgradi zato što ni tender za izvođača radova još nije raspisan. Trpanje svih onih čudesa iz Beograda u TPS Zemun , po svaku cenu, u uslovima kada se remontuje pruga, kada se remontuje stanica Zemun i kada se TPS Zemun gradi i proširuje napraviće velike probleme u saobraćaju i bojim se da ćemo doći u situaciju da nemamo odgovor na pitanje koliko kasni i da li će saobraćati voz... za bilo gde.


To I mene brine. Štaviše mislim da će pomenuti problem rješiti tako što će smanjiti broj vozova, pruga i radnika na željeznici. Biće postojeći TPS
dovoljan za malu srpsku železnicu.
hranite se zdravim mislima i pazite da vam imunitet ne opadne na serviranu glupost.
Pohvale za post: 1
Kokos
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1177
Pridružio se: Čet Mar 17, 2011 3:19 pm
Lokacija: Galenika
Kontakt:
Pohvaljen: 681
Pohvalio: 1328

Re: Modernizacija železnice

Postod Kokos » Sub Nov 18, 2017 12:01 pm

Čudi me da niko ovo nije preneo ovde vrlo detaljan i jasan opis projekta.

hiavata » 17 Nov 2017, 18:12 napisao:Nije direktno u vezi sa BG-vozom, ne zamerite :)

Preuzeto sa Railserbia foruma:

Opis modernizacije pruge BG-SU ukljucujuci i nama najvise zanimljiv deo - BG cvor.

Spoiler!
Деоница Београд Центар – Стара Пазова

Планско решење обухвата модернизацију постојеће путничке пруге Београд Центар – Батајница за
максималну брзину у складу са технологијом функционисања чвора и елементима трасе постојеће пруге. Ово је
заједничка деоница за правце Београд – Загреб и Београд – Будимпешта (Коридор X и Xb). Дужина ове деонице
износи 34,7 km (0+000-36+061 са погрешним профилом на излазу станице Батајница 19+901,41=21+275,26).

Стационаже у планској документацији су радне. Приликом израде виших нивоа техничке документације доћи ће до
њихове корекције. Након завршетка радова на изградњи ове деонице пруге, биће урађена геодетска мерења и
прерачунавања стационаже пруге, у циљу успостављања јединствене стационаже, односно елиминисања
погрешних профила. За пројектну документацију са коначно формираним стационажама, овај план ће
представљати плански основ за спровођење, без обзира на разлику у стационажама.

Планирана службена места на овој деоници су: Београд Центар, станица Нови Београд, стајалиште Тошин
Бунар, станица Земун, стајалиште Алтина, станица Земунско поље, стајалиште Камендин, станица Батајница,
станица Нова Пазова и станица Стара Пазова.

Планиране пројектне брзине на деоници Београд Центар – Стара Пазова су:
– од станице Београд Центар до станице Нови Београд, преко моста на Сави, 100 km/h;
– од станице Нови Београд до станице Батајница, кроз тунел Бежанијска коса, 120 km/h;
– од станице Батајница до станице Нова Пазова пројектна брзина је 200 km/h на колосецима намењеним за
путнички саобраћај, а 120 km/h на колосецима намењеним за саобраћај теретних возова;
– на деоници Нова Пазова – Стара Пазова пројектна брзина је 200 km/h на централним колосецима
намењеним за мешовити саобраћај, а 160 km/h на спољним колосецима исто намењеним за мешовити саобраћај.

У циљу оспособљавања пруге за планиране брзине, предложеним решењем модернизације пруге на деоници
Београд Центар – Стара Пазова, у зависности од постојећих ограничења и планиране организације саобраћаја,
предвиђене су одређене активности по сегментима деонице.

Постојећа пруга на деоници Београд Центар – Батајница је двоколосечна и припада београдском железничком
чвору. На овом подручју београдског железничког чвора раздвојен је путнички и теретни саобраћај, где постоје
двоколосечна пруга Београд Центар – Батајница за путнички саобраћај и једноколосечна теретна обилазна пруга
Београд Ранжирна – Батајница. На деоници Београд Центар – Батајница планирана је обнова постојеће
двоколосечне пруге намењене за саобраћај путничких возова и модернизација опреме и уређаја на прузи. Теретна
обилазна пруга Београд Ранжирна – Батајница није предмет детаљне разраде у овом планском документу.

На деоници Батајница – Стара Пазова планирана је изградња два нова колосека, као и реконструкција
постојећих колосека и модернизација опреме и уређаја. Планирана је електрификација пруге у складу са
пројектном брзином.

На читавој деоници Београд Центар – Стара Пазова планирана је реконструкција станичних капацитета у
складу са постојећим и новим технолошким задацима станица.

С обзиром да се ради о модернизацији пруге, која обухвата како реконструкцију делова постојећих, тако и
изградњу нових колосека, попречни профил треба да задовољи све услове савременог одвијања саобраћаја и
механизованог одржавања пруге, потребно је обезбедити слободни профил UIC GC, који омогућава све видове
комбинованог транспорта.

Попречни профил, елементи ситуационог и нивелационог плана су предвиђени према важећим правилницима
из области пројектовања, реконструкције и изградње одређених елемената железничке инфраструктуре.

Предвиђена ширина планума за двоколосечну пругу довољна је за смештање засторне призме, као и
савремених елемената горњег строја и две ивичне стазе. На овој ширини планума потребно је у ивичне стазе
сместити каналете за каблове и нису потребна проширења планума у кривинама. С обзиром на ранг пруге и
пројектну брзину до 200 km/h, предвиђено је да се пруга огради. Ограда има вишеструку намену: штити од
незаконитог приступа железничким објектима и опреми, као и од вандализма и утиче на безбедност, јер
онемогућава неконтролисан излаз људи и животиња на пругу. Генерално, предвиђено је постављање ограде са обе
стране пруге, на 1,0 m од ивице канала, односно ножице насипа. Са једне стране пруге у односу на спољну страну
ограде, резервисан је простор од 5 m за сервисне саобраћајнице. На целој деоници предвиђена је заштитна жичана
ограда. На делу пруге од Београд Центра до Батајнице предвиђено је проширење трупа пруге на неопходну ширину
уз уградњу савременог доњег строја, са додатном санацијом лоших места. По питању трајног депоновања
материјала, придобијеног при радовима на изградњи новог или прилагођавању постојећег трупа пруге и друмских
саобраћајница, утврђено је да на локацији у Блоку 20 у Новој Пазови – „велика бара”, (са десне стране пруге) која је
предвиђена за уређење у оквиру ког ће бити потреба за насипањем око 200.000 m³, а до сада је насуто око 23.000
m³, постоји могућност за одлагање знатних количина.

Деоница Београд Центар – Батајница

На деоници Београд Центар – Батајница планирана је главна оправка отворене пруге од станице Београд
Центар са мостом преко реке Саве до станице Нови Београд за брзину 100 km/h.

У станици Нови Београд, која се налази на мостовској конструкцији, предвиђена је замена постојећих колосека
на бетонској плочи и реконструкција перона. Планом је предвиђено измештање стајалишта Тошин Бунар са
постојеће локације која се налази у кривини испред улазног портала тунела Бежанијска Коса и изградња потходника
и перона висине висине 0,55 m.

У станици Земун планирани су радови на реконструкцији колосека бр. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8 и 10, изградња објеката
намењених за утовар и истовар праћених аутомобила, изградња колосека број 9 уз перон број 4, који би се
користио за смештај гарнитура ауто-воза, приступна рампа на крају слепог колосека у продужетку 11. колосека на
страни према техничко-путничкој станици Земун, приступна саобраћајница са паркингом, реконструкција свих
перона висине 55 cm са изградњом надстрешница на перонима, изградња нове станичне зграде на левој страни
пруге. Омогућавањем услуге превоза праћених аутомобила од и до станице Земун, станица Земун ће постати
почетна и крајња станица за ауто-возове и биће отворена и за пријем и отпрему путника у међународном
саобраћају. По питању постојећих индустријских колосека, предвиђено је укидање одвојне скретнице бр. 21 у km
9+910 и скретнице бр. 24 у km 10+334, које воде на индустријске колосеке „Змај Ι” и „Змај ΙΙ” који су демонтирани и
постојећем стању.

После станице Земун, између левог и десног колосека пруге налази се техничко-путничка станица Земун. Ова
станица је предмет посебног пројекта, а плански основ за реализацију пројекта ове станице јесу План генералне
регулације грађевинског подручја јединице локалне самоуправе – град Београд (целине I до XIX) – „Службени лист
града Београда”, број 20/16 и Детаљни урбанистички план техничко путничке станице Земун („Службени лист града
Београда”, број 13/76), па сходно томе, планским решењима и детаљном разрадом у овом плану, неће бити
обухваћена. Ова станица служи за негу и одржавање возних средстава за превоз путника. Функционално –
технолошки је повезана са станицом Земун (у ширем смислу са станицом Београд Центар), у смислу да су сва
планска решења која се овим планом утврђују у складу са планираним довршетком започете изградње. До
изградње друге техничко-путничке станице у београдском железничком чвору, у техничко-путничкој станици Земун,
обављаће се одржавање свих возних средстава чија се вожња завршава у београдском железничком чвору.

Планом је предвиђена изградња стајалишта Алтина са обостраним перонима дужине по 110 m, са
одговарајућим надстрешницама и потходником за везу перона.

У станици Земунско поље требало би да се прикључи везни колосек из техничко-путничке станице Земун. По
питању постојећих индустријских колосека у станици Земунско поље, предвиђено је укидање одвојних скретница:
скретница 7 у km 14+151, која води на индустријски колосек „Института за кукуруз Земун поље” и скретнице 6а која
води на индустријски колосек „Конграп – Динара” (који је демонтиран). Са десне стране станице, до реализације
друмских саобраћајница по планској документацији, предвиђена је изградња привремене друмске саобраћајнице,
која се може користити и као сервисна саобраћајница за пругу.

Планом је предвиђена изградња стајалишта Камендин са обостраним перонима дужине по 110 m са
надстрешницама и потходником за везу перона.

Диспечерски центар

У ширем подручју станице Земун и техничко-путничке станице Земун, планирано је лоцирање Диспечерског
центра, у циљу ствaрaњa услoвa зa уjeдначенo, синхрoнизoвaнo и eфикaснo дeлoвaњe свих служби у oквиру
oпeрaтивнoг упрaвљaњa и извршeњa сaoбрaћaja. Овакав комплекс, представљао би jeдинствeни oпeрaтивни
цeнтaр кojи је срeдиштe прaћeњa, упрaвљaњa и рeгулисaњa сaoбрaћaja нa цeлoм пoдручjу мрeжe пругa, зaснoвaн
нa примeни и упoтрeби сaврeмeних тeхничкo-тeхнoлoшких рeшeњa.

Jeдинствeни цeнтaр зa упрaвљaњe сaoбрaћаjeм планиран је као функциoнaлна jeдинствeна oргaнизaциoна
цeлина, лoцирaну нa мeсту гдe зa тo пoстoje рaциoнaлни услoви и где могу бити обезбеђени захтеви и услoви који
претпостављају постојање оваквог центра.

За овај објекат (комплекс) започета је израда техничке документације, којом ће се предложити и одговарајућа
позиција објекта (генералним пројектом, поред осталог, анализираће се просторно-функционални аспекти), у складу
са тим за овај објекат се овим планом неће утврђивати планска решења и правила грађења, односно биће
предложене варијанте разраде Плана, у делу који се односи на спровођење Плана.

Деоница Батајница – Стара Пазова

На овом делу треба да се изврши спајање и раздвајање две двоколосечне пруге високог ранга Београд –
Загреб и Београд – Будимпешта (Коридор X и Xб), као и спајање и раздвајање путничког и теретног саобраћаја за
подручје пруга београдског чвора, а и обављање градског железничког саобраћаја Београда са дефинисањем
почетно-завршне станице, без ометања даљинског саобраћаја на прузи.

Године 1991. урађен је пројекат коначног решења, изведен део радова на доњем строју, изграђен леви и
започета денивелација десног колосека Стара Пазова – Голубинци. Касније је извршена делимична реконструкција
двоколосечне деонице Батајница – Стара Пазова по измењеном решењу из 1991. године и завршена денивелација
десног колосека Стара Пазова – Голубинци. За планиране задатке и брзину до 200 km/h предвиђена је
реконструкција станица Батајница, Нова Пазова и Стара Пазова променом шема станица и скретница, изградња
денивелације за теретни саобраћај и денивелација путних прелаза.

Планом развоја предвиђена је изградња другог колосека на прузи Остружница–Сурчин–Батајница. Други
колосек је од станице Батајница планиран са десне стране постојећег колосека, а планираним решењем станице
Батајница омогућено је повезивање ова два пружна правца.

Планом генералне регулације за интермодални терминал и логистички центар „Батајница”, Градска општина
Земун („Службени лист града Београда”, број 36/15) обухваћен је везни колосек (приступна железничка пруга
интермодалном терминалу) који треба да повеже станицу Батајница са железничким колосецима у оквиру
комплекса интермодалног терминала. Ова веза, као и позиција интермодалног терминала није обухваћена
границом детаљне разраде, већ је приказана позиционо.

У станици Батајница раздвојен је путнички део на прузи Београд – Будимпешта и теретни део на обилазној
прузи. У постојећем стању, станица Батајница има раздвојене колосечне паркове за путнички и теретни саобраћај.
Група колосека ближа станичној згради (од 1. до 6. колосека) намењена је за пријем и отпрему возова за превоз
путника. Планом је предвиђена реконструкција колосека у путничком делу и колосечних веза на излазном грлу
теретног дела станице. У путничком делу станице предвиђена је реконструкција колосека у циљу изградње перона
са потходником поред пролазних колосека и обезбеђивање посебних колосека на којима завршавају вожњу и са
којих полазе гарнитуре београдског воза, без ометања саобраћаја на главним пролазним колосецима. Предвиђено
је укидање дела 2. и 3. колосека и измештање 4. колосека.

Перони су постављени уз 1. колосек и између планираног 3. и 4. колосека и 6. и 9. колосека. На перонима су
предвиђене надстрешнице. У путничком делу станице планирано је уклањање постојеће станичне зграде и
изградња нове, реконструкција зграде за техничке уређаје, потходник за прилаз перонима који омогућава и
комуникацију између насеља на левој и десној страни пруге и надстрешнице на перонима.

У делу станице намењеном за пријем и отпрему теретних возова је предвиђена реконструкција излазног дела,
како би се омогућило да се из станице води посебна двоколосечна пруга за теретни саобраћај према Новој Пазови.

У теретном делу станице планирано је задржавање улазног грла станице са постојећом једноколосечном обилазном
пругом и постојећом техничком везом између два дела станице. Планирана је реконструкција излазног грла тако да
се из станице води посебна двоколосечна пруга за теретни саобраћај према Новој Пазови. Планирано решење
предвиђа комплетну замену горњег строја новим, како на колосецима у путничком делу станице, тако и на
колосецима намењеним теретном саобраћају. Са десне стране путничког дела станице издвојени су индустријски
колосеци за „Силос”, „Мостоградњу” и „ЗОП инжењеринг” (механизација за одржавање пруга), који се задржавају у
постојећем стању.

Отворена пруга од станице Батајница до станице Нова Пазова

Пројектна брзина од станице Батајница на колосецима за путнички саобраћај је 200 km/h, а на теретним
колосецима 120 km/h. У постојећем стању изведена су два колосека на међурастојању од 4,0 m, са ширином
планума од по 3,5 m од осе колосека. Планом је предвиђено померање постојећег десног колосека удесно, тако да
растојање између колосека намењених путничком саобраћају износи 4,50 m, као и обезбеђивање ширине планума
од 4,0 m и померање стубова контактне мреже на прописано одстојање. План предвиђа денивелацију десног
колосека теретне пруге изнад путничке (двоколосечне) пруге на међустаничном растојању између Батајнице и Нове
Пазове. Након денивелације (преласка) десног теретног колосека преко два постојећа, оба теретна колосека се
воде на по 6,4 m од путничких колосека.

У станици Нова Пазова планирана је реконструкција и изградња неопходних колосека, након које би станица
имала шест колосека (у постојећем стању пет станичних колосека). У наставку колосека отворене пруге, уз 5.
колосек био би изграђен 6. колосек, тако да би главни пролазни колосеци за смер Београд–Суботица били 3. и 4.
колосек, а за смер Суботица–Београд 5. и 6. колосек. На излазној страни станице према Старој Пазови предвиђена
је изградња и реконструкција колосечних веза између главних пролазних колосека за оба смера. Планом се
задржава перон између постојећег 4. и 5. колосека, који је потребно повезати подходником. Постојећи перон између
2. и 3. колосека је предвиђен за демонтажу. Први станични колосек остаје подељен на два дела, при чему је први
део намењен за пријем и отпрему путничких возова, а други део, уз магацин и рампу, је манипулативни колосек. У
оквиру планске документације дефинисана су следећа решења:
– задржан је изграђен перон на размаку колосека 11,25 m;
– пројектним решењем колосеци за путнички саобраћај пролазе поред овог перона брзином од 200 km/h, с тим
што ће на перону бити уграђена заштитна ограда;
– доградња још једног колосека лево од постојећег колосека бр. 5 на растојању од 6,4 m;
– предвиђена је реконструкција постојеће станичне зграде, зграде за техничке уређаје и приступног станичног
платоа;
– планирана је изградња станичног потходника;
– планирана је да поред путничких возова у станицу, по смеровима, улазе и теретни возови;
– на десној страни станице задржана је веза за постојећи индустријски колосек за „Пинолес”;
– на излазном грлу станице са десне стране главног пролазног колосека, омогућена је колосечна веза са
планираном мултифункционалном радном зоном Стара Пазова;
– у оквиру станице Нова Пазова планиране су колосечне везе између колосека за путнички и теретни
саобраћај, као и обратно, скретницама које омогућавају брзину у скретање од 100 km/h, тако да се сва четири
колосека који напуштају станицу према Старој Пазови могу користити за мешовити саобраћај.

Отворена пруга од станице Нова Пазова до станице Стара Пазова

На међустаничном растојању Нова Пазова – Стара Пазова постоји изграђен труп пруге за четири колосека од
којих су постављена два колосека на ивицама трупа пруге. Планирано је постављање и два централна колосека.

Сва четири колосека су за мешовити саобраћај. Централне колосеке користиће путнички и теретни возови који не
стају у станици Стара Пазова, а саобраћају између Београда и Новог Сада. Периферне колосеке користиће
путнички возови који стају у станици Стара Пазова и возови који саобраћају између Београда и Шида.

Станица Стара Пазова реконструисана је у претходном периоду. У станици се раздвајају пруге према
Суботици и према Шиду. У станици Стара Пазова планирана је замена постојећих скретница на главним пролазним
колосецима, новим скретницама које омогућавају брзину при вожњи у скретање до 100 km/h. Задржава се
индустријски колосек и робни рад се планира на индустријском колосеку. Главни пролазни колосеци у станице биће
колосеци бр. 2 и 3 за смер ка Голубинцима и Инђији и колосеци бр. 4 и 5 за смер ка Новој Пазови. Колосеци бр. 1 и
6 биће пријемно отпремни колосеци. За операције утовара и истовара користиће се манипулативни колосек
(колосек бр. 7), уз који се дограђује још један, паралелан седмом колосеку, који треба да омогући кретање
маневарских вучних возила.

У оквиру Плана дефинисана су следећа решења:
– планирана је измена скретница на пролазним колосецима, нове скретнице омогућују вожњу у правац
брзином од 200 km/h, а прелазак са једне на другу пругу брзином од 100 km/h;
– планирана је реконструкција постојеће станичне зграде;
– планирана је реконструкције зграде за техничке уређаје и приступног платоа, док се постојеће
надстрешнице задржавају;
– планирано је укидање перона између колосека 2 и 3, као и надстрешнице на њему.

Деоница Стара Пазова – Нови Сад

На основу детаљних карактеристика коридора пруге у погледу: топографије, геолошко-геотехничких услова,
зона заштите, намене површина и положаја насеља, положаја постојеће и планиране саобраћајне и техничке
инфраструктуре, услова за изградњу тунела „Чортановци”, урбанистичких услова на подручју општина Стара
Пазова, Инђија, Сремски Карловци и града Новог Сада, планирана је траса нове двоколосечне пруге.

Траса двоколосечне пруге пројектована је са техничким параметрима за брзине:
– 200 km/h на делу Стара Пазова – распутница Карловачки виногради;
– 160 km/h на делу Карловачки виногради – Петроварадин;
– 100 km/h на делу Петроварадин – Нови Сад.

Дужина планиране трасе електрифициране двоколосечне пруге краћа је од трасе постојеће једноколосечне
пруге за око 1,0 km и износи 40,44 km.

На деоници двоколосечне пруге Стара Пазова – Нови Сад предвиђене су три станице из саобраћајних
разлога: Инђија, Бешка и Петроварадин, а само за потребе путника станица Сремски Карловци. Станице Инђија,
Сремски Карловци и Петроварадин задржане су на постојећим локацијама уз планирану реконструкцију, а станица
Бешка пројектована је на новој локацији. На међустаничном растојању Бешка – Петроварадин, пројектована је
колосечна „А” веза, где је пројектована распутница Карловачки виногради, која повезује индустријску зону
„Просјанице”, преко саобраћајног транспортног отпремишта Карловачки виногради, са двоколосечном пругом.

Траса пруге Стара Пазова излаз – Инђија улаз

Траса пруге од постојеће станице Стара Пазова (излаз), пројектована је од краја постојећих скретница бр. 19 и
бр. 20 (36+061.08). Након излазног грла станице Стара Пазова налази се постојећи мост отвора 9 m преко
Голубиначког канала који се задржава. Планирана траса пруге се укршта са десним колосеком (Стара Пазова –
Голубинци) који је у функцији, постојећи објекат се задржава, јер је укрштај изграђен за прелаз преко двоколосечне
пруге. Траса пруге се након 3 km укршта са државним путем IIА реда бр. 100, на делу Београд – Нови Сад, a
постојећи објекат се задржава. Надаље прати трасу постојеће једноколосечне пруге, а планирани леви колосек је у
правцу. Планирани осовински размак колосека је 4,50 m, 4,70 m и 4,75 m колики је и размак главних пролазних
колосека кроз станицу Инђија. Планиран је укрштај пруге са обилазницом око Инђије, која ће бити део будуће трасе
државног пута IIA реда бр. 100. Због заштите водоизворишта Инђија, предвиђене су техничке мере заштите
постојећих бунара (заштитна фолија, канал итд.).

Станица Инђија

Станица Инђија је једна од већих и значајнијих станица на прузи Београд – Суботица. Планирана је
реконструкција постојеће станице на двоколосечној прузи за планиране технолошке задатке. Простор постојеће
станице ограничен је са леве стране пруге станичном зградом, стадионом и низом стамбених кућа, а са десне
стране новоизграђеним индустријским колосеком и постројењима водоизворишта. На улазном и излазном делу
станице постоје путни прелази у нивоу.

Кроз станицу Инђијa двоколосечна пруга је планирана правцем постојећег колосека бр. 3 (леви) и правцем
постојећег колосека бр. 4 (десни). Постојећа једноколосечна пруга за Шид је од распутнице на km 1+994.83 уведена
новопројектованим колосецима на улазном грлу станице по смеровима леви и десни (шидски) на претицајне
колосеке бр. 4 и бр. 1.

Саобраћај у станици на двоколосечној прузи организује се по смеровима. Централни део станице чине два
пролазна колосека (2. и 3) и два претицајна колосека (1. и 4), који служе за пропуштање и регулисање саобраћаја.
Инђија је и станица у којој се раздваја саобраћај из правца Новог Сада према Београду и према Шиду (Голубинци).

Пруга према Шиду (Голубинцима) повезује Коридор X и Коридор Xб, као и Срем са регионалним центром АП
Војводине, Новим Садом. Пруга из Голубинаца повезује се са станицом по смеровима на претицајне колосеке, уз
денивелацију левог колосека испод пруге за Београд. За пријем и отпрему путника предвиђена су два перона.

Перони су смештени поред првог колосека и између четвртог и петог колосека. Перони су пројектовани поред
претицајних колосека. Због просторних ограничења за смер Нови Сад – Београд/Голубинци има само један
перонски колосек (1) који користе обе пруге (према Београду и према Голубинцима). Перону се приступа са
станичног платоа у нивоу. За смер ка Новом Саду пројектован је острвски перон, тако да пруге из Београда и
Голубинаца имају посебне перонске колосеке (4 и 5). Острвском перону се прилази преко потходника. С обзиром на
то да се планира заустављање и међународних возова, дужина перона је 400 m и висине 55 cm изнад горње ивице
шине. Планирано је да приступ перонима и потходницима буде обезбеђен степеништем опремљеним платформом
за хендикепиране. Пешачки потходник повезује први перон (поред колосека бр. 1) и други перон (између колосека
бр. 4 и 5), као и индустријску зону са десне стране станице. Теретни део станице, за опслуживање индустрије и за
локални робни рад, формира се на десној страни пруге, за рад са постојећим и планираним индустријским
колосецима планирани су колосеци (бр. 6, 7 и 8) са извлачњаком. У станици су пројектоване колосечне везе са два
постојећа индустријска колосека – колосеком ThyssenKrupp Materials d.o.o. и колосеком „Житосрем”. Са десне
стране пруге, на страни према Београду пројектован је извлачњак, на страни према Новом Саду штитни колосек.
Преко извлачњака на страни према Београду обављаће се постављање и извлачење кола на индустријски колосек.

На излазном грлу станице пројектован је штитни колосек (извлачњак), преко кога се може повезати будућа
индустријска зона. Постојећа постројења за робни рад са леве стране пруге према граду се напуштају, што пружа
услове да се овај простор урбанизује и уреди. Путни прелази на улазном и излазном грлу станице се укидају, а
уместо њих пројектовани су денивелисани укрштаји – подвожњаци.

Планирани размак пролазних колосека је 4,75 m, размак претицајних и пролазних колосека је 6,40 m. На
пролазним колосецима планиране су скретнице типа 60Е1-1:14-760, које омогућавају пројектовану брзину у правац
200 km/h и брзину у скретање 80 km/h.

Доњи строј је планиран у складу са геотехничким карактеристикама терена и захтевима ранга пруге, а
одводњавање платоа решено је системом дренажа.

Траса пруге Инђија излаз – Бешка улаз

Траса пруге од станице Инђија је са десне стране постојеће пруге. Сви укрштаји са пругом су планирани
денивелисано. На овом делу трасе задржава се постојећи надвожњак, укрштај пруге са државним путем IIA реда бр.
125 односно предвиђа денивелација (подвожњак) са државним путем IIA реда бр. 126. Од укрснице Инђија пустара,
траса пруге је са леве стране постојеће пруге. Преко потока Патка долина, уместо постојећег високог насипа
пројектован је вијадукт. У насељу Бешка (ул. Синђелићева) планиран је денивелисан укрштај – подвожњак на
укрштању са друмском саобраћајницом. Осовински размак колосека је на растојању од 4,50 m, 4,75 m, који је
размак главних пролазних колосека кроз станицу Бешка.

Станица Бешка

Станица Бешка налази се на новој локацији северозападно од постојеће. Станица је пројектована са четири
колосека, два главна пролазна на размаку 4,75 m и два претицајна на размаку 6,40 m од главних пролазних
колосека. Оба претицајна колосека станице имају штитне колосеке корисне дужине 55 m. Све скретнице станице
Бешка на главним пролазним и претицајним колосецима су типа 60Е1-760-1:14. Планирани перони у станици Бешка
су дужине 220 m, висине 55 cm изнад горње ивице шине, а са пешачким потходником остварен је денивелисан
приступ перонима. Станична зграда, приступна саобраћајница и станични плато налазе се са леве стране
планираних колосека.

Нова станица Бешка планирана је на локацији која се налази између насеља Бешка и Чортановци. Станица
ће служити за потребе оба насеља која су повезана друмском саобраћајницом. Један део станичног платоа налази
се у насипу, а други у усеку. Станица Бешка пројектована као претицајна станица, која има два пролазна колосека,
два претицајна колосека и два штитна колосека. На пролазним колосецима испред и иза станице планиране су
просте колосечне везе, скретнице су типа 60Е1-1:14-760. У станици су предвиђена два извлачњака корисне дужине
на 1. и 4. колосеку, који служе за заштиту улазних путева вожње. За пријем и отпрему путника предвиђена су два
перона пројектованa уз пријемно-отпремне колосеке (1. и 4). Димензије перона су: дужина перона 220 m, ширина 4
m и висина 55 cm. Планирано је да приступ перонима и потходницима буде обезбеђен степеништем које је
опремљено платформом за хендикепиране. Да би пешачки потходник омогућио безбедан прилаз путника перонима
лоциран је са стране станичног трга. Део комплекса станице у Бешкој, обухвата зграду железничке станице и
објекат за смештај сигнално-сигурносне и телекомуникационе опреме, са станичним платоом на коме је предвиђено
паркирање путничких возила, део са озелењеним површинама, као и два перона са степеништем и потходником и
објекат постројења за секционисање и постројења за секционисање неутралним водом. Предвиђена је приступна
колска саобраћајница са стране града, са аутобуским стајалиштем и са паркинг простором за путничких возила, од
чега је потребно обезбедити два паркинга за особе са смањеном мобилношћу и такси стајалиште за два возила. Уз
приступну саобраћајницу формиран је пешачки тротоар. Приступни плато полукружног облика заједно са станичним
платоом чини целину станичног трга на коме су начином поплочавања наглашени пешачки токови, тако да наводе
кретање путника према делу станичне зграде намењене путницима и даље према потходнику за приступ перонима.

Траса пруге Бешка излаз – распутница Карловачки виногради

Траса пруге је у коридору постојеће пруге. Планирани двоколосечни железнички вијадукт је за брзине до 200
km/h. Планирани тунел „Чортановци” пролази кроз масив Фрушке горе. Даље траса пруге прелази преко умиреног
клизишта „Чортановци”. На овом делу трасе пруге јављају се местимично делови терена са мањим и већим
деформацијама. Површински делови терена на овом делу трасе су у распону кота 74–127 m н.в. Преко овог дела,
траса пруге вијадуктом прелази изнад чортановачког клизишта. Ово је најсложенији део трасе. Даље траса пруге
прелази десном обалом Дунава. На овом потезу највећи део терена бива периодично плављен, па је планирано да
нивелета пруге буде на коти 80.50 која је изнад стогодишње воде Дунава. Површина терена на овом делу трасе је у
распону кота 74–78 m н.в. Планирани осовински размак колосека кроз распутницу Карловачки виногради колосека
је на растојању од 4,50 m до 4,75 m.

Распутница Карловачки виногради

Распутница Карловачки виногради пројектована је са две просте колосечне везе две леве скретнице бр. 1Р и
бр. 3Р, две десне скретнице бр. 5Р и бр. 6Р и одвојном десном скретницом бр. 4Р, са левог пролазног колосека.
Скретнице су типа 60Е1-760-1:14. На колосеку који повезује пругу са саобраћајно транспортним отпремиштем
Карловачки виногради, пројектована је штитна скретница бр. 2Р типа 60Е1-300-6°.

Саобраћајно транспортно отпремиште Карловачки виногради

Саобраћајно транспортно отпремиште Карловачки виногради задржава локацију на постојећој једноколосечној
прузи у функцији опслуживања индустријске зоне „Просјанице”. Са двоколосечном пругом повезана је преко одвојне
скретнице бр. 4Р типа 60Е1-760-1:14. У саобраћајно транспортном отпремишту Карловачки виногради планирана је
реконструкција постојеће станице, колосеци бр. 1 и 2 су на размаку 4.75 m, колосек бр. 3 (доградња новог колосека)
планиран је на растојању од 6 m од колосека бр. 2. Са колосека бр. 3 преко пројектоване скретнице бр. 4 у правцу,
остављена је могућност повезивања индустријске зоне „Просјанице” са саобраћајно транспортним отпремиштем
Карловачки виногради. Скретнице и скретничке везе планиране су од скретница типа 60E1-300-6°. Реконструкција
постојећег службеног места Карловачки виногради и повезивање индустријске зоне „Просјанице”, преко распутнице
са пројектованом двоколосечном пругом, условила је и реконструкцију постојеће друмске саобраћајнице на делу
укрштаја са индустријским колосеком за „Циглану” и уређење новог путног прелаза. Реконструкција колосека за
„Циглану” условила је и делимичну реконструкцију постојећег платоа у зони реконструисаног колосека. Планом је
обухваћено и уређење платоа у зони од станичне зграде до излазног грла отпремишта.

Траса пруге распутница Карловачки виногради – Сремски
Карловци улаз

На овом делу траса пруге је у непосредној зони постојећег одбрамбеног насипа насеља Сремски Карловци.

На овом делу труп двоколосечне пруге је планиран као насип за одбрану од поплава (на 80,5 m н.в.) тј. труп пруге
преузима функцију насипа за одбрану од поплава, висина насипа је 4–6 m, односно задржава се постојећа висина,
повећана за димензије горњег строја. Планирано растојање колосека је 4,50 m и 4,75 m.

Станица Сремски Карловци

Положај станице Сремски Карловци је на комплексу постојећег станичног платоа, станица је планирана само
за пријем и отпрему путника са два главна пролазна и два претицајна колосека са перонима поред њих за
заустављање међуградских возова. Постојећа станична зграда се задржава ван функције саобраћаја, са предлогом
за њену намену, који је дат у делу о заштити непокретних културних добара и објеката од посебних вредности.

Планирана пројектна брзина на подручју Сремских Карловаца је 160 km/h. Станица је у хоризонтали на релативно
високом насипу. Станична зграда и прилаз станици су са леве стране пруге.

За пријем и отпрему путника у станици су предвиђена два перона који су пројектовани уз пријемно-отпремне
колосеке (1. и 4.). Димензије перона су: дужина перона 220 m, ширина 4 m и висина 55 cm. Перони су повезани
потходником испод четири колосека. Потходник је повезан са паралелном друмском саобраћајницом којa омогућава
везу са приобаљем Дунава. У станици су предвиђена два извлачњака на 1. и 4. колосеку. Планом је предвиђена
нова станична зграда Сремски Карловци у комплексу која је нивелационо и функционално везана за ниво перона и
за пешачки потходник. На перонима су планиране две надстрешнице. Део комплекса станице у Сремским
Карловцима обухвата зграду железничке станице, објекат постројења за секционисање и постојећи објекат
сигнално-сигурносне опреме. На станичном платоу предвиђено је паркирање путничких возила, део са озелењеним
површинама, као и два перона са приступним рампама, степеништем и потходником. Предвиђена је приступна
саобраћајница повезана за државни пут IIА реда бр. 100, са паркинг простором за путничка возила, места за
паркинг за особе са смањеном мобилношћу и такси стајалиште. Уз приступну саобраћајницу формиран је пешачки
тротоар.

Траса пруге Сремски Карловци излаз – Петроварадин улаз

Од станице Сремски Карловци до станице Петроварадин траса пруге је са десне стране постојеће пруге на
растојању до 40 m. Осовински размaк колосека је 4,50 m. На овом делу пруге пројектована брзина је 160 km/h, а на
улазу у станицу Петроварадин 120 km/h.

Станица Петроварадин

Станица Петроварадин припада подручју новосадског железничког чвора, истовремено и прикључна станица
за пругу према Беочину. Постојећи станични простор ограничен је са леве стране станичном зградом, а са десне
стране улицом и стамбеним објектима. Непосредно испред улазног грла је кривина, а иза излазног грла путни
прелаз у нивоу. Кроз станицу Петроварадин на деоници до Новог Сада планирана брзина је 100 km/h. Постојећa
станицa Петроварадин се реконструише у станицу на двоколосечној прузи.

Станица је планирана са седам колосека, два пролазна колосека (3. и 4.) и два претицајна колосека на главној
прузи (2. и 5.). Веза са Беочином остварује се преко претицајног колосека са леве стране пруге. За пријем воза из
Беочина предвиђен је посебан колосек (1а) дужине која одговара дужини возова на Беочинској прузи. Овај колосек
има свој продужетак (1) да би воз из Беочина имао дужи независни пут вожње.

Између претицајног колосека (2) и колосека за пријем воза из Беочина (1А), на размаку од 9,50 m, пројектован
је острвски перон за смер према Београду и за Беочинску пругу. За смер из Београда према Новом Саду
пројектован је такође острвски перон између претицајног колосека (5) и колосека (6), на размаку од 9,50 m. Перони
за пријем и отпрему путника предвиђени су ширине 6,1 m и дужине 220 m и повезани су са станичним тргом,
потходником. Предвиђено је да потходник буде широк 4 m са приступним степеништем за излаз на пероне. На
перонима су планиране две надстрешнице.

Са десне стране пруге су задржана постојећа два колосека за теретне возове (6. и 7), као резерва за
регулисање саобраћаја у ванредним ситуацијама кад постоји проблем њиховог пријема у ранжирну станицу Нови
Сад.

Индустријски колосеци „МК Комерц”, који се налазе са десне стране пруге, опслужују се преко теретних
колосека (6 и 7). На средини колосека пројектована је и колосечна веза преко које се може обавити потребна
маневра на допреми и отпреми маневарских састава. На излазном делу станице је колосечна „АV” веза која
омогућава прелаз са леве на десну страну станице. На пролазним колосецима у станици планиране су скретнице
60Е1-6-300. У станици није планиран локални робни рад.

Зграда станице Петроварадин грађена је почетком XX века као слободностојећи објекат По+П+1. Пројектом
санације и адаптације станичне зграде, предвиђена je адаптација простора у циљу прилагођавања планираној
намени, према новим технолошким захтевима који се односе на смештај додатних садржаја. Предвиђа се
уклањање станичног тоалета (засебан објекат) и формирање тоалетних просторија за путнике, адаптацијом
простора. Такође се предвиђа уклањање постојећег робног магацина са рампом и постојећег индустријског
колосека. У станичну зграду се смештају просторије транспортно-комерцијалне и техничко-колске службе,
пренаменом и адаптацијом постојећих простора. Предвиђена је приступна колска саобраћајница са стране града,
са паркинг простором за путничка возила, паркинге за особе са смањеном мобилношћу и такси стајалиште. Уз
приступну саобраћајницу формиран је пешачки тротоар и бициклистичка стаза. Приступни плато полукружног
облика заједно са станичним платоом чини целину станичног трга на коме су начином поплочавања наглашени
пешачки токови, тако да наводе кретање путника према делу станичне зграде намењене путницима и даље према
потходнику за приступ перонима.

Деоница Нови Сад – Суботица – државна граница (Келебија)

Ова деоница једноколосечне пруге, дужине око 107 km, обухвата и два велика железничка чвора Нови Сад и
Суботицу. Пролази кроз низ мањих насеља и два већа насеља Врбас и Бачку Тополу.
Концепт модернизације реконструкције и изградње на овој деоници предвиђа реконструкцију постојеће
једноколосечне пруге у савремену електрифицирану двоколосечну пругу за путнички и теретни саобраћај и
пројектну брзину до 200 km/h, опремљену савременим сигнално-сигурносним и телекомуникационим системима, у
складу са европским стандардима интероперабилности.

Траса постојеће пруге је у равничарском подручју Панонске низије, са дугачким правцима, осим у изграђеном
делу Врбаса иза постојеће станице. Планирана траса двоколосечне пруге је у оквиру трасе постојеће пруге на
неопходном растојању које омогућава одвијање саобраћаја у току изградње, уз минимум неопходног заузимања
новог земљишта. Траса двоколосечне пруге напушта постојећу трасу само у зони Врбаса и евентуално, у зони
Александрова. На постојећој траси једноколосечне пруге постоје бројна службена места (станице) у којим се
обавља робни рад и из којих се издвајају индустријски колосеци, као и велики број путних прелаза у нивоу.

Планирано је да се задрже, реконструишу и модернизују сва постојећа службена места на прузи са везама
индустрије и денивелишу многобројни путни прелази у нивоу са пругом, уз проверу оправданости и усаглашености
предложених решења са потребама и плановима развоја насеља у коридору пруге, кроз даљу разраду потребне
техничке и планске документације.

Планом су обухваћена следећа службена места: Нови Сад, Руменка, Кисач, Степановићево, Змајево, Врбас,
Ловћенац, Бачка Топола, Жедник, Наумовићево, Александрово и Суботица.

Планирано је да се станице: Кисач, Врбас, Бачка Топола и Наумовићево реконструишу тако, да се у њима
могу претицати возови дужине 750 m, као и да се отвори станица Руменка. Остале станице Змајево,
Степановићево, Ловћенац и Жедник, прилагођене су потребама одвијања саобраћаја на прузи и локалним
потребама насеља у којим се налазе, водећи рачуна да се маневарске вожње не одвијају по отвореној прузи.

Планирано је да све станице на прузи буду отворене за путнике, опремљене перонима и потходницима, са
уређеним станичним зградама и станичним комплексима, уз обезбеђене услове приступачности особама са
посебним потребама.

Планска решења која обухватају стратешки утврђену трасу, модернизацију, реконструкцију и изградњу пруге
за брзину 200 km/h, у складу са законски дефинисаним прописима, представљају стечене планске обавезе у даљој
планско-техничкој разради простора и у том погледу имају обавезујући карактер. Дата планска решења
представљају смернице за израду техничке и планске документације, којом ће се за ову деоницу дефинисати
елементи за директно спровођење.

Чвор Нови Сад

Чвор Нови Сад је конципиран и изграђен на једноколосечној прузи. Планом је предвиђено техничко решење
тако да се савремена двоколосечна магистрална пруга проведе кроз чвор и у складу са тим предвиђена је
неопходна реконструкција путничке станице, повезивање теретне станице и одговарајуће увођење прикључних
пруга у чвор. Испред путничке станице Нови Сад из правца Београда издваја се колосек према теретној станици.
Планиране скретнице омогућавају да теретни возови који скрећу ка теретној станици или из ње могу да излазе на
главну пругу не смањујући брзину кретања од 100 km/h. За функционисање путничке станице на двоколосечној
прузи, предвиђена је доградња потходника и перона за возове који се крећу у смеру према Суботици, као
реконструкција излазног дела станице. Планирано је поновно отварање станице Руменка у којој се издваја теретни
саобраћај за теретну станицу Нови Сад или из теретне станице укључује на пругу у смеру ка Суботици,
денивелисано са главном пругом. Прикључне пруге из Оџака и Римских шанчева уводе се у путничку и теретну
станицу независно од двоколосечне магистралне пруге, а распутница Сајлово се укида.

Чвор Врбас

Траса двоколосечне пруге напушта насељени део и обилази Врбас новим коридором, који је резервисан
Просторним планом општине Врбас (Одлука о доношењу Просторног плана општине Врбас – „Службени лист
општине Врбас”, број 7/11). Путничка станица Врбас је на новој локацији и добро је повезана са градом. Иза
станице Врбас траса двоколосечне пруге вијадуктом прелази изнад пруге и пута Врбас – Сомбор, индустријске зоне
Врбас и Великог канала, а затим се враћа у коридор постојеће пруге.

Постојећа станица Врбас се задржава на прузи Сомбор – Врбас – Бечеј и за опслуживање бројне индустрије у
Врбасу. Нова станица је повезана са постојећом станицом Врбас и пругом Сомбор – Врбас – Бечеј.

Чвор Суботица

Планирана реконструкција чвора Суботица дефинисана је у складу са постојећим стањем и ограничењима,
потребама и високим значајем на Коридору Хb и железничкој мрежи Републике Србије, као и плановима развоја
града Суботице.

Планска решења реконструкције чвора обухватају:
– спровођење кроз чвор међународне двоколосечне пруге високог ранга и увођење прикључних пруга;
– раздвајање функција путничке и теретне станице;
– реконструкцију постојеће путничке станице у савремено опремљену станицу за потребе међународног и
унутрашњег путничког саобраћаја;
– реконструкцију теретне станице на постојећој локацији за потребе међународног и унутрашњег теретног
саобраћаја.

Поред трасе пруге дефинисане Студијом изводљивости модернизације пруге Београд – Суботица – државна
граница (Келебија), Планом је предложено и варијантно решење трасе на делу Наумовићево – Суботица.

У документационој основи Плана се налазе додатне смернице за даљу разраду, за подручје Суботице.

Пруге

На делу постојеће трасе Наумовићево – Суботица постоји низ проблема за провођење двоколосечне пруге
кроз индустријску зону Александрова (узак простор, повезивање индустријских колосека са обе стране пруге и
денивелација путног прелаза). Из тог разлога Планом је предложено и варијантно решење, по којем траса
двоколосечне пруге обилази Александрово новим коридором и уводи се у коридор пруге из Сенте. Овим се постижу
комфорнији услови за магистралну пругу високог ранга. Постојећа пруга кроз Александрово се задржава и постаје
индустријска пруга за повољније опслуживање индустрије у Александрову и за опслуживање планираног робнотранспортног центра у зони Наумовићева.

Трасе двоколосечне пруге из Београда, траса пруге из Сенте и траса пруге из Хоргоша, остварују везу са
теретном станицом, а затим се уз мању реконструкцију поред теретне станице уводе у путничку станицу.

Да би се обезбедила проточност саобраћаја кроз чвор, без ометања саобраћаја на магистрали, планирана је
денивелација пруга из Сомбора и Суботица – „Фабрика” (Баја), са двоколосечном пругом Београд – Будимпешта, на
излазу из путничке станице.

Путничка станица

У оквиру реконструкције путничке станице, за потребе међународног и унутрашњег саобраћаја, предвиђено је
седам перонских колосека са три острвска перона повезана потходником.

Перонским колосецима трећег острвског перона пролазиће, без задржавања, теретни возови за/из праваца
Келебије, Сомбора и касније Баје.

Станична зграда Суботица, изграђена је 1882. године биће сачувана и реновирана као заштићени споменик
културе. Предвиђено је да се изгради вестибил станичне зграде на нивоу испод станичног трга, из којег се
потходником излази на пероне, а потходник је продужен испод свих станичних колосека.

Теретна станица

Основне карактеристике теретне станице на постојећој локацији су кратке корисне дужине колосека и
ограничене могућности за продужење и повећање броја колосека.

Планирано је решење, по којем је продужен ограничен број колосека и додат извлачњак преко улице Максима
Горког на страни путничке станице.

Планираном реконструкцијом формира се пријемно-отпремна група од пет колосека дужине веће од 750 m у
којој се обављају пограничне контроле у међународном саобраћају. Створени су и повољнији технолошку услови за
обављање задатака станице у унутрашњем саобраћају (пријем, отпрема, ранжирање, робни рад, опслуживање
индустрије и др.).

Реконструкција теретне станице захтева проширење подвожњака на улици Максима Горког за шест нових
колосека, уз реконструкцију нивелете улице.

"Najzad, Beograd je najidealnije mesto na svetu da se uhvati autobus za Zemun." - Momo Kapor

https://prugomokoevrope.wordpress.com/
Pohvale za post: 2
JS 026
Beginner
Postovi: 42
Pridružio se: Čet Mar 13, 2014 7:39 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 32
Pohvalio: 40

Re: Modernizacija železnice

Postod JS 026 » Sub Nov 18, 2017 12:53 pm

I dok svi ovih dana pricamo i mastamo o "brzim" prugama za brzine od 200 km/h,koje ce biti projektovane za 160,remont uradjen za 120,redovna brzina 80,a usled kradja i suncevih krivina maksimalna brzina biti 50 km/h,a verovatno i niza.Ovih dana u stecaj je otisla FSV Gosa.Gosa,koja je nekada uz Min Lokomotivu i Vagonku,Kraljevacku fabriku vagona,Zelvoz iz Smedereva cinila ogroman sistem proizvodnje i remonta vagona i lokomotiva.Sistem koji je bio potreban ovoj drzavi i njenoj zeleznici.
Pohvale za post: 7
DzonTravolta
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2108
Pridružio se: Ned Jul 26, 2015 2:11 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1293
Pohvalio: 1272

Re: Modernizacija železnice

Postod DzonTravolta » Sub Nov 18, 2017 12:57 pm

Da, "Goša" čiji pametni radnici kažu "ako nas otpuste, stupićemo u štrajk". Logiko, majko.
Tema "Trg Slavija":
Nebojsa » 12 Nov 2011, 23:28 napisao:Ma uradice bre samo neku sminku, trotoare, nove trake i sl. videcete, oni pobednicki radovi sacekace neka bolja vremena, ispucasmo se za gazelu i adu.
WLABmz
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 364
Pridružio se: Ned Jul 02, 2017 4:04 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 333
Pohvalio: 26

Re: Modernizacija železnice

Postod WLABmz » Sub Nov 18, 2017 1:36 pm

Kokos » Sub Nov 18, 2017 12:01 pm napisao:Čudi me da niko ovo nije preneo ovde vrlo detaljan i jasan opis projekta.



:dil: Preneo ja na prethodnoj stranici.
SlikaSlika
WLABmz
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 364
Pridružio se: Ned Jul 02, 2017 4:04 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 333
Pohvalio: 26

Re: Modernizacija železnice

Postod WLABmz » Sub Nov 18, 2017 1:38 pm

Srbija Voz nažalost direktno ispašta zbog stanja u Goši. Prošle godine su ugovorili modernizaciju 9 kušet vagona, 10 Z1 vagona i jednog broja vagona za prevoz automobila. Po planu isporuke je sve odvano trebalo biti gotovo, a mislim da je od toga samo par Z1 vagona završeno, koji su naravno već išarani grafitima...
SlikaSlika
tragac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3649
Pridružio se: Uto Apr 05, 2011 2:35 pm
Lokacija: RAKOVICA
Kontakt:
Pohvaljen: 1562
Pohvalio: 3070

Re: Modernizacija železnice

Postod tragac » Sub Nov 18, 2017 1:49 pm

Gošu treba vratiti državi, tj učiniti je integralnim delom državnog železničkog sistema.
Stav urbanih planera da BG voz ne može dalje od Prokopa jer navodno nedostaju kapaciteti dokazuje da u Beogradu postoje opštine prvog i drugog reda. Rakovica je decenijama zapostavljena u mnogim segmentima, posebno u segmentu javnog prevoza i saobraćaja. Beograd bi trebalo da ukine dvostruke aršine poput gorenavedenog i postane grad svih njegovih građana.
Pohvale za post: 5
DzonTravolta
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2108
Pridružio se: Ned Jul 26, 2015 2:11 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1293
Pohvalio: 1272

Re: Modernizacija železnice

Postod DzonTravolta » Sub Nov 18, 2017 1:52 pm

Kakav je postupak kada je preduzeće u stečaju?
Ako može da se vrati u vlasništvo države (makar privremeno, kao "Železara"), to nije loše rešenje.
Tema "Trg Slavija":
Nebojsa » 12 Nov 2011, 23:28 napisao:Ma uradice bre samo neku sminku, trotoare, nove trake i sl. videcete, oni pobednicki radovi sacekace neka bolja vremena, ispucasmo se za gazelu i adu.
Pohvale za post: 2
WLABmz
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 364
Pridružio se: Ned Jul 02, 2017 4:04 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 333
Pohvalio: 26

Re: Modernizacija železnice

Postod WLABmz » Sub Nov 18, 2017 2:09 pm

Video sam nešto malo novog reda vožnje. Ostaće ipak ponešto za NS/SU sa glavne i Prokopa, ali masa ide iz Zemuna i Batajnice. Barska i niška pruga komplet Prokop, osim međunarodnih koji su na glavnoj. Čini se da je na barskoj pruzi vozno vreme skraćeno 15-ak minuta, a da je ka Šidu u smeru Šida i ka Nišu u smeru Niša 15-ak minuta produženo.
SlikaSlika
Pohvale za post: 2

Povratak na “Autoputevi, magistrale, železnički, rečni i vazdušni saobraćaj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: abrines i 6 gosta