Gradski prevoz u svetu

[IK-97]

Za to sto sam Liaz 677 nazvao cirkusom naj zasluzniji je njegov zvuk,koi ako sam dobro razumeo proizvodi luft u menjacu a dalje ga prenosi kardan izmedju motora i menjaca.Ne sumljam u to da je bio korak napred u sovjeckoj auto industriji i ako istu ne poznajem nesto narucito dobro.Imao je taj autobus dosta u ono vreme modernih resenja kao sto su vazdusno oslanjanje i automacki menjac.Inace odusevljen sam ovim spomenicima,kamo lepe srece da je neko kod nas uradiio isto sa Rabom kockom.

Elem sto se osovine tice nesto mi nema mnogo smisla da je ista kao na 5256.Pre bih rakao da je neko nezavisno vesenje kao sto @branik rece.

[Kesha]

Više puta sam i ja pominjao, za Ruse čuveni i verovatno, po broju proizvedenih primeraka, nikada nadmašeni Liaz 677. Uživo ih nikada nisam imao prilike videti, al mi je poznato da ima spomenike širom Rusije, a moguće i po bivšim državama Sovjetskog saveza. Interesatno mi je da su skoro sve države istočnog bloka pravile autobuse toliko bliže ondašnjim proizvodima renomiranih proizvođača u odnosu na sam SSSR. Samo pomenuti mađarski Ikarus, češku Karosu, a zašto da ne i poljski Jelcz. O Liazu 677 sam već i pisao neke detalje, pa da se ne ponavljam, ali i pored svojih ne tako malih mana, svakako da je, kao najmasovnije pravljen autobus u SSSR-u, obeležio jednu malo podužu epohu tada ubedljivo najveće države sveta. Na jednoj od Benderovih slika prisutan je i jedan LAZ, takođe izuzetno masovno korišćen u međugradskom prevozu putnika. Oznake ne mogu da se setim, al mi je bilo drago što su ga se tvorci i serije Černobilj setili, i time mnogo doprineli toj autentičnoj atmosferi ondašnjeg SSSR-a Bender, od mene imaš po jedan plus za postavku fotografija, a i za detaljne informacije o crnom princu Uvek mi je interesantno čitati o vozilima bivšeg SSSR-a, a nisam neki naročiti poznavalac.

Nego, da pitam vezano za osovine i vešanje pomenutog Liaza. Naime, ovi koji kod nas voze imaju RABA osovine, dok niskopodni imaju valjda ZF-ove. BKM trole RABA osovine takođe. Dal je Liaz uopšte i razvijao svoje osovine? Motore znam da su proizvodili, ne znam dal su bili izvorno njihovi ili rađeni po nečijoj licenci. Kruta prednja osovina je primerenija većem opterećenju ili možda grešim? Inače, ovi naši srednjepodni Liazi su, mislim, nastali po uzoru na Ikarus 260. Po nemalom broju detalja, gledano i spolja, dosta podseća na i nama dobro poznate Ikaruse, mada može biti i da se varam. Određene sličnosti, u principu, i ne moraju značiti da su dva pomenuta modela u direktnoj vezi.

[Žika]

Be verujem da su kod osovine izmišljali previše tople vode. Sredina devedestih u operativnu upotrebu uvodi nezavisno vešanje napred umesto krute osovine. MB je prednjačio u tome, a ovaj projekat očito ima veze sa njima.

Teško da rusi bilo šta izmisle, pre će da kopiraju zapadna rešenja i da izgleda kao da ga je Kremenko pravio. Bukvalno.
Nezavisno vešanje vuče korene iz predesetih godina , Eagle bus ga je imao a verovatno Setra primenila kod svojih buseva.

[branik]

Mislim da je O404 prvi u Evropi u velikoserijskoj proizvodnji sa nezavisnim vešanjem.
A sigurno kruta osovina podnosi bolje veća opterećenja.
Ili su oreuzeli gotovo rešenje ili ga kopirali. Išli su u svemir, ali autobus nisu mogli da naprave

[Пантограф]

Па улагали су 20% БДП-а у војску, нормално да за аутобусе није било пара.

У оквиру СЕВ-а, највећу квоту за производњу аутобуса имала је Мађарска - која, међутим, није производила аутомобиле - такође и за компјутере, Бугари за фармацеутску индустрију итд.

[branik]

Dogovor.
I paradajz u Bugarakoj

[Žika]

Mislim da je O404 prvi u Evropi u velikoserijskoj proizvodnji sa nezavisnim vešanjem.
A sigurno kruta osovina podnosi bolje veća opterećenja.
Ili su oreuzeli gotovo rešenje ili ga kopirali. Išli su u svemir, ali autobus nisu mogli da naprave

Od 1955 Setre su imale u modelima S6-11 nezavisno vešanje.
Neoprani takođe odavno.
Bussing tj MAN busevi takođe.
Mislim da je Mercedes zadnji ušao u priču za nezavisnim prednjim vešanjem, upravo sa O 404.

[branik]

E, ovo je nisam znao.
Mislio sam da je počelo devedesetih sa 404

[IK-97]

Setra s6 koliko ja znam ima nezavisno oslanjanje sa spiralnim oprugama na prednjoj osovini,mozda je s8 imala jastuke.Jel su bese Ikarusi Ik5 imali nezavisno oslanjanje napred?

[svrca]

fitness goals examples

[Bender Rodriguez]

Uh al se rasplamsala tema. Al neka, baš mi je drago. Pošto ionako spremam još reportaža.
Ajd da krenem redom, mislim da ću morati da podelim odgovore u bar dva posta.
Izvinjavam se unapred na ponekom offtopicu ali obećavam da ću zato nadoknaditi sa još novih sadržaja i opskurnih slika sa (stranog dela) interneta koje ću kačiti baš ovde na Beobuild, da ostanu trajno arhivirani i privlače nove surfere sa neta (kao što ja surfujem po ruskom delu trenutno).

Teško da rusi bilo šta izmisle, pre će da kopiraju zapadna rešenja i da izgleda kao da ga je Kremenko pravio. Bukvalno.

Ili su oreuzeli gotovo rešenje ili ga kopirali. Išli su u svemir, ali autobus nisu mogli da naprave

Grešite. Njihovi krševi od automobila nisu dokaz odsustva njihove inventivnosti i tehnologija, nego loše primene istih.

Ima mnogo tehnologija, izuma i proizvoda koji su izvorno ruski ali se uzimaju zdravo za gotovo. Ili u jednoj Rusiji nisu mogli da pokažu svoj pun potencijal, usled okolnosti. Ali kada bi/da su takvi, kao produkti ruske pameti, bili primenjeni na zapadnjačke biznis i tehnološke platforme, doneli bi čovečanstvu čuda.

Bez Rusa ne bi postojale mnoge stvari danas, od veštačkog srca, preko podvodnog zavarivanja, mnoštva izuma iz aerodinamike, Stealth tehnologije, pa sve do kompleksnih sistema iz oblasti astronautike i nuklearne fizike. Bukvalno govoreći, da nije bilo Rusa, danas ne bi postojao jedan F-35. NASA ne bi ostvarila mnoge misije u poslednjih 30 godina, jer su upravo ruski motori RD-170 i RD-180 bili ti koji su joj davali pogon koji drugi nisu mogli. I to nakon što su bili uskladišteni circa 40 godina i nabavljeni za smešne pare, kao stari primerci.

@Branik, fabrika koja je proizvodila ЈужМаш trolejbuse je ista fabrika koja je proizvela najkompleksniju raketu 20. veka - R36, koja je i dalje ispred u mnogo stvari u odnosu na današnje američke i imuna na anti-raketne mere. Postavlja se pitanje - kako?

Jel trolejbus toliko kompleksniji od jedne rakete? Nije. Jel koristi skuplje materijale i komponente pa da ga je teško praviti? Ne, naprotiv. Kako neko može da napravi kompleksan raketni motor a ne može da napravi pristojan auto 1980ih? Pa u čemu je onda stvar pobogu?
U dve stvari koje Rusi nikad nisu na vreme i dovoljno dobro razvili. Stvar je u: 1) minijaturizaciji i 2) komercijalizaciji.

Prvo, raketa je veličine vodotornja. Autobus i auto su ipak manji. Tu do izražaja dolazi minijaturizacija i precizna metalurgija i mehanika, koju Rusi nisu razvili podjednako dobro i brzo kao zapad. I džaba što fabrika može da napravi karoseriju ko u tenka za bagatelu, ako će mehaničke ili elektronske sklopke u njemu da budu izvan dohvata ruske mašine na fabričkoj traci (čitaj - ako zapadnjak s lakoćom ''gađa'' strujno kolo u 20 nanometara, rusi još uvek ne mogu da ubodu ni u 200, a da ne košta boga oca vremena i para).

Druga stvar je komercijalizacija. Dok se na zapadu svaka tehnologija isprva pravljena čisto zarad vojske ili nauke, vrlo brzo širila i unapređivala monetizacijom, u Rusiji se sve radilo drugačije. Izolovano. Po unapred utvrđenim principima. Pod nadzorom države. Bez ličnih interesa pa i mogućnosti širenja u civilne svrhe. Zato imamo situaciju da jedan Ural 4320 ili Kraz 255 iz doba Hruščova šiju sve u istoj klasi vozila što je zapad proizveo u zadnjih 50 godina, kad se radi o izdržljivosti i odnosu dobijeno-uloženo. Ali sve to pada u vodu kad se dođe do pitanja čime će da se preveze hleb do prodavnice u gradu? Sigurno neće 6x6 zverinom (mada su radili i to, jer su morali). A kad god Rus pokuša da tu zverinu minimizuje u gradski kamion, što više ide ''u sitno'', to više falinki mu iskače. I onda imaš zemlju prepunu vrhunskih, a jeftinih proizvoda za razne namene, ali jako jako malo toga što bi moglo brzo i lako da koristi običnom civilu.


Raspisao sam se sad ali i dalje sam nedorečen. Jer teško je pričati o ovim dugim temama ovako preko slova na ekranu. Ali ono što hoću da kažem je da pre nego što se posmatra i analizira, prvo Sovjetska, a onda i Ruska nauka i tehnika, prvo mora dobro da se razumeju okolnosti, istorija i mentalitet ljudi i društva koji su ih pravili. Pogledajte dobro slike ovih Autobusa-Trudbenika kako ih Rusi zovu, i uporedite vreme i okolnosti kad su oni sišli s trake, kad su prevezli prvog radnika, i kad su završili na prvom otpadu... s onim što se dešavalo njihovim zapadnjačkim rođacima. Razlike su ogromne, i u svakoj sferi života i nauke.

Ono što je neosporiva činjenica je da bi svet danas bio mnogo, mnogo, mnogo tehnološki siromašniji da nije bilo Rusa. Prvo, zbog njihovog direktnog doprinosa i izuma. A drugo, i zbog indirektnog doprinosa jer su međusobnim nadmetanjem sa zapadom doveli do mnogih pronalazaka čije benefite odavno koristimo, kao npr gomila kablova, kola i talasa koji sad upravo prenose reči iskucane na mojoj tastaturi na ovaj virtuelni forum.

[Енжињер]

[wexy]

fitness goals examples

Ne postoji besplatan prevoz.

[Енжињер]

Постоји. У Талину, Јагодини и још многим градовима.

[wexy]

Pa ko placa gorivo, vozace, ko kupuje autobuse?

[Енжињер]

Путници сигурно не. Плаћа фирма, односно власник.

[Bender Rodriguez]

Sve te pare neophodne za osoblje, infrastrukturu i vozila moraju odnekud da dođu.

[wexy]

Путници сигурно не. Плаћа фирма, односно власник.

Da se ne pravim lud duze nego sto treba .

Pa ako je gradski prevoz, onda ne placa nikakva imaginarna firma, placa grad iz budzeta.
Ko puni budzet, gradjani.
Ko placa na kraju, gradjani (kako ti kazes putnici), cak i oni koji NE KORISTE prevoz.

Znaci nije besplatno ipak.

[Žika]

Ništa nije besplatno, mada grad Luxemburg raspolaže sa lepim budžetom.
Veliki broj vozila i tramvaja je na ulici.

Setra s6 koliko ja znam ima nezavisno oslanjanje sa spiralnim oprugama na prednjoj osovini,mozda je s8 imala jastuke.Jel su bese Ikarusi Ik5 imali nezavisno oslanjanje napred?

IK5 ili MAN 890 su imali nezavisno vešanje, mislim čak i prikolica.
Bio je pokušaj naše privrede da napravi viljuške za MANa i nisu uspeli.

[branik]

https://twitter.com/GSPvozac/status/123 ... 27905?s=09

[beobike]

Pa ako je gradski prevoz, onda ne placa nikakva imaginarna firma, placa grad iz budzeta.
Ko puni budzet, gradjani.
Ko placa na kraju, gradjani (kako ti kazes putnici), cak i oni koji NE KORISTE prevoz.

Znaci nije besplatno ipak.

Pa ako ćemo tako, onda građani Beograda duplo plaćaju javni prevoz, i preko buđžeta i preko karte. Bar da nam je prevoz dupli bolji. Jedina sličnost je posedovanje CAF-ova i Solarisa u određenom broju, sve ostalo nije za poređenje. Bio sam u Luksemburgu pre par nedelje, u nedelji kada je promo bio beslatan prevoz kao uvertira ukudanja plaćanja. Tri utiska, higijena, tačnost i popunjenost vozila, uglavnom sve ono što kod nas nije slučaj. Inače, rade na širenju tramvajske mreže, tako da valjda znaju šta rade i po tom pitanju.

[solecar]

Pa i mi radimo na širenju tramvajske mreže, a opet ne znamo šta radimo i po tom pitanju.

[beobike]

Radimo, napravimo koji km pruge (Most na Adi), ukinemo odredjeni broj (elektro) trola i onda kupimo dizelase, veoma logicno

[Žika]

Luxemburg ceo ima 602,005 stanovnika, grad 116,323 stanovnika, 31 gradsku liniju i neuporedivo jači budžet od Beograda možda i Srbije.
Njima nije problem da finansiraju 143 autobusa, od toga 54 dizel solaša, 53 zgloba, 10 solo i 8 zglobnih hibrida i 5 plug in hibrida, ostatak su 7 kom od 9metara dizel i 6 od 6 metara pretpostavljam strujni za turiste i šoping. 382 vozača, 27 kontrolora i zaduženih za karte ostaju van posla, 56 u administraciji. Linije dužine 167 km.
Njima nije problem da sve u gradu bude besplatno.

[beobike]

Bas dobra logika, ako Lux po tom broju stanovnika ima toliki broj vozila, onda bi mi morali da imamo oko 2.000 vozila na ulici i opet da bude besplatno. Sa ovim brojem vozila i ovakvim kvalitetom smastram cenu kao pljačku.