Samoupravljajuca vozila

[Gringo]

Slika i prilika Američkog društva - narkomanka beskućnik, transseksualac i mašina koja ih polako istiskuje, kako sa radnog mesta tako i sa planete.

Сагласан. Као и код освајања Америке, нама Индијанцима се сервирају шарене перлице, а колонизатори нам испред носа, на наше задовољство отимају све шта смо мислили да је одвајкада и заувек наше. Па погледајте само ту помаму за виртуелном реалношћу и социјалним мрежама, чак и код нашег сиромашног народа. Јел' уместо шетње Кнезом, пикања фуце испред зграде, ..., треба да бауљам подрумом са неким го...м на глави? Јел' уместо слушања концерта треба да се унесем у гледање шта сам снимио на концерту и колико су ми уста напућена? Неће да може! Иако сам пар хиљадарки км од Београда, идем сад да с'обалим пиво с локалним ортацима, па нек' цркне апарат за точење.

Надовезао бих се на причу о несрећи изазваној Убером. Иначе људи под утицајем наркотика, алкохола... се не могу у оваквим случајевима рачунати као неко ко може реално проценити ситуацију у саобраћају и реаговати. За бескућнике на западу, а посебно у Америци, постоји уврежена предрасуда да су алкохоличари и/или ментално оболели и/или ниже интелигенције (као објашњење зашто се нису снашли у пребогатој Америци. Све у свему, не могу бити одговорни. А шта да је дете истрчало на улицу?

[Gorstak89]

Ne razumem neopčinjenost time da nas mašine polako "istiskuju"??? koji je problem? pre 200 godina nisi imao mnoge današnje poslove. Isto tako sutra dan će biti nekih novih, ili ćemo pobediti tu potrebu za radom pa će radno vreme biti kraće ili ko zna šta već. svaki strah od tehnološkog napretka mi je nerazumljiv. Zašto me auto ne bi odvezao negde sam? Ili teglio neki teret sam. Traćenje je ljudskog života da ga i čovek bude tu i tegli ili vozi mene. Bezbednost nikad neće biti apsolutna i danas dok još nemamo takvu tehnologiju tek nije apsolutna. Ja na automobilu imam tempomat i to je već ogromna stvar, u gradu nisam pogledao na brzinometar odavno a na otvorenom putu nisam pipnuo gas. (dobro, u poslednje vreme i dam nekad gas ali nije to toliko bitno). I mogu da zamislim koje je olakšanje sa npr novim audijem a4 kada uđeš u gužvu a on sam vozi. E sad koje je onda tek olakšanje kad on sam vozi i ovako a ti samo motriš na to?
Ono gde jeste problem je prosvećenje naroda i tu kaskamo za tehnologijom ali to nije nemoguće ispraviti. Internet je sa sobom doneo puno lošeg ali meni taj internet nenormalno znači i tu sam puno naučio i dobio informacije koje mi pružaju zadovoljstvo (ne mislim na porniće). Samo sam na ovom forumu stekao neka jako lepa znanja plus sam upoznao nekoliko ljudi koje stvarno cenim i poštujem i sa kojima mi je zadovoljstvo da se ispričam jednom godišnje (biće i 2). Što više poslova odvojimo od sebe moćićemo više nekih drugih poslova da uradimo, i ovaj sadašnji kapitalizam će svakako da nestane i to nije toliko daleko u budućnosti.

[Bender Rodriguez]

Nije tako jednostavno. Danas kad god se povede priča o automatizaciji ljudi povlače paralelu sa industrijskom revolucijom i tadašnjim uvođenjem mašina. Ali nije isto. Zato što tempo stvaranja novih poslova i prilagođavanja ljudi novoj situaciji ne stiže da isprati tempo automatizacije odnosno ukidanja poslova.

Kad se desila ind. revolucija, ljudi su se lako prešaltali na nove poslove. Ko je do juče čekićem čukao brod, lako je mogao da se obuči da rukuje mašinom koja će da čuka umesto njega. Namesti, pripremi, čukaj, ponovi. Ko je u 20. veku koristio volovsku zapregu, mogao je, uz relativno mali napor, da se obuči da obavlja to na traktoru. Zato što sve to spada u neke domene mehanike, motornih sposobnosti i osnovnu logiku. U u vreme tadašnjih tranzicija, nije se očekivalo od radnika da razume svu nauku iza toga. Zato što su i same mašine i poslovi, iako automatizovani, bili prilično rudimentarni i jednostavni.

A uporedimo to sa današnjom situacijom. Imaš u fabrici npr 200 radnika koji su do juče ručno nešto pravili. Fabrika kupi 20 mašina koje ih učine viškom. Otvori se mesta za 20 programera tih mašina.
Prvi problem za ovih 200 radnika: oni su fizički radnici, tehničari mehanike, a za rukovanje tim mašinama potreban je programer. Znači ako iko od tih 200 želi da barem proba da zadrži svoj posao, on mora da se iz fizičkog radnika transformiše u programera. A to uopšte nije jednostavno, i teško da neko to može da uradi za period koliko je fabrika spremna da sačeka (dva meseca u vrh glave)
Drugi problem: otvorilo se 20 mesta, a njih 200. Znači sve i da fabrika ''da prednost'' tim svojim ljudima u konkursu za te poslove, i sve da svih 20 uspe da se prekvalifikuje, šta ćemo sa ostalih 180? Preći će u drugu fabriku da rade isti posao? Pa, ne baš, to će ići sve teže. Jer će i druge fabrike kad tad da automatizuju sve što mogu.

I onda se dešava da se na svako jedno otvoreno mesto zatvara u proseku 100 postojećih. Što je samo po sebi ogroman problem. A da stvar bude još gora, populacija planete raste bato ko nikad pre. To je recept za katastrofu. I to jednu naspram koje će Drugi svetski rat izgledati smešno.

Da kažem za kraj da je velika zaludnost očekivati od celog sveta da se preko noći prilagodi novom programerskom dobu. Prvo, neće u budućnosti biti toliko poslova pa da postoji potreba za 8 milijardi radnika. A drugo, sam čin prekvalifikacije je kompleksan. Biti informatički pismen je jedna stvar. Biti programer je sasvim druga. Ljudi su kao rasa do pre 70 godina zarad posla baratali osnovnim logičkim principima i uglavnom mehaničkim veštinama. Svega tri generacije kasnije, od njih se očekuje da prirodno računaju binarno, da barataju assemblerima, da razmišljaju u vidu for, if i while-ova, da misli pretaču u sintakse i da sve to rade kao da su se tako rodili. To je nemoguće. Nemoguće i za pet generacija, a kamoli za dve.

A sve to zbog čega? Zato što imamo kompanije koje bi da povećaju profit sa 50 miliona mesečno na 51, zato što imamo ljude koji tvrde da ako u saobraćaju nema ljudi nema ni problema (Josif Staljin likes this), i zato što imamo generacije odrasle na Sci fi filmovima i romanima koji su zapravo pisani kao upozorenje, a ljudi ih umesto toga prihvatili kao najavu prelepe budućnosti. A budućnost ne može biti neizvesnija. Najblaže rečeno.

[Žika]

Put ka pravom komunizmu. Odnosno našem viđenju, niko neće raditi a uživaće u blagostanju.

[tzoran1]

I bice da ces imati recimo 20 radnika koji ce imati sa cime da plate proizvod te fabrike i 180 koji nece imati pa samim tim kapacitet fabrike od 200 jed. proizvoda ce biti predimenzionisan jer su proizvodili za 200 radnika.. manja proizvodnja manji profit..zacarani krug..

[Express]

Posle duže tišine jedna velika stvar.

https://getcruise.com/origin

Izgleda svet dobija prvo vozilo bez volana. Zove se Origin i proizvod je kompanije Cruise, ogranka Dženeral Motorsa.

Jutjub prilog sa Verdža:



Potpuno električno, potpuno samoupravljajuće flotno vozilo ima predviđen radni vek od milion milja ili 1,68 miliona kilometara, vizuelno je blizu-simetrično koncipirano, prima najviše šest putnika, ima motorna vrata sa kodiranom bravom, displeje kako spolja tako i i iznutra pri čemu zauzima isti prostor kao sedan i to uz više prostora u putničkom salonu što za noge, što za glavu. Senzori su montirani na ćoškovima no sve je tako dobro uklopljeno da se isti stapaju sa dizajnom karoserije.

Na projektu Origin zajedno su radili GM, Cruise i Honda. Iako se navodno ne radi o konceptu nije zvanično pomenuta serijska proizvodnja. Da bi eksploatacija bila moguća prvo je potrebno prevazićči sve legalne prepreke.

Više na ovoj stranici Tech Crunch-a. Zanimljivo da je Dan Ammann, izvršni direktor Dženeral Motorsa pomenuo da će vozilo koštati "upola cene električnog SUV-a". Ako Mercedes-Benz EQC košta $68k a Kia Niro EV $38k onda Origin ne bi trebalo da košta 25-30k USD ili 22,5-27k evra. I to u prvim godinama proizvodnje. Ukoliko uzmemo donju vrednost onda će za ekvivalent od nekih 80 putnika koštati 300k evra - 50% više od kvalitetnog solo autobusa sa dvoja vrata registrovanog na 80 putnika, i to ručno voženog. Ovo je džaba za novu tehnologiju. Videćemo da li će njegova trvdnja biti opravdana.

Takođe na TC novinar je zaključio da se radi o serijskom vozilu iako treba biti oprezan jer nije izričito navedeno, te u kombinaciji s legalnom neizvesnošću pre može biti okarakterisano kao "RTM" (Ready To Manufacture/spremno za proizvodnju) u smislu da iako je proizvođač spreman od njega ne zavisi realizacija početka eksploatacije.

[Bender Rodriguez]

Jednog dana, ako bude potrebe, radije ću se vratiti na običan bicikl nego što ću svoju sudbinu u saobraćaju da prepustim mašini u vlasništvu korporacija.

P.S.
Da ne pričam u kakvu dehumanizovanu budućnost ovo, i sve slične automatizacione novotarije vode. Hranu ti donosi dron, odeću kupuješ preko telefona i donosi ti je poštar, do posla te vozi mašina, s ''prijateljima'' se ''družiš'' preko ekrana, u hotelu te dočekuje robot, vodič ti je vozilo/bot, u restoranu te služi Pikaču-autić, u kancelariji ti je asistent kompjuter... Najbolje onda da prosto zamenimo sve ljude robotima i rešeni svi problemi.

[Express]

Kad ne pratiš dešavanja, posebno kada se najmanje nadaš (recimo u vreme pandemije) lako se iznenadiš. Mnogo toga se izdešavalo u međuvremenu.

Jaguar-Land Rover predstavio samoupravljajući koncept u dve verzije (putničkoj i dostavnoj): https://www.youtube.com/watch?v=GDfAC_nqiiY
VW planira robote za punjenje EV: https://www.youtube.com/watch?v=IW_0kUeyHO0
Englezi već puštaju 5G: https://www.youtube.com/watch?v=i5iUwOF3dk8
Apple planira izbacivanje samoupravljajuće vozilo 2024: https://www.bloomberg.com/news/articles ... uters-says
Zoox preuzeo Amazon, a ovako izgleda dvosmerno samoupravljajuće vozilo: https://www.youtube.com/watch?v=pQVpjuh6tZY
Opširnije od čelnika Zooxa: https://www.youtube.com/watch?v=kujE8Bg2Gvo

[Kokili]

Bio sam na jednom skupu gde je gostovao Rimac (2017.godine) i on je tada rekao da se vlasništvo nad vozilom uskoro biti zaboravljen koncept, tako da nas uskoro čekaju bitne promene na tržištu automobila.

[branik]

Eh, kad je GSP imao samoupravljiva vozila - voziš,, okrećeš volan gde želiš, a autobus ide kud hoće.

[Bender Rodriguez]

Bio sam na jednom skupu gde je gostovao Rimac (2017.godine) i on je tada rekao da se vlasništvo nad vozilom uskoro biti zaboravljen koncept, tako da nas uskoro čekaju bitne promene na tržištu automobila.

Izvini, ali moram...

Kako ja vidim sve te situacije kad bogataši i moćnici pričaju šta valja i kako bi trebalo:

Doduše ako je pričao to kao puko predviđanje, onda razumem i nemam ništa protiv. Mada moj stav oko toga je nepromenjen: ja u takva vozila neću sedati. Gledam da si kupim jedan auto u narendom periodu, da osetim malo trunčicu te slobode (pošto je ovo danas samo trunka slobode koja se nekad imala sa automobilom) i da se izvozam. A posle nek uvode i teleporte ako hoće, baš me briga. Mene neće videti.

[Express]

Napredak se može videti po Foksvagenovim robotima za punjenje električnih vozila koji takoreći predstavljaju dopunu infrastrukture samoupravljajućih vozila. Tehnologija je dovoljno zrela da je komercijalizacija po nekoj razumnoj ceni postala moguća. Ne samo što je robotika prevalila veliki put već je i većina potrebnih komponenti postala uobičajena što dovodi do pada cene. Takvi roboti više nisu naučna fantastika već stvarnost. Senzori su jeftini, nivo AI ispunjava potrebe pri obavljanju jednostavnijih zadataka. Noge nisu potrebne obzirom da rade na ravnoj površini u relativno predvidivim uslovima (obilaženje prepreka u vidu automobila i ljudi na parking mestima, odnosno u prolazima).

Zoox, poput Dženeral Motorsa planira flotna vozila dok Epl želi da ponudi svoju kreaciju potrošačima. Mislim da je već došlo do fragmentacije modela korisničkog pristupa. Ne treba zaboraviti klasčne podove i autobuse u sistemu JGP poput ovih u Stokholmu:

Sustainable Bus: Scania partners with Nobina for autonomous bus trial in Stockholm
Forbes: Ugly But Useful: Stockholm Introduces Driverless Buses

[Bender Rodriguez]

Svako samoupravljajuće vozilo na planeti više znači jedan posao manje. Možda ne odmah sad, ali će biti tako za par godina. Jer kada ovo sve usvoje kompanije, kojima uglavnom oko 50% troškova odlazi na plate, njihova prva pomisao neće biti ''kako da proširim svoju mrežu vozila na još ruta?'' nego ''kako da zamenim ove na koje mi ide pola zarade nečim što će zahtevati 5 puta manje za održavanje?'' Dakle, prva misao neće biti ''kako da proširim biznis'' nego ''kako da zaradim još više''. I tu kreće svetska ekonomska igranka.

A o bezbednosti i (ne)preuzimanju odgovornosti kad se desi nešto loše, da ne govorim.

[nensav]

Dosta se radi na samoupravljućim vozilima, za kratko vreme su stigle do nivoa 4 (od 6), biće ih brže nego što smo očekivali. Neki horizont je za 10 godina da krene značajnija supstucija klasičnih upravljućih vozila. Za koliko vremena zavisi od države i od mentaliteta kod ljusi. Pretpostavljam da ćemo mi među poslednjima, ali možda se i varam, nove generacije izrasle na smartfonovima nisu tako zadrti kao mi.
To ne može da se spreči, čak ni lametiranjem o gubitku radnih mesta, društva treba da se pripremaju na to i da osmisle nova radna mesta koja će morati da se otvore

[Bender Rodriguez]

To se i dešava, ali nedovoljno brzo. Ne samo zbog manjka volje, nego što fizički nije izvodljivo da se ubrza.
Kao što fizički nije izvodljivo da ljudski mozak prati korak sa sve bržim i bržim i bržim tempom razvijanja tehnologije i menjanja načina života. Ljudski mozak ima izuzetnu moć prilagođavanja, ali i ta moć je ograničena. Nije normalno da jedna generacija vozi i koristi čisto mehaničke uređaje a već njihovi unuci žive okruženi, ne samo elektronikom, nego i virtuelnim svetovima u kome je sve povezano sa svačim. Mozak evolucijski ne može sve to da isprati. Mi danas u proseku držimo mnogo mnogo više informacija nego što su naši preci držali u našim godinama. Jer sve postaje sve kompleksnije.

Što ne znači da treba da se zaustavlja napredak i promena. Jer na kraju krajeva, to je ne samo pogrešno, nego i nemoguće, neostvarivo. Ali nije normalno da se sve to pušta bez kontrole i regulacije. Jer kad nema regulacije, profit je taj koji vodi glavnu reč. A kad on vodi glavnu reč, sitna grupica je u stanju da uradi sve i svašta na štetu većine, samo da bi se obogatili. Ključ je u regulaciji, oprezu, dugoročnim politikama i vraćanju humanim vrednostima.

Sličan stav imam i za razvijanje istinskih AI (ne VI, ne virtuelne inteligencije, nego punokrvne veštačke inteligencije). Lično, ja to ne bih radio. ALI, kapiram da se to već uveliko radi i razumem to. Ali ako se već radi, onda treba da se radi u strogo kontrolisanim i regulisanim uslovima. Ne tako što praviš Frankenštajna koji je milion puta moćniji od tebe (ima milion puta veću moć učenja, samim tim i milion puta veće neke sposobnosti i moći) i povežeš ga na mrežu koja ima pristup svakom čoveku, svakom ćošku i skoro pa svakom modernom uređaju na planeti. To se tako ne radi.

Humanost i humanizam ne podrazumevaju samo ono što gledamo u emisijama o dobrotvorima. To je širi koncept, koji podrazumeva brigu o ljudskim bićima i ljudskoj rasi generalno. A u ovoj bezumnoj trci za profitom, komforom i konzumerizmom, toga je sve manje.

[Express]

Ups :


Automobili su imali mnogo više incidenata, međutim zahvaljujući propisima svi poseduju pojas. Ovaj "supervizor" je stajao. Popadali su kao pri naglom kočenju autobusa. Možda ne bi bilo loše da pripaze o ergonomiji putničkog salona samoupravljajućih podova. Autobusi imaju više dužih šipki. Recimo da šipke prekoputa vrata produže dole kako bi putnici sa bočnih sedišta mogli da se drže bez podizanja ruke. Fale šipke isturene nekih 20cm između desnog (na strani vrata) i srednjeg sedišta u prednjem i zadnjem delu. Šipke u zoni vrata su postavljene iza stuba pa služe samo prilikom ulaza/izlaza.

Dakle, kao i u slučaju malih stanova javljaju se problemi prilikom opremanja ograničenog prostora. Šipke ne mogu biti u sredini kao u metro vagonu zbog toga što prostor u sredini mora biti oslobođen za kolica ili prtljag.

[Express]

VW robot punjač postao stvarnost, fali samo paleta modela SEDRIC platforme:


Tema Dženeral Motorsa na virtualnom CES-u 2021 bila je elektrifikacija, automatizacija uz najavu proširenja "super cruise" sistema na nove modele Ševrolea, pogled na "ne tako daleku budućnost" predstavljanjem dva nova koncepta - luksuznog Kadilak automobila i drona:


Super Kruz ADAS u 2021 Kadilak Eskalejdu:


Beta tester Teslinog "FSD" sistema komentariše pristup tog proizvođača testiranju nove tehnologije sa mnogo nepoznatih (na istom kanalu možete videti sistem u funkciji čak i u snegu, a na sličnim kanalima i najnoviju verziju Beta 9):

[Žika]

Često gledam Mercedesov kamion u njihovom Global Logistics Center u Germersheim izuzetno spor a kreće se u strogo kontrolisanim uslovima (nema pešaka, ni životinja i jako mali broj vozila unutar kruga), dali su mu svuda prednost i postoje semafori koji upozoravaju da nailazi. Čak sam jednom prisustvovao zamalo sudaru jer se privukao drugom vozilu koje je manevrisalo u mrtvom uglu. To vozilo se kretalo bukvalno dok sudar nije bio neizbežan ??? Što je po meni totalni promašaj jer neke situacije treba preduprediti, odnosno pametan vozač zna da ga ovaj drugi ne može videti pod određenim uglom i da će stati na vreme i ostaviti drugom vozilu dovoljno prostora da izvrši manevar. Ovo samohodno čudo to ne radi već ide bukvalno do kraja.

[branik]

To su prvi koraci, a u njegovu logiku treba uneti bezbroj situacija kojese praksi moraju izbeći. Ali, svakako, do sudara nije došlo.
Ma šta ja tome mislio, budućnost, i to ne tako daleka su samovozeći. Čak mislim da će se to pre desiti nego potpuni nestanak sus motora.

[Express]

Uzevši u obzir veću prosečnu kilometražu i teške uslove rada mislim da bi prva masovna primena naprednih ADAS sistema trebalo da se nađe baš u domenu komercijalne logistike, radi olakšavanja rada vozača. Proizvođači takvih vozila treba da rade u kooperaciji sa firmama koje se bave automatikom, obzirom na veće iskustvo pomenutih, ili prosto kupovinom akcija takvih preduzeća radi formiranja novih odseka za automatiku. Proizvođači sa malo iskustva naleteće na probleme. Daimler se deli na Mercedes Benz i Daimler Truck pa ne bi bilo loše da DT kupi nešto manje iz "Silikonske Doline". Slažem se da će napredni ADAS postati uobičajen pre potpune eliminacije SUS motora.

Žika je pomenuo Mercedesov sistem koji je trenutno lošiji od sistema automatske lučne logistike za prevoz ISO kontejnera, ali to ne znači da pojedini prouzvođači automobila i samoupravljajućih sistema (GM, Waymo, Zoox) nisu značajno uznapredovali. Ne treba zaboraviti ni mikrobuse i autobuse (Scania). Tu je još i automatika vazdušnog, železničkog i vodnog saobraćaja, kao i poljoprivrede, građevinske industrije i rudnika.

Bližimo se eksploziji automatizacije u vazduhu, ne samo na kopnu i na/u vodi. Biće tu prostora za ugrožavanje postojeće hijerarhije prevoza u vidu preuzimanja dela regionalnog vazdušnog saobraćaja, železničkog i drumskog od strane samoupravljajućih dronova, što osim prevoza putnika uključuje i dostavu robe.