Hram Svetog Save

Teme o pojedinačnim projektima koji se nalaze u izgradnji

Moderator: Igor

BOKI SMOKI
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2031
Pridružio se: Pon Mar 23, 2009 1:52 am
Lokacija: Pancevo
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 6

Postod BOKI SMOKI » Čet Jun 11, 2009 11:25 pm

Zanima me kad ce da sredjuju unutrasnjost svetog save, jer ce da crtaju freske ili da ga samo srede estecki?Nisam video da je neko pisao o ovome.
bgexplorer
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 746
Pridružio se: Uto Jan 15, 2008 8:50 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 133
Pohvalio: 42

Postod bgexplorer » Čet Jun 11, 2009 11:37 pm

Neće crtati freske uradiće mozaik.
bgexplorer
BOKI SMOKI
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2031
Pridružio se: Pon Mar 23, 2009 1:52 am
Lokacija: Pancevo
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 6

Postod BOKI SMOKI » Čet Jun 11, 2009 11:56 pm

Steta.A kad ce poceti taj mozaik?

jel se pomaklo nesto od ovoga

Slika
Poslednja izmena od BOKI SMOKI u Pet Jun 12, 2009 12:01 am, izmenjeno 1 put ukupno.
zhaba
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 568
Pridružio se: Sub Jan 17, 2009 2:56 am
Lokacija: Barcelona, Catalunya, España
Kontakt:
Pohvaljen: 8
Pohvalio: 0

Postod zhaba » Pet Jun 12, 2009 12:02 am

nadam se da si se salio sa onim ''estecki'' :rolleyes:
Poslednja izmena od zhaba u Pet Jun 12, 2009 12:03 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Don't be a tourist, be a traveller!
BOKI SMOKI
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2031
Pridružio se: Pon Mar 23, 2009 1:52 am
Lokacija: Pancevo
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 6

Postod BOKI SMOKI » Pet Jun 12, 2009 12:04 am

Nisam, nego nisam mogao da se setim reci pa sam lupio i pogresio.Nasao sam sliku na kojoj se vidi napredak.

Slika


ZA OSLIKAVANJE HRAMA SV. SAVE POTREBNE GODINE

Za oslikavanje 15.000 kvadratnih metara mozaika u Hramu svetog Save na Vracaru potrebno je najmanje osam godina i to ako bi oko 90 radnika bilo angazovano 300 dana u godini, pise danas ?Politika?

Uredjenje unutrasnjosti hrama odvijace se prema idejnom projektu profesora arhitekte Aleksandra Deroka, koji je ostavio sve crteze za reljefne obloge u kamenu za hram i za uredjenje enterijera, rekao je protoneimar hrama profesor Vojislav Milovanovic.

Glavni arhitekta enterijera, a prema oceni Milovanovica, verovatno i jedan od retkih ili mozda cak i jedini koji moze da prati ideju Deroka je Dragomir Acovic. On je i arhitekta i istoricar umetnosti, sto je posebno vazno, jer poznaje heraldiku, dodao je Milovanovic.

Radovi u kamenu najverovatnije ce biti zavrseni do kraja ove godine, posle cega slede radovi u mozaiku.

Navodeci da je Hram svetog Save najveci aktivni pravoslavni hram na svetu, te da ima izuzetan znacaj, ne po svojim dimenzijama, nego po duhovnom uticaju na pravoslavlje u svetu, Milovanovic je rekao da zato i njegov mozaik treba da bude originalan.

?Kreatora jos nemamo. Ove godine trebalo bi da bude zavrsen i koncept rasporeda kompozicija. To radi sinodska komisija koju predvodi mitropolit Amfilohije, a tu su vladika Hrizostom i vladika Ignjatije i eksperti iz relevantnih oblasti?, rekao je on, dodajuci da su medju clanovima komisije poznati grcki ikonopisac Stamatis Skliris i ruski Nikolaj Muhin koji je ucestvovao u oslikavanju hrama Hrista Spasa u Moskvi.

Prema navodima Acovica, sinodskoj komisiji koja donosi konacnu odluku, predlozeno je da se prostor za zivopisanje od 15.000 metara kvadrata podeli u cetiri grupe.

?Prve dve kompozicije su najvaznije, jer su toliko velike i upadljive da daju ton svemu drugom oko sebe, tako da ce na izvestan nacin svi drugi morati to da slede?, rekao je on i dodao da je predlozeno raspisivanje medjunarodnog konkursa za likovno resenje, koji bi u slucaju veceg broja autora vodio racuna o identicnosti duha i stila.

Sinodska komisija vec je usvojila koncepciju zivopisanja naosa, prostora za vernike, sto je najslozeniji, a time i jedan od najvaznijih poslova, a predstoji da se resi ikonografski sadrzaj u pripratama i nekim izolovanim celinama, potom raspored ikonografije u podzemnoj etazi sa kriptom, nakon cega je otvoren put ka konacnom formiranju konkursnih elaborata, na kojima se takodje vec radi. Postignuta je i saglasnost o izgledu zivopisa na bronzanim oplatama vrata i na fasadi hrama.

?Pokusavamo da se organizujemo tako da imamo, recimo, najbolje zivopise i reljefe, ali voleo bih kada bi se jednog dana o hramu reklo da je to hram u kome je sve na svome mestu. To je potajna nada koju gaje, ne samo oni koji ucestvuju u gradnji hrama, vec i svi oni koji su ne samo prilogom nego i verom ugradili deo sebe u ovaj hram?, rekao je Acovic.

Prema njegovom misljenju,osnovni problem je sto je ovdasnja arhitektonska skola smatrala da ne postoji monumentalna arhitektura.

Sveti Sava, cije je svetovno ime Rastko Nemanjic, bio je najmladji sin Stefana Nemanje, velikog srpskog zupana. Jos kao mladic zudeo je za duhovnim zivotom, zbog cega je odbegao u Svetu Goru, gde se zamonasio i sa retkom revnoscu prosao ceo podviznicki ustav.

Nemanja je posao za sinovljevim stopama, pa je i sam dosao u Svetu Goru, zamonasio se i tu je i umro kao monah Simeon.

Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost SPC, cime je postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je, zajedno sa ocem, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i skole po srpskoj zemlji. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj zemlji.

Prema navodima SPC, mirio je bracu svoju, zavadjenu oko vlasti, Srbe sa susedima, a stvarajuci Srpsku crkvu, stvarao je i srpsku drzavu i kulturu.

Unosio je mir medju sve balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog cega je i bio postovan i voljen od svih Balkanaca.

Skoncao je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevsi se posle sluzbe Bozje na Bogojavljenje 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir Milesevu, odakle ga je Sinan-pasa digao i spalio mosti na Vracaru u Beogradu, 27. aprila 1595. godine.

Na Vracaru je izgradjen Hram svetog Save koji je, prema navodima bivseg patrijarha Varnave, ?zamisljen da bude vidni i veciti spomenik duboke zahvalnosti svega srpskog naroda svom najvecem preporoditelju i ugodniku Bozijem svetitelu Savi Srpskom?.

?Hocemo da u njemu bude u mermeru, reljefima, ukrasu, mozaiku i freskama, izlozena sva nasa istorija, zivot i dogadjaji?, naveo je svojevremeno patrijarh Varnava.

Izgradnja Hrama svetog Save (http://www.hramsvetogsave.com) zapoceta je 1935. godine, a nastavljena 1985. i ponovo 2000. godine.


I nasao sam ovo, ipak ce crtati ikone ako sam dobro razumeo

KONKURS ZA OSLIKAVANJE HRAMA

BEOGRAD - Komisija Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve za izgradnju Spomen-hrama svetog Save na Vračaru najavila je konkurs za oslikavanje unutrašnjosti hrama, kome treba da prethode jasno utvrđena ikonografska pravila.
- Ikonopis mora biti u skladu sa teološkim i liturgijskim zakonom imajući u vidu značaj Hrama svetog Save, koji treba da postane uzor i referentno delo na koje će se u budućnosti pozivati ikonografi - rekao je glavni arhitekta za uređenje enterijera hrama Dragomir Acović.
Poslednja izmena od BOKI SMOKI u Pet Jun 12, 2009 12:10 am, izmenjeno 1 put ukupno.
inquiry
Beginner
Postovi: 49
Pridružio se: Ned Jun 07, 2009 8:40 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod inquiry » Pet Jun 12, 2009 10:45 am

Da, imaš dosta toga na zvaničnm stranicama Hrama Svetog Save. Prilično je dosad urađeno, ja sam bio u oktobru prošle godina, a od tada, verujem, još više. Uglavnom, koncepcija je takva da do visine 7 metara idu kamene obologe u tri boje (tamnozelenoj, tamnocrvenoj i smećkatoj. Ostalo je beli visokopolirani mermer na kojem su, kao što se vidi na slici, zaista majstorski odrađeni reljefi i rezbarije.

Citat:


HRAM SVETOG SAVE SPOMENIK NAŠEM TRAJANJU

Posao i za buduće generacije

Katedrala svetog Jovana Bogoslova u Njujorku, koja je započeta pre sto trideset godina, u zemlji kojoj ne nedostaju sredstva da sve završi za šest meseci, još nije dovršena. Katedrala Sagrada familija (Sveta porodica) u Barseloni se gradi od vremena njenog projektanta Antonija Gaude, a polako i metodično kako bi se što vernije sačuvao njegov duh. Zašto onda žuriti sa Svetosavskim hramom, kad on nije spomenik ovom vremenu

Kada su 1895. godine, povodom tri veka od spaljivanja moštiju Svetog Save, mitropolit Mihailo i sto viđenijih Beograđana odlučili da se na Vračaru podigne obeležje koje će trajno sačuvati sećanje na ovaj događaj, nisu mogli ni da sanjaju da će, jedanaest decenija kasnije, velelepni hram još biti pod skelama. Doduše - iznutra, gde su u toku radovi na uređenju enterijera najveće pravoslavne bogomolje na svetu.

Radovi se, dakle, privode kraju, ali kada će se u potpuno završenom hramu obaviti prva liturgija, ne zna se. Ne još. Ni zbog ogromnog obima preostalih radova, niti zbog novca kojeg nikada nije bilo dovoljno.

U današnjim prilikama bi kao svojevrsna rugalica delovao podatak da je te, 1895. godine, za potrebe budućih neimara izgrađena crkvica posvećena istom svetitelju, koju još koristi ova parohija, a da su radovi na njoj trajali samo - četrdeset sedam dana!

Ipak, od kada su 12. maja 1985. osvećeni ostaci hrama započetog pola veka ranije i otkako su nastavljeni radovi, oni se s promenjivom srećom kreću dovršetku koji je, sticajem raznih okolnosti, neomeđen rokovima, ali je sasvim izvestan.

Zaista, dokle se stiglo?

Žitije sveca i njegovih Sebra

Spolja, izgleda kao da je sve dovršeno, a taj utisak kvare jedino kamare upakovanih mermernih elemenata kraj južnog ulaza i zalutali kamioni kad kraj njih zabasaju u portu. Nekada plamenocrvene kupole su uveliko presvučene zelenom patinom vremena, a blistavobeli mermer, kojim je čitavo zdanje obloženo, sivi pod niskim oblacima što jezde nad Čuburom. Spokoj upotpunjuju veselo razigrana deca na vračarskom platou, u prelepom pitomom parku omeđenom hramom, Krušedolskom ulicom, Bulevarom za koji se više i ne zna kako se zove i zdanjem Narodne biblioteke Srbije.

Suprotno ovom prizoru, u unutrašnjosti monumentalne građevine vrije. Neko s manje mašte a više poetskog zanosa bi primetio da je tu kao u košnici, ali pod kupolom koja dotiče nebo ljudi izgledaju kao mrvice, a sav njihov trud je nalik beznačajnom detalju na beskrajnom zemaljskom šaru.

Čim se kroči u nedovršeno svetilište, zapaža se da to više nije betonska pećina prošarana zracima svetla što dopiru kroz prozore u kupoli. Jer, na tri od osam ravnih zidova što se od podnožja ustremljuju ka prstenu kupole, dotičući prostrane galerije, sjakte se bifore, kako se na starogrčkom nazivaju dvostruki prozori, i kameni reljefi koji prate noseće stubove ukrašavajući ove otvore na odmorištima nevidljivih stepeništa. Iznad i ispod bifora se razaznaju neki od ornamenata koji krase kapitele stubova galerije iznad zapadnog, glavnog ulaza, a koje je još pre rata izradio (naš) čuveni vajar Đuzepe Pino Grasi po skicama počivših profesora Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka.

Mnogo je tu kamena, još više utrošenog vremena, a najviše ljudskog truda...

- Da nije moderne tehnologije, za ovo što smo dosad uradili bile bi nam potrebne decenije - upućuje znatiželjne Nebojša Savović, akademski vajar iz Gornjeg Milanovca, vođa ekipe kamenorezaca i klesara kojima je posao da grubo istesane mermerne blokove pretoče u čipkasti reljef što će krasiti zidove hrama na površini većoj od hiljadu kvadratnih metara.

Nad tim kamenim reljefima će, kad oni dovrše svoj deo posla, biti postavljen mozaik sa prizorima koji priliče pravoslavnoj crkvi, životopisom sveca kojem je hram posvećen, ali i sa žitijem Sebra, sa istorijom, životom i događajima koji su mera našeg prisustva u ovom delu božje livade, kako je 1930. opisao patrijarh Varnava, postavljajući time uslove svim budućim učesnicima nadmetanja za arhitektonsko rešenje Svetosavskog hrama.

Ni kamenu ne možeš verovati

Iza neprozirne zavese od najlona što opasuje prostor kraj severnog zida u unutrašnjosti zdanja, smeštena je klesarska radionica u kojoj, pored Nebojše, rade majstori kamenoresci Dragan Purić iz Gornjeg Milanovca, Milan Anđelić i Petar Bajić iz Užica, Milan Jovković iz Pranjana i Nenad Čurčić iz Čačka. Kroz njihove ruke su prošle hiljade kvadratnih metara kamenog reljefa, a jedva su stigli da dovrše trećinu posla. Nije sve do njih, ali ako ih ko upita kada planiraju da završe, bogobojažljivo pogledaju uvis upućujući ga da odgovor valja potražiti od Onog gore.

- Dogodi se da nam kamen stigne u većim količinama, pa tada radimo i deset sati neprekidno, ali biva i da hvatamo zjale jer nemamo nikakvog posla - objašnjavali su nam stručno. - Ili, što bi se reklo, sve zavisi od priliva investicija, a što se nas tiče, kamo lepe sreće da ovde ima posla za još ovoliko ljudi. Ali, ovo i ne može da se radi brzo. Počeli smo oktobra prošle godine, a kada bismo nastavili ovakvim tempom, trebalo bi nam još nešto više od godinu dana.

I odmah uglas vele da su pošteno plaćeni, ali da je za svakog od njih ogromna čast što su dobili priliku da delić svog srca, truda i umeća uklešu u najznačajniji srpski hram. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što će se sećanje na ovo pronositi kroz generacije njihovih potomaka.

- Kamen nam, kao poluproizvod, kao grubo obrađeni reljef, dolazi iz Italije i Slovenije - priča Nebojša Savović. - Beše me pomalo stid što onolicna Slovenija radi taj posao za ovoliku Srbiju, ali kod nas zbilja niko nije imao opremu koja bi mogla da prati dinamiku izgradnje i uređenja enterijera hrama. A na nama je da te kompjuterski iskrojene i mašinski isklesane elemente oplemenimo ljudskom rukom, pneumatskim dletom i brusilicom, da im, kako se to kaže, udahnemo život. Uzor i ideal su nam oni Grasijevi kapiteli... On je imao samo dleto i čekić, ali i sve vreme ovog sveta i da ne bi rata, a da ga je Svevišnji poživeo, još bi klesuckao po Hramu bez žurbe. Samo, mermeru ne možeš verovati baš toliko: otme se, zacepi, odvali, otkrije skrivenu pukotinu najčešće kad je posao pri kraju, nije važno iz kog je kamenoloma stigao.

Dok priča, ne ispušta dleto, a uokolo se dižu oblaci bele kamene prašine koja se, ako se već ne udahne ili zadrži na kosi, koži ili odeći, slegne pod sopstvenom težinom već posle nekoliko trenutaka.

Nesvikle na kameni prah, izveo nas je odatle da bi nam pokazao prostranu kriptu u kojoj će biti mesta za malu crkvu posvećenu svetom knezu Lazaru, kraj koje će biti sahranjivani srpski patrijarsi. Docnije smo doznali da je duboka šest metara, a da je po prvobitnim planovima profesora Nestorovića i Deroka trebalo da bude i svih sedamnaest metara ispod temelja! Onda nas je poveo uz nedovršeno stepenište do galerije s koje puca vidik na Hram i ono prostranstvo pod njegovim svodovima.

- Odavde se još bolje vidi šta je za nama i pred kolikim smo poslom - objasnio je. - Verovao sam da imam prilično iskustva, ali ovde postajem svestan da još imam mnogo da naučim, da je preda mnom bezbroj nepoznatih izazova koje ću, uz božju pomoć, prebroditi.

Njiva za oranje

Arhitekta Dragomir Acović rukovodi radovima na unutrašnjosti hrama. U tom delikatnom poslu nije bez značaja to što je, između ostalog, i vrstan poznavalac heraldike.

- Iako se tako čini, spoljni radovi još nisu završeni. Predstoji nam optakanje vrata bronzanim reljefima, klesanje kapitela i svih kamenih reljefa na kružnim površinama, na biforama. Završetak radova se ne nazire, ali ovo nipošto nije trka s vremenom. Hram nije spomenik ovom trenutku, već našem celokupnom trajanju. Napravili smo svojevremeno optimalni plan i po njemu, ako bi nam sve išlo naruku, mogli bismo celu građevinu da završimo za nešto više od tri godine. Ali, naglašavam, ovo nije trka . Zato je taj plan samo spisak lepih želja…

Daje primer Katedrale svetog Jovana Bogoslova u Njujorku, koja je započeta pre sto trideset godina, u zemlji kojoj ne nedostaju sredstva da je završi za samo šest meseci. Katedrala Sagrada familija (Sveta porodica) u Barseloni se gradi od vremena njenog projektanta Antonija Gaude, a polako i metodično, čime se, između ostalog, vernije sačuvao njegov duh.

- Hram svetog Save, originalni projekat ovog zdanja, proizvod je kompromisa dva autora: profesora Nestorovića i profesora Deroka. Onda, tu je i profesor Branko Pešić… Svako od njih je ostavio neki svoj pečat. Mi samo nastojimo da bez velikih potreba ne unesemo nešto što bi ih dezavuisalo, već naprotiv, da učinimo sve na način koji bi afirmisalo njihovu ideju. Nismo ulazili u to da li su potrebni kameni reljefi, ali po skromnoj ostavštini profesora Deroka i nekoliko skica pronađenih u njoj, znamo kakva ih je ideja vodila i mi to moramo da poštujemo. Gde god smo mogli, koristili smo ono što su oni precizirali: mermer iz Karare, onaj zeleni iz Valdaoste… To su nam zadate konstante. Mi čak idemo u iste majdane iz kojih su oni uzimali kamen. To je podrazumevalo i kolorističku šemu koju su postavili; reč je o kombinaciji tamnozelenog i crvenog kamena. Kada je reč o reljefu, o plastici, ni oni nisu tražili nešto novo, već su krenuli po našim srednjovekovnim manastirima…

Problem je u tome što u našoj kulturnoj istoriji nikada nije bilo zgrade ovakvih dimenzija, nema odgovarajućeg uzora, pa se ni plastika ne može prosto preneti. Za razumevanje monumentalnosti hrama dovoljno je spomenuti da bi samo u njegov oltarski prostor stala cela Saborna crkva u Beogradu! Zapremina mu je čak 170.000 kubnih metara. Ili, da će mozaik, koji će biti postavljen iznad kamenih reljefa, prekrivati površinu od čak 15.000 kvadratnih metara. Hektar i po. To je veličine njive zgodne za oranje, a ne za oslikavanje.

- A taj posao ne može da obavi jedna generacija…
ACR
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 657
Pridružio se: Čet Nov 20, 2008 11:14 pm
Lokacija: Vankuver
Kontakt:
Pohvaljen: 48
Pohvalio: 80

Postod ACR » Pet Jun 12, 2009 6:47 pm

Nije baš vezano za unutrašnjost, ali kada je već otvorena tema da pitam...

Prema nekoj starijoj verziji projekta, kupole su trebale da budu pozlaćene. Zna li neko koja je konačna sudbina ove ideje? Pretpostavljam da je zbog finansijskih razmatranja ta ideja skresana, ali čini mi se da sam negde pročitao da postoji problem i oko toga da li kupola može da izdrži dodatan pritisak... Ili sam pomešao sa nečim?

U svakom slučaju, nadam se da će barem za 50 godina moći to ipak da se uradi, jer mi ovako deluje malo nedovršeno; ta zelena boja mu uopšte ne stoji.
Igor
Korisnikov avatar
Site Admin
Postovi: 10234
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 1:15 am
Kontakt:
Pohvaljen: 6503
Pohvalio: 6097

Postod Igor » Pet Jun 12, 2009 6:54 pm

zelena boja je po meni najlepsa stvar i odraz laganog starenja. Daleko zivopisnije od pozlate da sve sljasti
Sawovsky
Intermediate
Postovi: 262
Pridružio se: Uto Nov 04, 2008 7:58 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 22
Pohvalio: 12

Postod Sawovsky » Pet Jun 12, 2009 7:04 pm

Da bod da nikad ne stavili nikakvo zlato na krov. Kuple na hramu su prelepe ovako zelene, daju hramu odraz istinskog dostojanstva, za razliku od zlatne koja bi jednostavno bila kicnasta.
ACR
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 657
Pridružio se: Čet Nov 20, 2008 11:14 pm
Lokacija: Vankuver
Kontakt:
Pohvaljen: 48
Pohvalio: 80

Postod ACR » Pet Jun 12, 2009 7:04 pm

Pa ne znam baš.. šta fali Jerusalimu i njegovoj Kupoli stene? Ta zelena boja mnogo bolje stoji malim crkvama, koje imaju manje kupole; sa ovako velikom kupolom ne izgleda baš monumentalno.

A nije zlato jedina opcija, naravno; Aja Sofija nije zlatna, ali nije ni zelena.

No, samo moje mišljenje, naravno.
Poslednja izmena od ACR u Pet Jun 12, 2009 7:05 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
jovanovm
Advanced
Postovi: 3545
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: ??
Kontakt:
Pohvaljen: 39
Pohvalio: 6

Postod jovanovm » Pet Jun 12, 2009 7:09 pm

Sveta [s]Sofija [/s] Mudrost Božja je građena pre 15 vekova, ne mora je Hram kopirati baš u svakom pogledu :)

Zlato bi izgledalo očajno pretenciozno, mislim da je ova kombinacija odlična... nego, jel uspeo neko da nađe rendere unutrašnjosti ili se to još zamišlja?
Poslednja izmena od jovanovm u Pet Jun 12, 2009 7:11 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
inquiry
Beginner
Postovi: 49
Pridružio se: Ned Jun 07, 2009 8:40 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod inquiry » Pet Jun 12, 2009 10:04 pm

Prema prvobitnom projektu, hram je trebao sasvim drugačije izgledati. Trebao je biti kopija Crkve sv. Petra u Vatikanu uređene prema pravoslavnim kanonima, ali je ipak na konkursu pobedio dvojac Nestorović-Deroko. S kasnijim dodacima profesora Branka Pešića. Profesor Pešić je prepravio nacrt, odnosno modernizovao ga donekle, pa je umesto početne gradnje opekom, nastavljeno armiranim lakim betonom, a centralna kupola je znatno povećana.
Što se tiče kupole, pojedinci poput Zlokovića su tvrdili da neće noseći zidovi i lukovi izdržati teret kupole (4 miliona kilograma), što se pokazalo posve netačnim. Kupola i dandanas stoji na svom mestu. Imam i sliku jednog od prvobitnih projekata za hram, ali ne znam kako se uploadaju slike. Da znam, stavio bih.
Poslednja izmena od inquiry u Pet Jun 12, 2009 10:05 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
BOKI SMOKI
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2031
Pridružio se: Pon Mar 23, 2009 1:52 am
Lokacija: Pancevo
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 6

Postod BOKI SMOKI » Pet Jun 12, 2009 10:12 pm

ides post replay pa na ikonicu img link, zelene je boje pa onda izmedju
[img]kopiras%20web%20stranu%20na%20kojoj%20je%20ta%20slika%20ali%20prvo%20kliknes%20na%20sliku%20da%20je%20otvori%20kao%20zasebnu%20stranicu[/img]
Shifty
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 133
Pridružio se: Sre Feb 04, 2009 1:48 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod Shifty » Pet Jun 12, 2009 10:28 pm

http://tinypic.com/

Browse / Pronadjes sliku (dvokliknes na nju) / Upload Now

kada se uploaduje, otvori se nova strana. Tu iskopiras "IMG Code for Forums & Message Boards" (link iz tog boxa) i pejstujes u post
inquiry
Beginner
Postovi: 49
Pridružio se: Ned Jun 07, 2009 8:40 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod inquiry » Pet Jun 12, 2009 11:15 pm

Slika

dakle, jedan od nacrta gosp. Nestorovića. Kao što vidite, kupola je znatno manja, a mislim da su i same dimenzije građevine bile znatno manje.
Poslednja izmena od inquiry u Pet Jun 12, 2009 11:16 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
inquiry
Beginner
Postovi: 49
Pridružio se: Ned Jun 07, 2009 8:40 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod inquiry » Pet Jun 12, 2009 11:34 pm

Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika

Evo i nekoliko dok se hram još gradio i kupola još nije bila zelena. :) Jedna prikazuje kako je kupola tek podignuta na noseće lukove. Inače, ko ne zna, kupola je dizana 20ak dana potisnom hidrauličnom dizalicom. Vidi se također na jednoj fotki.
Mora se priznati da je zaista graditeljsko čudo toliki teret dizati sa tla na tu visinu i da je to bilo prilično smelo za 89.-90. godinu. :)
Poslednja izmena od inquiry u Pet Jun 12, 2009 11:37 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Pohvale za post: 1
Михаило
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1302
Pridružio se: Pon Apr 23, 2007 1:53 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 655
Pohvalio: 792

Postod Михаило » Sub Jun 13, 2009 12:31 am

Хм, по истом принципу, у отприлике исто време, на сличну висину, подизана је комплетна кровна конструкција београдске арене. ;)
jedan od nas
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 171
Pridružio se: Ned Okt 12, 2008 9:57 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod jedan od nas » Ned Jun 14, 2009 11:48 am

Jutros je na rts bila neka prica o hramu. Do kraja godine treba da bude gotov konkurs za izradu mozaika. Glavni deo mozaika trebalo bi da bude uradjen do 2013. zbog proslave 1700 godina od milanskog edikta.
www.padalica.rs zamisli zelju i stizu neverovatne ponude!!
inquiry
Beginner
Postovi: 49
Pridružio se: Ned Jun 07, 2009 8:40 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod inquiry » Ned Jun 14, 2009 2:17 pm

Woow, pa to je odlično! :)
creme-nadlle
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 335
Pridružio se: Pon Sep 03, 2007 11:57 am
Kontakt:
Pohvaljen: 119
Pohvalio: 629

Postod creme-nadlle » Ned Jun 14, 2009 4:26 pm

[video]http://www.youtube.com/watch?v=kOYqWMPGDCA[/video]
boris73
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 324
Pridružio se: Uto Jul 01, 2008 1:24 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4
Pohvalio: 0

Postod boris73 » Uto Jun 16, 2009 9:57 pm

стуб у унутрашњем делу храма, неко је поменуо ово "спајање" делова стуба :notok:

Slika
inquiry
Beginner
Postovi: 49
Pridružio se: Ned Jun 07, 2009 8:40 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod inquiry » Čet Jun 18, 2009 10:42 pm

Jao, pa ovo je preloše urađeno. Nadam se da će nešto promeniti. Pa koliko mi se čini, mislim da je i trg isfušeren, otpadaju pločice i koješta drugo
Igor
Korisnikov avatar
Site Admin
Postovi: 10234
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 1:15 am
Kontakt:
Pohvaljen: 6503
Pohvalio: 6097

Postod Igor » Pet Jun 19, 2009 12:24 am

mislim da preterujete, samo nije fuga dobro uradjena a sumnjam da ce nesto otpasti. Inace da je moglo bolje moglo je ali nije skroz tragicno
ivana-bg
Higher intermediate
Postovi: 575
Pridružio se: Čet Mar 20, 2008 3:37 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod ivana-bg » Pet Jun 19, 2009 2:11 pm

mi preterujemo a nekome trebaju naocare...a da, zaboravila sam hram rade vrhunski--hm,ko ce ga znati slovenci ili sta vec izvodjaci experti itd..a vidi mermerne stubove ko da su deca lepila...naravno da je lose, ko ne veruje preko slike, neka proseta nozice do hrama!
GOJE
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2795
Pridružio se: Uto Apr 15, 2008 10:35 am
Lokacija: Dort Yol
Kontakt:
Pohvaljen: 1673
Pohvalio: 1273

Postod GOJE » Pet Jun 19, 2009 2:17 pm

Pitanje da li je to uopšte gotovo!
....Frizurica sređena, pomorandža ceđena...Brodski podovi, morski plodovi...Podno grijanje, intimno brijanje...
http://www.youtube.com/watch?v=qnPZy3vHmsA

Povratak na “Projekti u izgradnji”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: sizif i 6 gosta