MSU-Muzej savremene umetnosti

[Drakche]

Lift bi trebao biti dovoljno prostran za kolica i one koji ne mogu da se penju tim stepenicama. Tada kada su gradili muzej nisu puno razmisljali o tome.

[Vox91]

Boco, kako ti je izgledao Muzej tada kada si ga posetio? Ja nisam imao prilike nikada da udjem u tu zgradu, ali na starijim slikama i na snimcima mi izgleda odlično i sa vrlo zanimljivo projektovanim enterijerom.

[And7rey]

Po slikama mi se čini da su zgradu rekonstruisali po projektu iz 1965. godine. To je baš... savremeno, kao i ti drveni paneli na zidu.

[laki72]

Pa ja bih rekao da rekonstrukcija ne podrazumeva promenu arhitekture, tako da ne znam sta si ti ocekivao, ali meni nije cudno.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

[boca-ica]

...Boco, kako ti je izgledao Muzej tada kada si ga posetio? Ja nisam imao prilike nikada da udjem u tu zgradu...

U to vreme bar jednom dva puta god. sam ga posecivao
imao je uglavnom stalnu postavku slika i skulptura i instalacija
Skulpture i instalacije se nešto i nisu menjale, mada su stvarno budile kod ljudi nove poglede i horizonte
a mnoge su nagoveštavale danas vec pisutne pravce u dizajnu svakodnevnih predmeta i arhiktekturi objekata
ukratko vrlo nadahnujuce i tada napredno
Odredjen broj slika su se menjale a meni najbolja slika je Savina ,,Pijana barka,, iz 1927, koja se prosto urezuje u posmatača, pročitao sam gomilu stručnih analiza ali moje vidjenje je jedinstveno pa bih ga ljubomorno zadržao za sebe
a u spojleru evo kratke priče o toj slici

Spoiler!

....danas nalazi se u postavci Muzeja savremene umetnosti u Beograu. Reč je o kompoziciji PIJANA LAĐA.
Tokom svog poslednjeg boravka u Parizu, u vremenu kada se, narušenog zdravlja, Sava Šumanović bori protiv svojih unutrašnjih demona, u grčevitom radu od sedam dana i noći bez prekida, 1927. godine, nastaje slika Pijana lađa.

U to vreme, njegov prijatelj, pesnik Rastko Petrović prevodi istoimenu pesmu Artura Remboa, za koju se smatra da je poslužila kao inspiracija Savi, pored slike „Splav Meduze“ Teodora Žerikoa.
Na slici Pijana lađa prikazane su ženske i muške figure u čamcu, zaljuljane na uzburkanom moru. Raspusni, lakomisleni, pijani, likovi na kompoziciji prepušteni su talasima, buri koja ih nosi ko zna kuda. Tako raskalašni oni se gibaju u istom pravcu, uravnoteženo

Iako je Sava Šumanović izbegavao ovakve teme, kao i da pronalazi vezu između književnih dela i slikarskih, za ovu sliku uradio je više skica, od kojih se tri anas nalaze u Galeriji u Šidu. Sliku je izložio na pariskom Salonu nezavisnih, a ocene kritike bile su podeljene. Slika je bila reprodukovana na naslovnoj strani februarskog broja umetničkog časopisa Le Crapouillot.

Početkom 1928. godine slika Pijana lađa je izložena u Pariskom salonu nezavisnih. Slika je bila reprodukovana na naslovnoj strani februarskog broja umetničkog časopisa Le Crapouillot, a kritičari su je dočekali sa podeljenim mišljenjima. Pol Fierens piše da slika govori o „značajnoj evoluciji kao nekoj vrsti radosnog, živog romantizma“, a Rene Žan naglašava „ekspresivnu čulnost sa elementima raspoređenim u ritam koji žestinom boja oslobađa radost nesumnjivu i prilepčivu, radost romantičnu“. U Beogradu je slika naišla na pohvale. Todor Manojlović je napisao da je to najuspelije Šumanovićevo delo naslikano bojama plamena i oluje.

Slika je i kod samog Šumanovića zauzimala posebno mesto. Kada je septembra iste godine imao izložbu u Dvorani Novog univerziteta u Beogradu, pod brojem jedan navedena je Pijana lađa.

Ova „pijana barka“ izgubljenih u vremenu i prostoru, ova slika jednog vremena i simbol svog doba, kao da je najavila jedan drugi brodolom – Savine duše. Sam Sava Šumanović je povodom nekoliko negativnih kritika zapisao i ovo: „Slika je diskutovana, a ja sam poludeo.“


Slika Pijani brod je prodata na samostalnoj izložbi u Beogradu 1928. godine. Tridesetak godina kasnije, kolekcionar i arhitekta Milan Sekulić je sliku ustupio Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, gde se i danas čuva....

E da da se pohvalim
u to vreme trazio sam umanjenu repliku Savine pijane barke a u muzeju su mi nudili samo razglednicu sa tom sličicom
tvrdeci da ne postoji ništa vece .... eh ti kustosi....
par meseci kasnije kupujuci neke posetere za decu pronašao sam je u dimenziji oko 80 x 50 štampanu u 500 primeraka od strane
BIGZa za izdavača ,,Sloboda,, Vojvode Stepe 315 dir.Miloš Djakovića...
takav raritet sam platio kao i poster Miki Mausa po 100 dinara ... neverovatno... te je i danas ustakljenu čuvam
a koliko vredi drugima nemam pojma ....

Elem, na netu nema nešto slika tih skulptura i instalacija
pa ako neko (naša Zvezdarka Vračrević) ima katalog moze slike da prenese ovde
a evo i ja da okačim neku slićicu

[Vox91]

Hvala na odgovoru! Mene Pijana ladja podseća na El Grekovog Laokona..Jedva čekam da prošetam kroz Muzej-što zbog umetničkih dela, što zbog arhitekture same zgrade, jer preko slika ne mogu da steknem utisak o prostoru.

[boca-ica]

Plagijate arhiktekture MSUa su vec iskoristili za neke vile po ,,višljim,, delovima Bgda
pa ako imaš prilike da svratiš na njihovu kafu , otprilike za prostor to ti je to... a ne oskudevaju ni sa umetošču

[spatiotecte]

Nazalost to je nauka koja je jako malo razvijena kod nas.

[Vox91]

Navodno je zgrada Muzeja trebalo da bude obložena fasadnom ciglom, ali je agilni prvi direktor Muzeja Protić uspeo kod Krcuna da izlobira mermernu fasadu i hrastov parket unutra. Priča se da je Krcun rekao-bolje da platimo i to, nego da posle mi budemo krivi zbog očigledno ružne gradjevine!

[GOJE]

...Ja nisam imao prilike nikada da udjem u tu zgradu...

Na mene je ovo, na žalost, ostavilo strašan utisak. Da je celoj jednoj generaciji željnoj kulturnih sadržaja prosto onemogućeno konzumiranje najvažnijih kulturnih ustanova u državi. I to u trenucima kada se obrazuju afiniteti i kulturni identiteti. Istovremeno postoji inflacija turbošund sadržaja na sve strane, aktivno subvencionisana i žestoko pomagana od strane države.

[Drakche]

Da, to je najtuznija stvar. Muzeji savremene umetnosti u svetu su prestizniji od narodnih i istorijskih muzeja, jer uvek nude nesto novo, sto otvara nove perspektive za buducnost - priliku da se upozna svet i nekonvencionalno razmisljanje na razne teme. Cesto budu postavke koje su zanimljive i za mlade, i za one koji se ne interesuju narocito za klasicnu umetnost.

Posetio sam nekoliko muzeja savremene umetnosti u Evropi i to mi je uvek bilo zanimljivije od lokalne nacionalne / tradicionalne umetnosti, jer govori o tome kako ljudi danas razmisljaju. Arhitektonski mogu sebi da dozvole razne ekperimente, probijanje granica, tako da ti muzeju budu jedni od najfascinantnih gradjevina u drzavi.

Ovaj nas je nesto manjeg kapaciteta, ali ima taj retro oblik koji je zanimljiv po sebi. Ipak, mislim da je za jedan dobar muzej potrebna nova, veca zgrada.

[Vox91]

U Narodni muzej sam i ulazio 3 puta, ali bolje da nisam. Mrak, paučina po ćoškovima, stanje opšte zapuštenosti..Jednom sam otišao da kupim knjigu Muzej kneza Pavla-zaposleni su mi izgledali totalno nezainteresovano i delovalo je kao da nisu mogli da se načude što je neko uopšte ušao u Muzej, a još i nešto kupuje. Pili su kafu i ćaskali, a na moje pitanje o rekonstrukciji samo su mi odgovorili da ništa ne znaju. Tako da sam iz Narodnog muzeja tada izašao sa mučnim utiskom. Sve mi je to izgledalo kao da ni zaposlenima nije preterano stalo da muzej proradi.

[Drakche]

Pa, morali bi u buduce da se vise posvete marketingu, sigurno ima neko ko bi to dobro radio. U pocetku ce verovatno biti navala, ali zainteresovanost mora da se odrzava. Relativno mala ciljna grupa posecuje muzeje, a cilj je da oni opet dodju i event. povedu nekog novog sa sobom.

[astrodule]

Sve je u marketingu. Filharmonija je odličan primer za to. Postojao je mali krug ljudi koji je bio redovan na njihovim koncertima, ali je to eksplodiralo u poslednjih par godina (koncerti na otvorenom, reklame...)

[Vox91]

Zato je razočaranje Tasovčevim mandatom i njegovim stavom za vreme ministrovanja, za mene bilo najveće. Baš sam se ponadao da će pomeriti stvari s mrtve tačke upravo onako kako je oživeo i Filharmoniju. Ali avaj..

[mekbejn]

Parking (i to kosi) bi imho trebalo napraviti u ulici Usce, od raskrsnice sa Bulverom NT do krivine, makar za pocetak sa desne strane u smeru ka reci. To je oko 450 metara, sto znaci skoro 200 mesta. Mislim na ovaj deo:

https://www.google.rs/maps/@44.8184684, ... l=en&hl=en

Iako se bici udruzenja bune, ja mislim da parking ovde nece mnogo smetati (mozda jedino produziti traku za levo skretanje iz Bulevara Nikole Tesle)

[boca-ica]

Koliko videh u zavrsnici su 4-5 pristupnih pesackih staza ka muzeju

[Giorano Angelo]

Данас.

[Vox91]

Veoma moćna i zanimljiva gradjevina! Interesantno kako ovo novo staklo izgleda plavo na suncu, a tamnije po oblačnom vremenu.

[Vox91]

Kako piše današnji Blic-otvaranje Muzeja će trajati 7 dana neprekidno, uz besplatan ulaz. Preko 800 dela biće u postavci, doći će predstavnici MOMA muzeja iz Njujorka, Tejt galerije iz Londona, biće i koncerata filharmonije itd.

[Giorano Angelo]

Мада је потребно напоменути да свечаном отварању Mузеја (увече, 20. октобра) могу да присуствују само људи који су добили позивнице.

[Vox91]

Giorano, možeš li mi reći jesu li svi izložbeni prostori u Muzeju okrečeni u belo, ili su kombinovali boje?

[Giorano Angelo]

Giorano, možeš li mi reći jesu li svi izložbeni prostori u Muzeju okrečeni u belo, ili su kombinovali boje?

Сачекај отварање, па ћеш видети.

[Vox91]

Baš si zao

[vucko]

Prenosim sa SSC-a

[QUOTE=constbg;142853820]Prilazne staze ka Muzeju savremene umetnosti

[/QUOTE]