Косанчићев венац - ревитализација

Diskusije o objektima koji se rekonstruišu i obnavljaju

Moderator: Igor

relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Pon Jul 22, 2019 2:29 pm

Drakche » 22 Jul 2019 12:18 pm napisao:Ucenje istorije u post-jugoslovenskom periodu nije mnogo slobodnije i tacnije. Jedna idelogija je zamenila drugu.

Mene bi interesovalo koje je to blago iz stare biblioteke o kome pricamo? Da li postoji neki popis?
Sigurno je bilo dragocenih stvari, ne samo sa podrucja Srbije, vec iz citave Kraljevine Jugoslavije.



Mislim da sam negde video delimični spisak, ne sećam se gde. Do tada...

https://kaleidoskop-media.com/identitet ... biblioteke

"U požaru je izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga.

Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina. Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih."
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Pohvale za post: 1
DraganSt
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 117
Pridružio se: Uto Avg 15, 2017 4:05 am
Kontakt:
Pohvaljen: 168
Pohvalio: 138

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod DraganSt » Pon Jul 22, 2019 7:20 pm

Kokili » Pon Jul 22, 2019 3:16 pm napisao:Ja bi na tom mestu napravio luna park sa sve onim točkom sa donjeg grada. Mislim da ne postoji ništa drugo što bi se bolje uklopilo u sadašnju fazu urbanizacije grada.


Podrzavam. Tocak bi simbolizovao kolo - ljudi sedaju u tocak I sa dna se podizu na vrh, kao Srbija koja se vise puta iz pepela uzdize I obnavlja. A radnici u luna parku koji upravljaju tockom I spustaju te ljude sa vrha dole, pretstavljaju mracne sile koje Srbiju vuku dole, to jest simbolizuju ove sto bi da na mestu biblioteke sade kupus, zelenu salatu I memorijalne ploce.
Pohvale za post: 1
Kokili
Higher intermediate
Postovi: 703
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 519
Pohvalio: 388

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Kokili » Pon Jul 22, 2019 8:26 pm

DraganSt » 22 Jul 2019 06:20 pm napisao:
Kokili » Pon Jul 22, 2019 3:16 pm napisao:Ja bi na tom mestu napravio luna park sa sve onim točkom sa donjeg grada. Mislim da ne postoji ništa drugo što bi se bolje uklopilo u sadašnju fazu urbanizacije grada.


Podrzavam. Tocak bi simbolizovao kolo - ljudi sedaju u tocak I sa dna se podizu na vrh, kao Srbija koja se vise puta iz pepela uzdize I obnavlja. A radnici u luna parku koji upravljaju tockom I spustaju te ljude sa vrha dole, pretstavljaju mracne sile koje Srbiju vuku dole, to jest simbolizuju ove sto bi da na mestu biblioteke sade kupus, zelenu salatu I memorijalne ploce.

I eto koncepta, imamo i struju koja simbolizuje Teslu..
Pohvale za post: 1
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7130
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 13396
Pohvalio: 25

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Zuma » Pon Jul 22, 2019 10:17 pm

Šta je uništeno? Dokumenta o istoriji Srpskog naroda su nažalost stradala u OBA rata u meri za koju nisam siguran da je zabeležena bilo gde drugde. Čisto da bude jasno koliko sećanje na jedan TAKAV gubitak ne može biti ništa usputno, ništa jeftino i nikakva improvizacija uz ne znam koji drugi kulturni ili urbani sadržaj:

O tome šta je sve uništeno u Narodnoj biblioteci u izveštaju iz januara 1942. godine koji je sastavila stručna komisija stoji: Sve zbirke osim muzikalija i svi inventari na osnovu kojih bi mogla da se proceni šteta. Jednom rečju, nikada nije u potpunosti ustanovljeno šta je sve nestalo u plamenu.

Od preko 1.300 rukopisnih knjiga i starih dokumenata spasene su svega tri knjige: „Zbornik srpskih životopisa” koji je bio pozajmljen, „Skraćena sintagma Matije Vlastara i Zakonik cara Dušana” koji se nalazio u Muzeju kneza Pavla (sadašnjem Narodnom muzeju) i „Zbornik” iz 18. veka koji je vraćen 1943. godine, ali se nije sačuvao. U biblioteci je bilo preko sto rukopisnih knjiga na pergamentu, među njima i vredna jevanđelja. Nepovratno su nestali i rukopis iz prve polovine 15. veka koji je sadržavao „Slovo ljubve” despota Stevana Lazarevića, knjige o životima srpskih kraljeva i kraljica, povelja cara Dušana, dokumenti iz Zete iz vremena Crnojevića i dokumenti o Srbima pod Austrijom, dela stare srpske književnosti, zbirka turskih dokumenata o Beogradu i Srbiji, rukopisi sa korekturama pisaca, među njima „Došljaci” Milutina Uskokovića, „Zona Zamfirova” Stevana Sremca i „Priče” Borivoja Stankovića. Propala je i zbirka pisama značajna za političku, kulturnu i književnu istoriju, u kojoj su bila pisma Karađorđa, Dositeja Obradovića, Sime Milutinovića, Vuka Karadžića i Đure Daničića.

Izgubljena je i ogromna zbirka štampanih knjiga od 18. do 20. veka srpskih i svetskih pisaca i naučnika. Biblioteka je imala i najpotpuniju zbirku srpskih novina, od kojih su mnoge nepovratno izgubljene.

„Ostali smo bez velikog broja kompleta novina i časopisa koji su izlazili od 1880. do 1941. godine. Zauvek je izbrisan trag o srpskom novinarstvu u kraljevini Srbiji”, kaže Kalezić. Manje je, međutim, poznato da je Narodnu biblioteku slična sudbina zadesila za vreme Prvog svetskog rata, u jednom od najtežih razdoblja u njenoj istoriji.

Narodna biblioteka se do početka rata nalazila u Kapetan Mišinom zdanju, gde su bili smešteni i Narodni muzej i Univerzitet. U njenoj zbirci bilo je preko 4.000 primeraka rukopisa, oko 135.000 različitih knjiga, 800 brojeva novina i časopisa i preko 1.200 primeraka karata, slika i druge građe. Neposredno pred rat njen tadašnji upravnik Jovan N. Tomić predlagao je da se najvažniji deo zbirke izmesti u inostranstvo. Njegova ideja nije prihvaćena, a Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova je odlučilo da se najvredniji rukopisi zajedno sa diplomatskim dokumentima sklone na sigurnu lokaciju. Ovim rukopisima se, međutim, kasnije gubi svaki trag.

Austrougarska vojska je na samom početku rata bombardovala zgradu Kapetan Mišinog zdanja, koja je u to vreme bila najviša u Beogradu. Kako bi spasla bogate zbirke Narodne biblioteke vlada Nikole Pašića je naredila evakuaciju. Vredni rukopisi i knjige su prebačeni u vagone koji su prešli put od Aleksinca, preko Niša do Kosovske Mitrovice.

Po konačnom padu Srbije ovaj „plen” je došao u ruke Austrijancima koji su najvrednije zadržali, a ostalo ostavili Bugarima. Mali deo građe zaplenjen i odnet u ove zemlje vraćen je posle rata prema odredbama iz mirovnog sporazuma. Jedan deo rukopisne građe koji je označen kao najvredniji još uvek se vodi kao nestao. Napore da se sakupe rukopisi koji su bili rasuti po evropskim antikvarnicama u periodu između dva rata obesmislilo je novo bombardovanje.

Narodna biblioteka je za manje od trideset godina dva puta uništena. „Niko u Evropi nije izgubio više spomenika nematerijalne kulture od nas u prvoj polovini 20. veka”, zaključuje istoričar Kalezić.

http://www.politika.rs/sr/clanak/377775 ... rec-Srbije

Jovan N. Tomić vrši pregled knjiga vraćenih iz Sofije 1919. godine, Foto: Iz zbirke fotografija NBS

Pregled knjiga vraćenih iz Sofije 1919. 1-1.jpg

Prenos nacionalnog fonda u zdanje na Kosančićevom vencu 1922., Foto: Zbirka fotografija muzeja grada Beograda

Prenos nacionalnog fonda u zdanje na Kosancicevom vencu 1922.jpeg

894193_7883_post.jpg
894193_7883_post.jpg (119.77 KiB) Pogledano 1234 puta
Poslednja izmena od Zuma u Pon Jul 22, 2019 10:27 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Pohvale za post: 3
Nurko7000
Higher intermediate
Postovi: 1135
Pridružio se: Čet Avg 02, 2007 12:39 pm
Pohvaljen: 972
Pohvalio: 125

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Nurko7000 » Pon Jul 22, 2019 10:27 pm

уништена је и трећи пут у 20. веку, изгорила је и Вијећница у Сарајеву
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7130
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 13396
Pohvalio: 25

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Zuma » Pon Jul 22, 2019 10:54 pm

Jedan tekst koji je obrisan sa originalnog sajta i koji se može naći samo u Internet arhivi, pa ga prenosim u celini. Obratite naročitu pažnju na dva svedočenja i na naš deo krivice za ovakav ishod: Biblioteci nije dodeljena uslovna zgrada za sigurnim trezorima, nije na vreme evakuisana, i naročito činjenica da je od 18 časova uveče do recimo podneva, ili čak do večeri sledećeg dana, prošlo skoro 24 sata, a minimum recimo 12 sati, u kojima se i dalje MOGLO mnogo toga učiniti i pored talasa bombardovanja, jer vatra još nije došla do mesta gde je bila glavnina knjiga. 12 sati je mnogo vremena. Običan kamion sa lancem koji bi izvalio rešetke na nekom prozoru, ako ih je uopšte bilo baš svuda, bi bio dovoljan za brz ulaz.

Newsweek o rušenju Narodne biblioteke Srbije: Reči koje ne gore

Bolna priča o rušenju Narodne biblioteke Srbije, jednom od najperfidnijih kulturnih zločina, nesposobnostima jugoslovenskih vlasti i krateru koji na Kosančićevom vencu stoji i 75 godina kasnije i podseća na kulturološki i etički ponor u kojem živimo

Objavljeno: 02.04.2016. 12:00h


NAPAD UZ MUZIKU

Nedelja 6. april...

Vladala je potpuna neizvesnost. Prisutne je obuzimao osećaj bespomoćnosti.

Neprijateljska vojna operacija trebalo je da počne u nedelju 6. aprila, u pet sati i dvadeset minuta ujutro. Bilo je predviđeno da u njoj učestvuju ukupno 2.144 neprijateljska ratna aviona.

Napetost u nacističkom Ministarstvu propagande i vladinim službama bila je grozničava. Gebels je, uz Hitlerovo odobrenje, osmislio zvučni zapis koji bi putem radio-talasa označio početak združenog napada na Jugoslaviju. Muzički zapis bio je uzet iz uvoda ,“Marša princa Eugena“ austrijskog kompozitora Andreasa Leonarda.

Bilo je pet sati i dvadeset minuta.

Napad na Kraljevinu Jugoslaviju je počeo.

Dan tragedije osvanuo je vedar i prohladan.

Već oko šest sati i 20 minuta ujutro upravnik i deo zaposlenih bili su u Narodnoj biblioteci Srbije. Trebalo je da dva kamiona i vojnici pristignu oko 10 sati kako bi dragocenosti prevezli do železničke stanice.

Umesto vojnika i kamiona nad glavnim gradom začuli su se zvuci više stotina neprijateljskih lovačkih aviona i bombardera.

Počelo je višednevno bombardovanje Beograda.

Bio je to početak nemilosrdnog uništavanja stare evropske prestonice i čitavog jugoslovenskog kraljevstva.

Počeo je rat.

Prvi vazdušni napad na Beograd trajao je od oko šest sati i 50 minuta do oko devet sati.

Tek u trećem vazdušnom naletu, do koga je došlo između 15 sati i 30 minuta i 18 sati istog dana, bombardovan je Kosančićev venac. Neprijateljski avioni doletali su iz pravca Velikog ratnog ostrva i tom prilikom zapaljivim projektilima zasuli čitav kvart.

U tom naletu, oko 15 sati i 30 minuta, zapaljivom granatom pogođeno je zdanje Narodne biblioteke Srbije.

Projektil kojim je pogođena zgrada dejstvovao je tako što kad zrno udari u kakav predmet ili zemlju, u njegovoj unutrašnjosti zapali se smesa stvarajući temperaturu od 1.300 stepeni Celzijusa i paleći svaki materijal na udaljenosti od jednog do dva metra. Parčići projektila rasprskavaju se na udaljenosti između 10 i 15 metara i nastavljaju da pale sve oko sebe. Time se postiže mnogo veći prostor obuhvaćen razornim požarom. Gasilo se isključivo peskom, a ne vodom.

Sava Veličković, koji je živeo na adresi Kosančićev venac broj 26, ostavio je dragoceno svedočanstvo o uništenju Narodne biblioteke Srbije.

„Na dan 6. aprila tek. godine, oko tri i po časa po podne, preleteli su više Kosančićevog venca nemački avioni, koji su bacali zapaljive bombe. Za vreme preletanja ovih aviona nalazio sam se u podrumu svoje zgrade na Kosančićevom vencu broj 26, koja se nalazi u blizini Narodne biblioteke. Čim su se avioni, koji su bacali zapaljive bombe, udaljili, izišao sam iz skloništa na ulicu. Na ulici pred mojom zgradom našao sam na rastojanju od dva do tri metra na tri zapaljive granate, koje sam s mojim sinom zasuo s nekoliko lopata peska i one su se u kratko vreme ugasile. Izašao sam na ulicu da vidim kako je sa susednim zgradama. Došavši pred zgradu Narodne biblioteke video sam da se na mansardnom krovu zgrade nešto puši i to vizavi zgrade Kosančićev venac broj 17. Dim koji se pojavio bio je slab, ali plamena još nije bilo. Sused i ja pokušali smo da uđemo u zgradu, da obavestimo da se krov puši, pa da se vatra koju smo očekivali za vremena spreči. Zgrada je bila zaključana, nismo mogli ući u zgradu i nismo mogli tu u zgradi nikoga obavestiti.

Pred samo veče, oko šest i po časova po podne, primetio sam da je veći deo krova Narodne biblioteke bio u plamenu i vatra se sada počela širiti velikom brzinom. Ispočetka lak, a docnije sve jači vetar pokrivao je vatru, ona se širila neverovatno brzo i oko devet časova bio je ceo krov i ceo gornji deo zgrade u plamenu. Oko pola noći izišao sam na ulicu i od požara Narodne biblioteke bilo je pred mojom kućom svetlo kao u podne. Uskoro je cela zgrada bila već u moru od plamena. Video sam da Narodnoj biblioteki nema spasa, ali sam se nadao da su stvari od vrednosti odnete na sigurno mesto. Sutradan, 7. aprila, gorela je Narodna biblioteka celog dana i požar se dalje širio. Gar od hartije, kao i pojedine polusagorele listove nosio je vetar daleko i cela okolina bila je preplavljena pepelom. U ponedeljak po podne vetar se polako stišavao. U Narodnoj biblioteki još uvek je besneo jak požar i ogromna vatra, koja se sva sručila u podrum pošto su međusobne konstrukcije pregorele. Narodna biblioteka je gorela još u utorak i sredu. Vetar je potpuno prestao i vatra se nije dalje širila, ali Narodne biblioteke nije više bilo.“


JOŠ JEDNO SVEDOČENJE

Važno svedočanstvo ostavio je i Radoslav Grujić, upravnik Muzeja Srpske crkve, smeštenog u Konaku kneginje Ljubice. Opisujući kako je sam uspeo da ugasi zapaljivu bombu koju je pronašao u dvorištu muzeja, spomenuo je veliki požar koji se u toku noći rasplamsavao iz pravca Narodne biblioteke.

U rano jutro 7. aprila našao se pred samom bibliotekom. I gotovo kao okamenjen stao sam kad sam ugledao da ne gori Grafičko odeljenje Državne štamparije nego baš Narodna biblioteka. To su mi bili najteži trenuci koje sam preživeo za vreme celog bombardovanja Beograda. U momentu kad sam ja došao pred biblioteku, oganj je već uništio bio ceo zadnji deo biblioteke prema Zadarskoj ulici, pa se spustio i u podrume pod tim delom, ali još nije bio prodro u suteren prednjeg dela. Kako sam znao da se rukopisi, inkunabule i stara arhiva, dakle sve ono naše narodno blago koje se ne može nadoknaditi, nalaze na spratu prednjeg dela, to sam gotovo izbezumljen od bola potrčao prema Varoš kapiji ne bih li koga našao da mi pomogne naći vatrogasce da bi se spaslo što se još spasti moglo. Docnije sam, između talasa bombardovanja, ponovo pošao po pustim ulicama da sam potražim vatrogasce. I ja sam iznemogao, s teškim bolom, morao da se vratim u svoje sklonište u Crkveni muzej pošto sam umom i srcem i dušom u sebi fotografisao sav užas prvih dana naše nove strašne tragedije. Te noći novi oganj rasplamsao se u ostacima biblioteke, podišao je i u suteren prednjeg dela i goreo je celu noć, a sutradan (treći dan), kad sam došao na zgarište, već je sve izgorelo bilo i videla se samo velika naslaga od žara narodnog duhovnog blaga, skupljanog i čuvanog u Narodnoj biblioteci više od jednog veka.“


ZLOČIN BEZ KAZNE

Biblioteka je pogođena jednom zapaljivom bombom, najviše dvema koje su prošle kroz krov u zadnjem delu zgrade. Vatra je dugo tinjala pod krovom. Projektile je bilo moguće neutralisati ako se zatrpaju peskom koji je blagovremeno dopremljen u Narodnu biblioteku Srbije, ali, nažalost, u tim dramatičnim trenucima nije bilo nikoga ko bi to učinio.

Razarajući požar rasplamsao se 6. aprila oko 18 sati. Budući da tokom tog, kao i svih narednih dana, niko nije pristupio njegovom gašenju, on je u potpunosti utihnuo tek 9. aprila.

Motivi za uništenje Narodne biblioteke Srbije mogu se, pre svega, tražiti u samoj ideologiji nacističke Nemačke. U skladu s tim, kulturna baština bivala je pljačkana i najvećim delom svesno i planski uništavana.

Nakon sloma nacističke Nemačke, general-pukovnik Aleksander Ler predao se britanskim trupama koje su ga izručile vlastima države na čijoj je teritoriji počinio najveće ratne zločine. Tokom svedočenja koje je dao oficirima Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije početkom maja 1945. godine u mestu Kupinecu kod Zagreba Ler je naglasio da mu je lično Hitler izdao naređenje da se Beograd razruši. „U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno“, kazao je tom prilikom Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, on je odgovorio: „Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.“

Tom izjavom otklonjena je sumnja u motive vrha nacističke Nemačke za uništenje srpske nacionalne biblioteke.

Odgovornost političkog i vojnog vrha Nemačke za uništenje nacionalnog fonda primarna je i nesumnjiva.

Usled propusta jugoslovenskih vojno-sudskih vlasti Aleksander Ler nije bio optužen, niti osuđen zbog uništavanja Narodne biblioteke. Iako do danas niko nije odgovarao za ovaj nesumnjivi ratni zločin istorijski izvori jasno ukazuju na odgovorne. Aleksander Ler je zbog učinjenih drugih ratnih zločina osuđen na smrtnu kaznu, koja je izvršena 27. februara 1947. u Beogradu.

Odgovornost jugoslovenskih vlasti nalazi se u kontinuiranom ignorisanju neophodnosti da se Narodnoj biblioteci Srbije obezbedi namenski građen objekat, odnosno da se preduzmu odgovarajuće mere za fizičku zaštitu fonda od opasnosti izazvanih prirodnim katastrofama ili oružanim sukobima.

Odgovornost upravnika i osoblja Narodne biblioteke tercijalna je po značaju i posledicama (ne)činjenja. Treba ukazati i na to da su ovlašćenja i mogućnosti za delovanje upravnika Narodne biblioteke, kao i njegovih malobrojnih saradnika bili veoma ograničeni u datim okolnostima.

Nakon sedamdeset pet godina od uništenja nacionalne biblioteke nedvosmisleno se postavlja pitanje odgovornosti i naših generacija, koje tokom tog višedecenijskog perioda nisu učinile ništa kako bi revitalizovale lokalitet i tako realizovale akciju „Povratak knjiga na Kosančić“, koju je 2012. pokrenula Narodna biblioteka Srbije.

Bez jasne kulturne politike i vizije razvoja kulture savremena Srbija svojim ignorisanjem stanja lokaliteta na Kosančiću, nažalost, nastavlja da šalje nedvosmislenu simboličku poruku da kultura ni danas nije jedan od prioriteta.

Da li upornim očuvanjem tog ponora i nesvesno amnestiramo naciste za počinjeno zlodelo?

Odgovor na to, kao i na mnoga druga pitanja, mora da dâ svako od nas pojedinačno. Treba imati u vidu da vremena nema napretek.


PIŠE: Dejan Ristić, istoričar, bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije i autor knjige „Kuća nesagorivih reči“, koja uskoro izlazi iz štampe

https://web.archive.org/web/20160407201 ... tml?page=2
Pohvale za post: 1
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Pon Jul 22, 2019 11:20 pm

"Kuća nesagorivih reči" može da se skine sa academia.edu

Da li je izjava Aleksandra Lera autentična i iskrena, ili je data pod pritiskom? To nećemo saznati. Možda su naredba i plan da se spali Narodna biblioteka zaista i postojali ali sačuvana svedočenja ukazuju da je tog dana pogođena slučajno - jednom bombicom-štapom iz snopa koji je pao na ceo Konančićev venac, i samo taj jedan štap nije neutralisan jer nisu mogli da uđu u zgradu.
Možda su planirali da je gađaju u nekom kasnijem napadu, kada završe sa vojnim ciljevima, ali to više nije bilo potrebno?
Opet, znamo da su Nemci birali šta će da unište a šta da će otmu i zadrže... mogli su da se ušetaju u zgradu, uzmu šta im treba kao pravi "kulturni Nemci" i da spale sve ostalo.

Ali, kao što piše u "Kući nesagorivih reči": ministar je ZABRANIO evakuaciju institucija, i to poimence, a na osnovu nardebe predsednika vlade (Simovića) da se iz glavnog grada ništa ne evakuiše.... što je važilo sve do trenutka kada su se vlada i kralj evakuisali, ali tada je Biblioteka već izgorela.
Kriminalni amaterizam.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7130
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 13396
Pohvalio: 25

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Zuma » Uto Jul 23, 2019 12:37 am

U tekstu koji sam ranije citirao postoji i sasvim suprotna verzija. Da u originalnoj dokumentaciji o Lerovom saslušanju ne postoji deo u kome on tobože navodi da je eksplicitan cilj bilo spaljivanje Narodne Biblioteke, i da je to lično Hitler rekao, upravo da bi se "uništla kultura Srpskog naroda", i to još, da PRVO urade to, pa su ONDA na redu svi ostali ratni ciljevi. Ovo zaista deluje malo preterano i više kao posleratna ideološka propaganda koja je naknadno dodata. Međutim zaista ne znam koja je od dve verzije istinita. Takođe uopšte nije jasno šta svedoci podrazumevaju pod "bombom". Neki od mnogih zapaljivih štapića koje je razvejao vetar, ili čitava, kompaktna zapaljiva bomba. U drugom slučaju deluje sumnjivo da čitavu bombu bilo dovoljno zatrpati peskom da bi se ugasila. Pre će biti da to bili pojedini, vetrom raspršeni zapaljivi delovi bombe koja je već eksplodirala visoko u vazduhu. Što bi onda značilo da je Kosančićev venac zahvaćen samo kao periferija rasipanja zapaljivog materjala (inače bi na njemu gorelo više zgrada), a ne da je bio direktan i čak najvažniji cilj kao što bi proizašlo iz Lerovog tobožnjeg svedočenja. Međutim, možda je ova tvrdanja da Ler to nikada nije rekao potpuno izmišljena. Pa zaista nije jasno šta je ovde istina u pogledu ove skoro obavezno navođene "eksplicitne namere da se uništi biblioteka".

Dva dobra izvora:

Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941.
Dejan Ristić

Narodna biblioteka Srbije objavila je naučnu monografiju istoričara i nekadašnjeg upravnika naše nacionalne biblioteke Dejana Ristića, pod naslovom Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838–1941 .
Autor je posebnu pažnju posvetio delimičnom stradanju nacionalnog fonda u Prvom, kao i njegovom potpunom uništenju tokom Drugog svetskog rata.
https://www.academia.edu/33587832/Ku%C4 ... _1838-1941

Prof. dr Aleksandra Vraneš Beograd, Filološki fakultet UDK 027.54(497.11)"1941/1944"
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE U RATNIM GODINAMA (1941-1944)
https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=464
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Uto Jul 23, 2019 1:31 am

Zuma, to što je palo na Kosančićev venac nisu klasične razorne (rušeće) ili parčadne bombe, već zapiljivi štapići-bombice koji su se izbacivali u snopovima i raspršivali se u padu kako bi pokrili veću površinu na tlu, a potom se aktivirali i proizvodili visoku temperaturu koja bi izazaivala požare.
Zato je bilo moguće neutralisati ih jednostavniom posipanjem peskom. Nisu imali uobičajeni oblik bombe sa telom i krilcima, nego - štapići.
Svedoci se ne razumeju u terminologiju i vojnu tehniku (jedan spominje i "granate", misleći na ove bombe-štapiće).
Ali, po opisu je jasno kakve bombe su pale na Kosančićev venac.
Vrlo je verovatno da su bombice trebale da padnu na skladišta u pristaništu, ali da je jedan deo igrom slučaja završio među kućama.
To naravno ne opravdava agresore, veoma su dobro upoznati sa posledicama bombardovanja, pogotovu kada se razorne bombe upotrebljavaju u kombinaciji sa zapaljivima (a naredna o vrsti bombi i njihovom međusobnom odnosu je dobro poznata). Zapaljive imaju samo jednu namenu - da izazovu požare koji se ne mogu kontrolisati.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Nurko7000
Higher intermediate
Postovi: 1135
Pridružio se: Čet Avg 02, 2007 12:39 pm
Pohvaljen: 972
Pohvalio: 125

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Nurko7000 » Uto Jul 23, 2019 9:15 am

у овом тексту од стране 26 има више детаља:http://www.znaci.net/00001/178_4.pdf

Kao uvod za „Pothvat kaznena presuda", vazdušna flota treba da obavi bombardovanje Beograda. Glavni komandant ove flote, austrijski general Aleksander Ler - izdao je u Beču, na dan 31. marta 1941, sledeću „Naredbu o vođenju rata iz vazduha protiv Jugoslavije": Eskadrile aviona sa aerodroma Cvelfaksing, Minhendorf, Viner Nojštat, Beč-Aspang, Grac i Arad (u Rumuniji) imaju zadatak „masovnim napadom da razore Beograd." Borbeni avioni opremljeni su razornim i zapaljivim bombama koje su „kao cilj trebale da izazovu velike požare, a ovi su osvetljavali tražene ciljeve u planiranom sledećem noćnom napadu."' 17

Prvi talas bombardovanja trebalo je da opustoši grad i da obezglavi neupućeno stanovništvo. Zatim, tek u drugom talasu trebalo je da se gađaju i razore određeni vojni objekti i upravni centri. Napad na Jugoslaviju počeo je u rano jutro 6. aprila 1941, bez objave rata.
Šest stotina i jedanaest bombardera i lovačkih aviona napali su jugoslovensku prestonicu lišenu protivavionske odbrane i proglašene za otvoreni grad. U toku dva dana i jedne noći bačeno je 440 tona zapaljivih i razarajućih bombi, koje su uništile velike delove grada.18
Tako je general Ler posle bombardovanja Varšave u septembru 1939. ponovo dokazao kako se i on sam trudio da ispuni zadatak koji
je postavio svojim podređenima, to jest, da „svaki pojedinac ima na delu da se iskaže kao nacionalsocijalist."19



Па је у фусноти 17 назначено да се та наредба налази у арихву
17)
Savezni arhiv - vojni arhiv u Frajburgu (u originalu BA-MA, to jest Bundesarchiv-Militärarchiv Frajburg) RL7/657, Lerova naredba od 31. marta 1941.


Док у у делу фусноте објашњавају Лерову тактику на суђењу:
20)
Podaci o broju smrtnih žrtava u Beogradu znatno se razlikuju. Načelnik vojne uprave u Srbiji, Herlad Turner, SS-divizijski general, izvestio je general-pukovnika Lera u avgustu 1942: „od približno 20 hiljada kuća u Beogradu razoreno je ili oštećeno devet hiljada [...]. Pod ruševinama se našlo oko tri hiljade ljudi. Od toga je već u toku prvog meseca spašeno dve hiljade (BA-MA, RW 40/32, 29. 8. 1942) (Komandant područja Jugoistok Evrope). Sa zvanične jugoslovenske strane dolaze isti takvi brojevi o žrtvama. (Uporedi Glišić, Teror i zločini fašističke Nemačke u Srbiji od 1941. do 1944, str. 35). Prema izveštaju kvislinške srpske vlade potpuno je srušeno 692 kuće, a 1476 oštećeno (isti izvor). Pitanje o bombardovanju Beograda igralo je važnu ulogu u suđenju zbog ratnih zločina u Jugoslaviji protiv Lеra. U februaru 1947, u vreme suđenja pred jugoslovenskim sudom, Lerovo taktičko naređenje nije bilo raspoloživo, što je on znao. Zbog toga je odricao bacanje zapaljivih i rasprskavajućih bombi. Na pitanje tužioca da li Ler bacanje zapaljivih i rasprskavajućih bombi bez prethodne objave rata smatra terorističkim napadom, Ler je odgovorio potvrdno. Lerova odbrana je, međutim, išla još korak dalje. Izjavio je da je jugoslovenska vlada preko Kanarisove obaveštajne službe bila obaveštena kako će napad na Jugoslaviju 6. aprila započeti bombardovanjem Beograda. Ovo Lerovo tvrđenje u vreme suđenja 1947. nije proveravano, ili nije moglo biti provereno, ali se
docnije pokazalo da je tačno. Nekadašnji jugoslovenski vojni ataše u Berlinu navodi u svojim memoarima, kako je već 2. aprila 1941. telegramom obavestio jugoslovensku vladu, kao i generalštab da ima anonimno obaveštenje o namerama bombardovanja Beograda (Vauhnik, „Memoari jednog vojnog atašea", str. 154 i dalje). Navodno je Vauhnik obaveštenje primio od pukovnika Ostera, Canarisovog saradnika (Viner, „Partizanski rat na Balkanu", str. 85; vidi takođe Jukić, „Pad Jugoslavije"
(The Fall of Yugoslavia) str. 66.

relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Uto Jul 23, 2019 10:06 am

Naredbe , pa tako "Zapovest za vođenje vazdušnog rata - Jugoslavija" da detaljima o napadu na Beograd su poznati i objavljeni (između ostalog i knjizi "Plamen nad Beogradom", pukovnika Božidara Kostića, komandta VI lovačkog puka koji je branio Beograd).

Za drugi, popodnevni napad (nama poznat kao treće bombardovanje 6. aprila, pošto su pre toga faktički izvršena dva napada) bio je predviđen odnos bombi: razorne : zapaljive = 40% : 60%, i piše: "namera je da se zapaljivim bombama stvore veliki požari koji će olakšati nameravani noćni napad lakim pronalaskom cilja". Po istom planu, Štuke su trebale da bacaju bombe sa kočećim padobranima koje se aktiviraju u nivou krovova... Da je jedna takva pala na Kosančić ni jedna zgrada ne bi ostala cela.
Ucrtani ciljevi jesu uglavnom bili vojni, kao i državne zgrade. Ali kada se vidi kakva je municija određena, jasno je da se išlo na što veće razaranje grada. A promašaji su još više povećali stepan razaranja grada.
Država je imala načina da sačuva fond biblioteke, ako je 1915. mogla da bude evakuisana, mogla je i 1941. Makar da su je ponovo zarobili, a ne da nestane zauvek ovako glup način.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
astrodule
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10692
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 11721
Pohvalio: 3193

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod astrodule » Uto Jul 23, 2019 10:11 am

„U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno“, kazao je tom prilikom Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, on je odgovorio: „Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.“


Da su to hteli da urade, sravnili bi sa zemljom ceo Kosančićev venac. Koliko je zgrada na Kosančiću od pre rata? Koliko je bombi (onih pravih) palo na to područje?

Da su ciljano hteli da zapale Biblioteku valjda bi bacili više od desetak tih zapaljivih štapina.

Mitomanijom o nameri lično Hitlera da se spali Biblioteka i zatre naše kulturno naleđe opravdavamo očigledni nemar koji je doveo do toga da sve to bude uništeno. Umesto da izvučemo što više pouka, mi živimo u uverenju da je Hitler lično crtao plan bombardovanja Beograda (hm, paralela sa nekim iz sadašnjosti koji takođe sam lično crta po karti Srbije)
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Slika
Pohvale za post: 1
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Uto Jul 23, 2019 10:29 am

Pazi, nije isključeno da su to hteli, da je gađaju kada završe sa primarnim ciljevima, a da su zgradu pogodili pre nego što su planirali.
Što se tiče Hitlera... pa njegovo je bilo da kaže: za 10 dana napadamo Jugoslaviju, hoću da mi žestoko bombardujete Beograd.
Beograd je tada bio mali cilj za Luftvafe, a u samom gradu nije bilo nešto mnogo vrednih ciljeva (vojno vrednih)... čak mislim da im je problem bio kako da ne unište vitalnu infrastrukturu koja će im trebati nakon ulaska u grad...
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Pohvale za post: 1
astrodule
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10692
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 11721
Pohvalio: 3193

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod astrodule » Uto Jul 23, 2019 10:38 am

Pa sa obzirom kakav smo im optor pružili - mogli su i da nas mnogo manje bombarduju.
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Slika
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Uto Jul 23, 2019 12:33 pm

Pa valjda obrnuto: da smo pružili jači otpor, manje bi bombi palo na grad? :)
Otpor je mogao da bude i jači, ali šta ćeš, za sve što se dogodilo postoji razlog zašto se tako dogodilo.

A za ovu navodnu Lerovu izjavu tokom saslušanja...državi je svakako trebalo tako nešto, jer jedini dotadašnji nalazi i zaključci su bili napravljeni u toku okupacije i odgovornost je, naravno, u potpunosti prebačena na predratne vlasti, odgovornost napadača i okupatora nije ni pod razno smela da se spomene.
Kako da tražiš odgovornost Nemačke ako su tvoji sunarodnici sami utvrdili da su Srbi krivi, ne Nemci? Od nečega je trebalo početi...
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Pohvale za post: 1
Nurko7000
Higher intermediate
Postovi: 1135
Pridružio se: Čet Avg 02, 2007 12:39 pm
Pohvaljen: 972
Pohvalio: 125

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Nurko7000 » Uto Jul 23, 2019 3:27 pm

Нисам те баш схватио шта хоћеш да кажеш, каква одговорност нападача и окупатора није могла да се спомене? Лер је осуђен и погубљен.
Vračarac
Higher intermediate
Postovi: 981
Pridružio se: Sre Jan 17, 2018 12:36 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 2369
Pohvalio: 287

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Vračarac » Uto Jul 23, 2019 4:42 pm

Unuka genarala Aleksandra Lera, Sibila danas je monahinja u manastiru Soko kod Ljubovije.
Pohvale za post: 2
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7130
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 13396
Pohvalio: 25

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Zuma » Uto Jul 23, 2019 6:04 pm

Nema sumnje da su hteli da bombardovanje Beograda bude žestroko i da bude od strane svih, u Jugoslaviji i izvan nje, jasno shvaćeno kao kazna za raskidanje trojnog pakta sa Nemačkom. Takođe, da ih nije puno bilo briga šta sve može stradati pošto su koristili tolike količine zapaljivih bombi. Ovde je kontraverzno samo da li je biblioteka bila eksplicitno nameravana da bude cilj bombardovanja. Taj deo izgleda kao posleratni propagandni dodatak.
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Uto Jul 23, 2019 6:43 pm

Nurko7000 » 23 Jul 2019 02:27 pm napisao:Нисам те баш схватио шта хоћеш да кажеш, каква одговорност нападача и окупатора није могла да се спомене? Лер је осуђен и погубљен.


"Dotadašnji zaključci" iz tog mog posta se odnosi na izveštaje dve komisije koje su formirale prvo Aćimovićeva, a potom i Nedićeva uprava, dakle tokom okupacije.
U njima su navedene sve odgovornosti i propusti sa naše strane, ali se minimalizuje odgovornost onoga ko je počeo rat i sejao bombe iznad Beograda. Mislim da je verovatno posleratnim vlastima trebao jedan jednostavan argument koji će da vrati stvari na svoje mesto.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Uto Jul 23, 2019 6:52 pm

Zuma » 23 Jul 2019 05:04 pm napisao:Nema sumnje da su hteli da bombardovanje Beograda bude žestroko i da bude od strane svih, u Jugoslaviji i izvan nje, jasno shvaćeno kao kazna za raskidanje trojnog pakta sa Nemačkom. Takođe, da ih nije puno bilo briga šta sve može stradati pošto su koristili tolike količine zapaljivih bombi. Ovde je kontraverzno samo da li je biblioteka bila eksplicitno nameravana da bude cilj bombardovanja. Taj deo izgleda kao posleratni propagandni dodatak.


Ko zna. Kažem, moguće da je bila cilj, samo je izgorela pre nego što je došao red na nju da bude namerno gađana.
A ako je "dodatak", onda je politički, ne propagandni. Trebalo je ojačati moralnu poziciju žrtve - mučenika koja je na kraju pobedila agresora, zahtevati odštetu i koristiti taj događaj kao argument u budućoj spoljnoj politici sa pozicije.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7130
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 13396
Pohvalio: 25

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Zuma » Uto Jul 23, 2019 8:17 pm

Da, motivi komunista su bili jasni. Što Nemci ispadnu gori, to veću vrednost dobija odluka komunistričke partije da povede borbu protiv TAKVOG okupatora, a četnici izgledaju gore zbog kasnije kolaboracije (pa time i Kraljevska vlada u Londonu). A to je bilo veoma važno jer, iako bi narod možda i podržao otpor, i pored represalija Nemaca (mada je i to pitanje), niko ih nije pitao o posleratnoj promeni političkog sistema. Zbog toga je tada bilo veoma važno da se pokaže da čak i običan patriotizam u odbrani zemlje i u borbi za slobodu ne mogu pokazati od naroda otuđeni kapitalisti Kraljevske vlade i sam Kralj, nego samo "iz radničke klase i naroda potekla partija". Pa je bilo važno pokazati da je otpor protiv takvih neverovatnih monstuma koji čak i biblioteke uništavaju bio opravdan i pored velikih ljudskih gubitaka (jer je upravo suprotan stav bio lajtmotiv propagande Ljotićeve vlade tokom okupacije). Taj deo mi je jasan.

Ono što nije jasno je iracionalnost takve hipotetičke odluke Nemačke komande. Ne izgleda ubedljiva. Zašto bi namerno bombardovali biblioteku ako par dana kasnije mogu da se prosto ušetaju u nju i za sebe uzmu šta god žele? Zašto bi takvim činom slepog varvarstva od koga nema vojne koristi, u samom početku rata, dodatno iritirali i bunili osvojeni narod ako im je od najveće važnosti da oni budi mirni da bi oslobodili vojsku za daleko važnije frontove? Pri čemu im je iz prvog svetskog rata bilo dobro poznato koliko Srbi mogu biti nezgodni u ratu? Pa zatim, zbog velikih i globalnih ciljeva Nacista, propaganda im je tada bila veoma važna. Gebels je tada Nemce strancima predstavljao kao nosioce kulture i racionalnosti. Ideologija "Nove Evrope" sa konačno razrešenim davnim suprotnostima i sukobima u dobu razuma i znanja. Čemu takvim činom davati municiju neprijateljskoj propagandi, ako kasnije i u tišini sa bibliotekom ionako mogu da urade šta žele? Sve zajedno nema smisla i ne vidim kakvu bi sopstvenu korist oni videli u takvoj odluci.
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Uto Jul 23, 2019 11:19 pm

Ево шта је званична историја (Дејан Ристић, "Кућа несагоривих речи"):

"Након слома нацистичке Немачке, генерал-пуковник Александер
Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо вла-
стима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине.
Током сведочења пред официрима Југословенске армије, почетком
маја 1945. године, у Купинецу код Загреба, Лер је нагласио да му је
наређење да се Београд разруши издао лично Хитлер. Том приликом
је изјавио:
У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек
онда оно што је за нас војнички било интересантно.
На питање изненађених југословенских официра зашто баш На-
родну библиотеку, он је одговорио:
Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило
културни идентитет тог народа.309
Том изјавом, отклоњена је и последња сумња у мотиве и разлоге
одлуке политичког и војног врха нацистичке Немачке да се српска на-
ционална библиотека уништи.
Поштујући правни принцип по коме Forum patriae victimae може
бити надлежан да суди, југословенски војни суд са седиштем у Бео-
граду одржао је суђење генерал-пуковнику некадашње нацистичке
авијације Александеру Леру и изрекао му смртну казну.
309 Страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941 [каталог изложбе] (Београд,
1991), 25–26."

Ја изузетно поштујем ауторитет Дејана Ристића, знам да је далеко изнад робовања митовима и да не би ово олако написао у свом раду.

Е сад... та бомба је пала првог дана рата, послеподне, у трећем нападу и очигледно није била намењена Народној библотеци.
Није бачена рано ујутру у првом удару. Са друге стране, не смемо сметнути са ума и одбрану....какву -такву, али јесу узвратили, неке су оборили, неке су скренули са курса, доста бомби није завршило тамо где је планирано... и направило још већу трагедију.
Наређење је једно, спровођење у пракси је нешто сасвим друго.
Можда је неко од пилота 6. пука или неки противавонац тада осујетио намеру, али судбина је била неумољива.
Историја је пуна таквих бизарних расплета: Франц Фердинанд преживи Чабриновићеву бомбу, али га судбина пар сати касније доведе право испред Принципа који уместо да бежи јер ће га ухапшени Чабриновић одати под батинама, отишао је да - нешто поједе...
И овде се десио трагичан сплет околности па је намера на крају и спроведена, на најтрапавији могући начин.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7130
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 13396
Pohvalio: 25

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Zuma » Sre Jul 24, 2019 1:54 am

Upravo sam na taj citat i mislio kad sam napisao da zvuči previše neverovatno, i da previše očigledno miriše na izmišljenu posleratnu propagandu. Možete li zamisliti i jednu jedinu vojnu komandu koja ima ovakav redosled operacija i ovakve prioritete u PRVOM vojnom naletu:

"У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно."

Dakle NE aerodrom, avione i vojne položaje sa protivavonskom odbranom, nego baš BIBLIOTEKU ??? To je smešno. Plus što u stvarnosti nije ni bilo tako jer su prošla dva naleta bombardovanja bez napada na Biblioteku. A zašto baš taj cilj:

"Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа".

I to je sad za napadačku vojsku koja ide protiv utvrđenih položaja u stranoj zemlji kobajagi baš najvažnije u PRVIM MINUTIMA invazije na tuđu teritoriju !? Da uništavaju nečiji kulturni identitet!? Ne mogu to da ostave za malo kasnije, da bi se prvo skoncentrisali na vojne mete odakle se može pružiti otpor? I baš jedna takva generičko-kulturološka formulacija izjave i vrlo neobična terminologija za jedno vojno lice? Plus samooptuživanje? Ovi razlozi su kao neka dečija karikatura stvarnog razmišljanja jednog generala prilikom planiranja napada. Daleko više liči na komunističke političke komesare posle rata koji spremaju propagandno saopštenje za prema komunizmu krajnje sumnjičavi narod u Srbiji. Možda je ta Lerova izjava kasnije dodata, možda su ga naterali da to kaže, zaista ne znam, ali jednostavno ne izgleda previše ubedljivo, a još manje je potvrđena intenzitetom napada na užu oblast Kosančićevog venca.
Pohvale za post: 2
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12599
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6559
Pohvalio: 1945

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod relja » Sre Jul 24, 2019 7:34 am

Treba se čuvati preteranog analiziranja i zaključivanja, pogotovo oskudnih izvora koji se mogu naći od kuće preko interneta, ono što Britanci zovu "Armchair theorizing". Polazim od sebe, i meni je bilo neverovatno kada sam čuo tvrnju da su u SSovskoj dušegupki osim Jevreja sa Sajmišta ubijani i partizani... mislio sam da iza tih par oskudnih reči, bez ikakvih detalja, takođe stoji propaganda. Kasnije sam naišao na zapis u kojem se tačno sa datumom, imenom i prezimenom, navodi ko je od logoraša sa Banjice likvidiran na taj način.
Verujem da se iza ovog pasusa koji sam preneo nalazi još dosta toga zapisanog.

Odosmo mi baš daleko u off.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Nurko7000
Higher intermediate
Postovi: 1135
Pridružio se: Čet Avg 02, 2007 12:39 pm
Pohvaljen: 972
Pohvalio: 125

Re: Косанчићев венац - ревитализација

Postod Nurko7000 » Sre Jul 24, 2019 8:30 am

Zuma » 24 Jul 2019 12:54 am napisao:...

"У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно."

Dakle NE aerodrom, avione i vojne položaje sa protivavonskom odbranom, nego baš BIBLIOTEKU ??? To je smešno. Plus što u stvarnosti nije ni bilo tako jer su prošla dva naleta bombardovanja bez napada na Biblioteku. A zašto baš taj cilj:

"Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа".
...

Ако узмете у обзир да је Београд проглашен отвореним градом и да у њему није било војних циљева, онда има смисла да војник тако размишља и рангира циљеве. Уосталом и то је био само почетак и ниједну другу земљу до Југославије нису тако распарчали, терорисали, отворили концентрационе логоре, одвели људе у робље по логорима у европи, стрељали, хапсили. Посејали семе мржње које ево и данас рађа зле плодове. И нидге им се другде није толико обило о главу.

Povratak na “Rekonstrukcija i obnova objekata”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Aes, asterix, Corradi, Darko78, Express, Google Adsense [Bot], Kokili, Piccolo, streetwanderer, tzoran1, vetmedic, vucko i 17 gosta