Avala

Javni parkovi, zelenilo i ekologija Beograda

Moderator: Igor

boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Avala

Postod boca-ica » Sre Okt 05, 2016 10:51 am

Bez obzira da li putnik prvi put dolazi ili se vraca u Beograd , kolima, vozom ili avionom, prvo sto ugleda je Avala,
ona je najstariji , najveci i najtajnovitiji simbol Beograda....

Najstari simbol Bgda , jer je tu od samog nastanak sveta, bdiuci nad najlepšim mestom za življenje...
Najveci simbol Bgda, jer još niko ne napravi veci.....
Najtajnovitiji simbol Bgda, jer prosecan Beogradjanin o Avali zna koliko i svaki prvacic u osnovnoj školi...

Avala je u samom Beogradu i prožeta je dobrom infrastrukturom pa čak i kolosalnim arhiktektonskim gradjevinama....

O Avali postoje razni zapisi ali neprekidno kao iz neke gotovo mistične izmaglice iznedruje najrazličitije stvari, koje ne retko uzdižuju je u same svetske vrhove a time i u žižu našeg interesovanja

Avala svojim mestom , simbolikom, istorijom , kapacitetom i potencijalom
kao značajan deo Beograda zaslužuje da ima svoju temu na Beobuildu, u kojoj bi smo ( koliko ko može )
obnovili izbledele stranice nj. istorije , propratili stvaranje sadašnjih i doprineli krejiranju buducih
:sesir: ,
Mapa Avale.png
Mapa Avale.png (75.96 KiB) Pogledano 4382 puta
.
Pohvale za post: 3
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Čet Okt 06, 2016 9:16 am

Vodozemci i gmizavaci Avale
Vodozemci:
- ….U Srbiji je zabeležena 21 vrsta vodozemaca. Prema dosadašnjim saznanjima, na Avali
je prisutno 8 vrsta.....
1.- ...Šareni daždevnjak, Salamandra salamandra na Avali ima u blizini potokâ i na svim vlažnim
mestima u okolnoj šumi. U rano proleće, tokom perioda „porađanja“, kao i na jesen, kad je učestalost parenja povećana, ove se životinje mogu videti u velikom broju....
2-…. Mali mrmoljak, Lissotriton vulgaris (Triturus vulgaris) na Avali nije čest; nalažen je u podnožju Avale, u Resniku i na Trešnji. Uglavnom je vezan za manja vodena staništa, kao što su lokve i bare....
3- ….Dugonogi mrmoljak, Triturus karelinii . Ova vrsta konstatovana je u podnožju Avale, na lokalitetu Trešnja....
4- …. Bezrepi vodozemci – …..Šumska žaba je na Avali česta; u naročito velikom broju se može videti tokom ranog proleća, u sezoni parenja, u blizini svih vodenih tokova i stajaćih voda, kao i u vlažnim delovima okolne šume......
5- ….Velika zelena žaba, Pelophylax ridibundus(Rana ridibunda) Na Avali se uglavnom viđa oko stajaćih voda (lokve i bare), mada je ponekad ima i oko potoka....
6-..... Obična krastača, Bufo. Na Avali je široko rasprostranjena, može se videti na najrazličitijim
staništima. Tokom proleća se zadržava oko vodenih staništa, radi parenja i polaganja jaja....
7-...Zelena krastača, Pseudepidalea viridis (Bufo viridis) Kao i obična krastača, ova je vrsta prisutna na različitim staništima na Avali. Takođe se mužjaci i ženke u proleće okupljaju u lokvama i barama radi razmnožavanja....
8-.... Žutotrbi mukač, Bombina variegata . Na Avali vezan za vodena staništa, u kojima provodi najviše vremena. Može se videti oko potoka, lokvi i manjih bara....

Gmizavci (Reptilia)
…..U Srbiji je zabeleženo 26 vrsta gmizavaca, a na Avali ih je sigurno prisutno
devet (u ovaj broj ne ulaze lokalno iščezle i introdukovane vrste)...
Gušteri (Lacertilia/Sauria)
1... Zelembać, Lacerta viridis je dosta čest na Avali. Uglavnom se zadržava oko žbunja, koje ovoj
vrsti predstavlja i sklonište i mesto za sunčanje (žbunovi kupine su zelembaćima omiljena mesta za sunčanje uz mogućnost trenutnog skrivanja), kao i oko ivica šuma i otvorenijih staništa....
2... Zidni gušter, Podarcis muralis . Jedna je od najčešćih vrsta gmizavaca na Avali, i inače. Može se videti na gotovo svim tipovima staništa....
3...Šumski gušter, Darevskia praticola Na Avali je ova vrsta široko rasprostranjena i može se videti na svim staništima koja su do sada pomenuta.....
4.... Kratkonogi gušter, Ablepharus kitaibelii. ova se vrsta na Avali može naći na samo dva lokaliteta – na mestima gde su, barem delimično, očuvani stepski elementi vegetacije....
5... Slepić, Anguis fragilis jedan od najčešćih guštera na Avali. Naseljava najrazličitija staništa, od šuma pa sve do livada. …

Zmije (Serpentes/Ophidia)
….Na Avali sada prirodno žive isključivo neotrovne zmije. Ranije se na ovoj
planini mogla naći i šarka, ali u poslednjih sedamdesetak godina nije primećena
nijedna jedinka, te se ova vrsta smatra iščezlom....
1...Stepski smuk, Dolichophis caspius . Na Avali je stepski smuk rasprostranjen uglavnom na otvorenijim staništima sa stepskim elementima, kao i oko ivica svetlih šuma. Nije redak
slučaj da se vidi i oko osunčanih starih zidova, kao i oko objekata koje koriste ljudi....
2... Eskulapov smuk, Zamenis longissimus je najrasprostranjenija zmija na Avali. Uglavnom naseljava ivice šuma, kao i stare zidove. Ove zmije se često mogu videti i u šumi, kao i oko
objekata koje ljudi koriste...
3. ...Smukulja, Coronella austriaca . Na Avali ne tako česta vrsta, uglavnom se može videti oko prelaznih zona između šume i otvorenijih staništa, kao i u blizini starih zidova i manjih kamenjara...
4....Belouška, Natrix natrix Na Avali se može videti sporadično na gotovo svim tipovima staništa,
mada uglavnom preferira delove oko potoka i manjih vodenih površina, zbog hranjenja...
introdukovane vrste
1....Šumska kornjača, Testudo hermanni. Na Avali je u nekoliko navrata primećena šumska kornjača. Njeno prirodno područje rasprоstranjenja najverovatnije ne obuhvata ovu planinu, tako da se pretpostavlja da su uočene jedinke one koje su pušteni bivši kućni ljubimci...


izvor: publikacija Srpsko herpetološkog društva „Milutin Radovanović“ Beograd
iz 2013 link: http://www.shdmr.org/publikacije
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pet Okt 07, 2016 9:03 am

Avalu naseljava oko 50 vrsta ptica.
Većina njih su gnezdarice, neke su i selice. Postoje i skitalice, koje se sezonski sele iz podnožja prema vrhu planine i obrnuto, u potrazi za hranom, prateći instekte koji takođe traže pogodnija staništa.
U toku proleća, leta i jeseni šume Avale su pune ptica. Sa prvim snegom, ovi delovi Avale su prazni, a ptice odlaze u niže delove tražeći hranu na livadama, poiljima i voćnjacima.
Spisak Avalskog ptičijeg sveta :)
Pernis apivorus - јастреб осичар - b/p * , Accipiter nisus - кобац - b/w * , Accipiter gentilis - јастрeб - b/w * , Buteo buteo - мишар - b/w * , Falco tinnunculus - ветрушка - b/w * ,Phasianus colchicus - фазан , Perdix perdix - jаребица, Coturnix coturnix - препелица , Streptopelia turtur- грлица - b/p , Streptopelia decaocto - гугутка - b/p , Columba palumbus - голуб гривњаш - b/w , Columba oenas - голуб дупљаш - w * , Cuculus canorus - кукавица - b/p * , Otus scops - ћук - b/p * , Strix aluco - шумска сова - b/w * , Coracias garrulus - златоврана - p * , Picus viridis - зелена жуна - b/w , Dendrocopos medius - средњи шарени детлић - b/w * , Dendrocopos major - велики шарени детлић - b/w , Dendrocopos minor - мали детлић - b/w * , Alauda arvensis - пољска шева - b/w , Lullula arborea - шумска шева - b/p , Galerida cristata - ћубаста шева - b/w , Hirundo rustica - сеоска ласта - b/p * , Delichon urbica - градска ласта - b/p , Troglodytes troglodytes - царић - b/w , Erithacus rubecula - црвендаћ - b/w , Luscinia megarhynchos - мали славуј - b/p , Phoenicurus phoenicurus - вртна црвенорепка - б/п * , Phoenicurus ochruros - планинска црвенорепка - b/w , Turdus phylomelos - дрозд певач - b/p , Turdus viscivorus - дрозд имелаш - b/w * , Turdus merula - кос - b/w , Sylvia communis - обична грмуша - b/p , Sylvia atricapilla - црноглава грмуша - b/p , Sylvia curruca - грмуша чеврљинка - b/p , Sylvia borin - велика грмуша -b/p , Regulus regulus - краљић - w■ , Phylloscopus collybita - обичан звиждак - b/p , Ficedula , albicollis - беловрата шарена мухарица - p * , Muscicapa striata - сива мухарица - b/p , Parus palustris - сива сеница - b/w , Parus ater - јелова сеница (само у културама четинара) - w , Parus major - велика сеница - b/w , Parus caeruleus - плава сеница - b/w , Aegithalos caudatus - дугорепа сеница - b/w , Sitta europaea - бргљез - b/w , Certhia familiaris - краткокљуни пузић - b/w * , Oriolus oriolus - вуга - b/p * , Lanius collurio - сврачак - b/p * , Garrulus glandarius - креја - b/w , Corvus comix - сива врана - b/w , Corvus frugilegus - гачац - b/w , Corvus corax - гавран - b/w , Coloeus monedula - чавка - b/w , Pica pica - сврака - b/w , Passer montanus - пољски врабац - b/w , Passer domesticus - домаћи врабац - b/w , Sturnus vulgaris - чворак - b/w , Fringilla coelebs - зеба -b/w , Fringilla montifringilla - северна зеба - w , Carduelis carduelis - штиглиц - b/w , Carduelis chloris - зелентарка — b/w , Serinus serinus - жутарица - b/p * , Coccothraustes coccothraustes - батокљун - b/w , Emberiza citrinella - стрнадица жутовољка- b/w , Emberiza cirlus - црногрла стрнадица - b/w * , *

– врсте заштићене Уредбом о заштити природних реткости („Службени гласник РС“ 50/93)
b – vrste prisutne u gnezdilišnom periodu , w – vrste prisutne u zimskom periodu , p – vrste prisutne tokom seoba

Izvor
http://www.srbijasume-sgbgd.co.rs/pio%2 ... tinje.html

:sesir:
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pet Okt 07, 2016 9:10 am

Sa istog zvaničnog izvora da da dodamo ujedno i

Fauna sisara

Capreolus capreolus - srna , Clethrionomys glareolus - riđa voluharica , Apodemus sylvaticus - šumski miš , Mus musculus - domaći miš , Mustela nivalis - lasica * , Mustela putorius - tvor
Meles meles - jazavac , MartdS foina - kuna belica , Erinaceus concolor- jež * , Talpa europaea - obična krtica * , Myoxus glis - običan puh * , Muscardinus avellanarius - puh lešnjikar * , Sciurus vulgaris - veverica * , Vulpes vulpes - lisica , Lepus europaeus - zec , Sus scrofa - divlja svinja

* - vrste zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti („Službeni glasnik RS“ 50/93)

na Avali se sreću i pojedine vrste slepih miševa (Chiropterae) koje nastanjuju kako šumska staništa tako i područja uz naselja; sve vrste slepih miševa zaštićene su Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti
Izvor
http://www.srbijasume-sgbgd.co.rs/pio%2 ... tinje.html

:sesir:
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pet Okt 07, 2016 11:08 am

Šume Avale
Na Avali današnju vegetaciju u najvećoj meri čine izdanačke šume.
Uglavnom su to hrastove šume i znatno manje predplaninske bukove šume.
Ukupna površina pod šumom u okviru zaštićenog područja iznosi 373,35ha.

 Šuma hrasta medunca i crnog jasena
 Šuma sladuna i cera sa kostrikom
 Šuma hrasta kitnjaka i crnog jasena
Šuma kitnjaka i graba sa kostrikom
 Brdske bukove šume
"šume" belog i crnog bora tamo gde se namenski održavaju kao parkovi.
Na podnožju avalske kupe se nalazi i kultura kedra.
Uz bukove šume nalazi se i kultura duglazije stara 25-30 godina.
Na pojedinim mestima podizane su kulture bagrema.

 U flori Avale nađeno je 597 biljnih vrsta.
Evidentirane biljne vrste svrstavaju se u 3 razdela, 86 porodica i 317 rodova.
Najbrojnije su skrivenosemenice.
Druga dva razdela - paprati i golosemenice su znatno manje zastupljene.

Floru Avale karakteriše veliki broj porodica i rodova i u odnosu na njih relativno mali broj vrsta
izvor
http://www.srbijasume-sgbgd.co.rs/pio%2 ... tinje.html
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pet Okt 07, 2016 11:11 am

izvori I potoci na Avali
...Avala je ispresecana je brojnim potocima . Mada nedovoljno jaki izvori su formirali vodotoke :
Konopljište ,
Vranovac,
Gleđevac,
Karagača ,
Duboki potok,
Soljak ,
Krstati potok
Tasliđana
.
Prva četiri potoka formiraju se i presecaju istočne padine Avale , a ostatak zapadne .

Sa Južnih padina polaze - Prečica , Stepašinovački potok , Dragušica , Smrdan i Ripa

Vode sa zapadnih i južnih padina potoka na zapadu prikuplja Topčiderska reka koja
Se uliva u Savu,
a sa istočnih Zavojnička reka koja utiče u Dunav.....
:sesir:
.
.
Pohvale za post: 2
ChemiR
Novice
Postovi: 19
Pridružio se: Ned Apr 10, 2011 2:10 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10
Pohvalio: 13

Re: Avala

Postod ChemiR » Sub Okt 08, 2016 9:56 am

Лето се градила (реновирала) пешачка стаза која иде од извора Сакинац ка врху. Да ли неко зна докле се стигло са радовима?
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Sub Okt 08, 2016 8:48 pm

stanje od 03.09.2016 na ins tagram
https://www.instagram.com/p/BJ4zpKIhvuH ... volimavalu

rec.dve o Sakincu :)

Česma Sakinac je ime dobila po sakama, buradima za vodu postavljenim na dva točka sa konjskom zapregom, koje su u prošlosti služila za vodosnabdevanje domaćinstava.

Vodu sa česme Sakinac, je nekada koristio srpski industrijalac Đorđe Vajfert,
za proizvodnju piva u svojoj fabrici. :vops:

Danas se voda sa ove česme koristi za piće.
Najviše je koristi lokalno stanovništvo ali i brojni izletnici, pre svega zbog njene niske temperature od 5 stepeni, što joj daje osvežavajuća svojstva.
Vodu sa česme Sakinac najviše koriste meštani Pinosave, Belog Potoka i Zuca ali i veliki broj ljudi iz grada, koji dolaze da probaju jednu od najčistijih voda u okolini.

Fotografija Izvor - cesma Sakinac , preuzeta sa avalainfo.com
Prikačeni fajlovi
Izvor Sakinac.png
Izvor Sakinac.png (885.94 KiB) Pogledano 4134 puta
.
Pohvale za post: 1
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 21623
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 8408
Pohvalio: 3122

Re: Avala

Postod direktor » Ned Okt 09, 2016 1:08 am

Konacno i prva fotka na temi a rudnici
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Ned Okt 09, 2016 10:25 am

Slike, a ?
pa hajde de .... :D

Izvor: http://geoliss.mre.gov.rs/index.php?pag ... je&lang=sr
slika je iz ODLIČNE kratke prezentacije koju preporucujem da svako pogleda sa datog linka
koju je uradio Prof.dr Ljupko Rundić, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet
Geonasleđe Beograda, (10MB, 59 slajdova)
Avalski staro Rimski rudnik Zvecara.png
Avalski staro Rimski rudnik Zvecara
Avalski staro Rimski rudnik Zvecara.png (820.12 KiB) Pogledano 4087 puta

Avalski rudnik žive.jpeg
Avalski rudnik žive
Avalski rudnik žive.jpeg (210.35 KiB) Pogledano 4087 puta

03.Avalski rudnik crveni breg.png
Avalski rudnik crveni breg
03.Avalski rudnik crveni breg.png (99.75 KiB) Pogledano 4087 puta

stari rudnik i ostaci rudarenja na Avali.png
iz pezentacije Prof.dr Ljupko Rundić, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakulteta
stari rudnik i ostaci rudarenja na Avali.png (978.89 KiB) Pogledano 4087 puta
.
Pohvale za post: 3
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Ned Okt 09, 2016 10:43 am

Posle sličica nekih Avalskih rudnika evo po koja reč o njima :D

......U reonu Avale su mnogobrojne su pojave i ležišta
-olova,
-cinka,
-žive
-zlata
-srebra.
Uzrok formiranja ovih mineralizacija treba pre svega tražiti u magmatskoj aktivnosti koja se odigrala na Avali i njenoj okolini tokom tercijara.
Prva otkopavanja ruda započeta su u 6 i 7 veku, a nastavljena su sa prekidima sve do sredine 20 veka. Prve rude uočene su na izdancima, a stari rudari su kasnije izradjivali površinske i podzemne radove koristeći ih za eksploataciju sirovine. Generalno gledano tragovi rudarskih aktivnosti vezanih za Avalu i njenu okolinu mogu se pratiti na pravcima od vrha Avale ka jugu, a delimično jugoistoku i jugozapadu.
Tragovi rudarenja uočljivi su sve do Barajeva. Danas o nekadašnjim rudarskim aktivnostima svedoče i nazivi pojedinih lokalnosti, tzv. «toponimi» koji ukazuju na nekadašnju rudarsku aktivnost koja se tu odvijala
(Ljuta Strana, Trg Rudište, Palanka, Stari Seldau, Gledjevac, Šuplja Stena i dr.).
Kao odličan marker starog rudarstva svakako su ostaci šljake nastale topljenjem ruda koje se u velikoj količini nalaze u dolini gde se susreću potoci Tapavac, Ljuta strana i Zovljak čijim spajanjem nastaje Palanački potok koji se uliva u Topčidersku reku.
Ovo nazovimo ga ušće prekriveno je velikom količinom šljake crne boje kojom su nasipani i okolni seoski putevi. ....

Izvor: http://adventureinnature.blogspot.rs/20 ... grada.html
:sesir:
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Ned Okt 09, 2016 4:43 pm

Legende i mitovi Avale

Legendu o Zlatnom runu ili o pohodu Argonauta u Kolhidu,
napisao je Apolonije sa Rodosa, u 3. veku pre n. e.

Prema ovom mitu, Argonauti, na lađi Argo pod komandom svoga vođe Jasona, bežeći ispred
kralja Egeja, otplovili su iz Grčke.

....Ploveći rekom Istar (Dunav) iz Crnog mora,
doplovili su do velike pustinje Laurion (Deliblatska peščara), nedaleko od planine Angurion (Avala).
Istar se kod kamenog brega Kaulika (Kalemegdana), gde su nastanjeni Singi,
razdvaja na dva dela, od kojih jedan teče na zapad ka Jadranskom moru, a drugi na istok ka Crnom moru. Tu su se Argonauti iskrcali kako bi se odmorili, snabdeli hranom i prineli žrtve bogovima.....

Jedno od objašnjenja ove legende je da su Argonauti
koji su dobili gostoprimstvo Singa, ustvari nekadašnji antički istraživači rudnog blaga Avale.
Izvor: http://www.qsl.net/yu1bbv/zbor_srs_2012 ... _avala.pdf


Legende o zakopanom blagu popa Martina

Pop Martin odmetnuo se u hajduke kada su mu Turci pokrali sve što je imao.
Presretao je  i pljačkao Turke, a sve blago koje je od njih uzeo zakopao je na 62 lokacije.
I pored njegovih mapa i spisa o zakopanom blagu, niko do sada nije uspeo da ga nađe.

Najpoznatije tajne riznice jesu:
Smukova jama, Gargova vodenica, Jelenova pećina, Stara planina,
Pećina Zvečara Avala, rudarsko okno iz rimskog doba, zvana Zvečara.....
izvor
http://www.opanak.rs/gde-se-krije-zakop ... a-martina/
Prikačeni fajlovi
Izgubljeno blago na Avali.png
Zakopano blago na Avali
Izgubljeno blago na Avali.png (109.08 KiB) Pogledano 4051 puta
.
Pohvale za post: 1
Žika
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1537
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 817
Pohvalio: 346

Re: Avala

Postod Žika » Pon Okt 10, 2016 10:37 am

Navodno planina Avala je dobila ime od arapske reči havala koja u prevodu znači vidikovac.
Pre dolaska Turaka žitelji okolnih sela su je zvali Žrnovica , po srednjevekovnom utvrđenju/gradu Žrnov ili Žrnovan, koje je srušeno 1934.godine da bi se na tom mestu sagradio Spomenik neznanom junaku.
Pohvale za post: 2
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pon Okt 10, 2016 2:54 pm

od
Agronautskog imena Angurion-a
do Turskog naziva
Gjuzelđe i Gjuzelđeihisar , da bi kasnije preovladao naziv Havala, tj. Avala
na arapskom znači pregrada , a na Turskom smetnja prepreka u smislu kao neko utvrđenje pristupu gradu

Meni interesantno
da čitavi eseji napisani o Vinčanskoj kulturi
jako malo ili ništa nisu posvetili samoj Avali , a na čijim obroncima
u jedinstvenom magičnm dodiru Avale sa Dunavom je i nastala sama Vinčanska kultura
Avala je morala za njih biti i planina Bogova....
te tako iz tog perioda nisam našao ni kako se Avala nazivala u doba Vinčanske kulture ....
:sesir:
.
Pohvale za post: 3
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Uto Okt 11, 2016 3:52 pm

htedoh i neku reč napisati o pećinama.... al kad si vec potegao Žrnovo.... evo prvo
starih cteža i slika Žrnova sabijeno sve u 5 min YouTube :D



ako ne radi ondak klik na link
https://www.youtube.com/watch?v=paunsp9XCaw


:sesir:
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Uto Okt 11, 2016 6:56 pm

Izgled Žrnova

Žrnov se sastojao od:

Gornjeg grada, koji predstavlja srpsku tvrđavu sa malim osmanlijskim proširenjem (1442.)
Donjeg grada, koji sačinjava bedem koji prati oblik padine i nadovezuje se na Mali grad
oko koga se nalazi suvi šanac (posle 1458.)

Mali grad ima osnovu izduženog pravilnog petougla koji se prostire pravcem severozapad-jugoistok koji odgovara položaju današnjeg spomenika Neznanom Junaku. Ceo severozapadni bedem zapravo predstavlja jaka utvrđena kula, oblika nepravilnog polukruga, koja je zapravo glavni štit, pošto je okrenuta niz greben ka najlakšem prilazu utvrdi, koji odgovara današnjem stepeništu koje spaja stub sa barjakom sa samim spomenikom. Od te jake kule se bedemi polako šire ka vrhu na kome se nalaze dve polukružne kule jedna naspram druge. Odatle se bedemi polako sužavaju do ravnog jugoistočnog dela bedema, na čijoj se sredini nalazi polukružna kula, dok se u južnom temenu petougla nalazi četvrtasta kula-kapija.

Bedem koji opasuje i formira Donji grad počinje od jake kule na jugozapad i pravi polukrug ka jugu da bi se potom dodatno izdužio ka jugoistoku prateći padinu, posle čega se okreće i gotovo pravolinijski ide na severozapad dok se ne spoji sa bedemom Malog grada. Oko cele tvrđave se nalazi suvi šanac koji po obliku prati spoljnu liniju bedema. Ulazna kapija u tvrđavu smeštena je na najjugozapadnijoj tački bedema odnosno na sredini polukružnog dela.

Razvoj Žrnova

Najstariji deo Žrnova predstavlja Mali grad bez dve kule na jugoistočnom bedemu. Nadogradjen je u srednjevekovnoj Srbiji, ali se ne može bliže odrediti doba njegove gradnje.

Hodi paša 1442. godine ojačava istočni bedem od polukružne kule do jugoistočnog bedema, dodavši polukružnu kulu na sred jugoistočnog bedema i četvrtastu kula-kapiju na južnom kraju bedema.

Poslednju fazu izgradnje Žrnova predstavlja dodavanje bedema i kopanje suvog šanca oko celog grada koje se odigralo posle 1458. godine.

Vidljivih ostataka Žrnova danas nema.

Ceo prostor nekadašnje tvrđave je posle dizanja u vazduh zaravnjen i zabetoniran i na njemu se danas nalazi sam spomenik Neznanom Junaku.
Podatke o izgledu tvrđave danas su dostupni u vidu
zapisa starih hroničara (Đ. Bošković),
radova Aleksandra Deroka
i nekoliko fotografija koje se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu....

preuzeto sa Skycraperciti.com
Prikačeni fajlovi
ostaci žrnova.jpeg
ostaci žrnova.jpeg (91.26 KiB) Pogledano 3907 puta
grad-zrnov.jpeg
grad-zrnov.jpeg (65.91 KiB) Pogledano 3907 puta
nacrt žrnova.jpeg
nacrt žrnova.jpeg (92.76 KiB) Pogledano 3907 puta
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Sre Okt 12, 2016 8:11 pm

Odgovori na neka pitanja o samom rušenju Žrnova
potom i podizanju samog Meštovicevog spomenika su oduvek bili nedorečeni
a sto je celu tu situaciju odvelo u neke tamne misteriozne vode koje i dan danas privlače pažnju
a evo i delova takvih tekstova :shok:

....Dva dana je trajao taj skandalozni čin rušenja zidina starog utvrdjenja. Tri puta su mineri postavljali eksploziv, ispod svih zidina, sve dok od zidina grada nije ostao samo kamen na kamenu. Tome je prisustvovao lično kralj Aleksandar I. koji se čak i fotografisao. A koliko je sve to bilo osiono, govori i podatak da je jednom dugme za aktiviranje mina pritisnuo tada desetogodišnji mladi Knez Aleksandar, sin kneza Pavla......

.....А Нушић је говорио како је бесмислено да такав споменик буде постављен тако далеко од центра града, јер тамо одлазе само имућни Београђани, са љубавницама, којима је, зарад дискреције, понајмање важно да се шепуре пред тако важним спомеником. Најзад, одласци на Авалу тих, предратних година били су привилегија само добростојећег слоја људи који су имали своје аутомобиле. И то је био Нушићев аргумент, али није било по његовом.

......Тог Видовдана 1934. године, краљ Александар дошао је на Авалу праћен официрском свитом у свом специјалном аутомобилу. Гардисти су већ били ту, и постројени су чекали да почне свечана церемонија.Посебну документаристичку снагу фотографије из Војног музеја представља тренутак када је свечаност почела, и када је краљ Александар Карађорђевић отпочео церемонију држећи сребрни чекић у руци. А сребрни чекић спада међу основне симболе алатке код масона.
Штавише, у складу са симболима слободних зидара, чекић је једна од основних алатки, па чак и када масон умре, односно, како то кажу његова “браћа”, када “оде на вечни исток”, за њега се каже и како је “оставио чекић”.
Тако је, на специфичан начин, краљ посредно дао до знања о својој масонској припадности, као и о симболичкој слободнозидарској црти која је имала за задатак да обележи и сам будући споменик.
То није било све, јер фотографија бележи још један, веома битан детаљ који је претходио догађају. То су мензура са уљем, посуда са вином, као и сребрни чекић и камен темељац, који су церемонијално на безмало исти начин били део протокола када су полагани камени темељци за Капитол у Вашингтону, као и Кип слободе у Њујорку, споменици који су већ добро познати и типични симболи светске масонерије.
Додуше, овог пута се не види да ли је ту била и посуда са житом, која је редовно симболички присутна у оваквим приликама. Све је то био део тзв. консекрације, послова који претходе првом ритуалном раду. Тако се може закључити да је ово била церемонија која непобитно доказује слободнозидарски миље, која Мештровића и краља Александра доводе у везу са остварењем ове симболичне идеје.



Delovi teksta preuzeti sa
http://www.akademediasrbija.com/index.p ... &Itemid=61


:sesir:
Prikačeni fajlovi
aleksandar na avali 74497_3_f.jpeg
aleksandar na avali 74497_3_f.jpeg (31.09 KiB) Pogledano 3847 puta
.
Pohvale za post: 2
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Čet Okt 13, 2016 8:06 am

Blic 12. 10. 2016
NOVI GOLF TERENI ISPOD AVALE

..........Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda
predstavila je nekoliko razvojnih projekata u srpskoj prestonici, a jedan od njih su
i golf tereni koji bi se prostirali na 55 hektara u naselju Pinosava, opština Voždovac.
Tu bi se pored zelenih površina nalazila i adekvatna infrastruktura sa svim pratećim objektima neophodnim za ovakav projekat.......


Izvor : http://www.blic.rs/vesti/beograd/novi-g ... vi/z3mx58k

:sesir:
Prikačeni fajlovi
tourist-organization-visit-belgrade-1415179439.jpeg
tourist-organization-visit-belgrade-1415179439.jpeg (48.72 KiB) Pogledano 3809 puta
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pet Okt 14, 2016 4:14 pm

Izgleda da ce se predhodna vest o novim Avalskim golf terenima
pridružiti podugačkom spisku lažnih najava- obecanja luda radovanja - kao sto su bile :


ekapija.com 10.08.2005
Stručni tim opštine Voždovac napravio je idejni projekat obeležavanja podavalskog područja i Avale. Reč je o postavljanju stotinak novih putokaza koji će biti postavljeni na mestu starih, ali i na novim mestima. Predviđeno je najpre postavljanje tabli sa imenima naselja, zatim ambulante, škola, pošte i mesnih zajednica.

Najzanimljiviji detalj iz ovog projekta je uređenje Avale, gde će od podnožja do vrha biti putokazi koji će se uklapati u ambijent. Obeležavanje ća biti urađeno na drveću.

Italijanski turizmolozi su se već zainteresovali za investiranje u ovaj deo grada. Plan je da se na mestu blizu buduće obilaznice do auto – puta napravi etnoselo, čime bi se privukao veliki broj stranih gostiju, a Avala time dobila tretman kakav zaslužuje. Bio bi uređen ceo kompleks veoma posećenog gradskog izletišta. Pored obeležavanja lovišta, želja im je da izgrade ski stazu i žičaru od podnožja do vrha Avale.


Politika 09.05.2007.
Avala, planaina sa 511m/nv je jedno od najpopulatnijih odredišta za duži boravak u prirodi i na čistom vazduhu, udaljena od centra Beograda 17 km. Iako pomalo prazna bez poznate siluete tornja, tokom prvomajskih praznika, putevi prema ovoj planini su bili zakrceni...
Pesaci i biciklisti su oduvek imali posebno mesto na obroncima Avale.
Uskoro se planira izgradnja nekoliko specijalnih staza za bicikliste rekreativce, ali i profesionalne fri-bajkere za koje će se organizovati čak i prvenstvo države na ovim nimalo naivnim stazama.
Još se nije odustalo od ideje stare nelkoliko decenija da se napravi i prva veća skijaška staza sa čak dva sidra i sedežnicom koja bi u zimskim mesecima pomogla ljubiteljima skijanja da se osećaju kao da su na padinama Kopaonika, ali i da iskoriste Avalu ya obuku i učenje prvih koraka na skijama.


"POLITIKA" Beograd - subota 25. jun 1994.
SKI-STAZA NA AVALI
Do sledeće zime trebalo bi da se izgradi ski-staza na Avali, kako je objavila gradska vlada. dlučeno je da počne opremanje zemljista i seča stabala koja će biti iskorišćena kao ogrev u gradskim školama.

i sada
Blic 12. 10. 2016
NOVI GOLF TERENI ISPOD AVALE
...Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda
predstavila.....

:violina:
Prikačeni fajlovi
Obecanja Avala.jpeg
Obecanja Avala.jpeg (24.46 KiB) Pogledano 3762 puta
.
Pohvale za post: 1
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 21623
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 8408
Pohvalio: 3122

Re: Avala

Postod direktor » Pet Okt 14, 2016 8:24 pm

Pa zasto mislis da jedno izskljucuje drugo
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pet Okt 14, 2016 11:15 pm

Pa....
Želimo nova radna mesta
Želimo da prolazne turiste zadržimo koj dan duže ((da više potroše para)
Želimo da obogatimo sadržaj turističke ponude Bgda i za goste i za nas

Imamo Avalu i ona kao da je gotovo isključena iz tog koncepta
maksimalni domet je brzo potezni obilazak tornja i spomenika - the end -

Zašto ne bi gore navedenim želje i ispunili obnavljanjem ski staze na Avali
gde bi otovorili i nova radna mesta a obogacenom ponudom produžili boravak turista u Bgd

Kada bi jedna trecina turista produžila boravak za jedan dan duže u Bgdu
koliko bi to dodatnih para donelo Bg kasi
za nocenja, za ručkove, za kafe , itd
plus produženo zaržavanje i troškarenje na samoj Avali oko rekonstruisane ski staze sa novim radnim mestima
.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pet Okt 14, 2016 11:26 pm

A evo i da se potsetimo stare ski staze


.....Rekreativno ili takmičarski smučalo se samo u trčanju, a od 1938 godine i u alpskom smučanju. Beograd je od 1936 godine imao dve skakaonice: na Avali (20m) i u Košutnjaku (40m) koja je obnovljena 1953 godine.

Na inicijativu profesora DIF-a, 1945 godine, osnovan je Odbor za smučanje u Beogradu, koji 1946 organizuje prvenstvo Srbije na Avali.

Te godine formirani su i smučarski klubovi: Avala, Crvena Zvezda, i Čukarički, a planinarska društva nastavljaju sa zimsko-planinarskim aktivnostima koja obuhvataju i smučanje.....


Tekst, slike i kopije stranica knjige o ski stazi
Izvor : http://www.skijanje.rs/istorija/istorij ... -u-srbiji/


I odmah da uporedimo sa Avalom neke staze na Kopaoniku

staza ..........Tip žičare ....... Dužina.....--.....Kapacitet....... Visinska razlika......... Trajanje vožnje
Karaman....... ski lift ............ 857 m.......... 900 ..................... 140 m ................ 4.50 min
Malo jezero ...ski lift.............. 450 m..........880......................... 76 m.................. 2.30 min
Marine vode...ski lift............. 909 m..........900 ...................... 187 m.................. 4.50 min
Kneževe bare.ski lift ........... 836 m ....... 900........................149 m ................... 4.50 min
Mašinac .........ski lift ..............300 m ........450 ........................ 45 m................... 2.00 min
Gobelja........ četvorosed.........878 m ....... 2400................. 232 m ...................... 4.00 min
Gobelja rele... ski lift ..............705 m ........ 960.................... 180 m ...................... 3.50 min

to je skoro polovina Kopaoničkih staza ........ pa valjda moze i jedna takva na Avali

Da se bilo gde napravio Ski centar potrebna su velika ulaganja ali ne toliko i na Avali

dovesti put ...... skupo...... al na Avali ima 2 kom za svaki smer posebno . cena ulaganja 0 din
dovesti vodu.... skupo...... al na Avali ima mreža za Toranj, Hotel i dr.......cena ulaganja 0 din
dovesti struju....skupo......al na Avali za toranj postoji ,,gusta struja,, ........ cena ulaganja 0 din
restoran, hotel....skupo.....al na Avali imamo 2 komada.............................. cena ulaganja 0 din

Pa sta nam onda treba
raskrciti stazu širine 150 metara .... cenu krčenja dobrim delom pokrice prodato drvo za ogrev
montirati ski lift ili žičaru .... tako i tako postoji interes da se neka ugradi do Ade , Košutnjaka i
a evo pravog mesta i prilike za Bg-žičaru

Naravno u letnjem periodu žičara bi vozila ne samo posetioce pešake, vec i bicikliste
koj bi mogli da koriste pravu šumsku bicikl. ili ti maunti bajk stazu.
Ski staza na Avali 1941.jpeg
Ski staza na Avali 1941.jpeg (59.32 KiB) Pogledano 3734 puta
.
Pohvale za post: 1
Igor
Korisnikov avatar
Site Admin
Postovi: 10099
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 1:15 am
Kontakt:
Pohvaljen: 6211
Pohvalio: 5633

Re: Avala

Postod Igor » Pet Okt 14, 2016 11:37 pm

Sjajno Boco uspeo si dosta zanimljivih informacija da skupis na jedno mesto. Buduci da sam svojevremeno imao plac na Avali pamtim i reli koji se vozio. Ne znam kakva je situacija sada sa tim desavanjem ali je bilo poseceno.
Pohvale za post: 1
Гага
Expert
Postovi: 8297
Pridružio se: Sre Dec 08, 2010 7:33 pm
Lokacija: Бежанијска коса
Kontakt:
Pohvaljen: 6266
Pohvalio: 11610

Re: Avala

Postod Гага » Sub Okt 15, 2016 12:07 am

@Игоре, ове године Београдски рели није вожен на Авали, односно брзинац (брзински испити) који је требао да се вози је отказан, вожен је на Кошутњаку два пута. Прошле године и претпрошле је вожен Београдски рели на обронцима Авале, односно оба брзинска испита.
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6943
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1698
Pohvalio: 546

Re: Avala

Postod boca-ica » Pon Okt 17, 2016 11:35 am

Uf....trke... :roll:

… međugradska trka „po ugledu na evropske klubove“, održana je 1924. godine na relaciji Sarajevo–Beograd, i bila je vožena svake godine sve do 1927. godine.
Tada su prvi put vožene i auto-moto trke na Avali, u šest različitih klasa,
a ista manifestacija ponovljena je još samo naredne godine. Posle 1929. godine, kao posledica svetske ekonomske krize, takmičenja u Beogradu potpuno su obustavljena, sve do 1938. godine, kada je vožena velika ulična automobilska trka na Dorćolu.......
Izvor http://www.udi.rs/articles/m_miljkovic_2011.pdf

REKORDI AVALE
.......još od davnina je bila privlačna za ljubitelje brzina. Prve auto i moto trrke u Beogradu su održane još pre 89 godina, tačnije u leto 1924. godine, na Banjici,
a vrlo brzo posle toga vozilo se i uz Avalu.
Poznati beogradski motociklista, Dorćolac, VOJA IVANIŠEVIĆ, svoju prvu pobedu je ostvario 1928. godine, baš na Avali, za upravljačem motocikla „sarolea“.
Vozilo se na Avali i neposredno posle Drugog Svetskog rata, a kada je 1971. godine ustanovljen šampionat Jugoslavije na brdskim stazama, i to u šest klasa, i AVALA se povremeno nalazila u programu nekih takmičenja pa stariji pamte KUP MAGLE na Avali . Tradicionalni YU RELI je puno puta u svom itinereru imao brzinski ispit na Avali, a više puta se vozila takozvana „velika Avala“, tojest uzbrdo i nizbrdo. Velika vozačka imena su upisana u istoriju Avale.
Spisak je dugačak, a pamte se Česi BLAHNA i KVAJZER, sa „škodama 130 RS“, ili recimo reli šampion Evrope iz 1972, Italijan RAFAELE PINTO, sa „fiatom 124 sport spajder“.
Na reliju „Bratstvo-jedinstvo 75″, za šampionat SFRJ, posle „brzinaca“ na Trebeviću, Tari i Divčibarama, vozilo se i na „kratkoj“Avali. Najbolje vreme je ostvario Sarajlija SEAD ALIHODŽIĆ sa „folksvagenom 1600″ – 2.45 minuta, ispred Slovenca ALEŠA PUŠNIKA sa „renoom 17 TS“ – 2.56  min. , dok je isto vreme zabeležio i BRANKO NADJ sa „zastavom 101 – 1300″.
Rekorder Avale je crnogorski šampion FRANJA KUNČER, a ako se ne varam ostvaren je 2003. godine sa „audijem“ i iznosi 2.11.700 minuta.....
Izvor http://www.mojsvetbrzine.rs/2012/05/rek ... kad-i-sad/
grand pri trka do Avale.jpeg
grand pri trka do Avale.jpeg (108.79 KiB) Pogledano 3638 puta
.
Pohvale za post: 2

Povratak na “Zeleni forum”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta