Vreme i klima u Beogradu

Javni parkovi, zelenilo i ekologija Beograda

Moderator: Igor

Zuma
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4456
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7331
Pohvalio: 22

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Zuma » Sre Nov 15, 2017 12:02 am

Vladivoje » 14 Nov 2017 10:41 pm napisao:Od 1987. godine smo zaista ušli u fazu toplih leta.
Međutim, u periodu 1964-1986. (23 godine) u Beogradu NIJEDNO leto nije bilo toplije od proseka.
Dakle, u tom periodu od 23 godine nije bilo nijednog leta koje bi se svrstalo bar u kategoriju TOPLO (!!!).

Takođe, u periodu 1873-1915. (43 godine) nije bilo nijedne tople godine.

Znači, ako su hladnije klimatske faze trajale i po 40 i više godina, ne vidim ništa sporno u činjenici da se od 1988. godine do danas nalazimo u toploj fazi.

Ta logika prosto ignoriše uticaj našeg emitovanja CO2. U istoriji su se zaista stalno dešavale promene klime. Međutim reći "pošto je to tako, sada ću ja bez razloga da zanemarim potencijalni uticaj novouvedenog faktora, nečega što se nikada nije dešavalo (naš CO2), samo zato što je stalna promena klime i pre nas bila normalna pojava." To je logička greška pošto, u najmanju ruku (ignorišući naučni konsenzus), mi ništa ne znamo o njegovom mogućem uticaju. To znači da je neko prosto arbitrarno odlučio da naš CO2 nema bitnog uticaja, bez dokaza zašto je tako. I to još u jednom, u matematičkom smislu kompleksnom i haotičnom sistemu, gde teorijski i najmanja promena može izazvati radikalnu promenu ravnotežnog stanja. Mi ne znamo da li je tako ili nije, ali znamo da je uveden novi faktor potencijalnog otopljenja, pa ga NE SMEMO prosto ignorisati arbitrarnom odlukom da on "nije važan" pošto se promena klime "stalno dešava".
Pohvale za post: 1
Vladivoje
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 1
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7
Pohvalio: 12

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Vladivoje » Sre Nov 15, 2017 12:07 am

Isključujem se iz diskusije, jer svako vidi ono što želi da vidi.
Postavljaću neke linkove vezane za literaturu i podatke, pa neka ih tumači ko kako želi.

Komentarisaću samo ono što je vezano za vreme i klimu Beograda i šireg regiona.
Vladivoje => istraživač - saradnik BEOGRADSKE ŠKOLE METEOROLOGIJE
METEOLOGOS - svet meteorologije
http://www.meteologos.rs/
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5461
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 3697
Pohvalio: 724

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod astrodule » Sre Nov 15, 2017 12:27 am

Da li imaš neki podatak koliko je šume nestalo na teritoriji Beograda? Sigurno i to dosta utiče na mikroklimu.
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Zuma
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4456
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7331
Pohvalio: 22

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Zuma » Sre Nov 15, 2017 12:34 am

Samo da dodam još jedan dovoljno pristupačan i jednostavan način gledanja na inače komplikovan problem. To je ukupan energetski bilans koji Zemlja dobija od Sunca. Dodavanje našeg CO2 u atmosferu sprečava Zemlju da otpusti deo Sunčeve energije nazad u svemir. Drugim rečima, više energije SIGURNO ostaje na Zemlji zbog NAŠEG CO2. Ovo je faktor NEZAVISAN od svih drugih, izrazito kompleksnih efekata. Drugim rečima, dešava se sigurno, predstavlja SIGIURAN energetski dodatak ukupnoj količini energije u biosferi, sasvim nezavisno od našeg nesavršenog znanja o svim ostalim elementima klimatskog sistema koji mogu biti bitniji ili manje bitni od njega. Ili od nove lokalne raspodele ukupne energije u eventualno novom ravnotežnom stanju. Dakle, da li će to biti dovoljno za promenu klime ili ne je druga priča, teorijski je čak moguće da izazove zahlađenje, ali ovo jeste siguran energetski PLUS, nova pozitivna komponenta u ukupnom bilansu sa Sunca pristigle energije, pa se ne može prosto ignorisati bez znanja kako zaista deluje. Što će se desiti ako klimatska politika bude: Hajde da zanemarimo naš doprinos, da se kockamo da je sigurno previše mali da bi bio bitan, pa čekamo i vidimo šta će se desiti.

Slika
Slika
Vladivoje
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 1
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7
Pohvalio: 12

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Vladivoje » Sre Nov 15, 2017 12:50 am

astrodule » 14 Nov 2017, 23:27 napisao:Da li imaš neki podatak koliko je šume nestalo na teritoriji Beograda? Sigurno i to dosta utiče na mikroklimu.
Nemam o tome nikakve podatke.
Pretpostavljam da se nešto može naći u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine ili možda u Statističkim godišnjacima Beograda.

Da, siguran je i taj uticaj na klimu grada.
Ali ipak, čini mi se da, na svu sreću, šume na užoj teritoriji grada ne nestaju u tolikoj meri.
Istina je da se seče drveće i da nestaju neke mini-šumice zbog parcela za gradnju na mnogim lokacijama po gradu (naročito po Novom Beogradu), ali ipak ima i (kakve-takve) sadnje drveća i rasta i napretka već postojećeg drveća po parkovima i pojedinih šuma na užem gradskom području.

Pretpostavljam da šume brže nestaju u prigradskim delovima grada, jer se tamošnje stanovništvo i dalje većinski greje na drva, što je nedopustivo u 21. veku.
Vladivoje => istraživač - saradnik BEOGRADSKE ŠKOLE METEOROLOGIJE
METEOLOGOS - svet meteorologije
http://www.meteologos.rs/
Pohvale za post: 1
dragan
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4993
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 290
Pohvalio: 28

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod dragan » Sre Nov 15, 2017 6:07 am

Sečemo šumu, a 'sadimo' beton i asfalt na sve strane, nap. kao kod BnV.

Globalno, pored CO2, proizvodimo i druge gasove Staklene bašte, nap. Metan

koji je 4x efikasniji od CO2 u zadržavanju toplote, a stvaraju ga najviše krave. :)
Srbija na Putu svile - Belt and Road Initiative
http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=13&t=3853&start=50
Zuma
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4456
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7331
Pohvalio: 22

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Zuma » Sre Nov 15, 2017 8:24 am

I nije u pitanju samo temperatura. Upravo je objavljeno i "drugo upozorenje". To valjda znači da je crveni karton sledeći :

World Scientists’ Warning to Humanity: A Second Notice
http://scientists.forestry.oregonstate. ... -13-17.pdf

16,000 scientists sign dire warning to humanity over health of planet
http://edition.cnn.com/2017/11/14/healt ... index.html

World Scientists’ Warning to Humanity: A Second Notice
https://academic.oup.com/bioscience/art ... 25/4605229
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7094
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1790
Pohvalio: 567

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod boca-ica » Sre Nov 15, 2017 1:50 pm

Nisam baš ljubitelj auspuha , dimljaka i sl...
ali to zaplašivanje je preterano i koristi se kao poluga u novim geo ekonomskim potezima raznoraznih interesnih grupa...

Zagadjene atmosvere tj. klimatske oscilacija bilo je vazda od same prirode a vrše ne mali uticaj na klimu te
prisetimo se vecitih vatri sa površinskih izvora nafte , kopnenih i podmorskih vulkana , samo-paljenja šumskih prostranstva i savana

preteruju
jer samo jedan površinski vulkan pri jednoj prosecnoj erupciji
izbaci više miliona kubika kojekavih gasova (co2,3...) i pepela ...koj i te kako utiču na sve opštu geo-temperaturu
(na primer Vulkan Pinatubo 1991. je ohladio Zemlju za 0,5 stepeni C.)

Imamo srecu sto je ovo bio period smanjene vulkanske aktivnosti
te ni milijarde i milijarde auspuha i dimljaka ne mogu se porediti sa tim prirodnim procesima
ali zato vrlo lako zlopupotrebajavaju eko svest ljudi za lični materijalnu dobit (na pr: menjaj auto zbog euro 2,3,4,5,6... )

Nisam baš ljubitelj auspuha , dimljaka i sl... koj nemaju neki uticaj na globalnom nivou ,ali zato na lokalnom nivou
donosi veliku bolest i pustoš na okolinu i ljude
što nam potvrdjuju bezbrojni primeri
kao što su fabrički dimljaci bez adekvatnog filtera koj truju atmosveru (voce , povrce, stoku , ljude )
ili fabrička otpadna voda truje reke, potoke ,izvore i bunare koja opet direktno utiče na sve (voce , povrce, stoku , ljude )
te se pitamo otkud nam koje kakve boleštine koje jopet lečimo hemijom i sve tako u krug
a vamo
brinemo ko bajagi da cemo se pretvoriti u Trope ili Artik .... :lol:

a mozda samo neki brinu dal ce ženi morati da kupi još kupacih ili još krznenih bundi :lool: :lol: :lool:
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
Vladivoje
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 1
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7
Pohvalio: 12

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Vladivoje » Sre Nov 15, 2017 3:07 pm

Činjenice i zaključci iz jedne klimatske studije na temu gradskog ostrva toplote u Beogradu:

Kod minimalnih temperatura ostrvo toplote je izraženije u toku letnjih nego u toku zimskih meseci, sa intenzitetom koji se smanjuje idući od letnjih ka zimskim mesecima, što se može dovesti u vezu sa promenom bilansa zračenja u gradu u odnosu na seosku sredinu. Poređenjem dobijenih vrednosti može se zaključiti da se uticaj nadmorske visine manifestuje u kontrastima temperature. Uopšteno rečeno, očigledno je da grad stvara ostrvo toplote sa temperaturama koje rastu od predgrađa ka centru. Zbog topografije (promena u nadmorskoj visini) i drugih usložnjavajućih faktora, teško je utvrditi konačnu vrednost intenziteta ostrva toplote, ali se kao tačna procena pojavljuje 2-3 C.

Ispitivanje srednjih mesečnih vrednosti temperatura (merenih u 21h) takođe je potvrdilo pojavu ostrva toplote. Intenzitet ostrva toplote bio je u ovom slučaju 1-2 C.
Međutim, ispitivanje srednjih mesečnih (7+14+21+21/4) i maksimalnih temperatura pokazalo je da je uticaj gradskog ostrva toplote veoma mali i da teži da iščezne.

Postojanje ostrva toplote, koje je znatno izraženije kod minimalnih nego kod maksimalnih temperatura, može se objasniti fizičkim mehanizmima koji ga određuju, to jest proizvodnjom toplote zbog ljudskih aktivnosti i oslobađanjem toplote noću zbog veće dnevne apsorpcije Sunčevog zračenja koja zavisi od termičkih karakteristika zgrada (Oke, 1974, 1979).

Iz podataka se može zaključiti da je proizvodnja toplote ljudskom aktivnošću značajan činilac u povećanju minimalnih temperatura u toku zime, zbog zagrevanja zgrada u časovima posle zalaska Sunca.

Što se tiče oslobađanja toplote, ono je posebno značajno u objašnjavanju povećanja letnjih minimalnih temperatura. S tim u vezi, analiza pokazuje da su maksimalne razlike u temperaturi osmotrene u noćnim satima, što potvrđuju i rezultati ispitivanja mnogih autora.

Dakle, uticaj grada je znatno izraženiji kod minimalnih nego kod maksimalnih temperatura, a svi dobro znamo da su upravo povećane minimalne temperature (i naravno terminska merenja od 7h) zaslužne za povećanje srednjih dnevnih, mesečnih, sezonskih i godišnjih temperatura.

Takođe, jako je važno znati da se 90% stanica nalazi u gradovima (i to većinom u centralnim zonama gradova), tako da je onda vrlo lako govoriti o takozvanom „globalnom zagrevanju“, što naravno – ne odgovara istini.

A zašto ova priča o takozvanom „globalnom zagrevanju“ ne odgovara istini??? Ukratko, zato što su se od 1780. godine, to jest od početka meteoroloških merenja u većini evropskih zemalja – gradovi konstantno uvećavali, gradska sredina je uticala na modifikaciju klime (razvoj industrije, saobraćaja, grejanje, izgradnja…), tako da su podaci sa ovih najstarijih (gradskih) stanica vremenom izgubili homogenost, zbog modifikovanih (izmenjenih) uslova merenja nastalih urbanizacijom i industrijalizacijom. Dakle, ključni problem je u tome što se stanice sa najdužim nizovima meteo podataka nalaze u (velikim) gradovima, a one sa kraćim nizovima se nalaze u manjim mestima, tako da seoskih (ruralnih) stanica ima, nažalost, jako malo. A svi mi znamo da bi jedino meteo stanice u ruralnim sredinama pružile najobjektivniju predstavu o kretanju klimatskih elemenata, na osnovu čega bi se mogli izvesti ispravni zaključci o vremenu i klimi.

Nažalost, mnoge klimatske studije su urađene bez ikakvog razmatranja homogenosti (gradskih) klimatskih nizova, što je nanelo velike štete KLIMATOLOGIJI kao nauci, jer su takve „studije“ prezentovale netačnu (lažnu) sliku ponašanja klimatskih elemenata.

Dakle, nehomogeni temperaturni podaci se zloupotrebljavaju u svrhu dokazivanja teza o porastu temperatura, odnosno o tzv. globalnom zagrevanju.
Vladivoje => istraživač - saradnik BEOGRADSKE ŠKOLE METEOROLOGIJE
METEOLOGOS - svet meteorologije
http://www.meteologos.rs/
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7094
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1790
Pohvalio: 567

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod boca-ica » Sre Nov 15, 2017 3:33 pm

Što se tiče Beograda i njegove mikro klime
stvar je jako jednostavna
umesto da trošimo iz Bg kase na kratkoročne jeftine stvari (tipa nov. rasvete )uložiti ta sredstva
na dugotrajnije i životne važnije stavke koje značajno utiču na mikro klimu grada

1. Sve ravne Bg krovove popraviti naročito hidroizolaciju i ozeleneti , kako bi značajno bila promenjena termologija grada
2. Zustaviti smanjivanje i zagadjivanje vodenih površina kao i uništavanje njihovog priobalja, a iste povecati brojem Bg fontanama
3. Zaustaviti trend izgradnje Bg.arhiktektoskih kubusa i primeniti nove stepenaste i ovalne oblike zgrada (termodinamika)
4. ima tu još te ...

al ajd bar ove tri stavke
koja bitno utiču na mikro klimu Bgda kad pričamo o tome
manje ce mo trošiti klima uredjaje , manje ce biti toplotnih srčanih i mozdanih udara
više ce biti prijatnije , zdravije, lepše i sretnije za sve Beogradjane
:sesir:
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
laki72
Expert
Postovi: 6962
Pridružio se: Sre Sep 07, 2011 11:56 am
Kontakt:
Pohvaljen: 5457
Pohvalio: 1641

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod laki72 » Sre Nov 15, 2017 5:39 pm

Zapravo time nista znacajno neces postici.
Temperatura se meri na relativno maloj visini, u hladu i u zavetrini.
Uporedi teperature na mernim stanicama kosutnjak, pancevo i bg centar (karadjordjev park).
No to su LOKALNI a ne globalni trendovi.
A lokalno, ispred zgrada koje imaju po 20-30klima uredjaja, koji da bi hladili unutrasnjost, moraju tu toplotnu energiju emitovati negde, dakle u spoljasnost, su vec dovoljan uticaj na mikroklimu.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
Zuma
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4456
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7331
Pohvalio: 22

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Zuma » Sre Nov 15, 2017 7:11 pm

Principijelni odgovor na toplotno ostrvo je

1. ukupno manje trošenje energije koju proizvodimo mi sami (prednost procesima kojima treba manje energije)
2. efikasnije korišćenje one energije koju ipak potrošimo (manja disipacija, tj pretvaranje u toplotnu energiju, "EU Energy Label" )
3. veća refleksivnost gradske površine, što odbija i vraća nazad veći procenat Sunčeve energije (više zelenila umesto asvalta, svetlih umesto tamnih površina)
4. više tekuće vode koja apsorbuje i izvan grada odvodi deo energije koji ipak dođe do površine ili bude oslobođen blizu nje
paradox polje
Novice
Postovi: 24
Pridružio se: Sre Nov 01, 2017 10:10 am
Lokacija: Zemun polje
Kontakt:
Pohvaljen: 25
Pohvalio: 21

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod paradox polje » Sre Nov 15, 2017 7:16 pm

Добро је што се на теми имамо некога ко се бави професионално овим питањима (Владивоје) да објасни нама лаицима, који се довољно разумемо у математику и статистико, и помало анализирамо податке, али нисмо из те струке (метеорологија).
Данас је много лакше доћи да информација, али су оне затрпане непровереним вестима. Сензационалистичко новинарство и утицај разних финанскијских лобија још више криви слику о којој год теми да причамо па тако и о клими и такозваним "климатским променама" постојале оне или не.
Замолио бих Владовоја да објасни тезу да подаци о глобалној "средњој" температури нису поуздани јер је већина данашњих станица у градовима и да утицај градске климе криви слику о израчунатој средњој температури. Јасно ми је да је температура у градовима због разних ефеката (проузрокованих људским делатностима) више порасла и да се тај утицај мора некако анулирати приликом рачунања средње температуре. Међутим мислим да су и математички алати знатно напредовали и да је лако могуће кориговати овај утицај.
На основу сателитских снимака где се јасно види смањење леденог покривача око полова ипак може закључити да постоји пораст температуре на глобалном нивоу. Свакако сматрам да је олако доношење закључка да је то утицај човека а не нека фаза природних циклуса и астрономских утицаја недопустиво. Ја бих рекао да је то једна јако компликована једначина са много непознатих, и да је људски фактор у тој једначини и даље тешко сагледати.
Pohvale za post: 1
dragan
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4993
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 290
Pohvalio: 28

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod dragan » Sre Nov 15, 2017 8:36 pm

Naravno da Sunce, nagib i putanja Zemlje imaju ključan uticaj na klimu.

Ali i delovanje Čoveka na ekosistem ima bar neki uticaj i samo je pitanje

da li to može da bude uzrok za globalno zagrevanje od samo par stepeni.
Srbija na Putu svile - Belt and Road Initiative
http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=13&t=3853&start=50
Vladivoje
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 1
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7
Pohvalio: 12

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Vladivoje » Sre Nov 15, 2017 8:52 pm

Замолио бих Владовоја да објасни тезу да подаци о глобалној "средњој" температури нису поуздани јер је већина данашњих станица у градовима и да утицај градске климе криви слику о израчунатој средњој температури.
Globalni podaci nisu pouzdani, jer na severnoj hemisferi ima daleko više meteoroloških stanica nego na južnoj, a i postojeći nizovi osmatranja na južnoj hemisferi su daleko kraći od onih na severnoj hemisferi.
Takođe, i raspored meteoroloških stanica po tačkama na planeti nije homogen (ravnomeran, ujednačen), što sve zajedno utiče na stvaranje nerealne slike o ponašanju (globalnih) temperatura.

Treba imati u vidu jednu jako bitnu činjenicu - porast minimalnih (jutarnjih, noćnih - kako hoćete) temperatura direktno utiče i na porast srednjih mesečnih temperatura (koje se dobijaju iz 24 satna termina merenja ili iz tri dnevna termina merenja (7,14,21h) po važećoj klimatološkoj formuli (7+14+21+21)/4.

Što se tiče Beograda, porast srednjih godišnjih temperatura od 1887. do danas je oko 1,5 stepeni, s tim što je meteorolog Nedeljko Todorović procenio (a ja se slažem sa njegovom procenom, jer smo mnoge stvari zajednički analizirali) da uticaj gradskog toplotnog ostrva na povećanje temperatura na godišnjem nivou iznosi od 0,6-0,8 (hajde da kažem 0,7 stepeni), što znači da preostalih 0,7-0,8 stepeni (do onih 1,5) "otpada" na druge faktore (neko će reći na - "globalno zagrevanje", a Nedeljko i ja ćemo reći na - uticaj Sunca).

Nedeljko Todorović je u svom nastupu na RTV iz 2014. godine (link: https://www.youtube.com/watch?v=xCfjkNBCFkg) sve objasnio što je trebalo objasniti.
Vladivoje => istraživač - saradnik BEOGRADSKE ŠKOLE METEOROLOGIJE
METEOLOGOS - svet meteorologije
http://www.meteologos.rs/
Vladivoje
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 1
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7
Pohvalio: 12

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Vladivoje » Sre Nov 15, 2017 10:38 pm

EKOLOŠKI ATLAS BEOGRADA

Informaciona osnova Eko atlasa: http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/indexsa.htm
Kartografski prikaz Eko atlasa: http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/indexsb.htm

Na oba linka pogledati meni sa leve strane, ima raznih stavki.
Vladivoje => istraživač - saradnik BEOGRADSKE ŠKOLE METEOROLOGIJE
METEOLOGOS - svet meteorologije
http://www.meteologos.rs/
Dejan011
Intermediate
Postovi: 182
Pridružio se: Uto Nov 18, 2014 10:56 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 277
Pohvalio: 225

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Dejan011 » Sre Nov 15, 2017 11:15 pm

Takođe, jako je važno znati da se 90% stanica nalazi u gradovima (i to većinom u centralnim zonama gradova), tako da je onda vrlo lako govoriti o takozvanom „globalnom zagrevanju“, što naravno – ne odgovara istini.

A šta ćemo sa stanicama van gradova na kojima takođe postoji rast temperature? Porast temperature na Kopaoniku ili Crnom vrhu se ne može objasniti gradskim ostrvom toplote.

crnivrh9irpr.jpg
crnivrh9irpr.jpg (238.17 KiB) Pogledano 214 puta



kopaonikg5r0k.jpg
kopaonikg5r0k.jpg (238.3 KiB) Pogledano 214 puta
Marcus Lupus
Intermediate
Postovi: 348
Pridružio se: Pon Jan 04, 2010 5:16 am
Kontakt:
Pohvaljen: 61
Pohvalio: 148

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Marcus Lupus » Sre Nov 15, 2017 11:22 pm

Strašno je kada se ljudi "usektaše" pa ne birajući mesto, vreme i način stalno imaju potrebu da propagiraju svoju istinu.

Vladivoje, mi ovde nastojimo da sve vreme govorimo o LOKALNOM, a ne o globalnom. To što iznosiš je jako zanimljivo, ali ovo nije tema "Izazovi globalne klimatologije".
Naše lokalne promene guše pluća i prže kožu živim Beograđanima a ne statistički nepodobnim uzorcima i čini mi se da na ovoj temi pokušavamo time da se bavimo.

Gesendet von meinem SM-G850F mit Tapatalk
Vladivoje
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 1
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7
Pohvalio: 12

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Vladivoje » Sre Nov 15, 2017 11:30 pm

A šta ćemo sa stanicama van gradova na kojima takođe postoji rast temperature? Porast temperature na Kopaoniku ili Crnom vrhu se ne može objasniti gradskim ostrvom toplote.
Ništa. To je suviše kratak period za bilo kakve relevantne analize i zaključke.

Na grafikonima se vidi se da je noviji period topliji od ranijeg perioda, pa šta???
Bilo je u poslednjih 200-300 godina više sličnih skokova i padova.


Evo šta je o klimatskim promenama, i to još davne 1950. godine, rekao poznati hrvatski meteorolog ANTE OBULJEN (1902-1978):

Cjelokupna energija za meteorološka zbivanja u atmosferi dobiva se od Sunca, a ta je energija na Zemlji vrlo nejednoliko raspodjeljena. Tome je uzrok ne samo nejednako trajanje dana i noći tokom godine u raznim krajevima Zemlje, nego i nejednako zagrevanje velikih površina kopna i još većih površina mora. Dug je i zamršen put pretvaranja Sunčeve energije, iz toplinske u energiju kretanja vazdušnih masa, koje u svom kretanju i sukobljavanju izazivaju na Zemlji upravo poslovičnu promenljivost vremena. Tokom dana i godine mijenja se uslijed rotacije i revolucije Zemlje položaj jednog mjesta, odnosno djelova Zemlje prema Suncu: ovo izaziva dnevni i godišnji tok pojedinih meteoroloških elemenata. Razlike ovih tokova od godine do godine, koje su srazmjerno znatne, izazvane su uglavnom promjenama u cirkulaciji atmosfere, koja, podržavana energijom primljenom od Sunca, podliježe i mnogim uticajima nejednolike raspodjele kontinenata i oceana, kao i nejednolikog zagrijevanja kopna i mora. Međutim, i sama količina Sunčeve energije vremenom se mijenja u nekom ritmu silnih procesa na Suncu.

Sigurno je da promjene na Suncu moraju imati utjecaja i na sve geofizičke pojave na našoj Zemlji, naročito u njenoj atmosferi. Utjecaji na pojave geomagnetizma i električnog polja Zemlje su vrlo izraziti i jasni. Međutim, veoma komplicirani mehanizam cirkulacije atmosfere i vrlo složena ovisnost pojedinih meteoroloških elemenata u pogledu rasporeda i promjena, te još vrlo kratak niz meteoroloških motrenja u srazmjerno rijetkoj mreži – uzrokom su još mnogih nejasnoća u pogledu utjecaja Sunčeve aktivnosti na meteorološke pojave. Zanimljivo je da proces zatopljavanja, koji je započeo u polarnim krajevima početkom ovoga vijeka, pada baš u razdoblje neposredno nakon stogodišnjeg ritma jedanaestogodišnjih Sunčevih ciklusa.

Proces zatopljavanja događa se u tijesnoj uzročnoj zavisnosti sa pojačanom cirkulacijom troposfere. Sva četiri glavna „akciona centra“ evropskog deformacionog polja (islandska ciklona, sibirska anticiklona, azorska anticiklona i mezopotamska ciklona) znatno su ojačala posljednjih decenija. Tako je ojačala i aktivnost u frontogenetičkim predjelima deformacionog polja, na glavnim troposferskim frontama. Pojačali su i azorski prodori, naročito u toplom dijelu godine, kao i arktički prodori zimi.

Ovdje treba istaknuti zanimljivu činjenicu, koja se očitovala u ovom kompleksnom procesu, naime prekid Bruknerove periode oko godine 1928. Također su konstatirani i prekidi drugih poznatih perioda. Zanimljiva je također činjenica da je još danas otvoreno pitanje da li je u srednjoj Evropi ovisnost meteoroloških procesa o Sunčevoj aktivnosti direktna ili inverzna. Iz ispitivanja sekularnih tokova na našem području, koje u evropskoj cirkulaciji ima specifičan položaj, naročito uslijed jakih orografskih uticaja na kretanja vazdušnih masa i frontova, može se već sada zaključiti da je ovisnost u elementu oborina sa Sunčevom aktivnošću do početka ovog vijeka bila inverzna, a da je oko 1920-ih godina nastupio preokret, te je ovisnost direktna. Vjerovatno je ovoj interesantnoj pojavi uzrokom periodično kolebanje položaja polarnog fronta između jednog srednjeg južnog i jednog srednjeg sjevernog položaja.

Na kraju je potrebno istaknuti da sva ova kolebanja meteoroloških elemenata, kako u našim, tako i u drugim krajevima Evrope, ne ispadaju iz okvira dosadašnjih promjena, tako da se može govoriti o fazi nekog ritma, ali ne o promjeni klime.


*** Ovo je zaključak njegovog rada, pod nazivom OVOGODIŠNJA SUŠA U NAŠIM KRAJEVIMA, koji je objavljen u Glasniku Srpskog geografskog društva, 1950. godine.
Vladivoje => istraživač - saradnik BEOGRADSKE ŠKOLE METEOROLOGIJE
METEOLOGOS - svet meteorologije
http://www.meteologos.rs/
Vladivoje
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 1
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7
Pohvalio: 12

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Vladivoje » Sre Nov 15, 2017 11:44 pm

Marcus Lupus » 15 Nov 2017, 22:22 napisao:Strašno je kada se ljudi "usektaše" pa ne birajući mesto, vreme i način stalno imaju potrebu da propagiraju svoju istinu.
Svoju istinu??? Znači, hoćeš da kažeš da pričam neistine???

Uostalom, imam ja svoj sajt, pa ko želi da dobije neke meteorološke informacije, literaturu i podatke - može tamo da ih pronađe.
Ne moram da se mlataram po forumima i gubim vreme na rasprave kojima nema kraja.
Vladivoje => istraživač - saradnik BEOGRADSKE ŠKOLE METEOROLOGIJE
METEOLOGOS - svet meteorologije
http://www.meteologos.rs/
Zuma
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4456
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7331
Pohvalio: 22

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Zuma » Čet Nov 16, 2017 12:27 am

Zamerke koje je izneo Vladivoje su odavno poznate i uzete u obzir. Sa eventualnim izuzetkom Darvinove terorije evolucije ne postoji naučna diciplina koja je u javnosti više napadana (prva iz religioznih a druga iz ekonomskih pobuda) i koja je zato morala da usvoji drastično oštrije kriterijume pouzdanosti. Inače bi još odavno bila javno i veoma glasno raskrinkana kao prevara, pošto na kocku stavlja ogromnu količinu novca i pozicija raznih zapadnih centara ekonomske moći. Već 30 ili 40 godina se ozbiljan deo naučne zajednice čitavog sveta bavi ovim problemima. A broj ljudi i radova koji se bave i najmanjim detaljima i zamerkama je već apsurdno veliki. Tako da je verovatnoća se već tridesetak godina u takvim uslovima svi kompletno oglušuju o ovako očigledne primedbe je zaista skoro nepostojeća.

Konkretno, u vezi nehomogenosti podataka o temperaturama i biasa zbog toplotnih ostrva. To nisu jedina meranja. Postoje osmatranja iz satelita, merenja temperature mora, bioloski zasnovana merenja, recimo korala, rasta drveća i raznih bioloških produkata. A i merenja iz metereoloških stanica su proverena i kalibrisana na osnovu paralelnih serija merenja drugim metodama. Računate su sistematske greške, izbacivani dokazano nepouzdani podaci i merna mesta, itd, itd. Količina rada utrošena na takve stvari je ogromna, a ono što dopire do nas je samo vrh ledenog brega.

Konkretno:

Can historical temperature data records be trusted? Haven't they been skewed by non-climate factors like instrument changes and "urban heat islands"?

Odgovor na: https://www.climate.gov/news-features/u ... ions#hide4

ili

Are surface temperature records reliable?

Detaljan odgovor na: https://www.skepticalscience.com/print.php?r=255

Zaključak o podacima:

The well-known and widely-cited reconstructions of global temperature, produced by NASA GISS, UEA CRU, and NOAA NCDC, are replicable.

Independent studies using different software, different methods, and different data sets yield very similar results.

The increase in temperatures since 1975 is a consistent feature of all reconstructions, and is also a feature found in reconstructions from natural temperature proxy measurements. This increase cannot be explained as an artifact of the adjustment process, the decrease in station numbers, or other non-climatological factors.

Zaključak o klimi:

Many lines of evidence demonstrate that human activities, especially emissions of greenhouse gases, are primarily responsible for the observed climate changes in the industrial era, especially over the last six decades (see attribution analysis in Ch. 3: Detection and Attribution). Formal detection and attribution studies for the period 1951 to 2010 find that the observed global mean surface temperature warming lies in the middle of the range of likely human contributions to warming over that same period. The Intergovernmental Panel on Climate Change concluded that it is extremely likely that human influence has been the dominant cause of the observed warming since the mid-20th century. Over the last century, there are no alternative explanations supported by the evidence that are either credible or that can contribute more than marginally to the observed patterns. There is no convincing evidence that natural variability can account for the amount of and the pattern of global warming observed over the industrial era. Solar flux variations over the last six decades have been too small to explain the observed changes in climate. There are no apparent natural cycles in the observational record that can explain the recent changes in climate (e.g., PAGES 2k Consortium 2013; Marcott et al. 2013; Otto-Bliesner et al. 2016 ). In addition, natural cycles within Earth’s climate system can only redistribute heat; they cannot be responsible for the observed increase in the overall heat content of the climate system. Any explanations for the observed changes in climate must be grounded in understood physical mechanisms, appropriate in scale, and consistent in timing and direction with the long-term observed trends. Known human activities quite reasonably explain what has happened without the need for other factors. Internal variability and forcing factors other than human activities cannot explain what is happening, and there are no suggested factors, even speculative ones, that can explain the timing or magnitude and that would somehow cancel out the role of human factors.

https://science2017.globalchange.gov/


Ukratko, vaša teorija o prirodnim ciklusima kao isključivom uzroku je ozbiljno uzeta u obzir i odbačena. Postoji više studija koje su se time bavile.
Pohvale za post: 1
Zuma
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4456
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7331
Pohvalio: 22

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Zuma » Čet Nov 16, 2017 12:47 am

I deo još jednog, "egzekutivnog" zaključka najnovijeg Američkog izveštaja koji ima ulogu sveobuhvatnog pregleda trenutnih saznanja:

Global annually averaged surface air temperature has increased by about 1.8°F (1.0°C) over the last 115 years (1901–2016). This period is now the warmest in the history of modern civilization. The last few years have also seen record-breaking, climate-related weather extremes, and the last three years have been the warmest years on record for the globe. These trends are expected to continue over climate timescales.

This assessment concludes, based on extensive evidence, that it is extremely likely that human activities, especially emissions of greenhouse gases, are the dominant cause of the observed warming since the mid-20th century. For the warming over the last century, there is no convincing alternative explanation supported by the extent of the observational evidence.

In addition to warming, many other aspects of global climate are changing, primarily in response to human activities. Thousands of studies conducted by researchers around the world have documented changes in surface, atmospheric, and oceanic temperatures; melting glaciers; diminishing snow cover; shrinking sea ice; rising sea levels; ocean acidification; and increasing atmospheric water vapor.

https://science2017.globalchange.gov/ch ... e-summary/
Pohvale za post: 1
Zuma
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4456
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7331
Pohvalio: 22

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Zuma » Čet Nov 16, 2017 1:03 am

U vezi pouzdanosti podataka o temperaturi, moram još da dodam i ovaj sajt zbog velikog broja linkova na izvore i rasprave o problemu.

Are surface temperature records reliable?
https://www.skepticalscience.com/surfac ... ements.htm

Slika

Figure 2. Comparison of spatially gridded minimum temperatures for U.S. Historical Climatology Network (USHCN) data adjusted for time-of-day (TOB) only, and selected for rural or urban neighborhoods after homogenization to remove biases. (Hausfather et al. 2013)
Dejan011
Intermediate
Postovi: 182
Pridružio se: Uto Nov 18, 2014 10:56 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 277
Pohvalio: 225

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod Dejan011 » Čet Nov 16, 2017 1:04 am

For more than 40 years, billy barr has recorded data about the snowpack to pass the time. In this short film, Morgan Heim of Day’s Edge Productions profiles the man who inadvertently provided scientists with a treasure trove of climate change data.


astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5461
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 3697
Pohvalio: 724

Re: Vreme i klima u Beogradu

Postod astrodule » Čet Nov 16, 2017 1:06 am

Ali upravo je Vladimir Bilak objasnio zašto nije dobar uzorak za dobijanje ovakvih rezultata.

Tako da ovaj rezultat za poslednjih 115 godina (porast od 1C) ne može da važi za celu planetu i ne može se uopšte uzeti kao neki naučni dokaz.

A skoro svi rezultati (naročito poznati hokejaški štap) se zasnivaju na merenjima u poslednjih 100 i nešto godina i upravo taj porast temperature u drugoj polovini 20. veka ekstrapolira grafik da naglo skoči do 2100 godine.

Da li je potrebno opet ponoviti zašto ta merenja nisu dobar uzorak?

Ukratko merne stanice su uglavnom na severnoj hemisferi i uglavnom u gradovima (toplotno ostrvo).

Za nekoga ko se razume u statistiku i obradu podataka ovo je sasvim dovoljno da se poznati hokejaški štap potpuno odbaci.
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog

Povratak na “Zeleni forum”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gosta