Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12260
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5953
Pohvalio: 1821

Postod relja » Uto Sep 23, 2008 9:19 pm

I asfalta, i infrastrukture, i industrijalizacije, i solitera bi bilo i ovako i onako, ne bi nam sve to bas samo i jedino komunizam doneo, raširilo se to, zamisli, celom Evropom posle II svetskog rata... negde brže, negde sporije, sporije uglavnom tamo gde su ljudi streljani i otimana im je imovina da ne stoje na putu ka "svetloj buducnosti" do koje nikad nismo došli. Oduzeli fabrike, napravili partijsku privredu koja može da funkcioniše u zemlji OZ, zadužili se do guše jer njihova privreda nije mogla da hrani ni "radničku klasu", ni kilavu vojsku ni svoju partijsku birokratiju... al su se makar ovajdili za vile i stanove "klasnog neprijatelja".


A ako već toliko morziš svoj narod, potrudi se bar malo da to sakriješ, jer će te i stranci zbog toga prezirati.
Poslednja izmena od relja u Uto Sep 23, 2008 9:21 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Sre Sep 24, 2008 12:07 am

Relja, take it easy.. ;) Ako hoćeš ozbiljnu raspravu na tu temu, ovo nije mesto, a ni vreme.

Što se tiče mržnje/ljubavi...
Ja previše volim ljude, da ne bih mrzeo narode.
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Sre Sep 24, 2008 7:14 pm

Darko Ćirić, Biljana Stanić, Vladimir Tomić, Vreme ulice, Politika na javnim prostorima Beograda u XX veku, Muzej grada Beograd, Beograd 2008, str. 465
Istorijski brevijar Beograda XX veka
Jedan buran vek, kakav je bio dvadeseti u srpskoj prestonici, sintetizovano je predstavljen tekstom i slikom u obimnoj publikaciji u izdanju Muzeja grada Beograda. Ona se sastoji iz tri velika poglavlja: Beograd u XX veku između Srbije i Jugoslavije (Vladimir Tomić), Vreme ulice – politika na javnim prostorima Beograda (Darko Ćirić) i Hronologija događaja na javnim prostorima Beograda u XX veku (Vladimir Tomić, Darko Ćirić, Biljana Stanić).
Sva tri su bogato ilustrovana fotografijama dosad uglavnom nepoznatim ili malo poznatim našoj javnosti koje tekstu daju ne samo snagu dokumentarnosti nego i receptivnu upečatljivost, pa tako na idealan način sa tekstom čine nerazdeljivo jedinstvo. Ova knjiga nam, pored ostalog, belodano svedoči da su se ključni i prelomni događaji iz političkog i društvenog života u Beogradu tokom celog XX veka zapravo odvijali na ulici.
U prvom poglavlju, autor Vladimir Tomić daje sažet istorijski prikaz istorije XX veka pišući o najznačajnijim zbivanjima u Kraljevini Srbiji, u obe Jugoslavije, monarhističke i socijalističke, i u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno Miloševićevoj tvorevini koju je on iz taštine nazvao »Jugoslavijom«. U drugom (autor Darko Ćirić) susrećemo se sa najznamenitijim zbivanjima na ulicama Beograda od 1900. do 2000. godine. To su uglavnom najrazličitije vrste protesta građana protiv nekih odluka vlasti ili, pak, demonstracije podrške vlasti u sudbonosnim pitanjima za opstanak nacije i države, ali i drugi značajniji politički, društveni i kulturni događaji u prestonom gradu.
Tako se u ovoj dragocenoj knjizi nalaze, da pomenemo samo one najvažnije, fotografije svadbene povorke na beogradskim ulicama i kod Saborne crkve prilikom venčanja kralja Aleksandra i kraljice Drage (1900), slike okupljenog naroda i vojske ispred zgrade Dvora jutro po ubistvu ovog kraljevskog para u tzv. majskom prevratu 1903, doček kneza Petra Karađorđevića na glavnoj železničkoj stanici (5. juna 1903), koji je došao iz Švajcarske da preuzme srpski presto, potom slike sa njegovog krunisanja u Sabornoj crkvi naredne, 1904. godine, velike narodne demonstracije na Pozorišnom trgu (danas Trg Republike) povodom aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske (1908), demonstracije na istom trgu povodom austrougarskog ultimatuma Srbiji (1914), ulazak srpske vojske u oslobođeni Beograd (1. novembra 1918), venčanje kralja Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze Mariore (Marije) 1922, demonstracije beogradskih radnika i obračun sa kraljevskom žandarmerijom, poseta Hermana Geringa (1934), načelnika generalštaba SAD generala Mak Artura (1936), »Krvava litija« 1937, puč od 27. marta 1941, mnogobrojne fotografije iz epohe okupiranog Beograda pod Nedićevom kvislinškom vladavinom (1941–1944), ulazak sovjetskih i partizanskih jedinica u oslobođeni Beograd (20. oktobra 1944), veliki govor maršala Tita sa balkona Narodnog pozorišta (1. maja 1945), demonstracije pred američkom ambasadom povodom tršćanske krize 1953. godine (»Ne damo Trst« i »Trst je naš«), rušilački neredi u Beogradu koji su nenadano izbili tokom demonstracija ispred belgijske ambasade povodom mučkog ubistva Patrisa Lumumbe (1961), studentski protest (1968), partijski kongresi SKJ, dočeci štafeta, parade povodom Prvog maja, veličanstven doček koji su građani Beograda priredili predsedniku Titu prilikom njegovog povratka iz Havane gde je poslednji put prisustvovao skupu nesvrstanih zemalja (1979), Titova smrt i sahrana (1980), dolazak Miloševića na vlast i okupljanja građana u znak podrške novom srbijanskom lideru (tzv. događanje naroda), zatim slede fotografije građana Novog Beograda koji mahanjem i cvećem pozdravljaju odlazak jedinica JNA i srpskih dobrovoljaca da »oslobode« Vukovar (septembra 1991), protesti protiv rata u Hrvatskoj i Bosni malobrojnih nevladinih i mirovnih organizacija (Crni flor 1992, Mirna Bosna – Normalna Srbija, 1993), NATO intervencija 1999, Peti oktobar 2000. itd.
Treći odeljak (delo sve troje autora) zapravo je sažeta i vrlo informativna hronologija tih zbivanja takođe ilustrovana sjajnim fotografijama, data vrlo pregledno, po svakoj godini od 1900, zaključno sa 2000. godinom.
Ova publikacija, kao neka vrsta istorijskog brevijara, svojim kratkim tekstovima obogaćenim vrednim fotografijama, svojom uverljivošću i faktografskom preciznošću poslužiće, van svake sumnje, brojnim istraživačima XX stoleća, kao neka vrsta naučnog orijentira, odnosno predstavljaće nezaobilazni okvir unutar kojeg će moći da postave vertikalu svojih istraživanja.
Stoga treba odati puno priznanje autorima ali i Muzeju grada Beograda jer su našoj stručnoj ali i laičkoj javnosti darovali ono čega kod nas dosad nije bilo, a trebalo je da bude.
Zlatoje Martinov

Izvor: Republika
Link: http://www.republika.co.yu/436-437/29.html
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Sre Sep 24, 2008 7:44 pm

Da, knjiga je zaista vrlo interesantna i kao sto i pise bogato je ilustrovana fotografijama iz epohe. Steta je samo sto ne obuhvata i prvu deceniju ovoga veka jer bi svasta jos tu moglo da se nadje. Moze se nabaviti vrlo jeftino u Muzeju grada Beograda kao i svim muzejima koji su u okviru ovog Muzeja - 1500 dinara. Inace, ova knjiga je svojevrsni katalog multimedijalne izlozbe koja moze da se pogleda u konaku knjeginje LJubice (mislim da jos uvek traje postavka).
Poslednja izmena od Goldstein u Sre Sep 24, 2008 7:45 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Sre Sep 24, 2008 8:55 pm

Goldsetin, uzeo si knjigu? :) Aj, leba ti skeniraj nesto sto je zanimljivo, i neku fotografiju koja je manje poznata. Fala. :)
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Sre Sep 24, 2008 9:10 pm

Aha. Ok, postavicu ovih dana nesto. Ima stvarno zanimljivih i malo poznatih fotografija. :)
Poslednja izmena od Goldstein u Sre Sep 24, 2008 9:11 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Sre Sep 24, 2008 10:53 pm

JEEEEEEEE!!!!!!! :D
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Čet Sep 25, 2008 7:11 pm

Evo, kao sto sam i obecao. Skenirao sam neke fotografije i sad cu ih postaviti, a bice ih jos.... Izvinjavam se na slabijem kvalitetu skeniranih fotki, kriv je skener.

Da krenem:

Ovo je naslovna strana knjige na kojoj se nalazi fotografija Terazija pred sam pocetak II sv.rata:
http://img219.imageshack.us/my.php?image=scantk7.jpg

Krunisanje kralja Petra I, septembar 1904. godine, pocetak ulice Kneza Mihaila. Na mestu imanja "NJujork" danas je zgrada u kojoj je skoro otvorena parfimerija, mislim Jugoeksportova zgrada, mozda gresim:
http://img227.imageshack.us/my.php?image=scan0001su8.jpg

Svecanost na Terazijama povodom odlikovanja Beograda Viteskim krstom Legije casti. Ovo najvise francusko vojno odlikovanje svecano je 30. januara 1921. urucio general Franse D'Epere:
http://img219.imageshack.us/my.php?image=scan0002gg1.jpg

Vasar Materinskog udruzenja na Vracaru, septembar 1932:
http://img219.imageshack.us/my.php?image=scan0003mw4.jpg

Prostorije Nemackog turistickog biroa na Pozorisnom trgu, 27. mart 1941. Deo ove zgrade zakupilo je nemacko trgovinsko predstavnistvo koje je, ustvari, predstavljalo nemacki spijunski punkt. Zahvaljujuci izvestajima koji su slati sa tog mesta, Nemacka je imala sve podatke o nasoj vojsci, rasporedu jedinica i sastavu. Nnogi Beogradjani znali su cime se bavi ovo trgovinsko predstavnistvo, ali vlada i generalstab nisu ni pokusali da ga ometu. Zato se gnev gradjana u vreme demonstracija 27. marta srucio i na palatu "Riunione". Kasno, nemacki spijuni spakovali su kofere i otisli pre toga:
http://img99.imageshack.us/my.php?image=scan0004xq7.jpg

Parada ispred zgrade Skupstine, 9.maj 1947. godine:
http://img216.imageshack.us/my.php?image=scan0005pe7.jpg

Prvomajska povorka ispred tribine na kojoj su Tito i Aleksandar Rankovic, 1961:
http://img99.imageshack.us/my.php?image=scan0006rs0.jpg

Beogradska tvrdjava iz vazduha, 1928:
http://img99.imageshack.us/my.php?image=scan0007nu2.jpg

Jos jedna fotka krunisanja kralja Petra I:
http://img205.imageshack.us/my.php?image=scan0008lk5.jpg

Grupa Jevreja-cionista na proputovanju kroz Beograd, 1931. godina ispred danasnje zgrade PGP-a:
http://img99.imageshack.us/my.php?image=scan0009tb8.jpg

Manifestacije ispred Tehnickog fakulteta, 1945:
http://img216.imageshack.us/my.php?image=scan0010bx1.jpg

Defile beogradske skolske omladine, pocetak ulice Kneza Mihaila, izmedju dva rata:
http://img216.imageshack.us/my.php?image=scan0011pi7.jpg

Sportisti u prvomajskoj povorci na Terazijama, 1947:
http://img225.imageshack.us/my.php?image=scan0012mu7.jpg

Docek jedinica Prve armije iz balkanskih ratova, 1913:
http://img218.imageshack.us/my.php?image=scan0013ye1.jpg

Cetnici u defileu Hartvigovom ulicom, danas Beogradska:
http://img225.imageshack.us/my.php?image=scan0014ai9.jpg
ivana-bg
Higher intermediate
Postovi: 574
Pridružio se: Čet Mar 20, 2008 3:37 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod ivana-bg » Pet Sep 26, 2008 12:01 am

:kk:
Михаило
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1353
Pridružio se: Pon Apr 23, 2007 1:53 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 813
Pohvalio: 1144

Postod Михаило » Pet Sep 26, 2008 12:23 am

Koliko su lepi ovi kandelaberi za tramvajsku mrežu, a ne ko ovo danas...
Slika
Eto kako može da izgleda lepo i bez treće šine :)
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Pet Sep 26, 2008 5:56 am

Odlične fotografije! Hvala!

Ovo ej mnogo dobro, jer to je ono o čemu Dubravka Stojanović piše, da su kafane u Beogradu imale imena raznih svetskih prestonica, gradova, itd, dok su imena ulica bila apsolutno lokalno orijentisana.
Slika


Slika
Dakle, bio sam ubeđen da je zgrada na ćošku, Muzej istorije Jugoslavije, bila izgrađena pre rata!
Poslednja izmena od Ambassador u Pet Sep 26, 2008 5:56 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12260
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5953
Pohvalio: 1821

Postod relja » Pet Sep 26, 2008 7:07 am

Maj 1941


Slika
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
bigvlada
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2637
Pridružio se: Pet Jun 29, 2007 7:58 am
Lokacija: Beograd - blokovi
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod bigvlada » Pet Sep 26, 2008 7:37 am

Postoji još jedan Beograd

Autor: Bojan Cvejić

Glavni grad Srbije nije jedini koji nosi naziv Beograd, većse isto ime pominje u vasioni i za još jednu pojavu.

Naime, rečje o asteroidu ili maloj planeti otkrivenoj pre tačno 70 godina, koja se, takođe, naziva Beograd. Ovu malu planetu otkrio je još 1938. godine srpski astronom Milan B. Protići nazvao ju je po svom rodnom gradu. Asteroid Beograd nalazi se u osnovnom asteroidnom pojasu Sunčevog sistema, između orbita dve velike planete - Marsa i Jupitera.

- Snimajući druge poznate male planete Protić je zapravo otkrio ovu 1936. godine i njoj je privremeno dat naziv 1936TB. Pronalazak ovog asteroida predstavlja i prvo otkriće iz Astronomske opservatorije u Beogradu, a naziv Beograd dobija dve godine kasnije. Ovakva otkrića u to vreme nisu bila česta, za razliku od danas kada se za jedan dan otkrije oko stotinu ovakvih tela - objašnjava za naš list Vojislava Protić-Benišek, istraživaćsaradnik u Astronomskoj opservatoriji i ćerka pomenutog astronoma. Mala planeta nazvana po našoj prestonici ima prividnu veličinu 11, što znači da predstavlja relativno sjajniji objekat. U vreme kada je otkrivena, s obzirom na tadašnje tehnološke mogućnosti, bila je jedva vidljiva. Inače, prema rečima Protić-Benišek, golim okom vidljiva su tela prividne veličine do šest, dok sva ona sa većom veličinom od ove nismo u mogućnosti da uočimo. Ovaj asteroid nalazi se i u zvaničnom Katalogu malih planeta Minor planet centra u SAD, pod brojem 1517.

Milan B. Protić, međutim, otkrio je ukupno 35 malih planeta, od kojih je deset imenovano, kao i jednu kometu. Ostali asteroidi, isto tako, nose zanimljive nazive, kao što su Srbija, Jugoslavija, Zvezdara i Tesla. Takođe, postoje i male planete Vladimir nazvana po njegovom unuku, Simonida po kraljici Simonidi, ženi kralja Milutina, kao i Miškovićprema prvom direktoru Astronomske opservatorije u Beogradu Vojislavu Miškoviću. Jedna od retkih koje nose naziv nekog državnika je i mala planeta Tito, koju je Protić nazvao po Josipu Brozu. U čast ovog astronoma, naučnici iz Belgije nazvali su 2001. godine i jedan asteroid po njemu - Protić, a ovo ime usvojeno je drugi dan nakon njegove smrti.

Danas, jedan asteroid nosi naziv i Knežević, po sadašnjem direktoru Astronomske opservatorije Zoranu Kneževiću, a jedan je nazvan i imenom naše sagovornice - Vojislava.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/postoji_jos_jedan_beograd.39.html?news_id=140117

Dakle, Beograd 4 je par miliona kilometara daleko, u orbiti između Marsa i Jupitera. :D Osamnaesta opština ima sjajne mogućnosti za razvoj rudarstva, astronomskih nauka i turizma. :lol:

Grupici Vladimira sa foruma (me included) će biti posebno drago da ima svoj asteroid. :)
The world is not based on reality but on the perception of reality. The problem is that for most, illusion is the reality...
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Pet Sep 26, 2008 9:14 am

E kad pomene Dubravku Stojanovic, u toj knjizi ima jedna stvar koja mi neverovatno bode oci a to je ime Emilijana JoKsimovica. Ne znam je li to greska autorke (u sta sumnjam jer je dovoljno strucna da ne bi napravila takav lapsus) ili lektora. Pogresno prezime se javlja svaki put uz Emilijanovo ime, dakle nije stamparska greska.

Nego, da ja nastavim sa slikama:

Defile trupa Beogradskog garnizona povodom rodjendana kralja Petra I:
http://img219.imageshack.us/my.php?image=scan0015fo8.jpg

Grobovi u Nemanjinoj ulici, 1944. godina. Naime, poginuli borci Crvene armije i NOVJ su tokom borbi 1944. sahranjivani uglavnom tamo gde su i pali: u Nemanjinoj, Milosa Velikog, Kralja Aleksandra, Pozorisnom trgu... Do 1947. godine trajala su iskopavanja posmrtnih ostataka i njihov prenos do Novog groblja, cemu je pridavan prvorazredni propagandni znacaj:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0016di4.jpg

"Trscanska kriza", izazvana resenjem spornih teritorijalnih pitanja izmedju Italije i zapadnih republika jugoslovenske federacije, izvela je 1952. i 1953. godine na ulice Beograda stotine hiljada gnevnih gradjana koji su u visemesecnim protestima, uz povremene nasilne incidente prema diplomatskim, privrednim i kulturnim objektima SAD i Italije, trazili, po cenu rata ostvarenje prava nad citavom spornom teritorijom Istre, sa Trstom i zaledjem. (neodoljivo podseca na skorasnje dogadjaje). Elem, na slici je americka ambasada u ulici Kneza Milosa a vide se i tramvajske bastice. Iako je tramvaj za Topcider i Cukaricu ukinut posle rata, sine su ostale sve do 1973. godine kada je ulica rekonstruisana:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0017hf9.jpg

Manifestacije povodom Prvog maja, 1947. godina:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0018mx1.jpg

Proslava godisnjice oslobodjenja Beograda, oktobar 1945. Ovde se vide neke zgrade koje vise ne postoje. Druga zgrada sleva je zgrada u kojoj su, po pola, bili smesteni Okruzni sud i VII pukovska okruzna komanda u Beogradu. Zgrada je izgradjena 1900. godine po projektu Dragutina DJordjevica. Iza nje se vidi palata Privilegovane agrarne banke (danas muzej istorije Jugoslavije/Srbije, ne znam tacno), podignuta 1934. (dakle i jeste pre rata, samo sto se na onoj slici ona ne vidi jer nije uhvacena fotoaparatom). Radjena je po projektu Brace Krstica (Petra i Branka) i imala je 3 sprata. Posle rata, kada se u zgradu uselio CK KPJ, ukazala se potreba za podizanjem jos jednog sprata. Uspesno osmisljenu nadgradnju su na zgradi izvrsila takodje braca Krstici. Pored ove zgrade, u samom sredistu slike vidi se kuca J.Pandjele iz 1909. godine, delo arhitekte Matije Snajdera, a pored nje je (to se bolje vidi na slici u prethodnom postu) je jednospratnica auto salona "Omnia". Ove nabrojane zgrade, izuzev Agrarne banke, porusene su 1956. godine u okviru obimnih radova na rekonstrukciji urbanog jezgra Beograda, odnosno pri oblikovanju novog Trga Marksa i Engelsa:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0019in6.jpg

Spomenik knezu Miahailu, pre I sv. rata:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0020os4.jpg

Sahrana Stevana Sremca, 15. avgust 1907. godine:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0021fn0.jpg

Terazije i hotel "Moskva" 1920. godina. Pored hotela se vidi dosta ostecena u I sv. ratu kuca apotekara Mihaila Viktorovica, radjena po projektu M.Snajdera. Zgradu je vlasnik sanirao sledece godine i vracen joj je prvobitan izgled, ali je tokom II sv. opet nastradala. Danas je i dalje tu apoteka, a od cele zgrade ostalo je prizemlje.
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0023mv5.jpg

Ulica Kneza Mihaila, sredina 20ih godina:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0024qz1.jpg

Jedna vrlo zanimljiva slika Slavije i zavrsetka Ulice kralja Milana:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0025lo0.jpg

Gradjani posmatraju dejstva srpske artiljerije na Savi, 1914:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0026kx1.jpg

Kraljevski par (Marija i Aleksandar) u kocijama na Pozorisnom trgu:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0027pi7.jpg
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Pet Sep 26, 2008 12:43 pm

Agitacija pred opšte izbore 1926:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0028by0.jpg

Kozaci postrojeni u čast dočeka posmrtnih ostataka generala Vrangela na Vilsonovom trgu u Beogradu. Po sopstvenoj želji, general je sahranjen u Ruskoj crkvi na Tašmajdanu:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0029bi3.jpg

Stadion na kome je održan Sveslovenski sokolski slet 1930. godine:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0030kx8.jpg

Učesnici Sveslovenskog sokolskog sleta u defileu Ulicom Žorža Klemansoa:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0031yd3.jpg

Miting narodne odbrane na Pozorišnom trgu, 1933:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0032xj3.jpg
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0033fh6.jpg

Sahrana Viktora Krstića, potpredsednika Beogradske opštine, 24.9.1933:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0034mr7.jpg

Veliki manifestacioni miting JRZ na Pozorišnom trgu, 27.9.1936:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0035he3.jpg

Članovi Zemljoradničke stranke u Ulici zeleni venac:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0036tl6.jpg

Motiv sa Prvomajske parade, 1947:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0037xy0.jpg
shabanajzer
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 386
Pridružio se: Ned Jun 01, 2008 8:40 pm
Lokacija: Illyricum
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod shabanajzer » Pet Sep 26, 2008 1:00 pm

@ Ambassador:

muzej istorije i je bio izgradjen pre rata, to je bila 'privilegovana agrarna banka' (kao sto se vidi i gore na reljinoj slici 'maj 1941'). zgrade na ovoj slici su zapravo tamo gde je sad trg nikole pasica, tj. na ulici koja vodi sa terazija prema bulevaru (tu idu busevi 26 i 24, etc) - drugim recima ovo je slikano manje-vise sa mesta gde je sad ulaz u zgradu gde su gradske sluzbe. samo sto sam ja mislio da su te zgrade srusene u bombardovanju, a ispada da su tek kasnije, valjda istovremeno kad je gradjen dom sindikata (tj. krajem cetrdesetih valjda)

EDIT: zapravo sam tek sad video Goldsteinov post gore http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=33346#p33346 gde je to mnogo bolje objasnjeno... sorry zbog nepotrebnog zauzimanja prostora :)
Poslednja izmena od shabanajzer u Pet Sep 26, 2008 1:06 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
All the cities that have ever held dominion over the world, and that have been jewels of empires not their own, someday people will ask where they were.
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Pet Sep 26, 2008 3:29 pm

Vidi stvarno. Sad sam shvatio. Pa lepo, mnogo mi se više sviđa što su srušili te zgrade i Muz. ist. Jug, sa Domom sindikata stvarno mnogo dobro izgleda. :)
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Pet Sep 26, 2008 4:01 pm

Defile trupa i proslava Dana oktobarske revolucije na Slaviji, 1944:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0038qv6.jpg
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0039xd2.jpg

Akcija prikupljanja pomoći ranjenicima, proleće 1945:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0040xt4.jpg

Na velikom mitingu na Terazijama i Trgu republike, 100 000 Beograđana manifestuje povodom potpisivanja Ugovora o prijateljstvu i vojnoj saradnji sa Sovjetskim Savezom, 12. april 1945:
http://img215.imageshack.us/my.php?image=scan0041vs6.jpg

Radovi na uređenju Terazija, 1945:
http://img524.imageshack.us/my.php?image=scan0042gz4.jpg

Izgled Kulturnog centra SAD posle demonstracija zbog Tršćanske krize, 1952:
http://img524.imageshack.us/my.php?image=scan0043cq0.jpg

Tito u poseti Zemunu, 1971:
http://img524.imageshack.us/my.php?image=scan0044zl8.jpg

Josip Broz Tito na otvaranju Mostarske petlje, 4. decembar 1970:
http://img524.imageshack.us/my.php?image=scan0045cv0.jpg

Josip Broz i Nikita Hruščov u Brankovoj ulici:
http://img524.imageshack.us/my.php?image=scan0047zr3.jpg

Predizborni plakati u Bulevaru revolucije:
http://img227.imageshack.us/my.php?image=copy2ofscan0046pb8.jpg

Predizborni plakati u Kneza Mihaila:
http://img524.imageshack.us/my.php?image=scan0046fi4.jpg
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sub Okt 04, 2008 1:44 am

Jubilej Radio Beograda
Već 84 godine
Autor: M.Graf | Foto:A.Isaković | 02.10.2008. - 09:54

Radio Beograd, jedna od najstarijih medijskih kuća u Evropi, obeležio je juče 84 godine postojanja. Istog dana zvanično je počeo da radi i Radio Beč, a radio stanice u Rusiji, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji otvorene su nešto kasnije.

Prva radio stanica oglasila se iz Beograda 1.oktobra 1924. Prva emisija Radio Beograda bila je prenos koncerta u izvođenju članova Beogradske opere. Radiotelegrafska stanica koja je još 1915. godine u Nišu održavala vezu između srpske vlade i Vrhovne komande, prebačena je u posebno izgrađenu zgradu u Rakovici, gde je postavljen i predajnik. Program je najpre emitovam svega tri puta nedeljno, ali mogao da se čuje u čitavoj Jugoslaviji, a noću čak i inostranstvu. Tek od marta 1929. godine Radio Beograd započinje redovno emitovanje programa iz zgrade u Knez Mihailovoj ulici (preko puta SANU) i Kraljevina Jugoslavija 1932. godine, uz obavezu prijavljivanja radio-prijemnika, uvodi radio-pretplatu.

U vreme Drugog svetskog rata emitovanje radioprograma u Beogradu preuzela je nemačka radio stanica, a nastavak sadašnjeg Radio Beograda je usledio posle oslobođenja, 10. novembra 1944.

Radio Beograd sada posluje u okviru Radio-televizije Srbije i emituje četiri programa: Prvi, Drugi, Treći i Beograd 202.
- Proces modernizacije je poodmakao i Radio Beograd će za tri godine opet biti u rangu vodećih evropskih radio stanicama. Zahvaljujući obimnijim tehnološkim investicijama, koje su sprovedene poslednjih nekoliko godina, digitalizovano je nekoliko studija, a počela je i digitalizacija arhiva, u kojima je deponovano naše nacionalno kulturno blago - rekao je Slobodan Divjak, direktor Radio Beograda, najavljujući veliku feštu za naredni jubilej.

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=59246
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sub Okt 04, 2008 2:02 am

Beograd koji malo poznajemo: Zgrada Srpskog lekarskog društva
Prva varoška bolnica

Autor: B. Cvejić

Slika
Prva bolnica u gradu podignuta je 1868. godine na mestu na kom se, za vreme austrijske opsade Beograda početkom 18. veka, nalazio šator za lečenje ranjenika.

Reč je o zgradi koja se nalazi u današnjoj ulici Džordža Vašingtona. Sredstva za izgradnju prikupljena su putem dobrotvornog bala sa lutrijom, koji je održan 1865. godine u hotelu „Srpska kruna“. Ovaj bal priredio je Odbor beogradskih žena na čelu sa kneginjom Julijom, a mnogobrojni gosti priložili su tom prilikom vredne darove. Među darovima bili su zlatni predmeti, nakit, odevni predmeti, slika ruskog cara Nikolaja I, knjiga „Robinson Kruso“, štampana u Budimu, dok su „obični“ ljudi slali suve šljive, duvan, sablje, pa čak i ručno izrađen kavez za ptice.

Plac za izgradnju bolnice poklonio je opštini knez Mihailo, a jedan deo zemljišta pridodao je i trgovac Ilija Kolarac. Projektant zgrade je, prema rečima kustosa Muzeja srpske medicine dr Budimira Pavlovića, nemački arhitekt Jan Nevole, a u određenim izvorima kao mogući projektanti pominju se još i Jovan Frencl i Kosta Šreplović. U vreme kada je sagrađena, bolnica se nalazila na periferiji grada, bez ulice i bez broja. Prvi pacijenti primljeni su 1881. godine, a u sastavu bolnice tada su se nalazili unutrašnje i hirurško odeljenje, kao i laboratorija. Prvi upravnik bio je dr Jovan Valenta, dok je nakon njega na tom mestu bio dr Laza K. Lazarevć. Lazarevićje inače otkupio susednu zgradu u kojoj je otvoreno Odeljenje za lečenje staraca, koje predstavlja prvu gerijatriju na svetu. U obrazloženju vlastima za otvaranje gerijatrije naveo je da „starost nije ni zdravlje ni bolest“ i „da ih je potrebno odvojiti od ostalih“.

U dvorištu iza zgrade, kako priča Pavlović, nalazila se nekada i bolnička kapela koja je srušena u relativno skorijoj istoriji. Nakon Prvog svetskog rata, u dvorištu su bile privremeno smeštene i barake koje su bile u službi dečije poliklinike i školskog dispanzera. U zgradu prve bolnice dvadesetih godina 20. veka uselilo se očno i ušno odeljenje ili, kako se često navodi u literaturi, Očna klinika. Takođe, spominje se i da je bolnica krajem dvadesetih i tridesetih godina 20. veka služila kao zatvor. Tokom Drugog svetskog rata, u suterenu zgrade smešteno je bilo i bolničko odeljenje zatvora, gde je ležao i narodni heroj Aleksandar Ranković.

Zanimljivost u vezi sa ovom zgradom svakako su i podzemni tuneli koji su povezani sa Rimskim bunarom sa jedne strane i Višnjičkom banjom sa druge. Smatra se da se na neutvrđenoj dubini nalazilo i jezerce pijaće vode, koju je bolnica koristila za svoje potrebe. Inače, dr Pavlovićobjašnjava da su ovi hodnici pod zemljom predstavljali vezu sa bolnicom, kao da su se njima prenosili ranjenici. Zgrada prve bolnice danas je i zaštićeni spomenik kulture.

U ovoj zgradi trenutno se nalazi sedište Srpskog lekarskog društva, Muzej srpske medicine, a privremeno je na ovom mestu i služba medicine rada Doma zdravlja Stari grad.

Muzej srpske medicine

Muzej srpske medicine osnovan je kada i Srpsko lekarsko društvo, oko 1870. godine. U muzeju postoje slike svih starih lekara, kao i uspomene na njihove doprinose u medicini. Među njima čuva se i uspomena na dr Jovana Čokora iz Sremskih Karlovaca koji je demantovao učenje dr Koha, otkrivača bacila tuberkuloze. Naime, Čokora je tvrdio da čovek ne treba da se plaši bovinog tipa bacila. Posebna zbirka u muzeju posvećena je razvoju srpskog vojnog saniteta, a jedna zbirka je i o stranim medicinskim misijama koje su 1915. godine došle kao pomoćSrbiji. Posebno značajna je i zbirka knjiga koje su u 19. veku srpski studenti medicine doneli sa svojih studija. U muzeju se čuvaju i prvi rendgen aparati, prva stomatološka ordinacija, kao i prva zubna proteza iz srednjovekovne Srbije. Takođe, ovde su smešteni i predmeti i dokumenti o Prvom kongresu srpskih lekara, održanom u Beogradu 1904. godine.

извор Данас
линк http://www.danas.co.rs/vesti/srbija/beograd/prva_varoska_bolnica.39.html?news_id=141458
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sre Okt 08, 2008 6:21 pm

Делијска чесма
Давно срушена, па осамдесетих година прошлога века враћена, нешто даља и нешто мало мања, али, битна је воља
Slika
Просецањем и уређењем Кнез-Михаилове улице Делијска чесма, која је раније ста- јала на углу велике баште кнеза Алексан- дра Карађорђевића, померањем ивичњака нашла се на средини улице. Башта која се простирала левом страном све до Краља Петра улице узмакла је пред редом ку- ћа са дућанима. Име дугује постаји турског полицијског одреда (делије на турском) у данашњој Делијској улици.

Једна од најлепших кућа (на слици, лево) припадала је богаташу Јовану Панђели. У згради преко пута (на слици, десно) налазио се хотел "Русија". Подигнут је, верује се, 1875, три године пошто је Панђел завршио своју кућу. Власник хотела "Русија" био је Радован Барловац, син кнез-Милошевог домоуправитеља Михајла Барловца. Обе зг- раде, и Панђелова и Барловчева, заузимале су углове улица Кнез-Михаилове и Вука Караџића. Хотел "Русија" је издаван под закуп. Први закупац био је неки Јамандија, пореклом Грк. Београђани су га волели и ређе употребљавали назив хотела а чешће се међусобно позивали "на мезе код Јамандије". Хотел је имао јевтину кухињу и ту се хранила "сва сиротиња универзитетска".

После Првог светског рата зграда је постала власништво Београдске трговачке банке која је затворила хотел и собе претворила у канцеларије. Здање и данас постоји, али са дограђеним трећим и четвртим спратом и нешто измењеном фасадом.

Драган Перић

извор Београд је лепа варош
линк http://www.bg-setac.com/
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sub Okt 11, 2008 7:08 pm

Radio Beograd u nekadašnjem hotelu
11/10/2008 00:30 |
Na sadašnjem mestu Radio Beograda nekada je bila kafana „Kod dva bela goluba“
Slika

Beograd kakav malo poznajemo: Zgrada Zanatskog doma
Autor: B. Cvejić

Na uglu ulica Hilandarske i Svetogorske smeštena je zgrada poznata kao Zanatski dom, a u kojoj se danas nalazi Radio Beograd.

Ovo zdanje podignuto je na bivšem imanju Jovana Kujundžića, na kom je on svojevremeno držao kafanu „Kod dva bela goluba“. Zgrada u kojoj je radila ova kafana sagrađena je još davne 1841. godine, a srušena je nakon usvajanja projekta izgradnje Zanatskog doma. U znak sećanja na nju Svetogorska ulica dugo je nosila naziv Dva bela goluba.

Godine 1911. Udruženje zanatlija osnovalo je Fond Zanatskog doma, a većnaredne godine kupljen je i plac za izgradnju doma. Cilj je bio da se podigne zgrada u kojoj bi se našle sve do tada stvorene zanatske ustanove. Međutim, realizaciju projekta onemogućio je početak Prvog svetskog rata. Prvobitno, usvojen je bio projekat arhitekte Danila Vladisavljevića. Ipak, Zanatski dom izgrađen je po idejnom rešenju arhitekte Bogdana Nestorovića, koji je 1931. godine na konkursu osvojio prvu nagradu. Gradnja Zanatskog doma u stilu modernizma bila je završena već1933. godine.

Po želji porodice Kujundžić, koja je prodala plac za izgradnju ovog doma, na fasadi zgrade nalazi se figura dva bela goluba. Naime, vajar Lukaček izradio je na fasadi skulpturu „Kovač“, gde je pored nakovnja smestio i dva bela goluba, a ova kompozicija može se uočiti i danas iznad glavnog ulaza u objekt. U Zanatskom domu, kada je otvoren za javnost, postojala je kafana, zatim restorani, kancelarije, bioskop „Avala“, kao i hotelske prostorije. Na ovom mestu bile su i samačke sobe stalnih stanara, među kojima su bili glumac Pavle Bogatinčević, pesnik Raka Drainac i poznavalac slikarstva Rajko Slijepčević. Kako se priča, Slijepčevićje u svojoj sobi često priređivao i izložbe slika i skulptura. Takođe, u ovoj zgradi, kako se može pronaći u literaturi, bila je osnovana i prva menza.

Zgradu Zanatskog doma od 1947. godine na korišćenje dobija Radio Beograd. Zgrada i unutrašnji prostor tom prilikom adaptirani su za potrebe jedne radio stanice. Prostorije restorana u prizemlju pretvorene su u muzički i dramski studio, a u nekadašnje hotelske sobe i kancelarije smešta se redakcija. Kasnije je opremljen i poseban studio iz koga su se emitovale određene emisije. Zanimljivost u vezi sa dešavanjima u ovoj zgradi izneo je u svojoj memoarskoj građi novinar Momčilo Simić, jedan od prvih urednika Radio Beograda. On je, naime, naveo da je u zgradi, dok je služila kao hotel, generalni sekretar Komunistički partije Josip Broz Tito ilegalno održavao poverljive sastanke.

Radio Beograd u ovoj zgradi, koja je i spomenik kulture, funkcioniše i danas nakon više od 60 godina. Inače, Radio Beograd počeo je sa redovnim emitovanjem programa još 1924. godine, tada kao tek deveta radio stanica u Evropi. Program je u početku bio emitovan utorkom, četvrtkom i subotom, da bi kasnije to bilo svakodnevno. Studio se u to vreme nalazio u zgradi banke preko puta palate današnje Srpske akademije nauka i umetnosti u Knez Mihailovoj ulici, dok se predajnik nalazio u Rakovici.

извор Данас
линк http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/radio_beograd_u_nekadasnjem_hotelu.39.html?news_id=142221
Homer Jay
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7253
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 5:06 pm
Lokacija: Boleč
Kontakt:
Pohvaljen: 3497
Pohvalio: 3473

Postod Homer Jay » Uto Okt 21, 2008 3:53 pm

Sa danom zakasnjenja, svim forumasima cestitam Dan oslobodjenja Beograda - 20. oktobar!

Smrt fasizmu, sloboda narodu! Bilo, ne ponovilo se.
"You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one..."
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Uto Okt 21, 2008 7:46 pm

[color=grey:e91f6e904b]Vidi, jbte, prošao 20. oktobar, a ja skroz zaboravio mami da čestitam rođendan. :|[/color:e91f6e904b]

[center]
[color=maroon:e91f6e904b]Smrt fašizmu - sloboda narodu![/color:e91f6e904b]

Slika[/center]


(Inače, jedno od lepših mesta u Beogradu, šteta što je onako oronulo.. :()
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta