Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sub Dec 06, 2008 8:21 pm

Pola veka od smrti Slobodana Jovanovića
Povodom pedeset godina od smrti akademika Slobodana Jovanovića u služen je parastos u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu.
Slika

Odbor za obeležavanje pedesetogodišnjice smrti akademika Slobodana Jovanovića saopštio je da će u podne u Vaznesenskoj crkvi biti služen parastos.

Slobodan Jovanović umro je 12. decembra 1958. godine u Londonu i Odbor je prethodnih meseci apelovao da se pola veka od smrti obeleži u organizaciji države "na dostojan način".

Odbor je pozvao državne organe da organizuju da se posmrti ostaci Jovanovića prenesu u Srbiju i da se sahrani u aleji zaslužnih uz državnicke počasti.

Upućen je poziv i da se izdaju Jovanovićeva sabrana dela i da se trg ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nazove po Jovanoviću, nekadašnjem profesoru na tom fakutletu i jednom od vodećih srpskih intelektualaca.

Pravnik, istoričar, književnik

Slobodan Jovanović rođen je 1869, bio je pravnik, istoričar, književnik, rektor Beogradskog univerziteta.

Bio je i profesor Pravnog fakulteta i predsednik Srpske kraljevske akademije. Učestvovao je na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine.

U kraljevsku vladu ušao je 27. marta 1941. kao nestranačka ličnost. Bio je potpredsednik, a jedno vreme i predsednik, vlade u izbeglištvu.

Od 1941. godine do kraja života, 1958, živeo je u Londonu.

Njegove knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine.

Rehabilitovan je 26. oktobra prošle godine odlukom Okružnog suda u Beogradu čime je ništavom proglašena presuda Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946. godine.

Tom presudom on je bio osuđen na 20 godina zatvora sa prinudnim radom, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava na 10 godina, konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva.

извор РТС
линк http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/31654/Pola+veka+od+smrti+Slobodana+Jovanovi%C4%87a.html
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Ned Dec 14, 2008 6:22 pm

Sto godina prvog bioskopa
14. Decembar 2008 | 10: 53
Izvor : Beogradski mediji
Prvi stalni bioskop u Srbiji počeo je da radi pre tačno jednog veka, 13. decembra 1908. godine, na mestu sadašnjeg Bezistana u centru Beograda.
Slika
Precizan datum početka rada prvog stalnog bioskopa u Srbiji nije poznat, ali prema podacima istoričarke filma Bose Slijepčević, bio je to 13. decembar 2008. godine.

Bioskop se zvao "Grand" i radio je u hotelu "Pariz" vlasnika Svetozara Botorića, koji je nešto kasnije postao i prvi srpski producent.

Beograđani su prvi put mogli da vide pokretne slike samo pola godine nakon što je u Parizu održana svetska premijera novog čuda tehnike.

Kinematograf braće Limijer gostovao je u kafani "Zlatan krst" na Terazijama 6. juna 1896. godine. Bila je to i prva projekcija na Balkanu, a taj datum obeležava se kao Dan Jugoslovenske kinoteke.

Nastupio je period putujućih bioskopa kada su se projekcije organizovale pod šatrama na nekoliko dana ili meseci, u zavisnosti od interesovanja publike.

Prema podacima koje navodi upravnik Arhiva kinoteke Aleksandar Erdeljanović, u Beogradu su filmove prikazivali Edisonov vitaskop, Prvi srpski kinematograf (krajem 1900. godine), Lifka bioskop, Kinematograf Franca Prohaske, Mađarsko naučno pozorište Uranija, Nartenov bioskop, Rojal bioskop Bore Jelkića, Bahmajerov Grand elektro bioskop.

Hotel "Pariz" bio je moderan i otmen po standardima s početka 20. veka, imao je parno grejanje, električno osvetljenje, ventilaciju i telefon.

Kafana u parteru hotela pretvorena je u bioskop, a tokom projekcije posluživala se hrana i piće. Prostorija je bila duga, pa je platno postavljeno po sredini, a publika je sedela sa obe strane za 120 stolova.

извор Студио Б
линк http://www.studio-b.rs/info/vest.php?id=32679
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Ned Feb 15, 2009 10:57 pm

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ
Палата Реунион
Део зграде закупило је немачко трговин­ско представништво које је представља­ло немачки шпијунски пункт
Slika
Палата Реунион у којој се данас налази по­­знато дечије позориште Бошко Буха гр­а­ђена је од 1929. до 1931. године новцем и за потребе Јадранског осигуравајућег друштва из Трста које је сличну зграду већ по­дигло у Мадриду. Вредност радова износила је 12 милиона динара. Пројект је урађен у Италији, али га је, вероватно због наших прописа, потписао архитекта Иван Белић. Део зграде закупило је немачко трговинско представништво које је, у ствари, пред­стављало немачки шпијунски пункт.

Захваљујући извештајима који су слати са тог места, Немачка је имала малтене све податке о нашој војсци, распореду јединица и саставу. Многи Београђани знали су чи­ме се бави ово трговинско представништво, али влада и генерал-штаб нису ни по­кушали да га омету. Зато се гнев грађана у време демонстрација 27. марта 1941. сру­чио и на палату "Реунион". Али касно, немачки шпијуни спаковали су кофере и оти­шли пре тога.

Драган Перић

извор Београд је лепа варош
линк http://www.bg-setac.com/01_novibroj/menu/zzz_001a.html

ОСТАВИЛИ СУ ТРАГ: Глигорије Возаревић
Крст
Први крст на будућем Црвеном крсту по­дигао је, о свом трошку, Глигорије Воза­ре­вић, познати књижар и један од нај­ве­ћих српских просветитеља
Slika
Престижни београдски крај, познат као Цр­вени крст, био је, све до Првог светског рата, велико кукурузиште, а делимично, на јужној страни, и богат пашњак, на који су млекари, уз одређену надокнаду варошкој управи, изгонили стоку на испашу.

Већ средином деветнаестог века у куку­ру­зишту је стајао високи дрвени крст, у под­ножју снажно ојачан с три трупца.
Почетком двадесетог века, када су напра­вљени и усвојени планови урбанизације пу­стара изнад Славије, општинска власт је дрвени крст, озбиљно начет зубом време­на, заменила крстом од скупог црвеног мермера, и по њему је, убрзо, цео крај добио назив.

Први крст на будућем Црвеном крсту подигао је, о свом трошку, Глигорије Возаревић, познати књижар и један од највећих српских просветитеља.
Његова лепо уређена и богата књижара и читаоници, "благодет за умне и дангуба за неумне", како се говорило, налазила се у близини Саборне цркве, у једном од тада најпрометнијих делова центра града.
Ту је отворена и прва апотека, ту се продавала најквалитетнија свила, ту је имао сво­ју продавницу чувени бакалин Хаџи Димитрије Роша, ту су становали богати трговци, а ту је радило и неколико отмених кафана с белим столњацима, карафиндлима на столовима и писаним јеловницима и винским картама, за оно време необичних и по изгледу, и по опхођењу конобара, и по европским гастрономским понудама.
У једној од скрајнутих уличица, негде на углу потоње Спасићеве и Цара Лазара, тре­перили су црвени фењери више скупих јавних кућа за пробрану клијентелу, с парис­ким ентеријерима и дамама углавном из иностранства.

У књижари и читаоници Глигорија Возаревића могле су се купити или прочитати књи­ге најпопуларнијих српских писаца Милована Видаковића "Велимир и Босиљка", "Весели двори Иве Загорца", "Усамљени јуноша", "Касија Царица" и "Српкиња у Енг­ле­ској" и Доситеја Обрадовића "Совјети здравог разума" и "Басне", али и "Геновева", "Хроми Даба", "Војвода Балтазар" и друга преведена дела.
Стални посетиоци књижаре и читаонице били су, уз младе школоване људе, и иму­ћни житељи Зерека, попут Анастаса Павловића, Николе Џанге, Моше Мевораха, Ни­коле Ки­кија, браће Шонда и осталих пионира српског грађанског друштва.

Схвативши да и у унутрашњости земље има заинтересованих за читање, Глигорије Возаревић је оформио и прву аквизитерску службу, коју је успешно водио неки "слепи Ђура", говорећи да књига мора да иде у народ и тамо где једва стижу воловска кола, како би се Србија што брже "воздигла" и духовно, а не само економски.

Средином четрдесетих година деветнаестог века у Београду је, управо на таласу сна­жног просветитељства, почело интензивно трагање за тачним местом на коме су спа­љене мошти Светог Саве, уз нескривене жеље да се оно, иако су Србијом још вла­дали Турци, достојно и видно обележи.
Основни и поуздан податак, да је Синан-паша издао наредбу да се Свети Сава спа­ли на Врачару, није казивао много; а и допунски податак, да је Свети Сава спаљен на некој од врачарских узвишица, само је увећавао тајну.

Међу онима који су трагали за местом злочина Синан-паше био је и Глигорије Во­заревић, који је, захваљујући знатним новчаним улагањима и добрим везама "на стр­а­ни", прибавио обимну грађу о овом нечувеном чину одмазде над духовним насле­ђем једног народа, укључујући и преписе неких цариградских докумената.
Као могућа места спаљивања моштију Светог Саве најчешће су, уз половичну аргу­мента­цију и уобичајена груба оспоравања у свим српским спорењима, помињани Са­винац и старо ташмајданско гробље.

Најревноснији истраживач Глигорије Возаревић тврдио је, међутим, да је Свети Са­ва спаљен далеко од вароши, у кукурузишту и на пашњацима млекаџија, и управо тамо је, уз подршку Кнежеве канцеларије и прећутну сагласност турске админи­стра­ције, поставио дрвени крст, као споменик посвећен том догађају.
Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века мало ко од Београђана веровао је да су мошти Светог Саве спаљене баш код дрвеног крста, али је то обележје, пре­живевши неколико деценија у пустари, постало, само по себи, историјска вредност и поштовања достојна варошка знамен.

Замењујући натрули дрвени крст, општинска власт је новопостављено мермерно обе­лежје званично назвала "Возаровићев крст", у намери да се одужи Глигорију Во­за­ревићу за све што је чинио и учинио за Београд, али се тај назив одржао само не­ко­лико година.
Дајући "Возаревићевом крсту" ново име "Црвени крст", Београђани су, уочи Првог св­ет­ског рата, одредили и трајно име будућег атрактивног дела престонице.

Миленко Вучетић

извор Београд је лепа варош
линк http://www.bg-setac.com/
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Apr 21, 2009 2:33 pm

Тајне врачарских дворишта
Пре Другог светског рата Шуматовачка улица била је стециште комунистичких илегалаца, али и муштерија које су обилазиле оближњу јавну кућу. – Мир и тишина који су некад царовали Врачаром данас постоје само у малобројним староседелачким авлијама
Slika
Врачар је, према једној од бројних легенди, име добио негде у 17. веку, по врачарама које су се окупљале око рампе на улазу у београдску варош, код данашњег Дома народне скупштине. На том месту, где је почињао и престајао Београд, путници намерници неизоставно би набасали на читатељке судбине. Није познато да ли су гатаре предвиђале и бурне догађаје који, као усуд, никада нису заобилазили овај део града. Спаљивање моштију Светог Саве или Карађорђев јуриш на Београд збили су се на врачарском брду, оивиченом данас са три булевара.

Малобројни, времешни староседеоци, попут Љубице Радуловић-Софронић из Шуматовачке улице, памте поглавља из врачарске историје свакодневног живота. Педесетих година минулог столећа ова дама била је првотимка у „Радничком” и државна репрезентативка у кошарци.

– Ово је био спортски крај у коме је, на пример, дуго живео Рајко Митић. Тада смо често играли на „Ташу”, где су многи мушкарци долазили да виде чувену „Звездину” кошаркашицу Љубицу Оташевић, београдску Софију Лорен – сећа се Љубица.

У то доба, простор између кафана „Соколац” и „Стара Србија” био је кукурузиште на коме су ницале приземне кућице. Људи су се дружили „у ширину”, а не, као у савременим стамбеним блоковима, „у висину”.

Причајући о тајнама Шуматовачке улице, Љубица говори како је у броју 128 била база комуниста, који су пре Другог светског рата деловали у илегали. Са те адресе до данашњег Јужног булевара водио је скривени тунел у коме је била смештена штампарија, где су тајно штампани прогласи Марксових следбеника. У овом пролазу, кажу, Александар – Лека Ранковић крио се од нациста. Неколико бројева даље, пре рата била је јавна кућа. Шуматовачка 129, каже Љубица, прва је адреса на којој је, доселивши се из Херцеговине у Београд, живео Момо Капор. Ту је и чувена цртачка школа, расадник врсних сликара и илустратора.

Дух отуђења, чини се, није минуо ни Врачар. Љубица не крије да је тишти осионост нових кућевласника, који су почели да пристижу деведесетих година.

– Немам ништа против људи из унутрашњости. Али, ови овде су бахати. Подижу зградурине, немарно се паркирају, а никада се зими не лате лопате да очисте снег – истиче Љубица. Нико од новопридошлих, вели, није засадио ниједно дрво од када је дошао.

Ако је за утеху, Љубица и њен брат Милан поправљају просек. Иза њихове куће скрива се велелепни врт, негован поколењима. Мир и тишина који су некад царовали Врачаром, потиснути тандркањем четвороточкаша, као да су се преселили овде. „Руски кедар, магнолије, сребрне јелке, рузмарин, смиље и босиљак...”, не престаје Љубица да набраја шта све расте у авлији. У средишту је базенчић по коме плутају локвањи из Обедске баре, око кога трчкара Леси, шкотски овчар. Друштво му праве врапци и гугутке који свраћају на брчкање.

У суседном дворишту, адресираном на Церску, станари уживају под столетном крошњом крушке караманке. Пре неколико дана, воћка је процветала. На другом крају огромног плаца радници подижу приземну кућу са поткровљем. Житељи тврде да је објекат нелегалан. Показујући струјомере који су се, тврди Љиљана Вујасиновић, станарка и староседелац, накривили због радова, она се жали да јој, откад је градња почела, нестаје струја. На овом месту, каже она, налазила се кућица коју је власница срушила и почела да диже нову, иако јој је из општине „три пута наложено да врати све у пређашње стање”. Мајстори, пак, веле да је стара кућа била трошна и да јој је претило обрушавање.

Док се две стране споре у ове пролећне дане, намеће се питање да ли је далеко час када ће тајне врачарских дворишта сахранити темељи нових кућерина ојачаних челичним скелетима.

Д. Буквић

[објављено: 21/04/2009]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Tajne-vracharskih-dvorishta.sr.html
vrachar
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2660
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 5:59 pm
Lokacija: Interzone
Kontakt:
Pohvaljen: 8
Pohvalio: 0

Postod vrachar » Uto Apr 21, 2009 3:12 pm

Bilo nekad a sad se pripoveda :(

Vracar je bio simbol urbane rezidencijalne zone koja je svojom autenticoscu cuvala duh Beograda. A onda smo dobili investitore, djetice u dzipovima, komatine i stambeno-poslovne komplekse. Unistenje Vracara nikada necu oprostiti sadasnjoj garnituri vlasti.
Velika, cista, poslovna zgrada --
Novac u rukama!
Prljavo djubre na ulazu grada --
Novac u rukama!
Pohvale za post: 1
Lucifer
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1225
Pridružio se: Čet Dec 14, 2006 9:53 pm
Lokacija: rasejanje
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod Lucifer » Uto Apr 21, 2009 3:56 pm

a zar nije to sa vracarom pocelo jos 90-ih, oko hrama, pa nadalje?
"Izvoz klju
Vračar
Intermediate
Postovi: 402
Pridružio se: Čet Feb 08, 2007 10:38 pm
Lokacija: Vancouver, Canada
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 1

Postod Vračar » Uto Apr 21, 2009 4:04 pm

^^
Jeste, Vračar pre '90-tih i ovaj koji imamo danas su dva sveta različita.
Lucifer
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1225
Pridružio se: Čet Dec 14, 2006 9:53 pm
Lokacija: rasejanje
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod Lucifer » Uto Apr 21, 2009 4:21 pm

jeste vracar sve je to sigurno tacno, ali nestao je izmedjuostalog zbog karaktera vracaraca, rekao bih, koji ovde na beobuildu prezrivo pricaju o "djeticima u dzipovima", a tamo gde djetica ima (skyscrapercity) cute kao mutavi.
Poslednja izmena od Lucifer u Uto Apr 21, 2009 4:21 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
"Izvoz klju
vrachar
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2660
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 5:59 pm
Lokacija: Interzone
Kontakt:
Pohvaljen: 8
Pohvalio: 0

Postod vrachar » Uto Apr 21, 2009 7:26 pm

Lucifer napisao:a zar nije to sa vracarom pocelo jos 90-ih, oko hrama, pa nadalje?

To sto se gradilo 90ih bilo je mozda 5% onoga sto je sazidano u zadnjih 7-8 godina. A koliko vidim, tebi djetici u dzipovim ne smetaju ili se sa njima identifikujes mozda?
Velika, cista, poslovna zgrada --
Novac u rukama!
Prljavo djubre na ulazu grada --
Novac u rukama!
Вожд
Expert
Postovi: 5797
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7531
Pohvalio: 6921

Re: Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

Postod Вожд » Uto Jun 16, 2015 9:16 pm

Popravljamo kišobrane!
Zoran Nikolić | 11. jun 2015. 12:59 | Komentara: 2

Zaboravljeni novobeogradski majstori koji su obijali kućne pragove. Ostalo sećanje na one koji su popravljali žice i krpili platno

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -kisobrane
varos kapija
Higher intermediate
Postovi: 840
Pridružio se: Čet Okt 04, 2007 3:06 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1041
Pohvalio: 991

Re: Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

Postod varos kapija » Pon Apr 22, 2019 12:45 pm

Jubilej imenjakinje Beograda.
Da li ste znali da su se još sedamdesetih godina roletne automatski spuštale kad upekne sunce?

Beograđanka slavi 45. rođendan - Prva pametna zgrada iz 1974. godine i danas je simbol prestonice

https://www.ekapija.com/news/2480968/be ... ne-i-danas
Pohvale za post: 1
nensav
Higher intermediate
Postovi: 720
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 252
Pohvalio: 210

Re: Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

Postod nensav » Pon Apr 22, 2019 1:47 pm

Skrivene oaze Beograda
Ukoliko volite boravak u prirodi, nekoj lepoj šumi i tražite mesto za izlet, a to mesto za vas podrazumeva blizinu vode, ne morate izabrati tradicionalne lokacije poput Košutnjaka, Ade Ciganlije ili Avale. Na obodima Beograda, a i njemu samom možete pronaći idealna mesta za odmor u letnjem periodu, a i u ostalim godišnjim dobima.

Nautičko selo ili “Biser na Savi“ se nalazi u Boljevcima, sa kompleksom od 16 kućica na vodi i sa marinom. Idealno je mesto za odmor, rekreaciju i ribolov.

Zabran se nalazi neposredno uz Obrenovac i jednim svojim delom izlazi na Savu. Očekuje vas piknik prostor, pešačko-biciklistička staza, trim-staza, pejntbol teren, a šuma je idealna i za decu, streličare, šahiste i pecaroše.

Ada Međica je ostrvo smešteno nedaleko od novobeogradskih blokova, ima malu plažu koja se nalazi na kraju ove zelene oaze na vodi, a na svojim obalama sojenice i splavove okružene šumom. Idealno je mesto za sve koji vole prirodu, žele mir, ali i za avanturiste i pustolove, jer pomalo deluje kao džungla.

Duboki potok je jezero u šumi, ispresecano brojnim manjim izvorima i potocima, a nalazi se na oko dva kilometra od centra Barajeva i nije teško do njega doći. Do jezera vas usmeravaju putokazi, a postoji i parking za automobile. Omiljeno je odredište brojnim ljubiteljima prirode, posebno ribolovcima, a uređena je i šljunkovita plaža.

Mala oaza je odmaralište koje se nalazi na obali Dunava, tačnije na trećem kilometru puta od Grocke prema Smederevu, a mesto je idealno za sve koji žele da se odmore ili rekreiraju. Preporuka je da se pored odmora u okolimi obiđite manastir Rajinovac, Rančićevu kuću, otkrijete arheološko nalazište vinčanske kulture, kao i druge lepote Grocke.

Bojčinska šuma se nalazi kod Surčina, atamo čete zateći trim-staza, školu jahanja, „Bojčinsku kolibu“ sa odličnim srpskom specijalitetima i svašta još zanimljivo, a nedaleko odatle se nalaze i salaš Stremen, manastir Fenek i ribnjak Živača.

Lipovačka šuma je biser izletničkog i lovnog turizma, a zapravo je kompleks koji se prostire na 1.200 hektara i pruža izuzetne uslove za odmor i rekreaciju u prirodi. Nalazi se na obodu Beograda, pored magistralnog puta Beograd - Čačak, između opština Čukarica i Barajevo.


Izletište Trešnja predstavlja izletište sa podavalskim jezerom i istoimenom šumom, a nalazi se na oko 30 km od centra Beograda ili 15 km od Sopota. Na obali jezera i okolnim proplancima postoje površine gde izletnici mogu da provedu prijatno vreme uz roštiljanje, druženje i sportske aktvnosti.

Bela stena se nalazi na desetak kilometara od centra Beograd, na dunavskom ostrvo Šveb. Priroda je gotovo netaknuta, a naseljen je samo tzv. Špic, dok je veći deo pod šumom. Zanimljivo je da ostvro ima peščanu plažu i dobru ponudu hrane i mesta za odmor.

Markovačko jezero se nalazi južno od Mladenovca, 60 kilometara od centra Beograda, u podnožju planine Kosmaj i Važi za jedno od retkih beogradskih jezera koje je opremljeno dobrom pratećom infrastrukturom, dozvoljeno je postavljanje šatora, raj je za sportske ribolovce i izletnike.
Pohvale za post: 1

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost