Studija visokih objekata grada Beograda

Studija je poslata Sekretarijatu za urbanizam i narednih mesec dana, stručna javnost će raspravljati o predloženim lokacijama. Međutim, zone koje je Urbanistički zavod prepoznao kao pogodne za izgradnju visokih zgrada ne znače da tu može da bude izgrađeno bezbroj spratova i da objekat može da bude okrenut kako investitor poželi. Recimo, kad je reč o lokaciji kod Bloka 18 (između starog železničkog mosta i „Gazele”) u Novom Beogradu, tu investitor ima ograničenje u smislu da ne sme da naruši pogled na tvrđavu i stari deo grada. Kod železničke stanice „Prokop” predviđeno je da može da bude izgrađen samo jedan visoki objekat, kako se ne bi narušila vizura. Na Autokomandi, mogu da se grade visoki objekti (ovo znači da može biti realizovan projekat „Delta touer”), ali uz ograničenja da se ne naruši pogled na Hram svetog Save. Kad je reč o lokaciji uz autoput, od Prešernove do Koreničke ulice, ona je prepoznata kao pogodna za izgradnju visokih objekata, ali uz napomenu da je potrebno proveriti i detaljno utvrditi geoinžinjerske uslove, kako bi objekti bili stabilni. Izgradnja visokih objekata na Adi Huji uslovljena je očuvanjem pogleda na Zvezdarsku šumu, ali ima i ekološke uslove, jer je lokacija izložena dominantnom vetru.


- Osim osnovnih kriterijuma, vodili smo računa da te zone budu na lokacijama gde je danas ili će u budućnosti biti razvijen javni prevoz, jer visoke zgrade sa sobom donose i koncentraciju stanovnika i korisnika na lokaciji i u tom delu grada. Novi Beograd ima najviše takvih zona, naravno, tamo gde već postoje soliteri i na linijama budućeg metroa. Isti principi su i na teritoriji starog dela grada. Zone za visoke objekte, samo poo tom kriterijumum, su uz Bulevar kralja Aleksandra ili u siroj zoni Bogoslovije - objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.



Međutim, gledajući mapu dozvoljenih zona za izgradnju visokih objekata, uočljivo je da teritorija „Luke Beograd” nije prepoznata kao potencijalna, iako projekat „Grad na vodi“, predviđa i zgrade više od 20 spratova. Isto je i sa hotelom „Jugoslavija”, gde je projektom predviđena visoka kula.


- To su ”delikatne” lokacije na obalama Save i Dunava. U delu dunavskog priobalja predlaže se zona i visokih objekata, jer je 480 hektara priobalnog prostora za

Za uvećanje kliknite ovde [+]urbanu transformaciju nemoguće u potpunosti zaštiti od savremene izgradnje sa argumentom, da zaklanjaju vizure na grad, naravno ukoliko njegova visina ne ugrožava pogled na Kalemegdan. Takođe, zona zaštite vodoizvorišta nije najprikladnija za izgradnju solitera. Međutim, ovi kriterijumi su predlog struke za određivanje zona za visoke objekte. Treba ipak uključiti i ekonomske, političke, socijalne faktore i ovaj naš predlog sigurno nije konačan. U našoj Studiji ova tačka nije prepoznata kao lokacija za izuzetno visoke objekte, ali se detaljna regulacija područja i visina zgrada utvrđuje tek kroz plan detaljne regulacije - navodi Žaklina Gligorijević.

Objekti viši od 16 spratova neće smeti da se grade u zaštićenim delovima grada, zoni Knez Mihailove ulice, starom jezgru Zemuna, ali i na lokacijama gde bi zaklonile pogled na Kalemegdan, Hram svetog Save, Avalski toranj. Takođe, ovom Studijom, Beograd je odlučio da ne želi visoke objekte uz reke, što je bila tema mnogobrojnih rasprava.



http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/209208/Grad-na-vodi-bez-nebodera

Ovaj grad crtaju urbanofobi.

Ово је само наставак паланчарења у Београду...

jedina nada nam je da ce se do trenutka kada ekonomija bude omogucila opravdanje gradjenja visokih zdanja (barem 6-7 godina), doci do promene ili vlasti ili "strucnjaka" u gradu

Evo biografije najzasluznije osobe za to,direktorke urbanistickog zavoda zakline gregorijevic(mi je zovemo Kruela De Vil)

http://www.ekapija.com/website/sr/page/251905

Kao sto vidite od 1993 je zasela u urbanisticki zavod i ne verujem da ce sjahati skoro,makar se zamenila vlast,zavladale pande srbijom,sleteli vanzemaljci ili se okrenuo polaritet zemljinih polova...

Никад се не зна... Сви смо већ изгубили наду да ће икад бити још провајдера фиксне телефоније, кад оно...

E, ko je ovde lud?
Stalno pričaju o "novom simbolu", "novom obeležju", "prepoznatljivoj vizuri" i ostalim glupostima, a onda pripreme plan po kojem se dozvoljava gradnja visokih zgrada u okolini mosta preko Ade.

to je kao mozda lokacija nije sigurno,ako neko sune kintu moze da se sredi...To mu to znaci...

Super je to sto ste se slozili da je studija losa - samo sto ste umesto tacke na kraju uobicajene konstatacije mogli da stavite i zarez, pa da malo obrazlozite zasto je plan toliko los i sta bi tu trebalo izmeniti, doraditi, prepraviti i sl.

Da se razumemo, ja volim oblakodere, ali samo ako su lepi i na pravom mestu. To sto su visoki ne cini ih samim po sebi impozantnim, cak naprotiv, cesto se grandioznoscu nadoknadjuje nedostatak ostalih kvaliteta.

Mislim da je ova studija bila potrebna. Mozda je, po meni, malo zakasnela, i trebalo ju je uraditi pre usvajanja GUP-a, ali imajuci u vidu "navalu" investitora koji bi da grade oblakodere, mozda tajming i nije toliko lose.

Dugo se cekalo da se vidi sta ce stajati u ovom planu i moram priznati da je na kraju ispao liberalniji nego sto sam ocekivao. Prakticno je na celom Novom Beogradu ostavljena mogucnost izgradnje oblakodera. U krajnjem, na Novi Beograd se gledalo kao na najveci rasadnik visokih zgrada i tu smo imali i najveca ocekiavanja, koja su opet u najvecoj meri ispunjena. Iz sadasnje perspektive tesko je, ali opet primamljivo, zamisliti Brodogradiliste ili Blok 18 sa atraktivnim klasterima nebodera, luksuzne stambene solitere oko bloka 65, beogradski "city" izmedju zeleznicke stanice i SIV-a, poslovne centre duz UMP-a i Bulevara Milutina Milankovica, impresivne palate kraj autoputa.... A gorepredlozeni dokumenta nam upravo dozvoljava da mastamo o takvim stvarima.

Kada je u pitanju Novi Beograd, jedina dilema ostaje ta Dunavska strana. Mislim da je Kempinski ostecen, buduci da se u neposrednoj blizini hotela Jugoslavija vec nalaze soliteri. Cudno je takodje da Usce 2 nije tretirano kao potencijalna lokacija za oblakoder, iako je tako, ako se ne varam, ucrtano i u DUP-u.

Doduse, tekst iz Blica nagovestava mogucnost da ce i za te projekte vrata biti otvorena, ali takodje otvara i blagi strah da li ce se na kraju nastaviti samo po sistemu "para vrti gde burgija nece", te ce ova studija ostati samo mrtvo slovo na papiru za koju smo dzabe trosili vreme, a i novac.

Sto se starog dela grada tice, tu sam poprilicno osetljiv kada su u piranju visoke zgrade. Naravno, imamo i sjajnih primera - poput Beogradjanke ili Albanije, ali i ne bas tako dobrih - npr. soliter u Sarajevskoj (iako solidnog dizajna, u senku je bacio sjajnu zgradu Zeleznica, slicno se moze reci i za Slaviju, gde hotel zaklanja hram, a Telekom i ovako i onako ruzi panoramu. Doduse, treba imati u vidu da kada su te zgrade gradjene, o hramu se razmisljalo samo kao o zaostavstini kraljevine cije bi temelje sto pre trebalo da pojede zemlja - kao danas npr. muzej revolucije na NBG).

U principu mislim da kod starog grada treba malo vise herca, a jos mnogo vise mudrosti. Tesko je uklopiti oblakoder u matricu starog grada, ali ko to ume, zgrada legne k'o bu**** samar. U ovom slucaju se islo na sigurno - deo oko Sajma, Prokop, Autokomanda, deo duz autoputa, deo oko Pancevca. Za mene je npr. iznenadjenje Bogoslovija, ali, kad pogledam, ima smisla.

Naravno, ono sto ljude najvise interesuje je Luka Beograd. Ali situacija sa celim tim prostorom je vec toliko zapetljana, da je realno ocekivati da ce to biri reseno (ako ikad i bude reseno) sve u paketu - i kada je u pitanju da li ce se tu ista graditi, i kada se radi o tome kakvo ce i koliko to biti. Meni je Icon tower super i jako bih voleo da ga vidim jednog dana na Dunavu. Takodje, koliko vidim, u ovom planu nema Plaza centra u Kneza Milosa, ali mozda ce i za njih (kao eventualno kod Juge) da zazmure na jedno oko.

Ideja da Savski amfitatar ostane bez visokih zgrada je po meni super, jer se tako zaista cuva prepoznatljiva vizura grada, ma sta ko mislio o njoj; Prvi ne bih voleo da sa Gazele nazirem centar grada kroz sumu solitera.

Rasprava o tome da li treba graditi nebodere u okolini Kalemegdana, Kosancicevog venca ili starog Zemuna je toliko nepotrebna da se cak usudjujem da kazem da onaj ko i razmislja o tome ili je zalutao u Beograd ili treba da razmislja o preseljenju.

Pogledao sam dobro ovu prikazanu mapu i nemam vecih zamerki sem za Kempinski i naravno Usce 2 pogotovo sto je glupo braniti izgradnju druge zgrade pored vec izgradjene nekako nema smisla. Slicna stvar je i sa Kempinskim kao sto je Homer pomenuo. Raduje me dozvoljena spratnost preko 16 spratova u bloku 18 uz obalu save.

Slazem se sa vama,preterao sam sa reakcijom.

Nije mi jasno da li misle na ceo blok 18?Zar nije deo bloka do starog savskog mosta namenjen za memorijalni kompleks staro sajmiste?

Gde mislite da bi mogla leci zgrada oko Bogoslovije?Ump uzima veci deo zemljista u okolini,bas gledah mapu i ne znam gde bi je udenuo,u svakom slucaju dobro bi dosla da skrenemo paznju sa te zgrade koja je na pogresnom mestu.

Moram da pitam Lucija i Wilija sta nije toliko uredu u predlozenom planu? Nemam nameru nikoga da opravdavam a ni ovaj plan ali nisam cuo nijedan argument samo neko opste neslaganje. Ukazite na to gde je greska mozda ni ja nisam dovoljno obratio paznju pa sam im dao prelaznu ocenu uz dve kritike

Homer Jay":u2izo4m4 je napisao(la):

Ideja da Savski amfitatar ostane bez visokih zgrada je po meni super, jer se tako zaista cuva prepoznatljiva vizura grada, ma sta ko mislio o njoj; Prvi ne bih voleo da sa Gazele nazirem centar grada kroz sumu solitera.

Kliknite za proširenje...

Samo zato sto je prepoznatljiva ne znaci da je dobra; naprotiv. Vizura grada kada gledas pravo na savski amfiteatar sa druge strane izgleda previse nacickano, i ne bi bilo lose da se nekako "popravi". Ovo drugo sto kazes je naravno tacno; ne bi bilo pozeljno da se zakloni pogled sa Gazele na Sabornu crkvu, kalis i okolinu. Zato u SA ne treba da bude "suma" solitera, ali mislim da moze da se postavi par solitera (recimo 4-5) koji bi taman zaklanjali ono sto treba da se zaklanja a da se ne zakloni ono sto ne treba (hram, pogled na kosancicev venac, itd.). Naravno to bi zahtevalo da se ta recimo 4 solitera urade kao zaseban projekat kako bi bili bas na pravom mestu.

Mislim i vizura NBG je takodje "prepoznatljiva" pa cemo se svi sloziti da nije bogznasta.


Inace plan je OK izuzev tog dela sa SA (plus Usce 2, hotel ju), naravno pod uslovom da i ove "straftaste" zone takodje budu otvorene za solitere. I da se u buducnosti, kada dodje do urbane reorganizacije odredjenih obodnih delova grada (npr. Kaludjerica) i tamo dozvoli gradnja solitera - nesto kao La Defense u Parizu, koja je fakticki van samog grada.

Igor":1vjwgh77 je napisao(la):

Moram da pitam Lucija i Wilija sta nije toliko uredu u predlozenom planu? Nemam nameru nikoga da opravdavam a ni ovaj plan ali nisam cuo nijedan argument samo neko opste neslaganje. Ukazite na to gde je greska mozda ni ja nisam dovoljno obratio paznju pa sam im dao prelaznu ocenu uz dve kritike

Kliknite za proširenje...

Па ево овако. Ја бих уз Саву са новобеоградске стране, колико год се људи не слагали, дозволио облакодере. Аутокоманда је такође згодно место за високе зграде (Храм је ипак на вишем положају и доминираће сигурно), што се тиче Аде Хује, важи исто образложење као за новобеоградску страну Саве, а за Марину не треба коментарисати. Мој укус је вероватно другачији, ја сам увек за облакодере на обалама река (увек имам Менхетн у глави), мени то фантастично изгледа, нарочито ноћу. Мало сам и ја импулсивно реаговао, али мислим да се требало ограничити где НЕ ТРЕБА градити облакодере: наравно, у кругу двојке са проширењем до Аутокоманде (тамо има сасвим довољно високих зграда и свака додатна би нарушила лепу визуру са неколико доминантних грађевина). На Новом Београду је требало пустити машти на вољу без икаквих ограничења, као и уз реке (са изузетком дела око Калемегдана). У осталим деловима је можда могла да се ограничи спратност (али сигурно не на 16 спратова), а можда и не. У суштини, ја заступам варијанту: стамбене зграде - до 10 спратова, а пословне - без ограничења, осим у центру.

Wili jesi siguran da si dobro pogledao mapu i protumacio obelezene delove

Plan je razuman, ukoliko smatrate da Beogradu trebaju visoke zgrade.
Ne bi bilo dobro da se u svakoj od ovih zona podigne samo po jedna visoka zgrada, bolje da se zone popunjavaju nekim redom, u suprotnom ćemo doživeti ponavljanje istorije...

Slazem se a sa druge strane treba uzeti i u obzir potrebe tj ne potrebe investitora u dogledno vreme ali planski treba ostaviti mogucnost i za vise zgrade u ovim obelezenim zonama. Jedino videti da se bas kod mosta ne gradi previse visoko ostalo je ok definisano.

Slažem se sa gore pomenutim da na obalama reka (pogotovo u delu između mosta preko Ade i Gazele) treba dozvoliti gradnju oblakodera i mislim da se svi slažemo da su obale u Beogradu do sada bile potpuno neiskorišćene u ovom smislu. Neću da ulazim u neku širu diskusiju o opravdanosti ovog predloga za zone dozvoljene gradnje višespratnica jer čitavu temu posmatram sa aspekta finansija / investicija, ali po meni posebno ovaj deo između dva mosta ima dosta veliki potencijal za oblakodere/poslovni distrikt. Recimo London je fantastično iskoristio Docklands & Cannary Wharf, za sličnu namenu.

PS. Već duže vreme čitam forum, tek sam se danas registrovao - stvarno svaka čast na kvalitetu foruma.

Igor":2x2r2f1p je napisao(la):

Moram da pitam Lucija i Wilija sta nije toliko uredu u predlozenom planu? Nemam nameru nikoga da opravdavam a ni ovaj plan ali nisam cuo nijedan argument samo neko opste neslaganje. Ukazite na to gde je greska mozda ni ja nisam dovoljno obratio paznju pa sam im dao prelaznu ocenu uz dve kritike

Kliknite za proširenje...

A EVO STA JE BAS POGRESNO - mesto za soliter/neboder/kulu ne proistice iz toga sto se okupe strucnjaci oko stola i onda kazu ajde ovaj blok crveno, ajde ovde ovaj malo prugasto, vec u jednoj istoj ulici, u jednom istom kvartu, na jednom cosku moze da bude mesto za neboder, a na drugom cosku pak ne treba da bude neboder. ovaj plan koji su sastavili je najgori primer sta se dobije kada se pomesaju staljinisticke urbanisticke navike sa toboznjim modernim tekovinama urbanizma.

Nama ce se buduce generacije smejati, a stranci nam se i sada smeju. Pod okrljem zastiste humane covekeve okoline uspeli smo da desetkujemo zelene povrsine u Beogradu, jer namesto jednog uzanog solitera dolazi po 6 ili cak 10 nekih kvazizgradica.

Ovaj plan je samo jos jedan plod jednog potpuno izopacenog urbanizma u kome je sve suprotno od urbanisticke logike. Kakve god skole da imaju ljudi u zavodu - oni nisu nadareni za svoj posao. To se najbolje vidi na primeru novijih zgrada u centru grada, gde je uvuceno upravo kad treba da bude ispupceno (ugao kosovske i takovske), a ispupceno, upravo kad treba da bude uvuceno. Urbanisticki zahvate treba da budu smesli i onda su i skladni, a ne da se sve svodi na neki svetosasvki hibernantni urbanizam u kome se bogcesvetiznati sta cuva i zato sve treba da bude manje, sitnije, uvucenije

Zaboga, da se hram svetog save sa svake strane stiti, da se stiti pogled sa ovoga na ono i sa onoga na ovo, pa to je nekakav svetosavski urbanizam kakvog nigde nema, a cak i ako u odrejdenom obliku postoji u nekim gradovima, onda postoji tamo gde greadovi imaju ogromna istorjiska jezgra sa precnikom od po nekoliko ili cak 10 isprofilisanih kilometara (Pariz, Rim). Takav jeje slucaj sa parizom, dok je u ostalim delovima grada dozvoljena visoka gradnja, kakav je opet slucaj sa parizom.

Jbte Igore, pa ovo je sve toliko jadno, da mi 2010. godine i to uz izuzetno uspesne projekte kao sto je Beogradjanka ili Ineks, raspravljamo da li neboderi mogu da udostoje siluetu beogradskih ulica i Beograda ili ne.

relja":38jri0ns je napisao(la):

Plan je razuman, ukoliko smatrate da Beogradu trebaju visoke zgrade.
Ne bi bilo dobro da se u svakoj od ovih zona podigne samo po jedna visoka zgrada, bolje da se zone popunjavaju nekim redom, u suprotnom ćemo doživeti ponavljanje istorije...

Kliknite za proširenje...

evo ja molim boga da se ponovi beogradjanka

Konkretno i bez dlake na jeziku,slazem se Luci.

Ja ne bih voleo da se ponovi soliter na Dorćolu, u Sarajevskoj, soliter Doma omladine, pa na Zelenom vencu, Politika... raštkani visoki objekti od kojih svaki štči i naružuje svoju okolinu, a po ovom predlogu bi to moglo da se ostvari. Ne kažem da hoće, ali bi bilo dobro da postoji regulativa, da ne bude sve prepušteno investitorima.

Igor":3oj5gopc je napisao(la):

Wili jesi siguran da si dobro pogledao mapu i protumacio obelezene delove

Kliknite za proširenje...

Хм, па зар није шрафирано до 16, а нешрафирано преко 16 спратова? :/

relja +1

relja":25lpvlir je napisao(la):

Ja ne bih voleo da se ponovi soliter na Dorćolu, u Sarajevskoj, soliter Doma omladine, pa na Zelenom vencu, Politika... raštkani visoki objekti od kojih svaki štči i naružuje svoju okolinu, a po ovom predlogu bi to moglo da se ostvari. Ne kažem da hoće, ali bi bilo dobro da postoji regulativa, da ne bude sve prepušteno investitorima.

Kliknite za proširenje...

To sve vazi kada bi se mi ovde sloyioli da su Dom omladine i zgrada u sarajevskoj jako visoki objekti. a NISU. njihov problem je upravo sto idu nit gore, nit dole, a zgrada politke, beogradjanka, ineks upravo svedoce da se kolosalne zgrade savrseno mogu uklopiti medju nize zgrade jer daju utisak da su u odnosu na njih nesto potpuno drugacije, dok se srednji soliteri nikako ne uklapaju uz obicne visepsratne zgrade jer ih degrdiraju kao njihovi veci u susitni ne i drugaciji parnjaci.

osim toga, cesto se kao u slucaju solitera u makedonskoj, radi o ubrnaistickom trendu iz 50-ih da zgrade u udubljenju/dolini imaju vecu spratnost kako bi bile u liniji sa zgradama na uzvisenju. Bilo je nekoliko potpuno neuspelih takvih projekata, ali su se posle izvestitli i stambena zgrada prekoputa ineksa se savrseno uklapa u gornju liniju beogradkse ulice. Politika je sjajna zgrada, i zaista je svaka primedba van mesta.

Zaista je nesuvislo ogranicavati visinu zbog strahova od projekata od pre 50 godina. Posle toga je dosla citava era savrseno ukopljenih visokih zgrada - Beogradjanka, Politika, soliteri u Vojislava Ilica...

DAKLE UKRATKO ZA ONE KOJI VOLE KRATKO: TO STO IMA LOSIH SOLITERA I LOSIH RESENJA NE ZNACI DA SOLITERA I NEBODERA NE TREBA UOPSTE DA BUDE, KAO STO I CINJENICA DA IMA SKAREDNIH KUCA I SESTOSPRTNICA NE ZNACI DA NE TREBA GRADITI KUCE I SESTOSPRATNICE.

Uz to treba dodati i ovo: Gradski zavod za urbanizam NIJE gradska institucija, vec preduzece u drzavnom vlasnistvu koje svoje usluge projektovanja nudi svima - njihova osnovna delatnost je izrada planova za varosice i manje gradove u Srbiji. Nigde ne pise da grad Beograd mora da saradjuje sa njima, i kada bi bilo pameti, platili bi nekoj inostranoj kuci da nam radi ovakve projekte i procene, a Zavod za ubranizam neka i dalje crta plan Kursumlije, Vrnjacke banje itd.