Beograd PKB

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8372
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3078
Pohvalio: 747

Re: Beograd PKB

Postod boca-ica » Ned Jan 04, 2015 1:02 am

Sta se dešava sa PKBovim zemljištem duž puta od Kineskog mosta ka Borči
Hoce li biti javni konkurs za zainteresovana fizička lica tj gradjane (kao sto je bilo za Altinu, Plave horizonte itd )
ili se bratija vec medju sobom raskusurala
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
Pohvale za post: 1
Diogen
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 124
Pridružio se: Ned Dec 19, 2010 1:56 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 90
Pohvalio: 57

Re: Beograd PKB

Postod Diogen » Ned Jan 04, 2015 1:09 am

sizif napisao:Zašto kažeš od 2000? Znaš li ti kada je devastiran PKB i kada su celine poput Imleka, Frikoma ili Pekabete izdvojene iz njega? Ako ne znaš, ne piši gluposti. Ako znaš, a pišeš netačne stvari, mani nas politikantstva.


Neka bude i 1996, ne znam što to toliko bitno u priči. Osim ako se ne boriš za nasleđe posle 2000. godine. Uostalom, zna se kada se desila prodaja tih delova. Većina odvojenih sistema u okviru PKB-a su odlično poslovalo do prodaje, a mogle su da ostvaruju profit i kao nezavisna preduzeća.

Ceo proces "tranzicije" je rađen po pogrešnom receptu od početka i to nije sporno(bar se nadam da ti to nije sporno). Problem nastaje što bi danas mnogo lakše zalečili posledice pogrešnog restruktuiranja da imovina nije privatizovana. Ovih dana nailazi poslednja faza uništenja kada će prestati primarna proizvodnja, a poljoprivredno zemljište će biti prodato na nadmetanju. Drugim rečima, nema strateške odluke, nema plana, vec ko da više. Samo čekajte da vidite cenu u ovoj režiji!

Tako je nestao jos jedan veliki sistem, nismo bili ni svesni koliko je vredeo i šta smo imali. Shvatićemo možda kad ga ne bude više. Ne znam, možda ni za PKB nije kasno, možda možemo da sačuvamo bar temelje za novi rast sutra?

Ali za EPS sigurno nije kasno. On je i danas posle toliko godina razaranja i dalje preveliki da bi ga prodali. Evo pogledajte koliko plaćamo novi blok u Kostolcu od 350Mw. 700 miliona dolara! Da li se neko zapitao koliko onda zaista vredi EPS recimo? SBB je prodat za skoro milijardu evra, koliko onda zaista vredi Telekom Srbije itd? Ja samo želim da skrenem pažnju, da nam se sve to dešava pred nosom. Da alarmiram ljude jer mislim da javnost može da pomogne, ako shvati šta se dešava.
Pohvale za post: 1
Вожд
Expert
Postovi: 5633
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6916
Pohvalio: 6578

Re: Beograd PKB

Postod Вожд » Pet Maj 15, 2015 8:21 am

Кинеска компанија жели да купи ПКБ

Интересовање улагача из најмногољудније земље света привукли и ПИК „Земун” и ПИК „Бечеј”, као и узимање државног пољопривредног земљишта у закуп и гринфилд инвестиције, кажу у ресорном министарству
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... KB.sr.html
Вожд
Expert
Postovi: 5633
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6916
Pohvalio: 6578

Re: Beograd PKB

Postod Вожд » Uto Jun 16, 2015 9:25 pm

Mali: Gradsko građevinsko zemljište neće biti na prodaju

Autor: B. I.

Javni poziv za potencijalne kupce PKB-a biće raspisan u drugoj polovini godine, najavio je juče gradonačelnik Beograda Siniša Mali. On je dodao da je za privatizaciju PKB-a zainteresovan veliki broj investitora iz Rusije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i iz Srbije i regiona. Kako je Mali naveo, na prodaju neće biti gradsko građevinsko zemljište, već samo zgrade i stočni fond PKB-a.

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beog ... _id=303315
Вожд
Expert
Postovi: 5633
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6916
Pohvalio: 6578

Re: Beograd PKB

Postod Вожд » Ned Jul 26, 2015 8:13 pm

Европске санкције препородиле руску пољопривреду!
Танјуг | 26. јул 2015. 20:01 | Коментара: 0

Руска влада је најавила да ће у наредној деценији, упркос санкцијама ЕУ, Русија постати самоодржива по питању прехрамбених производа, и да уопште неће морати да их увози од 2025. године

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... joprivredu
Вожд
Expert
Postovi: 5633
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6916
Pohvalio: 6578

Re: Beograd PKB

Postod Вожд » Čet Jul 30, 2015 7:53 pm

Na prodaju deo imovine PKB
Tanjug | 30. jul 2015. 14:56 | Komentara: 0

Odbornici Skupstine Grada Beograda odlučili su danas da se proda deo imovine PKB-a i da početna cena bude 51 odsto tržišne vrednosti tog dela imovine preduzeća na dan 31. decembra 2014. godine

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... movine-PKB
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6098
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10977
Pohvalio: 25

Re: Beograd PKB

Postod Zuma » Pet Jul 31, 2015 9:43 pm

Poruka iskopirana sa teme o Beogradu na vodi.

djordjebg napisao:Nemoj banalizovati stvari, Savanova je samo vrh ledenog brega. Ljudi su kivni jer se radi o najmutnijem projektu u istoriji Beograda.
Zapravo Savanova je paradigma celog BnaH20. To je problem i zato otpor.
A kolicina bahatosti koji pokazuje gradska vlast na celu sa malim je fascinantna.


Nije to još ništa. Nadam se da su ljudi uočili da je u skupštini upravo prošla odluka o prodaji PKB-a kojom će se na kraju prodati više od pola buduće teritorije Beograda na levoj obali Dunava. Sitnica, zar ne?

Početna cena: polovina tržišne vrednosti. Ali tržišne vrednosti poljoprivrednog, a ne građevinskog zemljišta.

Tako da, ne kiosk, ne kafana na obali Save, nego i čitav Beograd na vodi, sve to predstavlja samo nekoliko piksela na mapi gde se vidi zemljište PKB-a. Pa zatim, ne prodaje se samo buduće gradsko zemljište, nego je PKB i bezbednosni i strateški resurs, nešto što nas je prehranilo tokom bombardovanja. Pa genetski istraživački centar, najveći izvor biljnog semena i priplodnih junica u Srbiji, ogromna sirovinska baza industrije mleka, mesa i stočne hrane, industrijskog i drugog povrća, značajan proizvođač sirovina za mlinsku i pekarsku industriju Srbije, a pogotovo za Beograd, ali i za industriju šećera i ulja. Sve apsolutno bazični istraživački i sirovinski resursi, temelj i osnova čitavog lanca poljoprivredne proizvodnje, ne samo za Beograd nego i za Srbiju. Sa velikim i sigurnim kupcem, obezbeđen od klimatskih promena decenijama razvijanom i održavanom mrežom kanala za navodnjavanje, kao i skupom opremom za aktivno navodnjavanje (6000 hektara sa 17 sistema). I plus je bukvalno u samom gradu, što skoro nigde ne postoji, pa je i najjeftiniji, i sa prirodnim monopolom zbog prevoza i cene. Ako je nešto strateški resurs Beograda i Srbije, po svakom mogućem kriterijumu, onda je to PKB. Ako je nešto čisti zločin prodati, ne samo za krivičnu odgovornost, nego maltene i neprijateljski akt prema Beogradu, onda je to PKB, njegovo zemljište i njegova proizvodnja. Pa IPAK se prodaje (odluka naravno u sred leta, da bi je što manje njih uočilo), bez bilo kakvog razumnog razloga, i bez bilo kakvih pomena vrednih problema za koporaciju takvih ogromnih razmera, iskustva i vrednosti.

Ali ako se niko ne buni, tako to ide. Uzimati sve više i više. Zašto bi stali? Prvo, davno beše, za probu, prodati sve javne površine u Zemunu. Pa onda pojedine placeve u centru grada, pa onda idemo dalje. Sve po zakonu, naravno.

Da bi imali bar grubu predstavu o razmerama i površinama koji su u pitanju, nacrtao sam užu i širu zonu Beograda kao skup teritorija podjednako udaljenih od centra, recimo unutar poluprečnika obilaznice i aerodroma, gde je već počela ekspanzija grada, i gde će se Beograd u budućnosti SASVIM SIGURNO širiti. Kažu da ne prodaju ono sto je sada označeno kao građevinsko zemljište. Kakve pobogu veze ima to što je bilo koje zemljište unutar ovih krugova DANAS klasifikovano kao poljoprivredno? Sigirno neće dugo ostati takvo. Grad mora da se širi i na tu stranu, a pogotovo sada, pošto je najzad napravljen most i zemljište postalo dostupno. Bitno je ko ga poseduje, i po kojoj ceni ga je dobio ili već ima DANAS, a koliko će vredeti KASNIJE.

Slika

Slika

BEOGRAD - Odbornici Skupstine Grada Beograda odlučili su danas da se proda deo imovine PKB-a i da početna cena bude 51 odsto tržišne vrednosti tog dela imovine preduzeća na dan 31. decembra 2014. godine.

On je objasnio da cena ne može biti 100 odsto tržišne vrednosti, jer se ne prodaje kapital preduzeća, već samo deo imovine, ističući da je 51 procenat početna cena.

Kako je navedeno u odluci, ukoliko prva prodaja ne uspe, u drugom krugu deo imovine PKB-a prodavaće se za 30 odsto tržišne vrednosti.

Na poziv Agencije za privatizaciju za dostavljanje pisama o zaintersovanosti za 502 firme na spisku za privatizaciju sredinom prošle godine, za PKB je bilo najviše interesenata, 11 domaćih i stranih kupaca.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... movine-PKB
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6098
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10977
Pohvalio: 25

Re: Beograd PKB

Postod Zuma » Pet Jul 31, 2015 9:49 pm

Zaposleni u PKB-u zabrinuti zbog privatizacije
Novosti, 08. april 2015. 15:0

Radnici Poljoprivredne korporacije Beograd zabrinuti su zbog najavljene privatnizacije. Placevi uz most Zemun-Borča doneli bi veliku zaradu.

Slika

JOŠ nisu poznati detalji kako će teći privatizacija Poljoprivredne korporacije Beograd, ali je svima jasno da je reč o zlatnoj koki. Država je odlučila da je proda, a sindikati sumnjaju da bi neko mogao da je kupi za male pare i "očerupa". Najava srpskih biznismena, Miodraga Kostića i Matijevića, da će se udružiti kako bi preuzeli PKB, najavljuje oštru borbu za imovinu, zemljište, životinje, mehanizaciju i stručnjake u Padinskoj skeli. U redu za ovog poljoprivrednog giganta stoje i firme iz Danske, Nemačke i Kine.

Skupština Grada Beograda je odlučila da se ovo preduzeće privatizuje modelom prodaje dela imovine, a privatizacioni savetnik "pravi" paket imovine koji će biti stavljen pred potencijalne kupce. Najavljeno je da će polovinom godine biti objavljen javni poziv zainteresovanim investitorima, ali sindikati smatraju da taj postupak treba obustaviti.

- Procenili su celu firmu na 210 miliona evra, a mi smatramo da vredi tri puta više - kaže Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata radnika PKB. - Prodali smo četiri hektara zemlje kod novog mosta "Mihajlo Pupin" za 800.000 evra, a mi na tom potezu imamo još 300 hektara. Samo ta zemlja ima veću tržišnu vrednost od čitave sume za koju hoće da nas prodaju. A mi imamo i 9.000 krava, 20.000 grla ostale stoke, 29.000 hektara zemlje... Već su počeli da prave ustupke, pa se priča da će tražiti da novi vlasnik očuva delatnost u narednih pet godina i da zaposleni dobiju otpremnine od po 300 evra po godini staža. A mi pitamo, šta posle tih pet godina?

Stručnjaci u Srbiji, takođe, smatraju da će novi vlasnici uništiti najperspektivnije poljoprivredno gazdinstvo u Evropi.

- Strahujem da će buduće gazde brzo povratiti mala uložena sredstva i zaraditi višestruki iznos kapitala, samo po osnovu preprodaje i prenamene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko - priča profesor Miladin Ševarlić, agroekonomista. - Bilo da od toga napravi industrijsko ili građevinsko zemljište. Ako sadašnja generacija, sa ovoliko resursa, nije sposobna da organizuje poljoprivrednu proizvodnju na održiv način, kako da to očekujemo kada je u rukama malog broja zemljoposednika.

Prema rečima profesora Ševarlića, postavlja se pitanje ko je dozvolio Gradu Beogradu da prodaje društvenu imovinu. Kako kaže, čak ni Ustav Srbije ne dozvoljava prodaju prirodnih resursa.

- PKB je najuređenija poljoprivredna površina u Evropi - ističe profesor Ševarlić. - Oni imaju nekoliko prednosti u odnosu na sve druge firme. Zbog lokacije imaju manje troškove transporta, pa je potrebno kratko vreme za snabdevanje voćem i povrćem u svežem stanju. To teško može da ima bilo koji grad u svetu.

Profesor Ševarlić svima koji se zalažu za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta savetuje da prodaju svoje stanove strancima i da ih onda od njih iznajme da u njima žive.

PREDLOG

ZAPOSLENI u PKB protive se najavljenoj privatizaciji ovog preduzeća. Predstavnici oba reprezentativna sindikata PKB-a predložili su alternativni model mešovitog vlasništva koji bi, prema njihovom mišljenju, kompaniji omogućio da inkasira više od 400 miliona evra.

Kontrolni paket od 51 odsto akcija u PKB-u trebalo bi da, prema tom predlogu, trajno pripadne državi, još 15 odsto bilo bi podeljeno svim građanima, a nekoliko procenata dobili bi zaposleni i penzioneri firme. Ostalih tridesetak odsto bilo bi ponuđeno na berzi.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... vatizacije
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6098
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10977
Pohvalio: 25

Re: Beograd PKB

Postod Zuma » Pet Jul 31, 2015 10:04 pm

Jos par vrlo zanimljivih linkova o prodaju PKB-a.

PKB zlata vredan, borba za njega tek predstoji (Đilas, novembar 18, 2012)
http://www.lobi-info.rs/pkb-zlata-vreda ... predstoji/

PKB: Đilas tvrdi da je grad uštedeo ogromne pare (Đilas, decembar 07, 2013)
http://www.lobi-info.rs/pkb-dilas-tvrdi ... omne-pare/

"Kupcu PKB-a brišemo sve obaveze" (20.04.2015.)
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=982880

Na prodaju deo imovine PKB (30. jul 2015.)
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... movine-PKB
Вожд
Expert
Postovi: 5633
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6916
Pohvalio: 6578

Re: Beograd PKB

Postod Вожд » Pet Jul 31, 2015 10:20 pm

PKB: Od kombinata do korporacije

Matija Jovanović · 23.06.2015.
foto: Milovan Milenković / Kamerades



Poljoprivredna korporacija Beograd je jedno od profitabilnih preduzeća koje vlada Srbije želi da privatizuje. Iako je prošao kroz niz restrukturiranja, ovaj nekadašnji kombinat i dalje predstavlja jednog od najvećih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Međutim, ostavši bez svojih prerađivačkih i distributivnih delova PKB je u sve većoj meri pritisnut uticajima monopolskog tržišta i privatnih interesa koji u njemu vide lak i brz profit dok primarni interesi društva za adekvatnom i dostupnom hranom ostaju zanemareni.

Krajem decembra ove godine, PKB će slaviti svoj sedamdeseti rođendan. Za tih sedam decenija, ovo preduzeće doživelo je uspon do prehrambenog giganta, ali u dvadeset prvi vek PKB je, nažalost, ušao rasparčan. I pored svih problema u poslovanju u poslednjih dvadeset pet godina, pokušajima da se oslabi a zatim i privatizuje, PKB i dalje dobro posluje i pokriva 40% tražnje Beograda za poljoprivrednim proizvodima kao što su žitarice, voće, silaža, stočna proizvodnja i tako dalje. Poslednjih nekoliko godina, profit raste, dugovi se smanjuju i najbitnije, investira se.

Krajem 2014. godine je ponovo najavljeno, a početkom 2015. je potvrđeno da će PKB biti privatizovan, iako se ne spori da je reč o uspešnom preduzeću. Pogledajmo kako je PKB došao tu gde se danas nalazi, i zbog čega se uspešno preduzeće prodaje.

Kada je osnovan, 1945. godine, PKB se bavio samo primarnom proizvodnjom, ali kasnije su otvoreni i prerađivački i prodajni kapaciteti (seća li se neko Pekabete?), kao i turističko-ugostiteljski. Pored toga, u okviru tog velikog sistema postojala je interna banka, koja je novac usmeravala nazad u primarnu proizvodnju. Dakle, PKB je proizvodio, prerađivao i plasirao na tržište ondašnje države. Na svom vrhuncu, PKB je pod svojom kapom imao desetine preduzeća.

Proizvodnja je započeta na 1450 hektara zemljišta u močvarama Pančevačkog rita, a danas, nakon godina rasparčavanja preduzeće i dalje poseduje oko 20000 hektara zemljišta. Od malog preduzeća, PKB je s vremenom postao najveći poljoprivredni kombinat u ondašnjoj državi. Uzgred budi rečeno, danas PKB više nije skraćenica za Poljoprivredni kombinat Beograd, već za Poljoprivredna korporacija Beograd. Reč „kombinat“ je u međuvremenu valjda postala passé.

Muke PKB-a počele su devedesetih, kada su od matičnog kombinata odvojeni PKB Vizelj, Imlek, Frikom i Pekabeta, drugim rečima preduzeća koja se bave prerađivanjem sirovina i trgovinom, dakle profitabilniji i sigurniji 1 ogranci kombinata. PKB Vizelj, mesno prerađivački pogon, je već 1998. privatizovan. Imlek, Frikom i Pekabeta su iz društvenog prešli u državno vlasništvo, ali i pored toga, ova preduzeća su poslovala na tržištu koje je doživljavalo transformaciju od socijalističkog ka kapitalističkom. To znači da je njihov odnos prema PKB-u morao da se promeni. Cilj je sada bio da se od PKB-a, kojem je ostala primarna proizvodnja, kupuju sirovine po najnižoj mogućoj ceni. PKB je morao da se bori s konkurencijom, a više nije imao centre iz kojih se profit alocirao nazad u primarnu proizvodnju.

Posle 2000, prethodno otcepljeni, profitabilni delovi PKB-a su rasprodati. Delta holding 2002. kupuje Pekabetu. Tokom 2003. godine Agrokor je kupio Frikom, a Salford je kupio Imlek. Docnije će Salford od kupljenih preduzeća osnovati Danube foods group.

Kome kravica mleko daje

Okrnjenom PKB-u ostala je samo primarna proizvodnja, ali i svojevrstan apsurd. Kako navode u Centru za istraživačko novinarstvo, u okviru PKB-a radi najveća farma mlečnih krava u Evropi sa devet hiljada grla krava muzara. Takođe, u CINS-u navode da je tokom 2009. PKB oborio sopstveni rekord u proizvodnji mleka ‒ proizveli su 64 miliona litara mleka. Drugim rečima, i pored svih muka, primarna proizvodnja je funkcionisala odlično.

Međutim, kako PKB više nije imao svoju prerađivačku industriju, mleko je moralo da se prodaje kao jeftina sirovina umesto da se prerađuje u sopstvenim kapacitetima. A moglo je da se proda samo privatizovanom Imleku, zbog toga što je jedino to preduzeće imalo kapacitete da preradi tu količinu mleka. Kapacitete izgrađene dok je Imlek bio deo PKB-a. Ovo u principu znači da je produktivni ali rasparčani PKB manje profitabilan nego što bi bio da je prerada mleka ostala deo kombinata.

Ipak, ta rekordna proizvodnja sirovog mleka građanima nije donela neki boljitak, desilo se upravo suprotno. Iste te godine, Imlek je bio optuživan da stvara nestašicu mleka. Svrha svake izrežirane nestašice jeste da se maksimizuje profit. Mehanizam je jednostavan, količina robe na tržištu utiče na cenu te robe: ako je ima mnogo, cena je niska i obrnuto. Cilj je pogoditi pravu količinu robe koju je potrebno pustiti na tržište, bez da se značajno povećavaju troškovi proizvodnje, skladištenja i transporta i cenu koja će donositi maksimalan profit.

Tri godine ranije utvrđeno je da Salford, vlasnik Imleka i još pet mlekara, kontroliše 65% industrije mleka i 85% tržišta mleka i mlečnih proizvoda, te da ima monopolski status. Ovaj status omogućavao je Salfordu da mleko otkupljuje ispod realne cene, i da time ostvaruje ekstraprofit o tuđem trošku, kao i da utiče na količinu i cenu mleka na tržištu. Dok je Salford u okolnim zemljama otkupljivao litar mleka za 28 evrocenti, u Srbiji je otkup po litru iznosio 25, te je i time ostvarivao dobit (u velikoj meri na račun PKB-a).

Čiju travu kravica pase

Tokom 2007. godine, tadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, najavio je da će PKB biti prodat na tenderu u paketu sa svojih šest zavisnih preduzeća, iako je relativno dobro poslovao. Relativno s obzirom na to da je bio osakaćen. Tada su se već javili predlozi da se PKB dâ na upravljanje gradu Beogradu.

Ovo je i ostvareno tokom mandata Dragana Đilasa koji je direktno uticao na to da se 2010. vlasništvo nad PKB-om preda gradu. Đilasova računica bila je jednostavna, ono što je najveća vrednost PKB-a jeste zemljište ‒ oko 22.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Opasnost koja je pretila PKB-u je sudbina slična mnogim firmama prodatim tokom „tranzicije“. Ukratko, mnogi „investitori“ su kupovali propala preduzeća s pripadajućim zemljištem. Posle kupovine, jeftino kupljeno zemljište (u nekim slučajevima je to bila parcela s propalom fabrikom, u drugima poljoprivredno zemljište) izmenama u zakonskoj i urbanističkoj regulativi, menjalo je namenu i postajalo građevinsko, koje je višestruko skuplje. Procenjeno je da su gradski i republički budžet u raznoraznim privatizacionim malverzacijama sa zemljištem oštećeni10 za više od dve milijarde evra.

Ali prelazak PKB-a pod nadležnost grada nije prošla bez zloupotreba. Naime, 4.000 hektara zemljišta PKB-a dobilo je novu namenu, drugim rečima od poljoprivrednog je postalo stambeno-komercijalno i industrijsko. Pomenuto zemljište nalazi se u okolini Zrenjaninskog puta i planirane trase puta koji bi spajao Zemun i Borču a koji tada još nije bio izgrađen. Novac dobijen za to zemljište, umesto da pripadne preduzeću i uloži se u proizvodne kapacitete, slio se u gradsku kasu. Tim potezom PKB je dvostruko izgubio: izgubio je stotine miliona evra od tog zemljišta i izgubio je zemljište koje mu je jedno od osnovnih sredstava za proizvodnju.

Kome danas PKB služi?

Videli smo da su problemi počeli s restrukturiranjem ovog velikog sistema i odvajanjem njegovih profitabilnijih delova, od kojih su pravljena zasebna preduzeća. Drugačije se situacija nije mogla odvijati kad je taj proces započet. Koncept kombinata podrazumeva zaokruživanje proizvodnog procesa povezivanjem više preduzeća u jednu proizvodnu i distributivnu celinu. U ovom slučaju, ta celina bavila se proizvodnjom bukvalno od njive do trpeze. Drugim rečima, proizvode jednog preduzeća u okviru kombinata drugo preduzeće koristi kao sirovinu, da bi zatim treće preduzeće gotove proizvode plasiralo na tržište. Profit je zatim vraćan u proizvodnju sirovina, i ceo ciklus bi ponovo počinjao. Onog momenta kada su iz kombinata izdvojena prerađivačka preduzeća i trgovinski lanac, taj ciklus je prekinut. Time je PKB ostao na nivou proizvođača sirovina, što je daleko manje profitabilno od prerađivačke industrije ili trgovine.

Ali ključni uzrok problema u ovom slučaju jeste odnos prema privredi i javnim preduzećima. Proces tranzicije promenio je pravila igre, pa time i ulogu države i uloge javnih preduzeća. Čak i dok su bila u državnom vlasništvu, izdvojena preduzeća su poslovala na tržištu. Drugim rečima, od kooperanata, postali su konkurenti PKB-u. Privatizacija Imleka, Frikoma i Pekabete bila je samo logičan sled događaja. Ta promena u pravilima igre i odnosu prema društvenoj proizvodnji i reprodukciji u ovom se primeru vidi u promeni imena iz „kombinata“ u „korporaciju“. Krajnja svrha PKB-a kao kombinata kad je osnovan bila je da zadovoljava potrebe za hranom što veće populacije. Krajnja svrha PKB-a kao korporacije jeste da pravi profit. Različiti koncepti za različita vremena. I to se odlično vidi u odnosu PKB-a sa Imlekom, tj. Salfordom.

Pre rasparčavanja, dok je PKB imao zaokruženu proizvodnju, koncept kombinata je mišljen (mada se to može reći i za druga preduzeća nastala u socijalizmu) na način da se razvija proizvodnja, omoguće radna mesta, te zadovoljavaju društvene potrebe. Višak koji je kombinat kao celina generisao bio je podređen tom cilju. S druge strane, tranzicija u kapitalizam menja logiku poslovanja. Rasparčani PKB, kao korporacija koja posluje u novom kontekstu, i njeno otuđeno dete-konkurent Imlek sada posluju po sasvim drugačijoj logici. Krajnji cilj je profit, a ne društvene potrebe, rad i proizvodnja.

Između ostalog, prodajom PKB-a gubi se mogućnost uticanja na cenu hrane koja je u Srbiji, spram primanja njenih građana, već sada preskupa. Ukoliko bi ostao u javnom vlasništvu PKB bi mogao da funkcioniše kao kombinat čiji je primarni cilj da obezbedi hranu koja je dostupna svima. No takav scenario je moguć samo u sistemu koji nije kapitalistički, što odavno nije smer u kojem Srbija ide.

Uspešna javna preduzeća u neoliberalnom kapitalizmu su greška u matriksu. Ona prkose zadatoj logici po kojoj sistem funkcioniše. Neoliberalna logika kaže da nije cilj dostupna hrana, niti sito stanovništvo, cilj je akumulacija novca i ništa više, a kapitalistička država je tu da to i omogući. Zato je moguće imati preduzeće koje veštački stvara nestašice. Tako smo svi na gubitku. Ostali smo bez svojih preduzeća i bez radnih mesta, a hrana je sve skuplja jer cilj poljoprivrede više nije da napravi hranu, nego da napravi profit. Neoliberalna logika od hrane će napraviti luksuz, umesto da ona bude dostupna svima, što u datim uslovima uopšte nije nemoguće.

http://www.masina.rs/?p=1379
Вожд
Expert
Postovi: 5633
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6916
Pohvalio: 6578

Re: Beograd PKB

Postod Вожд » Čet Avg 13, 2015 12:08 am

Mali: Dug PKB trenutno 60 miliona evra
Tanjug | 12. 08. 2015. - 20:59h | Komentara: 0

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je danas da PKB nije profitabilno preduzeće, da trenutno duguje 60 miliona evra i da je zato grad krenuo u njegovu privatizaciju.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/582352 ... liona-evra
rasho62
Higher intermediate
Postovi: 1107
Pridružio se: Sre Dec 25, 2013 3:49 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 429
Pohvalio: 291

Re: Beograd PKB

Postod rasho62 » Čet Avg 13, 2015 12:12 am

Мамицу му лоповску ј.бем!
Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем.
ivan grozni
Novice
Postovi: 0
Pridružio se: Čet Maj 05, 2016 11:50 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Re: Beograd PKB

Postod ivan grozni » Čet Maj 05, 2016 11:58 pm

Matijevic je izjavio da sprema prodaju svoje firme nemackom Toennies-u, 49 ili 51% procenjene vrednosti 200-250 miliona evra, i da bi dobijenim novcem kupio PKB. Kaze da se spremao da u PKB udje zajedno sa Kosticem, i da bi ako bi Nemcima prodao svoju firmu PKB mogao da kupi sam.
Вожд
Expert
Postovi: 5633
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6916
Pohvalio: 6578

Re: Beograd PKB

Postod Вожд » Uto Sep 13, 2016 11:26 am

PKB je veliki skoro kao CEO BEOGRAD

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/pkb- ... ka/c34qbw7
Igor
Korisnikov avatar
Site Admin
Postovi: 11464
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 1:15 am
Kontakt:
Pohvaljen: 9598
Pohvalio: 10400

Re: Beograd PKB

Postod Igor » Sre Jan 10, 2018 1:29 am

Izvor: Politika.rs

Ode Vinca, Aerodrom Nikola Tesla hoce li i PKB???

Nedimović: Država nema 100 miliona evra da uloži u PKB

Srbija nema para za tako velike investicije koje su potrebne ovoj korporaciji, izjavio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. O modelu privatizacije još nije odlučeno.

Konačna odluka o strategiji privatizacije i o tome da li će država zadržati kontrolu nad Poljoprivrednom korporacijom Beograd (PKB) još nije doneta, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Kako prenose agencije, ministar je rekao da ima više opcija, jedna od njih je da država zadrži učešće, što bi značilo da bi morala da investira u obnovu tog preduzeća.

– Ali država nema para za investicije. Bez njih nema PKB-a, jer tamo je potrebno da se uloži bar 100 miliona evra – istakao je Nedimović, precizirajući da bi u ovoj korporaciji morale da budu revitalizovane farma i prerada, a potreban je i novi sistem za navodnjavanje, za šta se, kako je rekao, traži partner.

Pre nekoliko dana objavljene su spekulacije da je neimenovani kanadsko-američki investicioni fond koji se bavi stočarstvom zainteresovan da uđe u trku za PKB.

Navodno, sa predstavnicima vlade već se vode intenzivni razgovori o privatizaciji, a u petogodišnjem planu investitora je upravo ulaganje od tih nedostajućih 100 miliona evra. Nedimović, međutim, nije želeo da se izjašnjava o tome ko je još, osim dosadašnjih osam kompanija, zainteresovan za PKB, ali je rekao da je dobro „što postoje nova pisma o namerama”. Početkom 2017. godine interesovanje su između ostalih pokazali: Industrija mesa „Matijević”, „MK grupa”, kao i „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Kako je „Politika” nedavno objavila, Srbija se u memorandumu potpisanom sa MMF-om, posle osme revizije, izjasnila će do juna ove godine pronaći partnera za prodaju ove strateški važne kompanije.

U prilog tim namerama idu i kadrovske promene koje su se dogodile na čelu korporacije – Dragiša Petrović, koji je od 2013. bio generalni direktor, napustio je firmu uoči nove godine. Prebačen je na poziciju glavnog čoveka za stečajeve u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, sa mogućnošću da se vrati u PKB. Za vršioca dužnosti izabran je dosadašnji finansijski direktor Momčilo Joković. Prema nezvaničnim informacijama, očekuje se da će država uskoro postaviti novi menadžment. Međutim, prema našim saznanjima, konkretni potezi vezani za privatizaciju mogu se očekivati tek po završetku beogradskih izbora.

Predstavnici sindikata i dalje tvrde da ne znaju šta i s kim država pregovara, ali da je tih 100 miliona evra, koliko se pominje, praktično iznos koji država duguje PKB-u na osnovu premija za mleko.

– Premije za mleko ukinute su pre četiri godine, uredbom koja se praktično odnosila samo na PKB. Ta odluka važila je za kompanije koje proizvode više od tri miliona litara mleka kvartalno. Svi ostali nastavili su da dobijaju podsticaje. U našem slučaju, to je dovelo do pada količine proizvedenog mleka na rekordno nizak nivo. Takođe, imamo 1.200 krava muzara manje nego što smo imali 2013. To vam govori kako je firma vođena i šta je dovelo do njenog urušavanja – kaže za naš list Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata PKB-a.

Prema ranije potvrđenim informacijama iz Ministarstva privrede, o strategiji privatizacije odlučivaće se tek pošto bude završen finansijski izveštaj za prošlu godinu. Međutim, izveštaj nezavisnog revizora za 2016. godinu, objavljen na sajtu PKB-a, upućuje na nezavidan položaj grupacije koja zapošljava 1.900 ljudi i praktično dovodi u pitanje poslovanje PKB-a u budućnosti. Zaključno sa 31. 12. 2016. iskazani neto gubitak korporacije bio je 1,2 milijarde dinara, dok su tekuće obaveze bile veće od tekućih sredstava u iznosu od 3,3 milijarde dinara. U prevodu, revizor upozorava na krizu likvidnosti firme. Finansijski stručnjaci objašnjavaju da to obično ukazuje da je firma pred bankrotom i da teško ispunjava svoje kratkoročne obaveze.
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26327
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12438
Pohvalio: 5201

Re: Beograd PKB

Postod direktor » Sre Jan 10, 2018 2:39 am

Volim sto se gadjaju kako su potrebne ogromne investicije
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6050
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 721
Pohvalio: 66

Re: Beograd PKB

Postod dragan » Sre Feb 07, 2018 8:02 am

tzoran1 » 07 Feb 2018 02:22 am napisao:Ako ne prodaju PKB sada ovi dok su na vlasti, prodace ga oni drugi kad dodju, i zato nema cekanja. . . .
Oni sa Đilasom nisu hteli da prodaju PKB, čak su nešto i ulagali.
Ovi sadašnji imaju nameru da ga prodaju, a ima i zainteresovanih :
https://www.blic.rs/vesti/ekonomija/ame ... ta/kne8l7q

Medjutim, to nema baš nikakve veze sa budućim IP, već više sa
već postojećom saobraćajnicom od Pupinovog mosta do Borče.
Inače, neke teorije zavere su uvek zabavljale radoznali narod.
roland
Intermediate
Postovi: 295
Pridružio se: Sre Apr 01, 2015 11:46 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 665
Pohvalio: 175

Re: Beograd PKB

Postod roland » Sub Avg 18, 2018 2:51 pm

Udžbenički primer kako korumpirana vlast rasprodaje vrednu državnu imovinu za kikiriki. I svi vidimo kako je napravljena šema da par stotina miliona evra pređe u privatne džepove, ali niko da kaže lopovima da su lopovi i da se za krađu ide u zatvor.

https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/95262-voice-prodaja-pkb-a-skrojena-po-meri-unapred-poznatog-kupca

Prodaja Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), kao i većina dosadašnjih privatizacija u srpskoj poljoprivredi, biće zamagljena, skrojena po meri unapred poznatih kupaca i to po svoj prilici ne domaćih, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Navedeno je da su uslovi tendera za PKB takvi da ih čak ni domaći tajkuni, doskorašnji pretendenti na taj kombinat, poput Petra Matijevića i Miodraga Kostića, ne ispunjavaju.

"Država je propisala pravila da novi gazda beogradskog gubitaša mora imati 400 miliona evra prometa za prošlu godinu, dokle naši ne dobacuju", piše VOICE (http://www.voice.org.rs).

U članku se navodi da će prodajom PKB-a biti stavljena tačka na privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji, pa kada za 104,5 miliona evra ode i PKB "imaćemo pred sobom epilog tranzicione drame u kojoj glavni akteri – radnici poljoprivrednih dobara i kombinata bivaju poraženi, dok su se biznismeni za smešne pare, sve po zakonima ove zemlje i uz podršku vladajućih partija, dokopali 120.000 hektara najboljih oranica i ogromnog bogatstva".

Dodaje se da je nakon "nakaradne" dugogodišnje privatizacije, poljoprivredna proizvodnje pala barem za trećinu, a bez posla ostalo najmanje 100.000 ljudi, u kojoj su stradale hiljade i hiljade porodica radnika, cela sela, stočni fond.

"Da je Srbija pravna država, privatizacija u poljoprivredi, kakva je sprovedena u proteklih deceniju i po, nikako ne bi bila moguća. Pošto se Ustav i zakoni ovde nisu poštovali niti se poštuju, a sudovi presudjivali na osnovu političkih i tajkunskih pritisaka, dobili smo to što sada imamo, a upravo je ovakva svojinska transformacija kriva i za propast kombinata i za mahinacije sa izdavanjem državne zemlje, i za sve veće nezadovoljstvo paora, i velike nepravde koje se čine i prema poljoprivrednicima i prema selima", piše VOICE.

Istaknuto je da je pre privatizacije u Srbiji bilo 108 poljoprivrednih dobara i 91 kombinat, a gotovo sva dobra i polovina kombinata bila su u Vojvodini.

"U tom procesu svojinske transformacije poništena je svaka treća prodaja, mnoga su preduzeća potpuno uništena, nekada najuspešnija dopala su šaka svetskim kriminalcima poput Darka Šarića ili onih sitnijeg kalibra poput Mileta Jerkovića, neka su u rukama Arapa, neka pod kapom Matijevića, Kostića, Miškovića…", navodi VOICE.

Dodaje da je nakon svega, ostao neprodat samo sremskomitrovački "Mitrosrem", s tim da su pojedini njegovi delovi takodje "otišli".

Agrarni analitičar Djordje Bugarin ocenio je za VOICE da se PKB prodaje "po katastrofalno niskoj ceni", koja ne pokriva ni vrednost poljoprivrednog zemljišta.

Prema njegovim rečima, PKB koristi znatno više hektara od oko 17.000, koliko je oglašeno za prodaju, i pitanje je da li je to društvena svojina ili deo zadružne svojine, koji se nalazi pod imenom društvene, a koja je data kombinatu na korišćenje.

Dodao je da PKB nije trebalo prodavati već osmišljeno organizovati tako da bude u funkciji profitnog preduzeća.

"Moguće je da se namešta teren za arapske investitore i da će to biti praktično njima namenjeno. Početna cena od 104,5 miliona evra svakako ne pokriva ni vrednost poljoprivrednog zemljišta, a dobar deo tih njiva naslanja se na gradsko gradjevinsko zemljište. Praktično, kupcu će se pazar itekako isplatiti. Deo će ostati da se oslobodi višak radnika i da se preduzeće dovede u funkcionalno stanje", rekao je Bugarin.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković ocenio je za VOICE da će PKB biti prodat "budzašto nekome ko se nikada nije bavio poljoprivredom i koji će ga uništiti, a zemljište će biti pretvoreno u gradjevinsko".

Prema njegovim rečima, perspektiva tog preduzeća bila je veoma dobra, jer je u zaledju metropole, ima tradiciju i veliko tržište sa više od dva miliona stanovnika.

Stanković je kazao da je trebalo sačuvati PKB, a naročito kombinate u Vojvodini i dodao da je najbolji model bio da se pretvore u zadružnu svojinu, što bi imalo ekonomskog osnova.
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26327
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12438
Pohvalio: 5201

Re: Beograd PKB

Postod direktor » Sub Avg 18, 2018 3:28 pm

A pkb grocka i pkb bolec jel i to ide u paketu sve
Izgleda vise ne umjemo ni obradjivati zemlhu ni gajiti svinje sto nam dobro ide
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8372
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3078
Pohvalio: 747

Re: Beograd PKB

Postod boca-ica » Sub Avg 18, 2018 7:24 pm

Preneto sa teme: Šta mi smeta u Beogradu

boca-ica » 14 Avg 2018 22:04 napisao:
Objavljen tender za PKB, početna cena 104,5 miliona evra
Izvor i cela vest https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-f ... ra/c8ymde3


Kolko rekoše da ovolika površina Bgda (PKB) košta ? :shock:
Slika

koliko košta AR trećeg Beograda ?
bl3y4 » 16 Avg 2018 13:34 napisao:Pa AR u selu blizu Panceva kosta 3x vise, prakticno dele zemlju za dzabe..
- Mada opet ovo je samo pocetna cena, ali i ona bi trebala biti barem 2 ili 3 puta veca..


boca-ica :shock:
Pa zašto ne dele zemlju gradjanima nego tamo nekom lovatoru ?
ah da.... gradjani retko daju proviziju..... :lool: :lol: :lool:
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6098
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10977
Pohvalio: 25

Re: Beograd PKB

Postod Zuma » Sub Avg 18, 2018 10:29 pm

PKB je istovremeno i strateški resurs za snabdevanja grada hranom, razvojni i istraživački centar poljoprivrede nacionalne važnosti i prostor za buduće širenje grada praktično veličine dosadašnjeg Beograda. Ogroman sistem nasipa i kanala je jedinstven. Između 1929. i 1933. je po ogromnoj ceni izgrađena obaloutvrda duž Dunava i Tamiša od čak 90 kilometara. A interni sistem kanala za navodnjavanje ima 320 kilometara! Plus nekoliko stanica na prepumpavanje. Idemo u susret klimatskim promenama gde će proizvodnja hrane biti daleko teža, praktično nezamisliva bez navodnjavanje i kontrolisanja režima voda u zemljištu. Sve to imamo sasvim bukvalno pored samog glavnog grada, uz puno vode nezavisne od eventualnih suša i poplava, ogroman sistem za njenu distribuciju, sve već sređeno i operativno, plus što je to zemljište u našem vlasništvu koje omogućuje kasnije širenje grada. I sad se to kao prodaje zbog potpuno smešnog (i namerno stvorenog) manjaka u odnosu na ogromnu tržišnu, bezbednosnu, stratešku i urbanističku vrednost onoga što se prodaje. Tobože nemamo para. A imamo para za Beograd na vodi? Ako uporedimo koristi od jednog i drugog ... To neće biti samo najveća pljačka u istoriji Beograda, pred kojom apsolutno blede SVE druge, nego je sasvim bukvalno na nivou nacionalne izdaje.

Istorija nasipa na levoj obali Dunava u Beogradu
https://www.lobi-info.rs/dunavski-nasip ... 1873-2014/

dunav-nasip-beograd-leva-obala-07.jpg
dunav-nasip-beograd-leva-obala-07.jpg (93.2 KiB) Pogledano 1197 puta
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6098
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10977
Pohvalio: 25

Re: Beograd PKB

Postod Zuma » Sub Avg 18, 2018 10:32 pm

Оснивање и историјски развој

ПКБ Корпорација је правни следбеник Пољопривдног комбината Београд који је одлуком Владе Републике Србије, као државно предузеће основан 27. децембра 1945. године, са задатком да снабдева Београд основним производима исхране. Од скромних почетака у мочвари Панчевачког рита, ПКБ је израстао у највећи систем агробизниса у бившој СФРЈ.Основу система чинила је примарна пољопривредна производња, ратарство и сточарство, која је изградила прерадне капацитете на основним производним линијама: прерада млека, прерада меса, производња концентроване сточне хране, прерада воћа и поврћа, прерада житарица и других производа.

Упоредо са развојем прерадних капацитета, развијена је сопствена мрежа трговинских и туристичко угоститељских објеката чиме је заокружен систем производње, прераде и пласмана производа исхране из програма ПКБ-а.

Финансијска функција система била је интегрисана кроз ПКБ Интерну банку тако да су профитни центри у знатној мери кредитирали сезонске потребе примарне производње са обртним средствима. Интензиван развој ПКБ-а створио је потребу да се у систему формирају организације носиоци развоја и то: Институт ПКБ Агроекономик и ПКБ Агроинжењеринг које су, поред реализације развојних програма у ПКБ-у, биле носиоци консалтинг и инжењеринг услуга које је ПКБ пружао у земљи и у низу земаља у развоју у Африци, Блиском Истоку, Јужној Америци, земљама бившег СССР-а. Овакав ПКБ био је интересантан за низ предузећа у Србији која су дошла у кризу пословања и која су видела и нашла решење опстанка у интеграцији са ПКБ-ом. Законским пројектима у предтранзиционом периоду, наметнуто је сегментирање технолошких целина на појединим линијама производње и њихово организовање у посебне правне субјекте. Ово је довело до дезинтеграције ПКБ-а и једностараног изласка из система профитабилних центара прехрамбене индустрије, трговине и финансијске функције. Све је то довело да данашња ПКБ Корпорација представља Друштво примарне пољопривредне производње са развијеном и стручном логистиком.

http://www.pkb.rs/
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6098
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10977
Pohvalio: 25

Re: Beograd PKB

Postod Zuma » Sub Avg 18, 2018 11:54 pm

Vrlo informativan razgovor Đilasa sa građanima i ljudima iz PKB-a, sa puno informacija o raznim mahinacijama usmerenim na uništenje PKB-a i kasniju jeftiniju prodaju. Naprimer, PKB je Lidlu prodao JEDAN hektar svog zemljišta za milion evra. A trenutna vlast hoće CELO preduzeće sa 30.000 hektara zemlje da proda za 90 miliona! Takođe, oni su već našli kupca za 80 hektara za šta bi dobili POLOVINU sume po kojoj vlast hoće da proda CEO PKB! Pa zatim, PKB-u sama DRŽAVA dugije 26 milona evra, a prodaju ih za 90. Pa, samo za zemljište za most u Ostružnici im duguju 700 miliona dinara. Pa su samo oni efektivno kažnjeni pošto jedino oni ne dobijaju subvencije za mleko. Itd, itd. Jednostavno užas.



Inače, jedan od dokaza da PKB lako može biti uspešan je situacija svega godinu dana od trenutka kad ih je grad preuzeo, što se spominje u prethodnom videu. Ovo je kratka reportaža iz tog vremena (iz 2012. godine).

Vladivoje
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 660
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd (stari Merkator)
Kontakt:
Pohvaljen: 1309
Pohvalio: 2417

Re: Beograd PKB

Postod Vladivoje » Ned Avg 19, 2018 12:03 am

Aaaa, pa to je bila predizborna kampanja.

Kada biste ga sada pitali o svemu tome, pričao bi drugu priču.
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6098
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10977
Pohvalio: 25

Re: Beograd PKB

Postod Zuma » Ned Avg 19, 2018 12:16 am

Đilas i povod za video su savršeno nebitni. Sada su zanimljive samo informacije koje su ovde izneli on, radnici PKB-a i građani, a sam Đilas eventualno samo tako što je pokazao da PKB lako može biti profitabilan ako njegov vlasnik, a to je grad ili država, ŽELE da on bude profitabilan. Suština je elementarna logika gradskog interesa koja je ovde jasno objašnjena, a ko je to i zašto rekao je prosto irelevantno.

Ako nekoga interesuje detaljniji istorijat PKB-a (do 2000.) knjiga koju ovde spominju je

Наслов Zemlja božja - vera težačka
Аутор Radenko Stanić
Издавач PKB Korporacija, 2001
ISBN 8683529010, 9788683529018

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta