Beograd ispod Beograda

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

medjutim
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1240
Pridružio se: Pon Mar 29, 2010 10:14 am
Kontakt:
Pohvaljen: 69
Pohvalio: 379

Postod medjutim » Pon Mar 12, 2012 4:13 pm

Svaka čast.

Ovo bi MORAO da postane muzej..
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8372
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3077
Pohvalio: 747

Postod boca-ica » Pon Mar 12, 2012 4:24 pm

@direktor
+ 1 :) vrlo lepa foto reportaža

Po vrednosti prostora, pećina je odmah iza Kalemegdana
Na predugaćkom spisku zašta bi sve Bgd profitabilno mogao da je iskoristi (nabrajno mnogo puta )
od nedavno su i slane sobe. . . . a na par metara je bazen . . . .
Pa koj to grad ima na tacni a ne koristi . . .

Poredeci sličice stadiona od septembra ima promena. . . .
za proteklih 6 šest meseci renoviranja , uklonili su šut sa čoška terena.

Poveren posao vrlo ekspeditivnoj firmi, nema šta , Po zasluzui bi mogli da konkuriušu u Bgdu
za sledeci posao tek nakon 5012.g a možda ni tad.

A evo i jedna sličica + ovoj temi

Slika
Poslednja izmena od boca-ica u Pon Mar 12, 2012 11:33 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
jlaki
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2564
Pridružio se: Sre Mar 07, 2007 3:29 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 210
Pohvalio: 44

Postod jlaki » Pon Mar 12, 2012 5:11 pm

Taj čitav blok se baš razvija u poslednje vreme... Evo hronološki ono za šta ja znam

1. Revitalizacija krova crkve Svetog Marka
2. Rekonstrukcija bazena Tašmajdan
3. Rekonstrukcija parka Tašmajdan
4. Rekonstrukcija fontane ispred Stadiona Tašmajdan
5. Revitalizacija fasade zgrade RTS-a u Aberdarevoj
6. Osvetljenje Glavne pošte
7. Rekonstrukcija stadiona Tašmajdan
8. Fontana ispred Glavne pošte
9. Rekonstrukcija Malog Tašmajdana
10. Rekonstrukcija Metropola

Ono što je planirano:

11. Rekonstrukcija Palilulske pijace
12. Revitalizacija Malog pozorišta

Ono što treba da se uradi:

13. Revitalizacija fasade zgrade Sportskog centra Tašmajdan
14. Revitalizacija fasade Gimnazije
15. Rešavanje problema ruševine zgrade RTS-a
16. Uređivanje platoa i parkinga ispred crkve Svetog Marka
17. Revitalizacija platoa i staza ka Takovskoj između Glavne pošte, Malog pozorišta i Crkve Svetog Marka
18. Revitalizacija i privođenje javnoj upotrebi tašmajdanskih katakombi

Kada i ako se sve ovo završi, taj deo grada mogao bi da postane nova ekskluziva. Rekonstruisani klub Underground, a sada Soho Republik dokazuje koliko efektno može da se uredi ovakav tip prostora.

Slika
Poslednja izmena od jlaki u Pon Mar 12, 2012 5:17 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Stop automobilizaciji Beograda!
vucko
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 16349
Pridružio se: Ned Apr 20, 2008 1:42 pm
Lokacija: Treći kamen od sunca
Kontakt:
Pohvaljen: 2252
Pohvalio: 408

Postod vucko » Pon Mar 12, 2012 7:19 pm

Bravo direktore.

Laki,ne bih ja tu nikakav klub pravio.Prosto nije mesto za to,vec za pravi muzej i mozda onaj akvatorijum koji pominjase.
"Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju."
jlaki
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2564
Pridružio se: Sre Mar 07, 2007 3:29 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 210
Pohvalio: 44

Postod jlaki » Pon Mar 12, 2012 8:15 pm

Ja ne znam koliko lokacija smo mi za muzeje nabrojali ovde.

1. Nije najprofitabilnija stvar koja može da se osnuje na toj lokaciji
2. Nismo Pariz da imamo toliko stvari da izložimo. I postojeći muzeji kada se uzmu u obzir previše ih je
Stop automobilizaciji Beograda!
vucko
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 16349
Pridružio se: Ned Apr 20, 2008 1:42 pm
Lokacija: Treći kamen od sunca
Kontakt:
Pohvaljen: 2252
Pohvalio: 408

Postod vucko » Pon Mar 12, 2012 8:23 pm

Nekada nije sve u profitu.A ta lokacija je izuzetna kada se saberu i ostale stvari u okolini.
"Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju."
nombre
Intermediate
Postovi: 393
Pridružio se: Pet Dec 24, 2010 4:33 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 165
Pohvalio: 212

Postod nombre » Pon Mar 12, 2012 11:27 pm

Ispod tasa je trebao da bude akvarijum, ali ocito do realizacije nije doslo :(
medjutim
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1240
Pridružio se: Pon Mar 29, 2010 10:14 am
Kontakt:
Pohvaljen: 69
Pohvalio: 379

Postod medjutim » Uto Mar 13, 2012 11:42 am

jlaki napisao:Ja ne znam koliko lokacija smo mi za muzeje nabrojali ovde.


I nijedna nikako da postane muzej :)

jlaki napisao:1. Nije najprofitabilnija stvar koja može da se osnuje na toj lokaciji
2. Nismo Pariz da imamo toliko stvari da izložimo. I postojeći muzeji kada se uzmu u obzir previše ih je


Kad bi svi postojeći muzeji radili, opet ne bi bilo mesta da se izloži sve što treba i može da se izloži.

Mislim da bi ovde mogao da bude muzej baš zato što je tu bio nemački štab, i u startu ima zanimljivu priču.

Nešto kao bunker u Citadeli u Budimpešti..
stf
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10866
Pridružio se: Pet Jan 22, 2010 4:33 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 8540
Pohvalio: 1916

Postod stf » Uto Mar 13, 2012 12:47 pm

Пре сам за акваријум него за музеј.
Музеји су мање више "мртва" места. Није у питању профит, јер сам ја први против таквог погледа на сваки пројекат, али требало би видети како то место учинити живљим.

Музеј ради музеја нема будућност. Шта сам тиме мислио? Ево, нпр, Старо сајмиште је одлична локација за музеј, јер тамо музеј има јаку причу, симболику, оправданост, смисао.

То све не види у случају Ташмајдана. Немци су Рударско-геолошки факултет користили као мучилиште Гестапо-а. Па пре је такво место за музеј, јер има јачу причу.

То што је овде била немачка команда, је по мени исувише млак разлог за музеј.
Trenutno ne gledamo dovoljno daleko u buducnost ... treba gledati mnogo dalje ....da bi buducnost sto pre postala sadasnjost !!!
medjutim
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1240
Pridružio se: Pon Mar 29, 2010 10:14 am
Kontakt:
Pohvaljen: 69
Pohvalio: 379

Postod medjutim » Uto Mar 13, 2012 1:10 pm

Naravno da i Staro Sajmište treba da bude muzej.

Nemam ništa protiv bilo kakvog smislenog uređivanja Tašmajdana, jedino ne bih bio oduševljen noćnim klubovima..
BOKI SMOKI
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2031
Pridružio se: Pon Mar 23, 2009 1:52 am
Lokacija: Pancevo
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 6

Postod BOKI SMOKI » Uto Mar 13, 2012 3:46 pm

Slika

:shok: :kk: :cool: Genijalno!!!!!!!


Samo mi recite da se ovde pusta psy trance i mogu da puknem od srece.
Poslednja izmena od BOKI SMOKI u Uto Mar 13, 2012 3:49 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
jlaki
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2564
Pridružio se: Sre Mar 07, 2007 3:29 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 210
Pohvalio: 44

Postod jlaki » Uto Mar 13, 2012 7:18 pm

Ja sam prvi i poslednji put bio kad su dolazili NipplePeople, ulaz je bio 400 dinara za 4 pesme koje su odsvirali, a najjeftinije pivo je Tuborg 0.3 koji košta 270 dinara.
Stop automobilizaciji Beograda!
vucko
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 16349
Pridružio se: Ned Apr 20, 2008 1:42 pm
Lokacija: Treći kamen od sunca
Kontakt:
Pohvaljen: 2252
Pohvalio: 408

Postod vucko » Čet Apr 12, 2012 2:52 am

Evo i emisije Beograd ispod Beograda,imate i snimke sa Tasmajdana i ostalih lokacija.Ostali delovi su na related sa desne strane

[video]http://www.youtube.com/watch?v=OcIpp8iUik8&feature=relmfu[/video]
"Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju."
Drakche
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2261
Pridružio se: Čet Avg 19, 2010 11:50 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1442
Pohvalio: 1626

Postod Drakche » Čet Apr 12, 2012 11:23 am

boca-ica napisao:
A evo i jedna sličica + ovoj temi

Slika


ovako bi bilo sjajno kao prirodne kulise za razne predstave i koncerte na otvorenom :)
GOJE
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3238
Pridružio se: Uto Apr 15, 2008 10:35 am
Lokacija: Dort Yol
Kontakt:
Pohvaljen: 3292
Pohvalio: 2222

Postod GOJE » Ned Maj 06, 2012 2:24 pm

Bio sam na turi pre 10-ak dana, pa evo par slika da vas zagolicaju (ne bih posebno komentarisao slike). Definitivno vredi odraditi turu:

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Poslednja izmena od GOJE u Ned Maj 06, 2012 2:27 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
....Frizurica sređena, pomorandža ceđena...Brodski podovi, morski plodovi...Podno grijanje, intimno brijanje...
http://www.youtube.com/watch?v=qnPZy3vHmsA
Felix55
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1000
Pridružio se: Uto Mar 31, 2009 2:56 am
Lokacija: Bg
Kontakt:
Pohvaljen: 82
Pohvalio: 153

Postod Felix55 » Pon Maj 07, 2012 10:38 am

A o kakvoj se to turi radi?
nova
Higher intermediate
Postovi: 592
Pridružio se: Čet Sep 02, 2010 2:34 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod nova » Pon Maj 07, 2012 11:44 am

direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26145
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12214
Pohvalio: 5057

Re: Beograd ispod Beograda

Postod direktor » Ned Apr 28, 2013 5:25 pm

U sklopu BINE 6 odrzana je setnja pa evo par slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26145
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12214
Pohvalio: 5057

Re: Beograd ispod Beograda

Postod direktor » Pon Maj 13, 2013 12:58 am

*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26145
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12214
Pohvalio: 5057

Re: Beograd ispod Beograda

Postod direktor » Uto Maj 14, 2013 7:01 am

Sa my city military od clana Vl veliki hvala mu na divnoj reportazi
http://www.mycity-military.com/Ostalo-5 ... gradu.html
Artiljeriski bunkeri na Kalemegdanu

Posetioci Beogradske tvdjave uzivajuci u pogledu koji se pruza na usce dveju reka, ni ne naslucuju da se u neposrednoj blizini spomenika “Pobednik” ispod par brezuljaka nalaze artiljeriski bunkeri iz drugog svetskog rata.

Prvi od tri bunkera koji su sagradjeni na Kalemegdanu, nalazi se na Severo- Zapadnoj strani tvrdjave, t.j. na mestu nekadasnjeg zamka despota Stefana Lazarevica.

Iako se u promotivnom materijalu (stampan povodom predstavljanja ovog objekta javnosti) navodi da je bunker izgradjen u periodu izmedju 1948-52. godine, t.j. nakon sukoba sa Informbiroom i zaostravanja odnosa sa Sovjetskim Savezom, odnosno postojanja mogucnost napada na Jugoslaviju, verovatno je on izgradjen jos za vreme drugog svetskog rata od strane nemacke armije, koja je otatle u potpunosti kontrolisala zapadni prilaz gradu, kao i usce reka Save i Dunava.

Nakon zavrsetka drugog Svetskog rata, bunkeri su konzervirani t.j. topovska gnezda su zazidana, a preko celog objekta je dodatno nasuta zemlja, tako da je ceo objekat postao neprimetan za prolaznike. Bunkeri su ostrali u registru vojnih objekata JNA sve do njenog raspadanja, nakon cega vojska gubi interes za ove objekte i tada oni postaju deo spomenickog kompleksa Beogradske tvrdjave.
Slika
Slika
Slika
Pozicija artiljeriskih gnezda.

U ovaj objekat nekada se ulazilo kroz saht na povrsini. Silaskom niz par uzidanih metalnih sipki do platoa, odakle se strmim stepenicama spustalo u donji nivo bunkera, odnosno hodnik u kojem se sa desne strane pri sredini nalaze dve prostorije namenjene za odmor vojnika, dok se sa leve strane na njegovom pocetku i kraju nalazi po jedna veca prostorija. Iz tih vecih prostorija spiralnnim stepenicama penje se na gornji nivo bunkera, odnosno topovsko gnezdo, ili se prolaskom kroz uzan hodnik ulazi u manju prostoriju u kojoj se nalazi sistem za cirkulaciju vazduha kroz skloniste.
Slika
Ovo je gruba skica unutrasnjosti objekta t.j. njegovog donjeg nivoa, koju sam napravio radi lakseg uvida u raspored prostorija unutar objekta. Samu unutrasnjost je tesko nacrtati bez preciznog merenja, pogotovo sto su skoro svi zidovi u prostorijama ispod topovskih gnezda polukruznog oblika, tako da fakticki nema zidova pod pravim uglom (verovatno postoji neko logicno arhitektonsko objasnjenje zasto je tako) koji bi mogli da posluze kao osnova za merenje i crtanje objekta.

Sto se samog sklonista tice ono je prilicno skuceno. Za osobe visine 190cm, sa jednim obicnim rancem na ledjima tesko je kretati se kroz objekat, prolaziti (bolje reci: “provlaciti se”) kroz vrata, pogotovo ona koja vode u prostorije u kojima se nalaze pogoni za cirkulaciju vazduha kroz skloniste.
Slika
Za potrebe predstavljanja objekta javnosti, tokom leta 2008. godine, izvrseno je raskopavanje brezuljka, cime je omogucen horizontalni prilaz ulazu. Takodje, napravljena je staza do ulaza i uradjena je elektrifikacija bunkera.
Slika
Pogled na ulaz u skloniste iz gornje perspetkive. Na slici se vide uzidane metalne sipke uz pomoc kojih se nekada sipustalo do platoa, odakle se stepenicama silazio u skloniste. Cetiri stepenika od cigala sa desne strane, kao i crna metalna vrata napravljeni su nakon otkopavanja objekta.
Slika
Slika
Na kraju stepenista ispred ulaznih vrata, nalazi se pravougaoni otvor zatvoren betonskim poklopcem.
Slika
Momak sa leve strane ulazi u hodnik koji vodi ka prostoriji ispod prvog topovskog gnezda.
Slika
Ulazna vrata.
Slika
Pogled sa sredine hodnika na ulaz u skloniste. Sam hodnik je sirine 110 cm.
Slika
Pogled sa sredine hodnika ka kraju. Skretanje desno vodi u drugu prostoriju za odmor vojnika, dok skretanje levo na kraju hodnika vodi ka prostoriji ispod drugog topovskog gnezda.
Slika
Slika
Slika
Prostorije za odmor vojnika.
Duzina prostorije je 4 m, a sirina 3 m.
U ovim prostorijama predvidjeno je da se na zidne nosace i o kuke na plafonu kace po dva viseca preklopiva kreveta. Malo je cudno sto u ove prostorije nisu sprovedene cevi za cirkulaciju vazduha.
Slika
Slika
Slika
Hodnik koji vodi ka ulazu u prostoriju ispod topovskog gnezda dalje od ulaza.
Slika
Pogled na hodnik iz prostorije.
Poslednja izmena od direktor u Uto Maj 14, 2013 7:21 am, izmenjeno 1 put ukupno.
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
Pohvale za post: 1
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26145
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12214
Pohvalio: 5057

Re: Beograd ispod Beograda

Postod direktor » Uto Maj 14, 2013 7:19 am

Slika
Metalnih vrata sa unutrasnje strane
Slika
Desni zid prostorije. Na plafoni se vidi racvanje cevovoda za ventilaciju.
Slika
Leva strana prostorije.
Sa leve strane su spiralne stepenice koje vode na gornji nivo bunkera, dok je sa desne strane ulaz u prostoriju sa sistemom sa cirkulaciju vazduha.
Slika
Ispod spiralnog stepenista nalaze se dva rezervoara za vodu od po 200 l.
Slika
Slika
Zid kratkog hodnika koji vodi u prostoriju sa sistemom sa cirkulaciju vazduha.
Slika
Prva masivna metalna vrata.
Slika
Kratak hodnik i druga masivna metalna vrata od prostorije sa sistemom sa cirkulaciju vazduha
Slika
Na slici se vidi dva viseca preklapajuca kreveta, u prostoriji sa sistemom za cirkulaciju vazduha.
Slika
Pogled na zid unutar topovskog gnezda (levo od spiralnih stepenica).
Na zidu se vidi i otvor cevovoda za ventilaciju.
Slika
Zazidani topovski otvor.
Slika
Masivni stepenasti betonski plafon.
Slika
Slika
Hodnik koji vodi ka ulazu u prostoriju ispod topovskog gnezda pored ulaza
Slika
U prostoriju u kojoj se nalazi sistem za cirkulaciju vazduha, ulazi se kroz uzani hodnik sa dvoje jakih metalnih vrata (na slici su vide samo druga vrata). Takodje, u toj prostoriji nalazi se cetiri viseca sklopiva kreveta.
Slika
Slika
Ova prostorija je malo sira u odnosu na prethodnu, tako da sam uspeo da slikam cevovod sistema za cirkulaciju vazduha. Motor koji pokrece strujanje vazduha je skinut.
Slika
Viseci preklopivi kreveti u prostoriji sa sistemom za cirkulaciju vazduha.
Slika
Spiralne stepenice koje vode na gornji nivo bunkera, odnosno topovsko gnezdo.
Slika
Desna strana topovskog gnezda. Na zidu se vidi otvor cevovoda za ventilaciju. Isti takav otvor nalazi se i na suprotnom zidu.
Slika
Slika
Topovsko gnezdo odnosno prostorija u kojoj se nalazi artiljerisko orudje, je u obliku elipse, sa zemljanom podlogom koja verovatno sluzi i da delimicno apsorbuje vibracije nastale dejstvom orudja. Visine prostorije je oko 2.5 m.
Slika
Slika
Iznad samih topovskih otvora nalazi se masivan stepenasti betonski plafon, dok je sam artiljeriski otvor zazidan.
-Cini mi se da na jadranskoj obali postoje slicni bunkeri za topove obalske artiljerije.
Slika
Pogled na brezuljak ispod kojeg je topovsko gnezdo.
Slika
Slika
Zapoceti radovi na otkopavanju bunkera.
Slika
Slika
Masivna betonska ploca koja se nalazi iznad samog artiljeriskog otvora.
Slika
Slika
U neposrednoj blizini oba topovska otvora nalze se sahtovi sa metalnim poklopcima. Mozda su deo ventilacionog sistema?
Slika
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
Pohvale za post: 1
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26145
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12214
Pohvalio: 5057

Re: Beograd ispod Beograda

Postod direktor » Pon Maj 20, 2013 3:09 pm

Ispod vojnog muzeja tj platoa ispred istog
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26145
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12214
Pohvalio: 5057

Re: Beograd ispod Beograda

Postod direktor » Ned Maj 26, 2013 1:18 am

Slika
ulica vikotora igoa pripada institutu IMS
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26145
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12214
Pohvalio: 5057

Re: Beograd ispod Beograda

Postod direktor » Pon Jan 27, 2014 3:57 pm

Beograd: Propade "biznis pod zemljom"
I. Preković | 26. januar 2014. 22:17 | Komentara: 0
Upravljanje i izdavanje skloništa više nije atraktivan posao, gubitak u 2013. skoro milion evra. U Beogradu postoji 1.025 ovakvih objekata, najviše na Novom Beogradu. Koriste se kao teretane, fitnes-centri, trgovine, kockarnice
Slika
KRIZA i besparica jače su i od bombi, ako je suditi po stanju na računu "Javnog preduzeća za skloništa" nakon prethodne godine poslovanja. Podzemne vode, protivpravno zauzimanje skloništa, sve manji broj zakupaca, kao i zakonske novine, prema trenutnim procenama, svele su neto dobitak od skoro 275 miliona dinara iz 2012. godine, na gubitak veći od 98 miliona dinara u 2013. godini!



Iako "Javno preduzeće za skloništa" upravlja sa oko 1.500 javnih i blokovskih skloništa u 48 opština Srbije, u Beogradu se nalazi ukupno 1.025, a svega 320 je trenutno pod zakupom. Nekada unosan biznis danas je postao "rupa bez dna".

- Broj mirnodopskih korisnika opao je poslednjih godina, kao rezultat ekonomske krize. Kako su objekti ukopani u zemlju, nemaju sanitarni čvor, pristup vozilima, najčešće se koriste kao razni magacinski prostori, fitnes-centri, folklorni klubovi, proizvodno-prodajni prostori - objašnjavaju iz JPS.

Opština Novi Beograd prednjači po broju skloništa, ima ih ukupno 250 na spisku nadležnosti JPS. Takođe, samo se ovde mogu naći takozvana atomska skloništa, odnosno skloništa sa najvećim pojedinačnim kapacitetom i stepenom zaštite. U većini novobeogradskih skloništa smeštene su teretane, sportski klubovi i trgovine na malo, dok na nadzemnim poslovnim lokalima svetle reklamni znaci kockarnica i kladionica. Pravi Las Vegas u malom može se videti u blokovima 61, 62, 63 duž Japanske ulice, gde su naši reporteri pobrojali desetak njih.

Međutim, velike gubitke na računu JPS prave čak 109 skloništa, koja su uzurpirana zbog nesavesnih pojedinaca, pa su dospela i pred sud. Spora pravda ide naruku stanarima, pa čak i bivšim zakupcima podzemnih objekata da koriste prostorije bez ikakvih naknada.


VEĆINA STARA PO 40-50 GODINA
NAJSTARIJA skloništa koji su na upravljanju kod JPS su 12 laguma, dok je većina ovakvih objekata pretežno izgrađena posle Drugog svetskog rata, između sedamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Od osnivanja JPS, 1992. godine, do danas, njihovoj nadležnosti pridodato je oko 110 blokovskih skloništa od investitora.

- U pet skloništa nam je potpuno onemogućen ulaz, dok za 51 objekat nemamo ključeve od ulaznih vrata, koja pripadaju stanarima. Čak ni nakon raskinutih ugovora zakupa, najčešće zbog neplaćanja obaveza, zakupci odbijaju da predaju skloništa - ističu iz JPS. - Primorani smo da čekamo duga razrešenja sporih sudskih postupaka tokom kojih ne možemo objekte ponuditi tržištu, tako da država ostaje bez mehanizama da spreči uzurpaciju sopstvene imovine.

Nestao je i prihod finansiranja osnove delatnosti sa izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama 2012. godine, kada su ukinute obaveze investitora da plaćaju naknadu za izgradnju i održavanje skloništa, ukoliko ne grade ovakav objekat.

Za način i uopšte izgradnju podzemnih objekata, kao i podruma, zakonska novine daju poptnuo odrešene ruke građevincima, pa se skloništa možda uopšte neće ni graditi. Iz JPS upozoravaju da nije regulisano ni pitanje izgradnje skloništa za sklanjanje zaposlenih, zatečenih na javnim mestima, u školama i bolnicama, a finansiranje iz zakupnina mirnodopskog korišćenja podzemnih objekata i lokala nisu dovoljna za ni za obavljanje svih aktivnosti ovog preduzeća.


KVADRAT OD 50 DO 500 DINARA

CENA zakupa skloništa zavisi od lokacije i kvaliteta. Trenutno je po kvadratnom metru potrebno izdvojiti između 50 i 500 dinara, mada je prosečna cena u 2013. godini iznosila oko 160 dinara. Iznos se umanjuje za 30 odsto u odnosu na cenu magacinskog prostora za određenu gradsku zonu. Kvalitet skloništa, zajedno sa uvek prisutnim koeficijentom objekta, obara cenu zakupa i za 50 odsto u odnosu na slične prostore koje tržište nudi.

Slika
ČAK 62 OBJEKTA MANjE OTPORNOSTI

SKLONIŠTA su zbog svog položaja izložena čestim plavljenjima, što zbog podzemnih voda, havarija na instalacijama ili neodržavanih drenažnih sistema. Na snižavanje stepena otpornosti čeka 62 skloništa zbog lošeg stanja u kojim se nalaze. Problem je i nabavka nove oprema i uređaja, koji, takođe stradaju. Razlog - nema tačno definisanih tehničkih specifikacija u propisima, ali ni domaćih proizvođača.


USLOVI, USLOVI

PRILIKOM korišćenja skloništa postoje određeni uslovi koji se moraju ispuniti: nije dozvoljena adaptacija koja bi mogla da umanji otporna svojstva objekta, pogoršanje tehničkih i higijenskih uslova skloništa, ali i narušavanje osnovne funkcije objekata u neposrednoj blizini. Takođe, zabranjeno je skladištenje eksplozivnih, otrovnih i zapaljivih materija.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... od-zemljom
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 26145
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12214
Pohvalio: 5057

Re: Beograd ispod Beograda

Postod direktor » Pet Maj 09, 2014 12:07 am

BEOGRADSKE PRIČE
Okamenjeni rudnici kreča ispod grada
Zoran Nikolić | 08. maj 2014. 10:45 | Komentara: 0
Gradske opštine: Rakovica i danas leži na majdanima iz 19. i 20. veka. Mladi stručnjaci Centra za urbani razvoj silazili duboko u napuštena okna
Slika
TERITORIJA današnje opštine Rakovica nalazi se na području koje je u prošlosti, pored ostalog, bilo poznato i kao rudarski kraj. Najstariji rudnici, još iz praistorijskog perioda, utvrđeni su na području Avale. Poznato je da je ovo područje bogato olovom, cinkom, živom i srebrom, tako da veliki broj majdana nije iznenađenje.



O istraživanju u ovoj oblasti govorio nam je arheolog Rade Milić, koji je vodio tim mladih stručnjaka koji su tražili stare rakovičke rudnike u okviru programa Centra za urbani razvoj „UnderGrad“, koji je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Majdani stari dva veka

- Pažnju smo uglavnom posvetili kopovima koji su bili aktivni krajem 19. i početkom 20. veka - objašnjava Milić za „Beogradske priče“. - Tadašnja tehnologija vađenja rude zahtevala je bušenje dugačkih tunela da bi se došlo do sirovine. Prateći primere avalskih rudnika, koji su danas dostupni, znali smo da tuneli mogu biti dugački i nekoliko kilometara. Još nije poznato koja se vrsta rude vadila u rakovičkim rudnicima.

Kako objašnjava naš sagovornik, prostor šire okoline Avale, u pravcu Rakovice, do sada nije ozbiljno istraživan. Podaci koji govore o podzemnoj eksploataciji u periodu pre industrijalizacije opštine veoma su retki.
Slika
Upravo smo ove rudnike pokušali da nađemo. Za pronalaženje tačnih lokacija ulaza u majdane koristili smo stare karte, izrađene pre Drugog svetskog rata, koje prilično precizno prikazuju tačan položaj starih majdana. Veliki broj ulaza u okna danas je urušen, zatrpan ili zazidan. Nalaze se na prostoru koji nije urbanizovan i manje je pristupačnim delovima opštine. Dalja istraživanja zahtevaju detaljniju analizu postojećih podataka kao i obilazak lokacija.

Položaj majdana uglavnom je koncentrisan na području stare Rakovice, na prostoru od Lisičjeg potoka do podnožja Straževice. Većina rudnika bili su aktivni sve do početka Drugog svetskog rata, a posle ovog velikog vojnog sukoba eksploatacija nije obnovljena.

Urbanizacija ubila rudarstvo


- Rakovica je dobila novu ulogu u tadašnjoj državi - nastavlja mladi arheolog svoje pripovedanje. - Tokom izgradnje naselja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, mnogi ulazi koji su vodili u stare rudnike zabetonirani su. Zato smo za pronalaženje tačnih mesta kroz koja se ulazilo u rudarska okna koristili geološku kartu koju su izradili francuski kartografi 1930. godine. Stari majdani su veoma jasno prikazani na geološkim kartama koje su nastale pre urbanizacije opštine.

RAKOVIČKI ZORO OSVETNIK
- Starosedeoci koje smo upoznali prilikom istraživanja ispričali su nam jednu zanimljivu priču - dodaje Milić. - Posle završetka eksploatacije, ovi prostori su nakratko dobili sasvim drugačiju ulogu. U njima su snimali filmovi. Jedan od poznatih među njima jeste „Zoro Osvetnik“, rađen u tadašnjoj međunarodnoj koprodukciji.
Prenoseći ugaone koordinate, kartu smo prelepili preko današnjeg prostora opštine. Dodatno smo je pozicionirali ravnajući je s tri poznate tačke. Nakon obeležavanja lokacija majdana na staroj karti, skinuli smo je i dobili položaje danas.

Na osnovu podataka dobijenih preko stare karte, obavljena su terenska istraživanja. Majdan se prema lokaciji sa geološke karte nalazio na padini ispod današnje Susedgradske ulice, na prostoru gde se sada nalazi šuma. U blizini mesta koje obeleženo kao majdan, arheolozi su naišli na betonsku strukturu, koja je pod pritiskom zemlje delimično urušena. Velika je verovatnoća da je upravo ovo mesto zabetoniran, plombiran, ulaz u okno starog majdana.

Pažnju naših istraživača posebno su privukli rudnici kreča u Godominskoj ulici, koja je nekada nosila naziv Skojevska. Oni su neozidani, iskopani u prirodnoj steni - krečnjaku. Ovi podzemni prostori nastali su vađenjem materijala od kojih je pravljen kreč. Formirani su verovatno proširenjem prirodnih pećina tokom dužeg vremena eksploatacije. Tuneli i galerije velikih površina prodiru duboko ispod naselja u Ulici Luke Vojvodića, a pojedini delovi su zarušeni erozijom. Na mestu na kojem su naši sagovornici utvrdili lokaciju rudnika kreča, na karti iz 1930, nalazi se obeleženo devet ulaza, pored kojih se nalazi natpis „Krečane“.

Tuneli se protežu duboko ispod Skojevskog naselja, a građevinari su imali velikih problema s podzemnim tunelima ispod današnje Rakovice.
GODOMINSKA ULICA
Naši sagovornici su, kako kažu, preliminarno istražili i prostor koji se nalazi pored stambene kuće u Godominskoj ulici, kod broja 9. - Objekat je velike površine i sastoji se od niza galerija spojenih širokim ulazima - potvrđuje Milić. - Nakon prestanka eksploatacije 1952. godine, korišćen je za gajenje pečuraka.

Ulaz u „Agarušu“

Verovatno najimpresivniji prostor na koji su naleteli naši istraživači je „Agaruša“, To je kolosalni objekat ispod Vrbničke ulice, neozidan je, a sazdan je u prirodnoj steni. Nalazi se iznad nadvožnjaka, u Vrbničkoj ulici, na potezu od sportskog centra u pravcu Osnovne škole „Nikola Tesla“. U njega vode dva posebna ulaza, sa iste strane objekta, na razdaljini od oko 15 metara. Oba ulaza su ozidana i na njima se nalaze limena vrata, jedna od njih su sa oznakom „IMR“. Objekat je usečen u steni, nije ozidan, osim na ulaznom delu. Milić pretpostavlja da je verovatno služio kao magacin u okviru Industrije motora iz Rakovice.

Slika

Uništavanjem industrije u Rakovici, tokom devedesetih godina, pa sve do danas, ovaj objekat je uglavnom služio za uzgajanje pečuraka - zaključuje Milić. - Okolno stanovništvo ga naziva i „Pečurkara“. Mislili smo, u početku, da je naziv „Agaruša“ nastao po nekoj devojci koja je nekad davno živela tu, tako nam je zvučalo. Ali smo kasnije naišli na mapu oslobađanja Beograda. Između strelica koje pokazuju napredovanje oslobodilaca Beograda, stoji naznaka „Fabrika Aga Ruša za oksigen i disugen“. Tako da je ovaj objekat koristio neki gazda Aga Ruša za svoju fabriku gasova.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... spod-grada
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
Pohvale za post: 1

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gosta