Kako obogatiti turisticku ponudu Beograda?

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 8
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Jun 16, 2008 5:56 pm

Bilo je puno tekstvoa vezanih za ovu temu koji su zavrsili u "Razne gradske vesti".

Posto je tema prilicno bitna za razvoj Beograda u buducnosti, ovde mozemo da sakupljamo povezane vesti na temu turizma i ugostiteljstva u glavnom gradu.


Beograd jedan od pet bisera Dunava
16. Jun 2008
Od otvaranja nautičke sezone, u martu, prestonicu je posetilo više od 80 međunarodnih putničkih brodova sa oko 10.000 turista. Do kraja sezone očekuje se da Beograd poseti blizu 55.000 stranih turista koji su doputovali brodom.

U odnosu na prethodne godine kada su strani turistički brodovi bili retkost, sada u proseku dnevno u Luku Beograd uplove dva broda. Prošle godine je bilo preko 300 pristajanja. Na savsko pristanište najčešće pristaju Amerikanci i Nemci, koji čine polovinu turista u Beogradu, ali ima i tu.

Turisti koje najčešće možete da sretnete su iz Amerike, Nemačke, skandinavskih zemalja i Francuske.

Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Beograda kaže da strani turisti imaju prilike da razgledaju Beograd autobusom ili šetajući. "Oni Imaju vremena da u jednom od beogradskih kafića u centru grada popiju kafu, odu do neke suvenirnice, odu posle i do nekog beogradskog restorana", kaže Veselinov.

Izgleda da se Beograd konačno pridružio prestonicama Austrije, Slovačke, Mađarske i Rumunije i postao jedan od pet "bisera Dunava". Brodovi umesto da završe svoj put u Budimpešti, preko Beograda plove do Bukurešta.

O zaradi grada tokom nautičke sezone govori podatak da su dnevne takse po putniku tri i po evra, koliko se plaća i za dužni metar broda. Koristi imaju i domaće turističke agencije, jer strane agencije, koje dovode turiste, imaju zakonsku obavezu da unajme naše turističke vodiče.

Do kraja nautičke sezone najavljen je pristanak više od 400 brodova.

Izvor: Studio B
Link: http://www.studio-b.co.yu/info/vest.php?id=25264
CrazySerb
Intermediate
Postovi: 140
Pridružio se: Sub Feb 10, 2007 6:25 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4
Pohvalio: 0

Postod CrazySerb » Uto Jul 01, 2008 5:15 am

Jednostavno...
Sta sve privlaci turiste u najposecenije gradove sveta i sta bi od toga mogli da ponudimo i u Beogradu?
vrachar
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2661
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 5:59 pm
Lokacija: Interzone
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod vrachar » Uto Jul 01, 2008 8:31 am

Beogrd svakako ima dosta toga da ponudi. Potrebno je klasifikovati turisticku ponudu i napraviti master plan njenog razvoja. BG ima dovoljno kapaciteta da bude potpuno nezavisna turisticka destinacija u odnosu na ostatak zelje jer on na neki nacin jeste Srbija u malom. Bojim se da tako opseznom i zahtevnom zadatku sadasnje turisticke organizacije grada nisu dorasle. Dovoljno je samo reci da Beobuild ima nekoliko (mozda cak i desetina) puta vecu posecenost od sajta TOBa :D
Velika, cista, poslovna zgrada --
Novac u rukama!
Prljavo djubre na ulazu grada --
Novac u rukama!
boris73
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 324
Pridružio se: Uto Jul 01, 2008 1:24 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4
Pohvalio: 0

Postod boris73 » Uto Jul 01, 2008 1:36 pm

пошто ће ово бити моја прва порука овде, за почетак бих акценат ставио на обалама саве и дунава, на чистоћи, уклањање непотребних сплавова... даље, измештање саобраћаја из карађорђеве улице... заиста је највећа београдска трагедија то што су нам реке окружене ђубретом, депонијама, којекаквим складиштима и слично. за почетак толико.

поздрав свима. :)
dusan
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 430
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 9:27 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 48
Pohvalio: 28

Postod dusan » Uto Jul 01, 2008 4:29 pm

Mislim da Beogradu ne dostaje neki zabavni park, ne mislim na one ciganske vasare, vec nesto ozbiljnije... Ehh sanjam taj nesudjeni aquapark!!!
Steva
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3054
Pridružio se: Pet Dec 08, 2006 11:34 pm
Lokacija: Mainfranken
Kontakt:
Pohvaljen: 128
Pohvalio: 122

Postod Steva » Uto Jul 01, 2008 5:04 pm

dusan napisao:Mislim da Beogradu ne dostaje neki zabavni park, ne mislim na one ciganske vasare, vec nesto ozbiljnije... Ehh sanjam taj nesudjeni aquapark!!!

Zabavne parkove imaju i turisti u svojim zemljama, zar stvarno misliš da će neko putovati hiljadama kilometra samo da bi se kupao u nekom bezveze akvaparku???
Igor
Korisnikov avatar
Site Admin
Postovi: 10733
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 1:15 am
Kontakt:
Pohvaljen: 7707
Pohvalio: 7655

Postod Igor » Uto Jul 01, 2008 5:08 pm

cek po meni je tu po sredi neka cudna logika . Po tome nam ne trebaju ni mnogi drugi turisticki sadrzaji zato sto vec postoje u svetu. Mislim da nam treba i akva park ali na drugoj lokaciji od trenutne ali i ozbiljan zabavni park sa roler kosterima i sl, mega igrackama. Takve stvari nisu potrebne samo zbog bolje ponude stranim turistima nego i domacim gostima i naravno Beogradjanima. Nije samo cilj fascinirati turiste pa makar to bili i stranci nego jednostavno upotpuniti ponudu sa novim sadrzajima i uslugama.
Steva
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3054
Pridružio se: Pet Dec 08, 2006 11:34 pm
Lokacija: Mainfranken
Kontakt:
Pohvaljen: 128
Pohvalio: 122

Postod Steva » Uto Jul 01, 2008 5:11 pm

Igor napisao:cek po meni je tu po sredi neka cudna logika . Po tome nam ne trebaju ni mnogi drugi turisticki sadrzaji zato sto vec postoje u svetu. Mislim da nam treba i akva park ali na drugoj lokaciji od trenutne ali i ozbiljan zabavni park sa roler kosterima i sl, mega igrackama. Takve stvari nisu potrebne samo zbog bolje ponude stranim turistima nego i domacim gostima i naravno Beogradjanima. Nije samo cilj fascinirati turiste pa makar to bili i stranci nego jednostavno upotpuniti ponudu sa novim sadrzajima i uslugama.

Turistička ponuda je otići u dobar restoran, oprobati domaću hranu, prošetati kalemegdanom i uživati u pogledu. Pa obilazak grada, znamenite zgrade ovo ono... Veliki i jedinstveni festivali i još šošta toga a ne obilazak akvaparka i šoping u hipermarketu.
Igor
Korisnikov avatar
Site Admin
Postovi: 10733
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 1:15 am
Kontakt:
Pohvaljen: 7707
Pohvalio: 7655

Postod Igor » Uto Jul 01, 2008 5:17 pm

Za hipermarkete se slazem da i nisu neka turisticka atrakcija sem ako nisu neko izvanredno arhitektonsko resenje ali za zabavne parkove nikako ne mogu da se slozim. Mislim da podjemo samo od Diznilenda kao jednog od koncepta ili drugih potpuno nezavisnih. Sa druge strane zabavni park sigurno nije nesto sto ce da bude odlucujuci faktor da neki stranac dodje u BG ali bi svakako obogatio turiticku ponudu i za domace i sto da ne strane goste.
boris73
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 324
Pridružio se: Uto Jul 01, 2008 1:24 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4
Pohvalio: 0

Postod boris73 » Uto Jul 01, 2008 6:26 pm

можда би најбољи потез била изградња жичаре од нбг-а преко аде до кошутњака. :cool: знам да је о тој теми било речи овде, да се не понављам. исто тако туристички бродићи који би крстарили дунавом до сланкамена, титела,сремских карловаца, смедерева, панчева... савом до купинова (обедске баре)... све то није тешко остварити, све је само питање организације и маркетинга.
dusan
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 430
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 9:27 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 48
Pohvalio: 28

Postod dusan » Uto Jul 01, 2008 7:33 pm

OK, slazem se da zabavni park nije nista reprezentativno i mozda nekim starijim turistima nezanimljivo, ali evo primera: Prosle godine dosli su mi brat i sestra (18 godina) iz Zagreba i kad sam ih pitao sta bi zeleli da obidju u BG-u oni su prvo trazili zabavni park... I kad sam im odgovorio da u Bg-u nema nista tako osim par decijih zezalica na zemunskom keju :rolleyes: , bili su malo u cudu (pre toga bili u Prateru - Bec)!!! Ali uspeo sam to nekako da nadoknadim Adom i Kalemegdanom!

A da, zicara bi tu savrseno pasala! :kk:
Poslednja izmena od dusan u Uto Jul 01, 2008 7:34 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Uto Jul 01, 2008 10:54 pm

Nazivi ulica na latinici. Stranci su maksimalno zbunjeni, naročito ako imaju mapu grada na latinici, a ulice na tablama pišu na ćirlici, jer onda ne mogu da idu logikom ok, ovo slovo izgleda kao ovo.

Druga stvar, odnosno, bolje reći NAJVAŽNIJA STVAR - bolji turistički (štampani) vodiči, npr. veliki broj stranih turista bi voleo da ode u Titov mauzolej (a još kad bi čuli i da postoji muzej), ali je problem što je svuda obeležen kao "Kuća cveća" ili "Muzej 25. maj", i niko od njih ne zna da je to to. Dakle, za početak, ono što nije teško, i za šta se ima para, ali očigledno malo volje nema - bolje, bolje, mnogo bolje, obeležavanje, naročito turističkim vodičima i bukletima (npr, buklet za svaki muzej ili grupu srodnih muzeja), koji praktično da ne postoje. Ono što sam video, ništa mi se ne sviđa.
Poslednja izmena od Ambassador u Uto Jul 01, 2008 10:55 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
dziggy
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1097
Pridružio se: Pon Feb 05, 2007 11:47 pm
Lokacija: Zvezdara heaven
Kontakt:
Pohvaljen: 96
Pohvalio: 271

Postod dziggy » Uto Jul 01, 2008 11:58 pm

^^ neka nauce cirilicu, mislim da je to skroz ok. gde god da odes zanimljivo je to sto je cirilica, pa nek se muce malo s tim. i istocni narodi moraju znati latinicu da bi se snalazili na zapadu, a i razlike su do jaja :)
bigvlada
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2637
Pridružio se: Pet Jun 29, 2007 7:58 am
Lokacija: Beograd - blokovi
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod bigvlada » Sre Jul 02, 2008 7:47 am

Zavod za zaštitu spomenika kulture priprema kataloge o kulturnim dobrima
Nezaobilazna „čuda“ beogradska
Autor: Manuela Graf | 01.07.2008 - 10:53

Slika


Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda izdaće do kraja ove godine kataloge za 10 kulturnih dobara na području Beograda. Prostor oko Dositejevog liceja, Kapetan Mišino zdanje, Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, Kafana „?“, Spomenik na mestu smrti despota Stefana Lazarevića, Manastir Pavlovac, Stara kuća porodice Žujović u Nemenikućama, Spomenik Neznanom junaku na Avali i Topčider, postaće svojevrsnih 10 beogradskih „čuda“, nezaobilaznih kako za turiste, tako i za same Beograđane.

Odavno je poznato da svetski turistički trendovi posetu određenoj destinaciji samo provoda radi smatraju prevaziđenom. Savremeni turista želi da se vrati u prošlost, prošeta kroz istoriju, „oseti“ nešto od umetnosti, nasleđa ili stila života određene zemlje. Stoga, imidž Beograda treba graditi prezentovanjem njegovih malo poznatih potencijala kulturnog turizma, razmišljali su zu Zavodu, a postojao je i još jedan podsticaj za nastanak kataloga o 10 kulturnih dobara.
- Zavod je prošle godine izdao katalog za Dom Jevrema Grujića. U njemu je ovaj spomenik kulture predstavljen kroz priču potomka Jevrema Grujića i kratkim istorijatom objekta, praćenim i odabranim fotografijama eksterijera, enterijera i pokretnog fonda u objektu. Katalog ove svojevrsne riznice Beograda je bio izuzetno dobro prihvaćen od strane javnosti, a veliki broj građana bio je zainteresovan da na ovaj način sazna više o drugim spomenicima kulture - kaže Lidija Kotur, pr Zavoda.
Tako će i katalozi za 10 kulturnih dobara predstaviti Beograd kao grad sa bogatom kulturom i istorijom. Isticanjem ključnih vrednosti i stavljanjem akcenta na likovni sadržaj, katalozi bi trebalo da pobude želju građana i gostiju Beograda da otkriju, spoznaju i pamte njegove lepote i značaj, kažu u Zavodu. To je svojevrsni vodič kroz istoriju, koji će svoje čitaoce navoditi da dalje istražuju čari srpske prestonice i aktivno učestvuju u osmišljavanju svog boravka u Beogradu. Sva dokumentacija (fotografije i planovi) za buduće kataloge već je spremna, a u toku je pisanje propratnih tekstova.
- Sa jedne strane, katalozi će se obraćati našim sugrađanima sa pozivom da istraže i „osveste“ svoj odnos prema gradu u kojem žive, da pobude njihovu znatiželju i pokrene ih na nova ramišljanja. Sa druge strane, savremenom turisti treba dati motiv za istraživanje novih i nepoznatih prostora, pojava i atrakcija, zatim ključne informacije, sažetak prošlosti i sadašnjosti grada, koji treba da im formira pravu sliku o njemu i koje bi, kao „podsetnik“, mogli da ponesu sa sobom - dodaje Lidija.
Pored istorijata objekata i prostora u katalozima će biti prezentovana i bogata dokumentacija kojom Zavod raspolaže.

Slika
1. Prostor oko Dositejevog liceja (Vukov i Dositejev muzej, Zgrada Velike škole, Šeih Mustafino turbe, Bajrakli džamija) predstavlja jedno od malobrojnih svedo-čanstava postojanja orijentalnog Beograda i najstariju prostornu celinu Beograda izvan tvrđave. Karađorđe, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić živeli su i radili na ovom prostoru. Zgrada Velike škole, Dositejev licej, Božića kuća, Šeih Mustafino turbe, Bajrakli džamija su građevine posebne istorijske, arhitektonske i urbanističke vrednosti. Za neke od ovih spomenika kulture vezano je nastajanje i delovanje značajnih ustanova iz vremena Prvog srpskog ustanka – Praviteljstvujuščeg sovjeta, kao prve ustaničke vlade i Velike škole, prve više prosvetne ustanove u Srbiji.

Slika
2. Kapetan Mišino zdanje (Studentski trg 1) predstavlja jednu od najlepših gradskih palata u Srbiji XIX veka. Podignuta je 1863. godine po projektu češkog arhitekte Jana Nevole, a Miša Anastasijević ju je poklonio je srpskom narodu za prosvetne ciljeve. Danas je u njoj smešten Rektorat Beogradskog univerziteta.

Slika
3. Konak kneginje Ljubice (Kneza Sime Markovića 8) predstavlja jedan od najreprezentativnijih sačuvanih primera gradske arhitekture iz prve polovine XIX veka u Beogradu. Sagrađen je ozmeđu 1829. i 1831. godine, kao zvanična rezidencija kneza Miloša Obrenovića, po idejama i pod nadzorom Hadži-Nikole Živkovića, pionira srpskog neimarstva. Novi konak, trebalo je da posvedoči o narasloj ekonomskoj moći i učvršćenoj vlasti Miloša Obrenovića posle dobijanja Hatišerifa 1830. godine.

Slika
4. Saborna crkva (Kneza Sime Markovića 3) zauzima najista-knutije mesto kao stožer srpskog naroda u periodu turske vlasti na ovim prostorima. Građena od 1837. do 1840. godine na mestu stare crkve iz 1728. godine.

Slika
5. Kafana „?“ (Kralja Petra 6) značajan je primer gradske kuće balkanskog tipa građene u bondručnoj konstrukciji, sa početka XIX stoleća. Kafana „?“ bila je najpoznatijaa kafana tog vremena, stecište društvenog života grada u koju su svraćale poznate ličnosti javnog i kulturnog života.

Slika
6. Spomenik na mestu smrti despota Stefana Lazarevića (Crkvine, Mladenovac) u obliku obeliska sa zapisom o smrti Despota Stefana Lazarevića podignut je u porti crkve Sv. proroka Ilije u selu Crkvine, 1427. godine. Ovaj obelisk predstavlja jedinstveni primerak spomenika do danas sačuvan na Balkanu.

Slika
7. Manastir Pavlovac (Koraćica, Mladenovac) jedan je od najstarijih spomenika srpske srednjovekovne kulture na području grada Beograda. Sačuvani konak predstavlja redak primer profane, stambene arhitekture srednjovekovne Srbije. Ovaj manastirski kompleks na padinama Kosmaja potiče iz prve četvrtine 15. veka, kada se ovaj prostor nalazio u okvirima srpske države pod vlašću despota Stefana Lazarevića.

Slika
8. Stara kuća porodice Žujović u Nemenikućama (Sopot) se, u okviru beogradskog arhitektonskog nasleđa, ističe kao primer gotovo čistog stila balkanske arhitekture, koji se ogleda u materijalu, primenjenoj konstrukciji, organizaciji unutrašnjeg prostora, izuzetnoj ekspresivnosti i skladu prirodnih tonova. Izvanredan položaj kuće sa uzdignutim čardakom sa koga se pruža vidik na kosmajske padine, karakterističan je i predstavlja jedan od najvećih kvaliteta ove arhitekture.

Slika
9. Spomenik Neznanom junaku na Avali podignut je u vreme kada je i u drugim savezničkim zemljama podizanjem ovakvog spomenika izražavana zahvalnost ratnicima palim za slobodu. Sagrađen po projektu jednog od najznačajnijih jugoslovenskih skulptora Ivana Meštrovića od 1934. do 1938. godine, na mestu ranijeg spomenika iz 1922. Od tada je Spomenik simbolično mesto odavanja počasti svih palim ratnicima naše zemlje.

Slika
10. Topčider na najbolji način ukazuje na razvoj celokupnog državnog, kulturnog, istorijskog i privrednog razvoja Beograda i Srbije tokom 19. i 20. veka. Njegovo centralno jezgro predstavlja dvorski kompleks dinastije Obrenović. Skupine istorijskih građevina iz različitih vremenskih perioda, očuvano prostorno rešenje 19. veka, parkovi sa česmama, fontanama i javnim spomenicima, spomenici industrijskog i sportskog razvitka i brojni istorijski događaji karakterišu bogato nasleđe ove Prostorne kulturno-istorijske celine i daju joj poseban značaj.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=47616
The world is not based on reality but on the perception of reality. The problem is that for most, illusion is the reality...
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2464
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 13
Pohvalio: 0

Postod Влада » Pon Jul 07, 2008 10:45 pm

Pogled na svemir samo nekoliko stotina metara od centra grada
Zvezde na dlanu za svega 30 dinara
U Narodnoj opservatoriji tokom dana može se posmatrati Sunce, a svakog petka i subote, od 20 do 22 sata, organizuje se gledanje nebeskih tela.U Planetarijumu posetioci se upoznaju sa sazvežđima, izgledom neba, zvezdama...
Slika
Na samo nekoliko stotina metara od centra prestonice, Beograđani mogu da uživaju u pogledu na zvezdano nebo, planete i okolinu grada. Po ceni od samo 30 dinara, možete upoznati tajne svemira, sazvežđa i galaksija.

Narodna opservatorija osnovana je 1964. godine u adaptiranoj Despotovoj kuli, na Kalemegdanu, u okviru Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, koje se bavi popularizacijom astronomije i amaterskim posmatračkim radom.
U sklopu Opservatorije postoji ukupno 10 teleskopa, od kojih su samo tri kupljena. Naime, veoma je interesantno to da su ostalih sedam napravili članovi društva. Od 2002. godine napravljeno je čak četiri teleskopa, kada je i kupljen poslednji. Na terasi Narodne opservatorije se nalazi teleskop koji je posle Prvog svetskog rata Srbija dobila na ime ratne odštete, koji se već više od 40 godina koristi za posmatranja.

BEOGRADSKI PLANETARIJUM

Beogradski planetarijum je izgrađen 1970. godine u podnožju Kalemegdana i smešten je na Ušću Save u Dunav, u bivšem amamu. U planetarijumu posetioci mogu da vide „zvezdani bioskop“ - planetarijumsku projekciju, koja se održava svake subote od 1. marta do 31. oktobra, s početkom u 19 časova. Cena ulaznice je 100 dinara, a za decu do sedam godina, kao i članove Astronomskog društava „Ruđer Bošković“, ulaz je besplatan. U okviru projekcije, koja traje nepun sat, posetioci se upoznaju sa sazvežđima, izgledom neba na različitim geografskim širinama, sa svemirom, od njegovog nastanka do našeg vremena.

NOĆNA POSMATRANJA

Za noćna posmatranja, na terasi su smeštena dva teleskopa. Jedan je marke „cajs“ (Zeiss), reflektor (110/2050 mm), i teleskop „tal 200 K“ (200/2000 mm). Noćna posmatranja praćena su komentarima posmatrača i saradnika Opservatorije, a cena jedne noćne ulaznice je 30 dinara.

- Tokom dana posetioci mogu da posmatraju panoramu grada i Sunce (samo kada se na Suncu mogu videti pege). Na terasi Narodne opservatorije montirana su četiri panoramska teleskopa za dnevna posmatranja grada i okoline. Svakog petka i subote, od 20 do 22 sata, mogu se posmatrati nebeska tela, ali samo kada je noć vedra i kada nema puno vetra - objašnjava Goran Pavičić, predavač u Planetarijumu. On dodaje da Opservatoriju godišnje poseti između 35.000 i 40.000 ljudi svih uzrasta, od dece iz obdaništa do penzionera.

Prema rečima Pavičića, država pomaže Opservatoriju, za koju je inače nadležan Gradski sekreterijat za kulturu. Kako dodaje, u našoj zemlji je gotovo nemoguće kupiti teleskop zbog slabog interesovanja, odnosno neisplativosti.

- Teleskop može da se kupi samo u inostranstvu. Cena zavisi od namene, odnosno od vrste posmatranja, ali i toga da li dobijamo ceo teleskop, ili samo sklapamo optičke elemente. Cena teleskopa u dobrom stanju je najmanje 1.500 evra, uz troškove transporta i carine - objašnjava Pavičić i dodaje da međunarodna saradnja među astronomskim društvima postoji uglavnom u domenu razmene iskustava.

Pored dva pomenuta instrumenta, Društvo poseduje i pokretne teleskope (najveći su prečnika objektiva 33 cm i 20 cm) koji se koriste u specijalnim prilikama, kao što su posmatračke akcije van Beograda ili letnja škola astronomije. Ipak, Pavičić dodaje da Beograd nije idealno mesto za posmatranja zbog velikog „svetlosnog zagađenja“. Da bi se ljubiteljima astronomije pružila prilika da u dobrim posmatračkim uslovima uživaju u izgledu neba noću, Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ organizuje letnju školu astronomije (koja se ove godine održava na Kopaoniku) u čijem radu će učestvovati oko 50 astronoma.
Autor:
M. Jovanović

извор Глас јавности
линк http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/beograd/glas-javnosti-07-07-2008/zvezde-na-dlanu-za-svega-30-dinara
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2464
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 13
Pohvalio: 0

Postod Влада » Ned Avg 03, 2008 11:09 pm

„Klub književnika” u Francuskoj ulici dobija novog gazdu
Posle 52 godine čuveno stecište pisaca, novinara i umetnika neće raditi nekoliko meseci. – Osamdesetogodišnji Budimir Buda Blagojević, legendarni vlasnik ove kafane u Francuskoj 7, povlači se iz posla, a na njegovo mesto dolazi vlasnik „Madere” i „Kalemegdanske terase”
Slika
Svake večeri tražilo se mesto (Foto L. Vuletić)

Kultni beogradski restoran „Klub književnika” svakog prvog avgusta, godinama unazad, zatvarao je vrata za goste zbog kolektivnog godišnjeg odmora. Ovog puta, letnja pauza počinje dan kasnije, a trajaće nešto duže, možda čak i do Nove godine, jer je i ova kafana dobila novog vlasnika koji već od sutra počinje da je preuređuje.

Gosti, među kojima su najbrojniji pisci, novinari, glumci, vajari, slikari, sa nevericom su prihvatili vest da Budimir Buda Blagojević, legenda beogradskog ugostiteljstva, ubuduće neće držati „Klub književnika”. Umesto njega restoranom će gazdovati Zoran Lazarević Brija, vlasnik „Madere” i „Kalemegdanske terase”. On će, doduše, kao i Buda, biti samo zakupac objekta, budući da je cela zgrada, podignuta pre oko 150 godina, u vlasništvu i pod zaštitom države. Dugogodišnji posetioci ove kafane skloni su da veruju, međutim, da posle preuređenja ništa neće biti kao pre. I sam Buda Blagojević, koji je s ponosom upravljao „Klubom književnika” 52 godine, mišljenja je da će dosadašnja klijentela, uglavnom, prestati ovde da dolazi. On se, iako ima 80 godina, kao da je juče bilo priseća ko je sve navraćao u ovaj nadaleko čuveni restoran.

– „Klub književnika” oduvek je bio stecište svih kulturnih ljudi. Najčešće su, naravno, dolazili pisci i novinari. Bogdan Tirnanić Tirke je 40 godina proveo sa nama. Momo Kapor, takođe, nije izbijao iz kafane. Bilo je tu i mnogo diplomata. Francuzi i Grci su bili najčešći gosti, mada su navraćali i Amerikanci, pre svih Cimerman, Iglberger, Montgomeri... – kazuje Blagojević kome bi trebalo najmanje dva dana da ispriča ko je sve obedovao u „Klubu književnika”.

U Francusku 7 nije mogao da dođe svako kome padne na pamet. Lokal je pomalo podsećao na Rotari klub, jer su novajlije dolazile isključivo na poziv i po preporuci starijih gostiju. Vremenom, svi su se oni zbližavali, pa su se tako u ovom restoranu rodile i velike ljubavi.

– Olivera Katarina je baš u ovoj kafani našla čoveka svog života. Osim upoznavanja i veselja, bilo je ovde i tužnih trenutaka, naročito kada se dvoje posvađaju i rastanu. A mnogi gosti su generacijski dolazili. Na primer porodice Jeremić i Tadić. Ljuba Tadić, otac sadašnjeg predsednika, mnogo je voleo ovu kafanu. A njegova žena Nevenka, divna i humana osoba, jednom prilikom je dovela decu čiji su roditelji stradali posle katastrofe u Černobilju. Ovde ih je onako jadne i bolesne nahranila – priseća se Buda koji je gotovo ceo život posvetio „Klubu književnika”.
Slika
Legendarni Buda Blagojević (Foto D. Ćirkov)
Gostio je ovaj smireni čovek, blagog glasa i probojnih očiju koje se kriju iza debelih stakala naočara, mnoge sadašnje i bivše političare. U njegovoj kafani „odrasli” su nekadašnji kumovi Momo i Milo, a zabeleženo je i da je prvi restoran koji je posetio princ Aleksandar Karađorđević po dolasku u Srbiju bio upravo „Klub književnika”.

– U vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije političari su veoma često dolazili na ručkove i večere. Proteklih godina bilo ih je znatno manje, verovatno zbog toga što sada ima mnogo restorana, a tada je „Klub književnika” bio jedan od malobrojnih – kaže Buda Blagojević koji, iako je zašao u devetu deceniju i kafanu predao na upravljanje novim vlasnicima, nema nameru da se povuče iz posla.

Ovde će ostati i posle otvaranja, koje se očekuje najranije na jesen a najkasnije uoči Nove godine, da pomogne novom gazdi da se „uhoda”. Posle toga će se, nadaju se njegovi najbliži, konačno povući iz ugostiteljstva i posvetiti više vremena porodici i bližnjima.

Budimir je od 1957. godine, od kada vodi „Klub književnika”, svakog dana osim nedelje ustajao u pola šest, uz prvu jutarnju kafu čitao „Politiku”, da bi se potom uputio u kafanu u kojoj je ostajao do kasno u noć. Pre ovog čuvenog beogradskog restorana vodio je „Klub privrednika”, „Aeroklub”, Paviljon „Cvijeta Zuzorić” i restoran „Mimoza” kod Dubrovnika.

Ljubitelji starog gradskog duha imaće priliku da još večeras posete „Klub književnika”, koji postoji od 1946. godine i u kome su pojedine stolice toliko pohabane da se na njima jedva sedi. Gosti kažu da im to uopšte ne smeta i da je upravo u tome draž ove kafane koja će, bar neko vreme, provesti pod katancem.

Nikola Miković
[objavljeno: 02/08/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Klub-knjizevnika-u-Francuskoj-ulici-dobija-novog-gazdu.lt.html
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2464
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 13
Pohvalio: 0

Postod Влада » Čet Avg 07, 2008 1:42 pm

Međunarodna Turistička dunavska regata stigla u Beograd
Najduža i najveća rečna svita na svetu
Tradicionalna međunarodna Turistička dunavska regata juče je stigla u Beograd, gde će se, kako je najavljeno, zadržati dva dana. Zatim slede posete Smederevu, Velikom Gradištu, Dobroj, Donjem Milanovcu, Tekiji, Kladovu i Brzoj Palanci. Na teritoriji Srbije boraviće do 15. avgusta. Regata kreće iz nemačkog grada Ingolštata, a završava se u bugarskom gradu Silistri.

Turistička dunavska regata najveća je i najduža rečna regata na svetu, traje 61 dan i za to vreme učesnici preveslaju 2.080 kilometara rekom Dunav, s tim što dnevno prelaze oko 43 kilometra.

Ova turistička manifestacija je veoma popularna u svetu, tako da joj se pored učesnika iz podunavskih zemalja, uvek pridruže i oni sa drugih kontinenata. Na regati učestvuju sve generacije - deca, odrasli i starije osobe oba pola. Učesnici su 30. jula ušli u našu zemlju kod Brze Palanke, prvog dana boravili su u Apatinu, a zatim u Bogojevu, Bačkom Novom Selu, Bačkoj Palanci, Novom Sadu i Starom Slankamenu.

izvor Glas javnosti
link http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/beograd/glas-javnosti-07-08-2008/najduza-i-najveca-recna-svita-na-svetu
guimaraes
Intermediate
Postovi: 264
Pridružio se: Pet Apr 27, 2007 6:18 pm
Lokacija: Gardoš
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod guimaraes » Pet Avg 08, 2008 11:45 am

Za početak, turističku ponudu bi mogli obogatiti nepaljenjem stranih ambasada. Dokle god se to dešava u našem gradu, postaviti pitanje 'Kako obogatiti turističku ponude Beograda' je suvišno.
bigvlada
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2637
Pridružio se: Pet Jun 29, 2007 7:58 am
Lokacija: Beograd - blokovi
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod bigvlada » Sub Avg 09, 2008 7:31 am

Turistima na raspolaganju brojne mogućnosti razgledanja Beograda
Pogled na grad sa reke i iz balona
Autor: Nataša Korlat | 08.08.2008. - 09:16

Slika

Nema onog autobusa koji nije bio pun turista na putu za Dvorski kompleks „Dedinje“. Nema onog stranca koji nije zatražio da sa reka baci pogled na beogradsko kopno. Nema domaćeg, ali ni stranog gosta, koji nije poželeo da se nađe u balonu i sa visine od hiljadu metara uživa u pogledu na prestonicu. Ovo su i najtraženije „destinacije“ turista koji su sa zemlje, vode i iz vazduha upoznali Beograd.

Kraljevski kompleks na Dedinju vikendom je i najtraženija tura. Sa obaveznim turističkim vodičem, autobusom se kreće sa Trga Nikole Pašića, a onda pravac Dedinje. Istorijski događaji, pikanterije porodice Karađorđević, ali i upoznavanje unutrašnjosti Dvora, parka i kraljevske kapele za svega 450 dinara dovodi Beograđane, ali i njihove goste na čuveni kompleks srpske dinastije.
- Zaista se nije dogodilo da tura za dom Karađorđevića nije bila puna. Razgledanje Dvora uvek je veoma posećeno. Neki su i po nekoliko puta u sezoni obilazili kraljevski dvor. I to ne samo stranci, već i gosti iz unutrašnjosti, koji su želeli da nešto više saznaju o svojoj istoriji - kaže Vesna Nađ iz Turističke organizacije Beograda.
Srpska prestonica u svetu je postala prepoznatljiva i po retkom prirodnom bogatstvu - Savi i Dunavu. Pa tako, nema onog stranca koji je došao u Beograd, a nije iskoristio priliku da sa reka vidi ceo grad. Brodovima se radnim danom i vikendom kreće sa Savskog pristaništa i Zemunskog keja. Obilazi se zemunska kula „Gardoš“, Veliko ratno ostrvo, Ada Međica i sve ono do čega se u Beogradu brodovima može stići. Krstarenje je organizovano ujutro, popodne i uveče, a cene obilazaka su različite u zavisnosti od doba dana, dužine razgledanja i prevoznika, a kreću se od 350 do 2.000 dinara.
- Gosti iz inostranstva se najradije odlučuju za razgledanje užeg centra grada, pešačke i autobuske ture. Kad je grad pun gostiju, organizujemo i obilaske manastira i crkava, ali to su uglavnom zatvorene ture - priča Nađ.
Ipak, najprivlačnije, ali i najskuplje razgledanje Beograda je ono iz vazduha. „Beobalon“ redovno organizuje letove iznad grada, a zainteresovanost je velika. Ipak, da li će balon odleteti umnogome zavisi od vremena. Letenje je moguće svakim danom tokom godine, ali samo kada nema padavina i kada brzina vetra ne prelazi pet metara u sekundi.
- Imamo dva balona u koja može stati po pet, eventualno šest putnika. Uglavnom polećemo sa livada, ali i sa Nebojšine kule i to je zaista avantura. Penjem ose na visinu i do hiljadu metara - kaže Sanja Šević iz „Beobalona“.
Let balonom traje sat i po vremena i košta 100 evra. Ipak, razgledanje iz vazduha može da bude i jeftinije. U tom slučaju košta 70 evra, ali traje kaće - 40 minuta.
U ponudi Turističke organizacije Beograda je i razgledanje Botaničke bašte „Jevremovac“, koji se organizuje vikendom i potpuno je besplatan. Prava oaza prirode u centru grada obilazi se uz pratnju turističkog vodiča.
- U našoj ponudi je i poludnevni izlet na arheološko nalazište Vinča, na koje se ide autobusom. Iako je ono dokaz da pripadamo najstarijoj evropskoj civilizaciji, zainteresovanost nije toliko velika - priča Vesna Nađ.
Na sajtu Turističke organizacije Beograda www.tob.co.yu mogu da se dobiju sve informacije o organizovanim programima razgledanja grada i izletima, a u informativnim centrima može se doći i do besplatnog promotivnog materijala o Beogradu.

Let balonom
Let balonom uključuje organizovan prevoz do mesta poletanja i povratak nakon leta, osiguranje, diplomu, atraktivne poklone i proslavu na mestu sletanja uz šampanjac. Sve informacije mogu da se dobiju na telefon 064/16-00-494.

Razgledanje sa vode
Jahting klub „Kej“ organizuje plovidbe tokom cele godine Savom i Dunavom na dva broda katamarana, kapaciteta 110 i 70 osoba. Krstarenje traje 2 sata, a košta 350 dinara po osobi. Kreće se od Jahting kluba „Kej“, svakog dana u 20.00, a po potrebi i u 22.00 i 24.00 sata.
Brod „Sirona“ krstari petkom, subotom i nedeljom, u popodnevnim i večernjim satima. Sa Savskog pristaništa kreće u 10, 13, 18 ili 20 sati. Cene se kreću od 600 do 2.000 dinara, a na brodu se, u zavisnosti od termina, služi ručak ili večera.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=52333
The world is not based on reality but on the perception of reality. The problem is that for most, illusion is the reality...
Cone
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 104
Pridružio se: Pet Jun 20, 2008 3:41 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod Cone » Sub Avg 09, 2008 11:54 am

Ovaj "Beobalon" mi izgleda odlicno,valjalo bi kupiti jos koji,ne verujem da je skuplji od nekog luksuznog auta,a isplati vam se sam kroz mesec dana.Ja sam imao prilike da helikopterom letim iznad BG,ali ipak nije to bas uzivanje,kada se nagne i to vise se covek uplasi,nego sto uziva u pogledu,a i mnogo su bucni.Baloni mi deluju kao sigurnija varijanta,verovatno mnogo manje bucnija i mirnija sto se tice voznje.Pogled se pruza sa sve cetiri strane sveta,a kod helihoptera gledas samo na svoju stranu.Voleo bih da pruzim pogled sa te visine na BG.
Poslednja izmena od Cone u Sub Avg 09, 2008 11:54 am, izmenjeno 1 put ukupno.
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 11204
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 3769
Pohvalio: 1482

Postod relja » Ned Avg 10, 2008 10:39 pm

Po meni - obnoviti kafanski život i ponovo otvoriti stare kafane.
Splavovi i Strahinjića bana su interesantni samo odredjenim kategorijama turista.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
bigvlada
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2637
Pridružio se: Pet Jun 29, 2007 7:58 am
Lokacija: Beograd - blokovi
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod bigvlada » Ned Avg 17, 2008 9:03 am

Od tri hotela u zaštićenoj zoni Kosmaja nijedan ne radi
Zapušteno blago pod zaštitom države
Autor: D. K. - S. T. | Foto: P. Luković | 17.08.2008. - 00:02

Kosmaj je zamišljen kao kruna beogradskog turizma, a da nema Kantri kluba „Babe“, na njemu ni čaša vode ne bi mogla da se popije. Prirodna bogatstva, istorijske spomenike i poneku manifestaciju nadležni ne prestaju da hvale. Ipak, na ovoj šumadijskoj lepotici hoteli su uglavnom zaključani, a sportski tereni već godinama propadaju. Dok dve opštine, tri turističke organizacije i nekoliko sekretarijata nemaju nikakvu ideju kako da nateraju njihove vlasnike da ih održavaju, retkim turistima su na raspolaganju skromne vikendice ili skupi privatni turistički objekti.

Ko voli da šeta šumom, da otkriva lepa mesta i retke biljke - na pravom je mestu. Ali, ako poželi da prenoći na nadmorskoj visini od 626 metara, na obroncima planine na kojoj je još despot Stefan Lazarević provodio leta i uživao u lovu, krenuo je na potpuno pogrešnu stranu. Od tri hotela koja su smešteni u samoj šumi, ne radi nijedan.
- Pre nego što je otvoren Kantri klub „Babe“, goste, kojih najviše ima u vreme „Sofesta“, smeštali smo u dva privatna motela - „Kod Rala“ naspram manastira Tresije i u „Kosmajski cvet“ na vrhu planine. To su privatne kuće sa ne više od sedam soba. Dobro je da postoje, ali nije dovoljno za ono što Kosmaj ima da ponudi - kaže Snežana Marković-Anastasov, direktorka Centra za kulturu Sopot.

Zaboravljeni „Red star“
Na visoravni Kosmaja nalazi se hotel „Red star“. Otkad je 90-ih godina došao u ruke Sportskog društva Crvena zvezda, radio je samo nekoliko meseci. Kad ga je Sportsko društvo kupilo od preduzeća „PKB Beotursa“ delovalo je da za njega postoje veliki planovi. Započeta je obimna rekonstrukcija i napravljeni su sportski tereni. Međutim, pre tri godine je sve stalo i deluje kao da je Sportsko društvo zaboravilo čak i na čuvara koji svakodnevno provodi vreme u ovom hotelu. Kako nezvanično saznajemo, čuvar 30 meseci nije primio platu, a na hotel se „nadvila“ hipoteka. U Sprtskom društvu ove informacije nisu hteli ni da ospore, ni da potvrde.
- Kad smo ga kupili, hotel je bio u očajnom stanju, tako da mladi sportisti nisu mogli tu da idu ni na odmor ni na pripreme. Najveći deo radova je završen, ali kad smo stigli do kuhinje i nameštaja, ostali smo bez novca. U tom trenutku nam je bilo važnije da renoviramo salu u kojoj sportisti treniraju i hotel nam nije bio prioritet - kaže Ivan Todorov, generalni sekretar Sportskog društva Crvena zvezda.
Kako kaže, planovi za ovaj hotel, kao i potreba za njim, postoje ali se ne zna u kojoj perspektivi.

Katanci i na drugim hotelima
U međuvremenu, fudbalski i rukometni tereni, napravljeni na zemljištu koje je Opština Sopot ustupila Sportskom društvu, obrasli su u korov i ograđeni su žicom, a propada i bazen.
- Ustupili smo im zemljište da bi ga priveli nameni. Ugovor je napravljen na 90 godina i, pošto je Sportsko društvo očigledno izgubilo ambicije za taj prostor, hoćemo da raskinemo ugovor, ali je procedura prekomplikovana i to sporo ide - kaže Milosavljević.
Slična situacija je i sa hotelom „Hajdučica“ koji je pre nekoliko godina dat na korišćenje privatniku Zoranu Milinkoviću iz Mladenovca, ali ni on ne mari previše za ugovorene obaveze. „Hajdučica“ je izgorela još 70-ih godina, a sve što je Milinković uradio bilo je postavljanje novog krova.
Odmaralište PTT-a koje je nekad primalo turiste iz cele zemlje zatvoreno je pre 12 godina. Na njemu su sada prozori polupani, vrata razvaljena, a jedini „gosti“ su radnici obezbeđenja koji čuvaju ono malo preostalog inventara. U PTT-u kažu da, iako nije u funkcionalnom stanju, privatizacija ovog objekta nije u planu.
- Planirano je da ovaj objekat u najkraćem roku bude izdat u zakup najpovoljnijem ponuđaču, koji će biti u obavezi da odmaralište rehabilituje. JP PTT saobraćaja „Srbija“ nastavilo bi da koristi objekat na Kosmaju, i to pretežno kao poslovno-edukativni centar, pre svega za sprovođenje obuke zaposlenih, kao i za održavanje seminara - kaže Jasmina Cvetković, direktorka Direkcije za logistiku PTT saobraćaja „Srbija“.
Opština i „Srbijašume“ se trude
U svakom slučaju, Opština Sopot je izgradila puteve, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, rasvetu i dovela je i gasovod. Od kada je 2005. godine Kosmaj stavljen pod zaštitu, opština je dobila i pomoćnika za održavanje u vidu „Srbijašuma“.
- Prostor smo popunili nadstrešnicama, klupama i stolovima. Svake godine postavljamo klackalice, ljuljaške, penjalice za decu i informativne table i putokaze - priča Slavko Ivanović, šef Šumske uprave Lipovica.
Prema njegovim rečima, u JP „Srbijašume“ imaju plan da se u centralnom delu Kosmaja uredi prostor za malu pijacu na kojoj bi se određenim danima, vikendom i praznicima prodavali domaći proizvodi iz okolnih sela.
- U okviru dalekosežnih planova, u saradnji sa turističkim organizacijama opština Sopot, Mladenovac i Beograd, pokušaćemo da na ovom području kao nekada razvijemo vikend turizam i iskoristimo kuće koje su danas prazne - kaže Ivanović.

„Babe“ obnavljaju Trešnju
Kantri klub „Babe“ stari sjaj vratiće i zapuštenom odmaralištu Trešnja na Avali.
- Pre par meseci uzeli smo Trešnju pod zakup od JP „Srbijašume“ na 90 godina. Čekali smo potrebnu dokumentaciju, i uskoro krećemo sa renoviranjem. Beograđanima ćemo ponuditi ekskluzivno odmaralište, ali različitog koncepta od kompleksa „Babe“. Trešnja će se bazirati na kvalitetnom restoranu sa dupleks apartmanima i sobama. Ako sve bude po planu, otvaranje smo planirali za kraj sledeće godine - priča Radomir Smević, menadžer Kantri kluba „Babe“. Ovaj klub je organizator i akcije za obnovu crkve u Babama, čiji su ostaci otkriveni 2002, a datiraju iz 14. veka.

Zaštićeno bogatstvo i „Mala Sveta gora“
Rimljani, iza kojih su i danas ostali tragovi, verovali su da je Kosmaj stanište boginje Maje. Legenda kaže da se na njemu rodio Ivan Kosančić, a u selu Drlupa pukla je prva puška Karađorđevih ustanika. Mnogi ga zovu „Mala Sveta gora“, jer se na njegovim obroncima nalaze manastiri Tresije iz 15. veka, Pavlovac i Kasteljan i nekoliko crkava od kojih je najstarija iz 14. veka. Kuća Žujovića u Nemenikućama je uvrštena među deset istorijskih atrakcija grada, a ništa manje nije zanimljiva ni poslednja od 20 vodenica - Borikića vodenica. Po podacima Ekološkog društva „Kosmaj“, postoji 95 izvora, 551 vrsta biljaka, čak 300 vrsta gljiva. Između ostalih, ovde žive i biljka ribarče (Delphinijum fisum) i ptica prdavac (Crex-crex), koje su na crvenoj listi ugroženosti, kao i 17 novih vrsta insekata iz roda staklokrilaca.

Podrška iz TOB
- Podržavamo sve dobre akcije u turističkoj ponudi grada, ali nemamo konkretne projekte. Sve što se tamo dešava promovišemo i podržavamo i to je jedan od naših osnovnih zadataka - kaže Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Beograda.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=53328

Imamo planinu na teritoriji grada koju ne koristimo. :/
Poslednja izmena od bigvlada u Ned Avg 17, 2008 9:04 am, izmenjeno 1 put ukupno.
The world is not based on reality but on the perception of reality. The problem is that for most, illusion is the reality...
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2464
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 13
Pohvalio: 0

Postod Влада » Pon Sep 15, 2008 9:32 pm

Овако да...

Aeromiting „Beograd er šou“ biće upriličen na Kalemegdanu u subotu 20. septembra
Grmljavina „migova“ ponovo nad gradom

Aeromiting „Beograd er šou“, na kojem će učestvovati oko 40 letelica, biće održan na Kalemegdanu 20. septembra. Ova manifestacija obogatiće turističku ponudu grada, a u planu je da se uvrsti i program turističkih manifestacija u Beogradu.

Aeromiting počinje u podne i trajaće do 14 sati. Očekuje se da će manifestaciji prisustvovati oko 100.000 posetilaca. Direktor aeromitinga Boris Vraneš rekao je da će program moći da se posmatra sa Kalemegdanske tvrđave, na gornjoj terasi od Pobednika do Opservatorije i na donjem delu zidina prema kuli Nebojša i na novobeogradskoj strani Ušća.

Kako je rekao, na aeromitingu će učestvovati kompletno srpsko vazduhoplovstvo, a predstavnici sportskog saveza biće padobranci, piloti ultralakih aviona, motornih zmajeva i paraglajdera. Poslovnu i školsku avijaciju predstaviće kompanije „Pelikan ervejz“, „Er pink“ i „Prajs“, kao i „Aviogeneks CG“. Program će obogatiti i vojni avioni, MUP sa helikopterskom jedinicom i akro grupa „Zvezde“.

Organizator manifestacije je Vazduhoplovno društvo „Sveti arhangel Gavrilo. Pokrovitelj je Ministarstvo ekonomije, Vojska Srbije i „Jat ervejz“.

извор Глас јавности
линк http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/beograd/glas-javnosti-15-09-2008/grmljavina-migova-ponovo-nad-gradom

а овако НЕ!!!


„Trandafilović” postaje parfimerija
Pored kafe-poslastičarnice u prizemlju objekta biće uređen DM market, nalik onima u gradu u kojima se prodaje kozmetika
Slika
Procedura usvajanja spiska zaštićenih objekata je komplikovana, u njoj učestvuju i republička vlast (Foto B. Pedović)

Sugrađani koji svakodnevno prolaze pored čuvene kafane „Trandafilović”, čije je preuređenje počelo pre oko dva meseca, tvrde da iza žutih tapeta, nalepljenih na izloge jednog od najstarijih prestoničkih boemskih sastajališta, radovi i dalje traju. Oni negoduju i zbog činjenice da su ulazna i vrata bašte restorana zazidana i da je sa ulice nemoguće utvrditi šta se unutra dešava. Mnogi od njih javili su se i našoj redakciji navodeći da investitori ovde, osim poslastičarnice, planiraju da otvore i parfimeriju. Oni se čude kako je moguće da niko ne može da spreči nastavak radova za koje ne postoje odgovarajuća pravna odobrenja.

– Naši inspektori svakodnevno obilaze objekat, ali izvođači u to vreme obustavljaju obnovu i uveravaju nas da je ona stopirana, dok se ne pribave odgovarajući papiri. Čuli smo da će u delu koji je okrenut prema Makenzijevoj ulici biti parfimerija, dok će prostor koji gleda na dvorište pretvoriti u poslastičarnicu i restoran. Mi nećemo moći da ih sprečimo u tome ukoliko pribave odgovarajuću dozvolu za rekonstrukciju objekta, prenosi „Politikin” izvor iz opštine Vračar.

On objašnjava da su izvođači radova prvobitno podneli zahtev za izdavanje dozvole o tekućem održavanju koja ne omogućava promenu izgleda objekta, već samo njegovo „osvežavanje”. Za pribavljanje dokumenta koji dozvoljava rekonstrukciju čuvenog restorana procedura je nešto komplikovanija, budući da se ona izdaje uz odobrenje Gradskog sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove.

– Izvođači su pokušali da nas prevare, ubeđujući nas da na „Trandafiloviću” nema „grubih” radova. Kada budu obezbedili dozvolu za potpuno preuređenje, nažalost, nećemo moći da ih sprečimo da potpuno „zbrišu” staru kafanu, koju nastojimo da zaštitimo. Kao što smo već najavili, predložićemo Skupštini grada da se načini lista starih objekata koji su simboli kulture i tradicije Beograda, a na njoj će svakako stajati i „Trandafilović” – kaže naš sagovornik.

On naglašava da je procedura usvajanja spiska zaštićenih objekata veoma komplikovana, da u njoj učestvuju republičke vlasti, ali uverava da pravni tim opštine Vračar već uveliko radi na ovom projektu.

– Teško je utvrditi koji su to objekti i napraviti izbor najbitnijih i zato nam je potrebna pomoć stručnjaka. Ukoliko uspemo u nameri da naš predlog bude prihvaćen u što kraćem roku, možda ćemo spasiti i „Trandafilović” – navodi naš izvor iz opštine Vračar, čiji je predsednik Branimir Kuzmanović pre nekoliko dana sugrađanima uputio otvoreno pismo podrške u odbrani starog čuburskog bisera.

Da tvrdnje o pretvaranju „Trandafilovića” u parfimeriju nisu neosnovane potvrdio je Đorđe Avramović, generalni direktor UP „Tri grozda”, kome pripada kafana u Makenzijevoj. Pored kafe-poslastičarnice u prizemlju objekta biće, kaže, uređen „DM market”, nalik onima u gradu u kojima se prodaje kozmetika. Jednoipovekovni platan u dvorištu „Trandafilovića” ostaće na mestu, a stara baštica biće otvorena kada adaptiraju moderni kafe.

– Zazidali smo ulazna i vrata bašte jer dolazi hladnije vreme, ali ćemo kasnije ponovo napraviti izlaz u nju. Mi samo adaptiramo i modernizujemo nekadašnji restoran „Trandafilović. Uređenje unutrašnjosti objekta je trenutno obustavljeno i u toku je nabavka neophodnih dozvola za promenu njegovog izgleda – istakao je Avramović.

N. Belić - D. Jokić
[objavljeno: 13/09/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Trandafilovic-postaje-parfimerija.lt.html
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Pon Sep 15, 2008 11:27 pm

Ambassador napisao:Nazivi ulica na latinici. Stranci su maksimalno zbunjeni, naročito ako imaju mapu grada na latinici, a ulice na tablama pišu na ćirlici, jer onda ne mogu da idu logikom ok, ovo slovo izgleda kao ovo.

Mislim da nazivi treba da ostanu na cirilici a da mape grada stampaju isto na cirilici pa nece biti zabune.



Mozda za pocetak info centar TOB treba izmestiti iz podzemnog prolaza ispod Albanije i postaviti ga npr. 3 metra iznad. Mnoge objekte koji bi bili zanimljivi strancima treba "demistifikovati" tj. otvoriti ih za javnost. Zasto je Rimski bunar stalno zatvoren? I treba prestati sa onim foliranjem tipa "vojna tajna" i slicno i mnoge zanimljive tacke u gradu otvoriti za javnost.
shmeksi
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3234
Pridružio se: Sre Okt 24, 2007 1:50 am
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod shmeksi » Pon Sep 15, 2008 11:32 pm

Kad bih mogao, iselio bih onu parfimeriju iz prizemlja palate albanija i tu bih smestio TOB jer ono cudo u podzemnom prolazu je ponizavajuce.
"Ja volim Starbucks - đaba je wc i ne moram ništa da pijem." by Ambassador
"Gde ja stadoh, ti izdaj na 99 godina i uzmi svoje deo..." by Relja
"Mislim da jedini metro koji će ova generacija da napravi jeste linija M1: Imaginationland - Land of Make Believe." by ACR
"Zaboravio si i M2: Neverland - Imaginationland" by JohnnyLee

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gosta