Stranica 1 od 7

Poslato: Pet Nov 21, 2008 12:50 am
od Goldstein
Baš sam se (neprijatno) iznenadio na ovu vest:

Sahranjen Đoko Vještica
20. novembar 2008. | 22:55 | Izvor: Beta
Beograd -- Dugogodišnji novinar i jedan od osnivača radija Studio B Đoko Vještica sahranjen je danas u Beogradu.

Kako je saopštila njegova porodica, Vještica je posle duge i teške bolesti preminuo 17. novembra i sahranjen je u skladu sa njegovom izričitom željom u krugu najuže porodice. Rođen je 9. maja 1939. godine u selu Otrić kod Knina.

Nagradu Udruženja novinara Srbije za životno delo dobio je 2005. godine, a dobitnik je i nagrade Svetozar Marković.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=20&nav_id=329939

Poslato: Pet Nov 21, 2008 1:18 am
od Ambassador
jbg.. :(

Poslato: Pet Nov 21, 2008 10:48 pm
od relja
http://www.studio-b.co.yu/info/vest.php?id=31856

IN MEMORIAM
Đoko Vještica (1939 - 2008)
21. Novembar 2008 | 11: 45
Izvor : Studio B
U Beogradu je posle duže bolesti, u 69-oj godini umro jedan od najznačajnijih srpskih novinara i jedan od osnivača Studija B, Đoko Vještica.

Đoko Vještica rođen je 1939. godine u Otriću kod Knina, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije počinje u Beogradu i priključuje se čuvenoj Borbinoj novinarskoj školi. Početkom 70-tih, na poziv Dragana Markovića, prelazi u tek osnovani Radio Studio B, gde od početka radi kao urednik i voditelj Beogradske razglednice.

Nemerljiv je doprinos Đoke Vještice nezavisnom, samosvojnom i razumljivom novinarstvu. Prezirao je lakši put, otvoreno podilaženje, komfor ćutanja. Ostaće upamćen po brojnim akcijama koje su unapredile život Beograda, kao novinar koji je inicirao, i što je mnogo važnije, uspevao. Beogradski maraton, pešačke zone, beogradske fontane, samo su neke od akcija koje je osmislio i realizovao.

Dobitnik je najznačajnijih novinarskih nagrada: Svetozar Marković i Nagrade za životno delo UNS-a 2005. godine.

Autor je velikog broja radio i tv emisija koje su bile među najuspešnijim, a bio je i vodeći novinar i simbol informativnog programa naše kuće. Bio je čovek koji je do kraja verovao da se njegov posao sastoji u utvrđivanju istine u ime onih kojima se svakodnevno obraćao. Svima će nam mnogo nedostajati.

Slika



Hvala mu za sve i neka počiva u miru.

Poslato: Pet Nov 21, 2008 11:53 pm
od Igor
Zaista izuzetna licnost i veliki Beogradjanin. Emisija na tv Studio B posvecena Djoki Vjestici je bila lepa na svoj nacin i podsetila je na neke vrednosti koje se polako gube a koje je on sirio.

Hvala mu na ljubavi prema Beogradu i ljudima i manifestacijama koje je ostavio gradu.

Poslato: Pet Nov 21, 2008 11:55 pm
od Влада
Баш тако, ХВАЛА, рекао бих непоновљивом Ђоки Вјештици али се све надам да ипак неће бити тако и да ће се ипак наћи неко ко ће га достојно наследити, али је, на жалост, и више него очигледно да ћемо таквог још дуго чекати.

Poslato: Sub Nov 22, 2008 1:18 am
od Goldstein
In memoriam
Лаку ноћ вам жели Ђоко Вјештица
Скоро три деценије, почев од 1970. године, на радио станици Студио Б, од седам сати ујутру после инструментала „Pjaca grande” (том шпицом и данас почиње емисија „Београдска разгледница”) чуо се одсечан баршунаст глас: „Драги слушаоци, добро јутро вам жели Ђоко Вјештица”.

Ђоко Вјештица је умро у 69. години, у понедељак 17. новембра и по изричитој жељи сахрањен је у кругу најуже породице, у четвртак 20. новембра. Пред смрт, рекао је супрузи Нади да не жели никакве комеморације и славоспеве, поготову не у Студију Б!? Претпостављам зашто је то рекао, али то сада више није важно.

Студио Б је, у оквиру редакције „Борбе”, почео емитовање програма 1. априла 1970. Оснивач и први директор Студија Б спољнополитички новинар пок. Драган Д. Марковић позвао је тада мене, а убрзо потом и **** Вјештицу, да пређемо из „Борбе” да „правимо” радио. Из „Вечерњих новости” придружили су нам се нешто касније покојни Драган Јелић, као и Звонко Пантић. Дакле, нико од нас новинара није имао искуство на радију, било је лоших акцената и лоше дикције, лапсуса. Међутим, све је то звучало спонтано, па се зато и допало слушаоцима. Био сам у студију (један собичак на деветом спрату зграде „Борбе”) да најавим први прилог Ђоке Вјештице. Изненадило ме је како је он течно и одсечно неколико минута говорио о новинама у градском саобраћају.

Нешто касније Вјештица је покренуо легендарну емисију „Београдска разгледница”. Поред свакодневних информација о времену, саобраћају, прекидима у снабдевању грађана струјом и водом, он је почео да се бори и против многих неправди разних градских институција. Стекао је тако велики значај и утицај у граду да је то почело чак и да смета многим политичарима. Забога, како то да један новинар може да има већи значај од њих! Тај проблем је морала да решава чак и тадашња партијска организација Савеза комуниста Студија. Наравно, сви ми смо стајали у одбрану Вјештице, па и пок. Душко Радовић који је, такође, из истих разлога био нападан од политичара.

Ђоко Вјештица, пореклом Личанин, био је у послу врло упоран и вредан. Он је сваког јутра устајао у пет сати, долазио на посао у шест, спремао се за емисију и почињао је у седам. Међутим, оно што је оставио иза себе и данас се види и памти. Његова је идеја била да се у Београду одржава Београдски маратон, који сада има и светски значај. Некадашњи Трг Маркса и Енгелса (данас Трг Николе Пашића) био је паркиралиште за аутомобиле. Вјештица се упорно, на таласима Студија Б, борио са надлежнима и изборио да се ту засаде платани, који сада у току лета праве хладовину, расту високо и улепшавају центар Београда. Испред „Београђанке” вечито ће жуборити фонтана, која је по Ђокиној идеји саграђена у спомен на жртве бомбардовања Београда, 6. априла 1941. Било је и других, можда мање значајних идеја овог врсног новинара. На пример, пешачка зона од Славије до Теразија једне суботе у месецу, па трка уз „Београђанку” сваког 1. априла у част дана Студија Б, триатлон на Ади Циганлији, ски-стаза низ Кошутњак…. У многим београдским насељима и данас звоне телефони, који су инсталирани после вишедневних и вишемесечних Ђокиних притисака на ПТТ.

Ђокин стил је био да ујутру телефоном позове неког важног директора, „навали” на њега да нешто уради, овај обећа, али га Ђока за који дан поново позове да провери да ли је обећано и урађено. Кад год је Вјештица одлазио на одмор или неко дуже путовање, мени је био редакцијски задатак да га замењујем у „Београдској разгледници”. Искрено речено, тешко ми је то падало, због раног устајања, а још више због сазнања да не могу Ђоки да будем достојна замена. Чак ми је једном у програму једна слушатељка дословце рекла: „Друже Костићу, лепо ви то радите, али лоповима не умете да подвикнете као Ђоко Вјештица”. И, признајем, била је у праву.

Живео је Ђоко Вјештица врло скромно. Дуго је возио „фићу”, потом мало бољег „југића”. Није протекцијом желео да чини услуге ни себи, али ни другима, па чак и нама колегама из Студија Б, а увек је могао, јер је био врло утицајан у граду.

Краће време Вјештица је водио емисије и на телевизији Студио Б, али екран је мање волео од радија. Такође, било је за очекивати да се после дужег времена одвоји од градско-комуналних тема и да почне да се бави проблемима на нивоу Србије, па и светском политиком, што је неки уобичајени и професионални пут сваког новинара. Међутим, Ђоко ни то није желео: остао је до краја да помаже само Београђанима. По одласку из Студија Б, последњих година је у „Блицу” писао и уређивао рубрику „Аташе читалаца”, у којој је такође помагао људима у разним њиховим невољама.

Верујем да се са мном слажу сви Београђани, који су три деценије на Студију Б слушали **** Вјештицу, да се приликом следеће доделе имена улицама бар једна додели његовом имену.

На крају, драги Ђоко, опрости ми што ударам по твојој скромности и што ово пишем без твоје дозволе. Дубоко верујем, као и многи други, да си поштено заслужио парче новинског папира.

Александар Аца Костић
[објављено: 22/11/2008]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Laku-noc-vam-zeli-Doko-Vjeshtica.sr.html

Poslato: Sub Nov 22, 2008 11:28 am
od vrachar
Smrt Djoka Vjestice je simbolican i tuzan kraj Studija B. Medijska kuca koja je nekada bila simbol slobodog novinarstva ali i simbol Beograda danas broji svoje poslednje dane :(

Poslato: Uto Nov 25, 2008 5:09 pm
od Goldstein
24/11/2008 22:15
Ulica ili trg sa imenom Đoke Vještice
Autor: G. R.

Stručni kolegijum i zaposleni u RTV Studio B uputili su zvaničan predlog gradonačelniku Draganu Đilasu i Skupštini grada Beograda da se Đoki Vještici posthumno dodeli godišnja nagrada grada Beograda za izuzetan doprinos razvoju i ugledu glavnog grada.
Studio B predlaže i da jedna od ulica u neposrednoj blizini palate Beograd, ili trg na kojem se nalazi fontana Vrelo života, izgrađena na inicijativu Đoke Vještice, ponese njegovo ime. Ovo je najskromniji način da mu se Beograd oduži. Inicijativu Studija B podržao je veliki broj slušalaca i gledalaca čija će pisma biti dostavljena Skupštini grada.

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/ulica_ili_trg_sa_imenom_djoke_vjestice.39.html?news_id=146323

Poslato: Pet Nov 28, 2008 11:06 pm
od past
Ovde je neophodno istaći da je Đoko Vještica inicirao 1988. godine da se na Trgu Nikole Pašića u Beogradu posadi tačno 52 stabala drveta platan kako bi se oplemenio prostor koji je do tada služio kao javni parking ispred zgrade Doma sindikata. Danas, na ovom mestu pojedini arhitekti, u sprezi sa vladajućom gradskom koalicijom, naravno, planiraju izgradnju velikih objekata poslovnog karaktera namenjenih gradskoj skupštini. Malo je to i suviše prepotentno, čak i za nas!

Poslato: Pon Dec 01, 2008 2:46 pm
od KimIlSin
vrachar napisao:Smrt Djoka Vjestice je simbolican i tuzan kraj Studija B. Medijska kuca koja je nekada bila simbol slobodog novinarstva ali i simbol Beograda danas broji svoje poslednje dane :(

Kako to Studio B "broji svoje poslednje dane"? Hoćeš reći da ga ukidaju? :shok:

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Čet Sep 11, 2014 9:41 am
od milos.tro
100 GODINA OD ROĐENjA OMILjENOG SRPSKOG PATRIJARHA Pavle za narod odavno svetac
Jelena MATIJEVIĆ | 11. septembar 2014. 07:30 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... w.facebook

Skroman, mudar, brižan, brzo se nastanio u srcima miliona vernika. Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi
Slika
ČOVEK ne može da bira vreme i mesto gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se od nas očekuje jeste da budemo ljudi - uvek i svuda. Da nas kao ljude prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici.

Ovu jedinstvenu poruku, pre više godina, uputio je srpskom narodu patrijarh Pavle. A njome kao da je najsažetije opisao svoj životni put koji je, kao Gojko Stojčević, započeo na današnji dan pre 100 godina u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca.

Rodio se u skromnoj porodici Stevana i Ane, u godini u kojoj je počeo Veliki rat, na veliki pravoslavni praznik Usekovanje glave Preteče Gospodnjeg Svetog Jovana Krstitelja. A to, priznaju mnogi, nije bez simbolike. Jer, kao i Pretečin, i patrijarhov život bio je ispunjen beskrajnom istrajnošću i podvizima od najranijeg detinjstva.
Rano je ostao bez roditelja. Oca je, 1917. „odnela“ tuberkuloza, a majka se preudala i, kada je u novom domu rađala treću ćerku - umrla je. O Gojku i njegovom bratu Dušanu najviše se starala očeva sestra Senka. Druga majka, kako je govorio patrijarh. Shvativši da je „vrlo slabačko“ dete, poštedela ga je seoskih poslova i omogućila mu da se školuje.

Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Kućancima. Školovao se, potom, u Tuzli, Beogradu i Sarajevu, a ratne dane proveo je u Banji Koviljači i manastirima Ovčarsko-kablarske klisure. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje 1946. godine, dobivši duhovno ime po svom „nebeskom pokrovitelju“ apostolu Pavlu.
Slika

Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957, a za patrijarha Srpske pravoslavne crkve 1. decembra 1990. godine. U najteže vreme! Na početku još jedne smutne, krvave, ratne decenije. Decenije velikog iskušenja i stradanja svog naroda, čiji je krst i breme nosio do upokojenja 15. novembra 2009. godine.

Ovo su biografski i faktografski podaci. Za Srbe, on je za života postao mnogo više - živi svetac. Skroman, mudar, brižan, a istovremeno pun razumevanja za novo doba puno iskušenja, brzo se nastanio u srcima miliona vernika i ateista, kao nijedan njegov prethodnik.
Zato se i danas u narodu prepričavaju desetine događaja koji potvrđuju patrijarhovo podvižništvo, veru i privrženost i crkvi i narodu. Pamte se njegov pomiriteljski ton tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, racionalnost tokom sukoba opozicije sa Miloševićevim režimom, „molitvena borba“ tokom NATO agresije, kao i izlazak na referendum za Ustav Srbije, kada je prvi i jedini put iskoristio svoje biračko pravo...

Ali, danas, na dan njegovog rođenja, moramo se prisetiti da patrijarh Pavle svoj rođendan nikada nije obeležavao. Pridržavao se učenja Crkve da se praznuju isključivo tri rođenja - Hristovo, Bogorodičino i Svetog Jovana Preteče. Jedina obaveza ovog dana je Liturgija u slavu praznika Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, koju je redovno služio u nekom od hramova.

Ipak, povodom veka od njegovog rođenja, Crkva i srpski narod obeležiće ovaj datum.

- U Kućincima, u Crkvi svetih apostola Petra i Pavla, u kojoj je i kršten, liturgiju i, potom, pomen patrijarhu, služiće mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije - kaže za „Novosti“ episkop slavonski Jovan. - Za nas je, takođe, prioritet i obnova njegove rodne kuće i imanja, odnosno stvaranje zadužbine patrijarha Pavla. Biće to omladinski kamp u kome će se mladi kroz život počivšeg patrijarha na najbolji način upoznavati sa Svetim Jevanđeljem.

U manastiru Rakovica, gde patrijarh Pavle počiva, u devet časova liturgiju i, potom, pomen patrijarhu Pavlu, služiće Njegova svetost patrijarh srpski Irinej. Stogodišnjica rođenja počivšeg patrijarha biće obeležena i u Narodnoj biblioteci u Beogradu, gde će danas u 13 časova biti otvorena izložba „Govorim, a ćutim - lična biblioteka patrijarha Pavla“, a u Kolarčevoj zadužbini, sa blagoslovom patrijarha Irineja, večeras u 20 časova, održaće se duhovna akademija „Budimo ljudi“.

- Sumnjam da će iko ikada uspeti da dokuči do kojih duhovnih visina se uzneo - kaže za „Novosti“ povodom stogodišnjice rođenja patrijarha Pavla njegova unuka Snežana Milković. - Možemo samo da naslutimo da je bio bliže Bogu od mnogih jer je doslovno i bez ostatka poštovao principe koje je propovedao. Prepoznalo je to skoro milion ljudi koji su došli da mu u molitvenoj tišini odaju poslednju poštu.

Baš onako kako je i govorio: „Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.“
Slika

SKROMNOST
ONAKO kako je govorio, patrijarh Pavle je i živeo. I uvek sa narodom. U crkvi, na liturgiji, na ulici, u gradskom prevozu... Sam je kuvao, šio, popravljao cipele, a nijedan fizički posao nije mu bio ni stran niti težak. Skromnost je, zato, prva reč na koju mnogi pomisle kada se sete voljenog patrijarha Pavla.
Slika

MISLI I PORUKE
* ŠTO veći položaj u Crkvi imaš, to više treba da služiš. Samo zemaljski gospodari „vladaju“, a u Crkvi se služi.
* ŠTA vredi čoveku da je sve ugodno i sve lako, ako izgubi obraz i dušu. Ako su teškoće tu, muke od drugih, a mi sačuvamo obraz i dušu, utoliko je još veća zasluga i veća čast pred Bogom.
Slika

* POD suncem ima dovoljno mesta za sve ljude. Zato je mir najpotrebniji svima, i nama i našim neprijateljima.
* NAMA je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Sub Mar 31, 2018 7:53 pm
od Žika
Preminuo Kamenko Katić



Kamenko Katić, jedan od prvih i najpoznatijih izveštača vremenske prognoze na našim prostorima i autor brojnih radio i TV reportaža, preminuo je danas, pet dana nakon svog 83. rođendana.

Kamenko Katić rođen je 1935. u Đurđevu kod Novog Sada. Kao šestogodišnjak je ostao bez roditelja koji su stradali u zloglasnoj raciji mađarskih fašista u Novom Sadu 1942. godine. Pohađao je Realnu gimnaziju u Novom Sadu, ali je završio veterinarsku školu u Šapcu i potom radio kao veterinar, prenosi RTS. Nakon toga je studirao etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i ta nauka će imati velikog udela u njegovim radio i TV reportažama.

Tokom studija postao je spiker na "Radio Titogradu", a potom i na "Radio Sarajevu". Na tadašnju Televiziju Beograd prešao je 1962. godine. A sve je počelo slučajno, pričao je. Katić je, sticajem okolnosti, za vreme studija počeo da radi kao spiker u Radio Titogradu, zatim u Radio Sarajevu. Opet slučajno prelazi na TV Beograd 1962. gde počinje da "čita" vremensku prognozu.

Jedna snežna oluja stvorila je od njega ono po čemu je bio poznat. Napravio je priču o zavejanim vozovima i nevoljama ljudi koji nisu mogli da se vrate kućama. Uredniku se dopalo i onako novinarski mu "naredio" da gura tu priču dok god može. Nije prošlo mnogo vremena, a Katić je dobio i televizijski nadimak - Kamenko Vremenko.

Gledaoci širom bivše države su ga od milošte zvali "naš Kamenko", a neki su čak govorili "prvo Tito, pa Kamenko", jer je svaki Dnevnik počinjao sa Brozom, a završavao sa vremenskom prognozom. Po mnogim anketama u vreme SFRJ bio je po popularnosti takođe "odmah posle Tita".

- Bio sam i ostao prilično ravnodušan prema toj mojoj popularnosti. Nisam se naročito obazirao na to što sam bio poznat i miljenik naročito starijih osoba. Znao sam da me u kućama bake zovu "naš Kamenko". Ali jesam se trudio, svojski radio, brinuo da ne izazovem negativne reakcije... Kad sam počeo tu meteorologiju, prvih par godina mi je to bio jedini posao, razmišljajući o tome da ljudi vole da se šale uneo sam i malo te šaljivosti - ispričao je Katić za "Blic" pre nekoliko godina, dok je penzionerske dane provodio u Belegišu u Sremu, pored Dunava, sa alasima, a TV prognozu "pratio samo kao gledalac".

Vrstan TV reporter

Tajna njegovog uspeha i omiljenosti među gledaocima gledaocima bila je u tome, kako je govorio, što "nikada nije vremensku prognozu saopštavao kao da čita bilten". Odlazio je sa ledolomcima, provodio mesece sa meteorolozima na Bjelašnici koji su, pošto su "depresija i samoća užasni" tamo vodili i supruge, pričao je Katić novinarima, a jedne godine bilo je toliko snega da jedan od njih nije svoju preminulu ženu dva meseca mogao da spusti dole i da je sahrani. "Tu sam izučio reportažu", pričao je Katić.

Voditelj i reditelj

Kao voditelj pojavljivao se i u emisiji "TV bukvar" kasnih šezdesetih godina, a u "kameo" ulogama u seriji "Pozorište u kući" i popularnoj emisiji "Sedam plus sedam" sa "Sedmoricom mladih". Scenarista je i reditelj kratkog dokumentarnog filma "Rekvijem za Jovana Ačanskog" iz 1991. i "Razgovora veterana" iz 2006. godine.

Nagrade

Na festivalima dokumentarnih filmova i TV reportaža pričalo se: "Kad se pojavi onaj Kamenko sa svojim filmovima pokisoše naše šanse". Katić je dobitnik brojnih nagrada i priznanja za svoj rad. Već krajem šezdesetih dobio je nagradu Saveza novinara Jugoslavije, a među priznanjima su i nagrada Udruženja novinara za životno delo, a pred penziju i za životno delo na matičnoj televijiziji, koju je smatrao najdražom.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 12:09 pm
od JohnnyLee
умро и Мирко Алвировић

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 12:15 pm
od DzonTravolta
JohnnyLee » 02 Apr 2018, 12:09 napisao:умро и Мирко Алвировић

Kao čoveka mi ga je žao. Veoma. Ali:
-Nadam se da će se promeniti format nepotrebno preskupe emisije,
-Instruktori vožnje će odahnuti.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 3:34 pm
od SerbPacker
Emisija uopšte nije preskupa, pošto je mnoge ljude u proizvodnji iste ozbiljno zavrnuo za pare.
Dakle za njega je bila prilično jeftina.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 3:48 pm
od predrag1978
Morace Mladen da sedne za volan i preuzme patrolu..sta da se radi...

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 3:59 pm
od Žika
SerbPacker » Pon Apr 02, 2018 2:34 pm napisao:Emisija uopšte nije preskupa, pošto je mnoge ljude u proizvodnji iste ozbiljno zavrnuo za pare.
Dakle za njega je bila prilično jeftina.

Vezano za oba Alvirka, niko ko je bio u kontaktu sa njima nema lepo mišljenje. :notok:

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 5:25 pm
od vucko
Izrabljivač koji je eksploatisao radnike, nije džabe imao otvoren konkurs za radno mesto montažera skoro non stop. Inače emisija je bila RTS-ova, a on ju je privatizovao. Posle su tim putem krenuli Memedović i ekipa koji su ruku na srce bolji ljudi od njega.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 5:55 pm
od Ksenija
Neko pametan davno je rekao "O mrtvima govori istinu, prema živima imaj obzira."
U tom smislu, sve vaše opaske mogle su sačekati da se čovek makar "ohladi".

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 6:06 pm
od Žika
On je odavno bio hladan prema ljudima. Tako da život ide dalje.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 6:12 pm
od Ksenija
@Žika
Najveća ljudska vrlina je ostati ono što jesi a ne kopirati druge, u ovom slučaju upokojenog gospodina Alvirovića za koga pišete u negativnom kontekstu (ograđujem se od takvih kvalifikacija). Tada gubiš svoj identitet i sve više postaješ kopija osim u slučaju da si jednako "hladan prema ljudima" kao upokojeni gospodin Alvirović.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 7:09 pm
od Žika
Ksenija » Pon Apr 02, 2018 4:55 pm napisao:Neko pametan davno je rekao "O mrtvima govori istinu, prema živima imaj obzira."


U tom duhu i pričamo, sama si napisala.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 7:38 pm
od Ksenija
Žika » Pon Apr 02, 2018 7:09 pm napisao:U tom duhu i pričamo, sama si napisala.

Da, ali sam napisala i ovo:

U tom smislu, sve vaše opaske mogle su sačekati da se čovek makar "ohladi"
.
Mislim... postoji i etika, zar ne?
Ali dobro, nastavite u istom stilu, to je vaše pravo samo je pitanje koliko je ispravno.

Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 8:32 pm
od vucko
Ksenija » 02 Apr 2018 04:55 pm napisao:Neko pametan davno je rekao "O mrtvima govori istinu, prema živima imaj obzira."
U tom smislu, sve vaše opaske mogle su sačekati da se čovek makar "ohladi".

O mrtvima sve najbolje?

Re: RE: Re: IN MEMORIAM

Poslato: Pon Apr 02, 2018 8:32 pm
od SerbPacker
Ksenija napisao:Neko pametan davno je rekao "O mrtvima govori istinu, prema živima imaj obzira."
U tom smislu, sve vaše opaske mogle su sačekati da se čovek makar "ohladi".

Ajde ti reci, koliko treba da prođe vremena da se čovek "ohladi" i kakve to ima veze sa tim da je bio đ...?