Hidrocentrale u Srbiji

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

laki72
Expert
Postovi: 7801
Pridružio se: Sre Sep 07, 2011 11:56 am
Kontakt:
Pohvaljen: 6892
Pohvalio: 1683

Re: RE: Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod laki72 » Sub Jul 28, 2018 10:01 am

DusanBG napisao:Pa laki gasne elektrane upravo grade zbog toga sto i dalje obnovljivi izvori ne mogu da podmire sve potrebe i nece moci sigurno jos nekoliko deceniija u svakom slucaju. A jedino elektrane na fosilna goriva i nuklearke imaju mogucnost da rade cele godine u svako vreme, nevezano za vremenske uslove. Niko to ne spori.
Da se vratimo pocetku teme, mini hidro elektrane u Srbiji su nikakav nacin da postanemo energetski nezavisni (a sada zapravo i jesmo), posto su generalno malih kapaciteta i morale bi da se naprave sve da budu iole znacajan igrac u el miksu.
Ja sam evo prvi za to da napravimo jos jednu gasnu el uz ove vetro i solar, obzirom da je najmanje zagadjujuci energent, ali ne znam da li nam bas treba u skorije vreme jos kapaciteta

dobro planirane el na biomasu ili biogas mogu da mozda i znacajnije uticu na proizvodnju, a sa manje negativnih uticaja i sigurniji rad tokom godine.


Pa da, upravo o tome i ja pricam, jer se siri mit kakoje dovoljno postaviti par stotina vetrenjaca po banatu i solarne panele po krovovima, i eto nama koliko hoces ciste i jeftine elektricne energije.
Voleo bih i ja da je tako, ali na zalost nije.

A sto se tice pomenutih mini hidroelektrana i aktuelne price vezane za njihovu gradnju bio bih vrlo obazriv i strog.
No ipak, budimo realni. Dal je svaki mali potok ili recica po srbiji toliko lepa i cista? Dakle, ne govorim o konkretnom primeru, ali nije li cudno da sa jedne strane 'branimo' reke i potoke od unistavanja branama, dok istovremeno nikada vise i njih nije bacan raznorazni otpad?
Meni se ipak namece pitanje dal je motiv protivlj uvek iskrena briga za ocuvanje prirodnih bogatstava, ili iza nekada stoje i neki i 'neciji' ekonomski interesi, te zato kazem da bih bio izuzetno oprezan.
Inace, da ce mini hidroelektrane obezbediti energetsku nezavisnost Srbije? Naravno da nece.
Doduse nece ni solarna energija (pogledati datum, pa pogledati kroz prozor ;) )

Žika napisao:I kod tih centrala koliki je stepen iskorišćenja ?


Dal se tu uopste moze govoriti o stepenu iskoriscenja, sobzirom da se veca energija ulaze nego sto se dobija? ;)
Naravno, ipak mislim dau smislu akomuliranja energije kada je ima visak da bi se koristila kada je veca potraznja, reverzibilne elektrane i akomulacije jesu dobre.

abrines napisao:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555126#p555126]Михаило » Пет Јул 27, 2018 6:32 pm[/url] napisao:Najbolje rešenje za to su reverzibilne hidroelektrane. Imamo jednu već - Perućac i Zaovinsko jezero, druga je u planu - Đerdap 3. Princip je jednostavan, kad ima viška struje, upumpava vodu uzbrdo u jezero, a kad fali, voda se vraća nazad na turbine i pravi struja. Postoje i druga rešenja, kao što je prvo veliko skladište struje (čitaj: ogromna baterija) koje je Tesla motors izgradila u Australiji.

Имамо још нешто занимљиво, ПАП(Пумпно-акумулационо постројење) Лисина које ноћу по јефтиној тарифи пумпа воду из Лисинског језера у Власинско за Врлу 1,2,3 и 4 у Власинске ХЕ. Иначе занимљивост је да вода из притока Лисинског језера спада у Егејски слив, а Валсинско језеро је Црноморски, тако да препумпавамо воду из једног слива у други.


Hvala na ovom interesantnom podatku vezano za slivove

Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk
Pohvale za post: 2
nekianonimnilik
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 451
Pridružio se: Sre Avg 30, 2017 3:54 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 694
Pohvalio: 9363

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod nekianonimnilik » Sub Jul 28, 2018 5:32 pm

tacno tako, odlicno si to rekao za potencijalne ekonomsko politicke, slazem se potpuno, moguce je da je neka prica iza toga jer sto kazes tolko sranja baca nas narod u reke da je prosto cudno da ih zanima ova tema, ali ipak postoje pojedinci koje zanima
Žika
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3024
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 2734
Pohvalio: 850

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod Žika » Sub Jul 28, 2018 5:45 pm

Реверзибилна хидроелектрана

Овај објекат, у генераторском режиму рада практично је хидроелектрана са свим својим предностима - карактеристикама. У пумпном раду овај објекат је веома крутих карактеристика. Степен искоришћења циклуса пумпање-турбинирање је 0,73, то овај објекат у целини дефинише као потрошача. Доток у горњи акумулациони базен је безначајан у односу на пумпане количине вода. Ови разлози упућују на рационално коришћење овог објекта у смислу ангажовања што већом снагом у генераторском раду у што краћем времену. Ангаожвање у пумпном раду треба прилагодити, колико се то може, облику дијаграма оптерећења, у смислу њиховог повећања и евентуалног смањења или спречавања прелива и олакшавања пласмана техничких минимума агрегата термоелектрана. Може се рећи да у односу на класичну хидроелектрану, реверзибилна не користи обновљиви ресурс (осим прихватања прелива). Дакле, нема погодности бесплатног горива, али је и мање зависна од хидролошких прилика, а знатно више од стања подсистема термоелектрана. Величина корисне запремине акумулације (150 милиона м3 ; 190 GWh) уврштава овај објекат у веома погодне и употребљиве у обезбеђењу дела хладне резерве у систему.


Očigledno da su samo dopuna tj kratkotrajno uskakanje. Onda je bolje praviti klasične rečne akumulacije, koliko je to manje ekološki štetno.
Gorstak89
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1255
Pridružio se: Uto Jan 15, 2013 4:42 pm
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 631
Pohvalio: 357

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod Gorstak89 » Sub Jul 28, 2018 5:47 pm

Manji ali se isplati i rešava jako velike probleme elektromreže. Elem, moderne vetrenjače imaju promenljiv nagib elisa tako da im jak vetar ne smeta a mogu i slab da koriste, ove fore sa temeljom su plod nečijeg javašluka. E sad, prticama smeta zapravo velika brzina tih lopatica koje umeju da ih ubiju u letu, isto se dešava i sa solarnim elektranama koje reflektuju sunčevu svetlost u jednu tačku, ptica koja proleti kroz taj zrak sunca instant postane para. Svaka tehnologija ima svoje prednosti i mane.
Što se tiče gasa, uglja i sl, kina je npr otkazala izgradnju novih ugljanih elektrana i prešla na građenje solarnih i vetro elektrana. I ogromnih brana. Mi kao i dalje pokušavamo u drmnu da podignemo još jednu elektranu a u stvari se ništa ne dešava. Najveći problem mreže je stabilnosti , i kad imaš solarne panele i kad imaš ugalj. I rešenja ima mnogo više od reverzibilnih hidroelektrana i nama će trebati još koje rešenje u budućnosti da bi sistem bio stabilan, a jeftina struja će verovatno zameniti mesto sa skupom zbog solarnih priliva. Baterijama drastično pada cena pa će i one uskoro biti jedna od opcija, ili neki kondezatori ako budu dovoljno jeftini. Ima i firma koja je radila baterije sa slanom vodom (ali cena i dalje nije mala)
Sve to može u budućnosti da nam kreira izuzetno stabilnu mrežu. E da, tesla ima i svoje kućne baterije, za nas su preskupe ali polako, biće i drugih proizvođaća a icena će biti jeftinija kad se omasove.
I za kraj, priprema se rudnik litijuma kod nas koji je osetno jeftiniji od drugih izvora istog.
Ukoliko Vam nije problem, posetite moj blog http://pravnipogledi.tk
bice zanimljivijih tekstova, a potrebni su mi citaoci kako bih ostvario neka prava...
Pohvale za post: 1
Žika
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3024
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 2734
Pohvalio: 850

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod Žika » Sub Jul 28, 2018 7:27 pm

Baterije ovakve kakve sada znamo teško da će u budućnosti biti jeftinije jer forsiranjem elektro automobila enormno raste i tražnja. Nemoj da zaboraviš da su kinezi krenuli u veliku ofanzivu kupovine rudnika čije se sirovine koriste u baterijama. Mislim da sada već imaju oko 70% rudnika. Oni su videli tu veliki potencijal za zaradu.
O novim tehnologijama skladištenja el. energije se priča godinama ali se od litijuma nije napravio veliki pomak. U komercijalnom smislu.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8372
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3077
Pohvalio: 747

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod boca-ica » Sub Jul 28, 2018 7:47 pm

...Sve to može u budućnosti da nam kreira izuzetno stabilnu mrežu....
I za kraj, priprema se rudnik litijuma kod nas koji je osetno jeftiniji od drugih izvora istog...


Da, zaista sa otvaranjem tog rudnika to ce biti kraj tog kraja.... :(
no kako je Beobuild ipak ozbiljan forum sve rečeno mora biti potkovano ..... pa izvolite


Serbia Energy Balkan I Energetika
Energetika Rudarstvo Srbija Balkan
http://serbia-energy.eu/sr

Srbija rudarstvo: Rio Tinto Jadarit Srbija, Koliko je
„zelen“ litijum?

Categories : Srbija Energetika

Date : January 11, 2016

Nalazište litijuma na lokacijama u zapadnoj Srbiji koje istražuje kompanija Rio Tinto
je perspektivno i može doneti ekonomski bum za Srbiju. Očekuje se da Rio Tinto u
narednim godinama, nakon završetka istraživanja, krene u proces eksplatacije koji
ce podrazumevati i otvaranje rudnika. Ekonomski rudarski projekat koji ima veliki
značaj za Srbiju i samu kompaniju Rio Tinto će istovremeno imati uticaja na životnu
sredinu. Ekolozi koji prate rudarski sektor u regionu Balkana očekuju da Rio Tinto
primeni najviše standarde ekološke zaštite. U medjuvremenu do samog početka
eksplatacije ekolozi iz MiningSee.Eu organizacije ukazuju na značaj obrazovanja o
litijumu, njegovoj primeni i načinu proizvodnje nakon eksplatacije.

Tržište za električna i hibridna vozila polako ali sigurno raste - od 0,4 odsto u 2012.
na 0,6 odsto u 2013. i 0,7 odsto u 2014. samo u SAD.

Potrošači kupuju ova vozila uprkos niskim cenama gasa zbog rastuće brige o
životnoj sredini. Sa snažnom privlačnošću alternativne energije raste potržanja za
litijumom koji se većim delom izvozi iz zemalja kao što su Bolivija, Čile, Kina i
Argentina.

U SAD, jedino Nevada, buduće sedište nove Tesline gigafabrike baterija, proizvodi
litijum. Međutim, ukupni ekološki uticaj litijum-jonskih baterija ostaje donekle
nejasan.

Da bi se shvatio uticaj litijuma na životnu sredinu važno je napomenuti da se litijum-
jonske baterije mogu naći u većini mobilnih telefona, lap topova kao i drugih
uređaja koje pokreću baterije na punjenje.

Dostupne su desetine izveštaja o ekološkom uticaju rudnika litijuma.
Nažalost, mnogi od njih su pod uticajem interesa organizacija ili autora koji ih
objavljuju
. Uzimajuću u obzir informacije dostupne u studijama koje objavljuju
državni organi i istraživački instituti,
dobija se sledeća slika:

Elementarni litijum je zapaljiv i veoma reaktivan. U prirodi, litijum se javlja u
složenim oblicima kao što je litijum karbonat, koji zahteva hemijsku obradu kako bi
bio upotrebljiv.

Litijum se obično nalazi u oblastima prekrivenim slojem soli i oskudnim vodom.
Rudarski proces zahteva velike količine vode. Zagađenje, iscrpljivanje zaliha vode i
troškovi transporta su pitanja kojima se treba baviti.

U procesu obrade koriste se toksične hemikalije. Postoji široko rasprostranjena
zabrinutost zbog nepravilnog rukovanja i izlivanja.

Stepen reciklaže litijum-jonskih baterija je u jednocifrenom rangu. Većina ovih
baterija završi u otpadu.

Američka Agencija za zaštitu životne sredine navodi da koblat i nikl, koji se koriste u
proizvodnji litijum-jonskih baterija, predstavljaju dodatne rizike za životnu sredinu.

U Studiji koju je EU sprovela 2012. zaključuje se da litijum jonske baterije, u
poređenju s drugim baterijama, imaju najveći uticaj na metalno pražnjenje, što
ukazuju na komplikovan proces reciklaže. Ove baterije su rangirane kao najgore
kada su u pitanju emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa 12,5 kilograma
ekvivalenta CO2 emitovanog po kilogramu baterija.

Tehnologije će se naravno unaprediti, snabdevanje litijumom će biti dovoljno u
bliskoj budućnosti, dok će rasti cene reciklaže. Druga pitanja, kao što su migracija
starijih automobila i elektronskih uređaja u zemlje sa manje razvijenom
infrastrukturom, ostaju na dnevnom redu. Kao i rudarstvo i obrada litijuma. Stoga je
zamislivo da će nove tehnologije za proizvodnju baterija dobiti veći značaj u
godinama koje dolaze.

:sesir:

Najbolja i najveca mega-baterija za čuvanje el. struje je nj. medjunarodno tržište :
višak iz novih hidro-centrala prodavati a u situacijama kada nam je dodatno potrebna od tih zaradjenih para kupovati je
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
Pohvale za post: 1

Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 10 gosta