Novi Sad

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

srefanns
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 151
Pridružio se: Pon Okt 27, 2014 4:14 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 183
Pohvalio: 338

Re: Novi Sad

Postod srefanns » Ned Nov 03, 2019 10:20 pm

Život u Novom Sadu skuplji nego u Beogradu

Novi Sad je prestigao Beograd kad su troškovi života u pitanju! Kako piše Blic, prosečna potrošačka korpa u našem gradu je 79.442 dinara, a u Beogradu 74.750, dok je republički prosek 71.350 dinara. Neto zarada u Beogradu je, prema zvaničnim podacima, 67.976 dinara, Novom Sadu 60.324, dok je republički prosek 55.042 dinara.

Slika

To znači da je u Beogradu potrebna 1,1 prosečna plata za potrošačku korpu, dok je u Novom Sadu to 1,3 plate. Inače, Beograd i Novi Sad jedina su dva grada iznad republičkog proseka kada su u pitanju zarade i potrošačka korpa.

Prema istraživanju Blica, u Novom Sadu je poslednjih godina zabeležen i porast cena nekretnina, čiji se raspon kreće od 1.000 do 1.800 evra po kvadratu, dok je prosek u Beogradu od 1.250 do 1.700 evra. Tako je Novi Sad, ne samo po visini potrošačke korpe, već i po cenama stanova, dostigao glavni grad Srbije.

Koliko variraju cene namirnica od grada do grada može se videti na primeru kajmaka i teletine. Kajmak je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu 800 dinara za kilogram, u Subotici 1.000, a u Zrenjaninu 1.149 dinara. U Kraljevu, Kragujevcu i Novom Pazaru je 600 dinara. S druge strane, teletina je najskuplja u Nišu i u Sremskoj Mitrovici, 1.199 dinara, dok je recimo u Beogradu 790, a u Novom Sadu 985 dinara.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić objašnjava da poslednjih nekoliko godina Novi Sad doživljava dinamičan ekonomski rast na principu održivog urbanog razvoja.

- Veliki broj novih, domaćih i stranih investicija koncentrisan je u Novom Sadu, jer dva važna transevropska transportna koridora, koridor 10 i koridor 7 (Dunavski koridor), čine osnovno obeležje njegovog povoljnog okruženja. Menadžment grada je mnogo uradio na obnovi i izgradnji saobraćajne i komunalne infrastrukture. Novi Sad postaje snažan regionalni centar, prepoznatljiv po urbanom, turističkom i kulturnom imidžu i što je posebno bitno, privlačan za strane investitore - kaže Bjelić.

Što se ostalih gradova tiče, ekonomisti objašnjavaju da život u manjim mestima jeste jeftiniji, ali da se isplati ako je zaposleno više članova porodice, i ako porodica ima svoju nekretninu.


Izvor: Blic
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7412
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1581
Pohvalio: 210

Re: Novi Sad

Postod dragan » Sre Nov 06, 2019 6:53 am

nensav
Higher intermediate
Postovi: 743
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 269
Pohvalio: 223

Re: Novi Sad

Postod nensav » Sub Nov 09, 2019 5:04 pm

Kafana Ribar

Da li znate da su sa prvim stanovnicima Novog Sada, odmah bile građene škole, crkve, ali i kafane koje su bile obavezni deo arhitekture grada, naravno i činioci društvenog života. Verovatno mlađi stanovnici čuju ponekad u prolazu kroz grad, komentar vremešnih građana Novog Sada... „on je bio Boem“ ili „živeo je Boemskim životom“ pa se sigurno često zapitaju šta je to Boem.

Boem (franc. Bohème) osoba je koja živi nekim svojim bezbrižnim životom, pomalo neregularnim, ponekad raskalašnim, a ponekad povučenim, tajanstvenim i neobičnim za druge, ali životom koji je drugačiji od života većine koji žive po nekom klišeu. Boemstvo se ogleda u pobuni protiv standardnih formi svakodnevnog života, a u neko ranije vreme takav život su najčešće živeli pesnici, umetnici, novinari, mada i mnogi drugi. Mada su nekadašnji poznati Boemi iz našeg grada bili poznati, cenjeni i znali uživati u životu, ali uz jedno pristojno i gospodsko ponašanje.


Kafana se po mnogim sociolizima smatra društvenom institucijom!

Dunavsku ulici smatraju najlepšom u Novom Sadu, a pojedini čak i da je jedna od najlepših u Evropi. Deo ove ulice čini kuća u Dunavskoj ulici br. 18. koja je stara čak 200 godina. Ovo je prelepa barokna građevina i kako je grad Novi Sad relativno mlad, a i da je veliki broj starih kuća uništen u bombardovanju 1849. godine, ovaj objekat se zbog toga smatra izuzetno vrednom arhitektonskom tekovinom. Mada je modernizacija grada Novog Sada učinila svoje, zavod za zaštitu spomenika kulture pokušava sačuvati sve stare građevine nastale nakon 17. veka.

U Dunavskoj ulici i baš u toj baroknoj kući, nalazi se sadašnja kafana „Ribar“, a kako neki tvrde i najstarija kafana u Novom Sadu. Iako se neki ne slažu sa tom informacijom, jer misle da je kafana „Lipa“ najstarija. Mada postoji rešenje koje može zadovoljiti obe strane, a to je da je „Ribar“ najstarija kafana, a „Lipa“ najstarija gostiona u Novom Sadu.


Mnogi smatraju da je „Ribar“ najstarija kafana u Novom Sadu!

Krov barokne kuće u kojoj se nalazin kafana „Ribar“, ima ulični deo krova na dve vode, dok je levo dvorišno krilo krova na jednu vodu. Dvorišni deo krova postavljen je falcovanim crepom, a ulični biber crepom. Na gornjem spratu ove kuće sa leve strane iznad kafane, može se videti i tradicionalni Kibic fenster prozor. U samom prizemlju sve prostorije su pod svodnim konstrukcijama, a smatraju se tipom pruske kape i poluoblica.


Kafana Ribar spolja
Kafana Ribar sa ulice


Inicijativa za izgradnju ove kuće pokrenuta je u 18. veku, ali je na žalost izgrađeni objekat bio oštećen u bombardovanju, a pre svega krov ove kao i mnogih kuća u Novom Sadu tog vremena. Ipak ova predivna barokna kuća je odmah nakon dve tri godine bila kompletno renovirana. U ovoj kući je od 1863. godine živeo izuzetno poznati književnik, profesor i novinar Aleksandar Sandić.


U 19. veku u ovoj kući je radila tada čuvena kafana „Crni jarac“

U starim spisima piše kako se u nekadašnjim starim kafanama, jeo poznati ljuti gulaš a uz njega se obavezno pilo pivo. U kafanama tog vremena inače su se okupljali boemi, bećari, putnici namernici, paori pa i dobošari. Najčešće su se u kafani igrale karte, ali se i raspravljalo o svim bitnim dešavanjima u gradu uz brojne varoške tračeve. Politika je često bila jedna od svakodnevnih tema koje su bile zastupljene, mada se tvrdi da je tokom svih rasprava između svih sagovornika, ipak vladala apsolutno korektna, pre svega demokratska atmosfera.


U kafani Ribar je pokrenuta Prva Srpska čitaonica!

Kafana Ribar je bila predodređena za brojna značajna dešavanja Novog Sada koja su se po prvi put dešavala u gradu. U kafani je pokrenuta Prva Srpska čitaonica, prikazan prvi film, a zanimljivo je da je prva sijalica zasvetlela baš u ovoj kafani.

U drugoj polovini 19. veka u kući Dunavske broj 18. otvara se kafana „Crni Jarac“ koja je svakim danom bila sve popularnija i posećenija. Kafana je okupljala u to vreme boeme i književnike. „Crni Jarac“ je kao kafana pod ovim nazivom bio u funkciji sve do pred kraj drugog svetskog rata i tada biva iseljen. Srećom posle dugog zatišja i velikih posledica po društvo nakon tog rata, narod dolazi sebi te se budi kafanska duša u mnogima. I tada se u istom prostoru opet pokreće rad kafane, ovog puta pod nazivom „Ribar“.


Kafana „Ribar“ počinje sa radom nakon drugog svetskog rata!

Početkom 1980. renovirane su fasade svih kuća u Dunavskoj ulici, ali je izgled fasada uglavnom ostao isti. Do kraja 20. veka ova kafana potpada pod ingerenciju preduzeća Putnik. I onda u određenom trenutku tadašnji konobari Pera Zarić i Duška Mihajlov, preuzimaju kafanu i njome samostalno rukovode. „Tetka Duške“ sa uvek uredno napravljenom punđom na žalost više nema, ali je se neki od redovnih gostiju ove kafane rado sećaju.


Kafana Ribar sank
Kafana Ribar šank


Mnogih kafana u Novom Sadu na žalost više nema, kao i nekadašnjih boema, ali je zato kafana „Ribar“ ostala poslednje boemsko utočište našeg grada. Poznato je da je nekada u kući naspram kafane „Ribar“, svojevremeno živeo i radio čuveni gradonačelnik Novog Sada i srpski diplomata Svetozar Miletić.


Poslednje Boemsko utočište Novog Sada je kafana „Ribar“

Ovih dana u kafani „Ribar“, tri stolice nikada nisu prazne i imaju svoje redovne goste. U kafani svako doba dana ima svoj „tip“ gostiju, tako da se u današnje vreme već u toku jutra okupljaju uglavnom poslovni ljudi. Kažu da se posle podne u kafani okupljaju oni dokoni sa više slobodnog vremena i to su pre svega umetnici, profesori, doktori i advokati. Ovi gosti u ovoj kafani najčešće traže spas od velike gradske gužve i buke. Zanimljivo je kako je večernji termin kao i vikendi, rezervisan za mlađu generaciju i pored velikog broja otvorenih klubova u gradu.


Kafana Ribar
Kafana Ribar enterijer


Čak i pojedini strani turisti, znaju da se najbolja kafa u Novom Sadu kuva upravo u ovoj kafani. Do mnogih je doprla i za njih izuzetno važna informacija, koja kaže da se u prelepoj bašti kafane „Ribar“ može popiti najjeftinije pivo u našem gradu. Kako pojedini kažu... kafana Ribar i dalje ima dušu, a živi malo od prodate kafe, piva i najviše od onih boema koji i danas vole kafanu. Možemo slobodno reći kako su se kroz vekove, najbolji poslovi sklapali upravo u kafanama. I danas se često kaže kako se najbolje jede tamo gde su karirani stolnjaci, a ne zaboravite da mnogi tvrde kako se u kafanama i dalje sklapaju najbolji poslovi.

U kafani Ribar se ne poslužuje jelo, ali to nije razlog da u ovu najstariju kafanu gde su na stolovima karirani stoljnaci ne svratite i dogovorite neki dobar posao.
Pohvale za post: 1

Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: dule2604 i 3 gosta