Novi Sad

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

srefanns
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 114
Pridružio se: Pon Okt 27, 2014 4:14 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 125
Pohvalio: 273

Re: Novi Sad

Postod srefanns » Sub Apr 14, 2018 1:52 am

Prilično izmešane slike, al ajd sad... :D Hvala u svakom slučaju.
Вожд
Expert
Postovi: 5336
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5962
Pohvalio: 5552

Re: Novi Sad

Postod Вожд » Sub Apr 14, 2018 2:01 am

:sesir:
trialin
Higher intermediate
Postovi: 1563
Pridružio se: Čet Nov 20, 2008 3:50 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 957
Pohvalio: 123

Re: Novi Sad

Postod trialin » Sub Apr 14, 2018 5:49 pm

Sta vam je sa novom autobuskom stanicom?
abrines
Intermediate
Postovi: 427
Pridružio se: Čet Maj 04, 2017 9:25 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 422
Pohvalio: 440

Re: Novi Sad

Postod abrines » Pon Apr 16, 2018 11:39 am

Надам се да ће забранити улазак колима на тврђаву, изгледа као вашариште испред музеја са колима по трави.
tragac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4091
Pridružio se: Uto Apr 05, 2011 2:35 pm
Lokacija: RAKOVICA
Kontakt:
Pohvaljen: 1959
Pohvalio: 3534

Re: Novi Sad

Postod tragac » Uto Apr 17, 2018 9:08 am

Drumski radovi na Žeželjevom mostuSlikaSlikaSlika

Послато са Redmi Note 4X уз помоћ Тапатока
Dok Milorad Dodik ima dvojno prebivalište u Banjaluci i Beogradu, hiljadama rođenih Beograđana je uskraćeno pravo na jedno jedino prebivalište, tu gde žive decenijama.
Pohvale za post: 2
Вожд
Expert
Postovi: 5336
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5962
Pohvalio: 5552

Re: Novi Sad

Postod Вожд » Pet Maj 11, 2018 9:26 am

DSC_0032.JPG
DSC_0032.JPG (180.28 KiB) Pogledano 2501 puta
Pohvale za post: 1
Kokos
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1256
Pridružio se: Čet Mar 17, 2011 3:19 pm
Lokacija: Galenika
Kontakt:
Pohvaljen: 777
Pohvalio: 1664

Re: Novi Sad

Postod Kokos » Sub Maj 12, 2018 2:00 pm

Tu je radio Đorđe Čvarkov? Na sušenoj robi?
"Najzad, Beograd je najidealnije mesto na svetu da se uhvati autobus za Zemun." - Momo Kapor

https://prugomokoevrope.wordpress.com/
Pohvale za post: 2
Вожд
Expert
Postovi: 5336
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5962
Pohvalio: 5552

Re: Novi Sad

Postod Вожд » Sub Maj 12, 2018 7:49 pm

Aha. :)
trialin
Higher intermediate
Postovi: 1563
Pridružio se: Čet Nov 20, 2008 3:50 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 957
Pohvalio: 123

Re: Novi Sad

Postod trialin » Uto Maj 15, 2018 10:11 pm

Pohvale za post: 1
nensav
Higher intermediate
Postovi: 644
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 182
Pohvalio: 180

Re: Novi Sad

Postod nensav » Pon Maj 21, 2018 11:25 am

tekst je ( manje vise iz aspekta agencija )o stanju trzista nekretnina u Novom Sadu, ali vazi i za druge vece gradove u Srbiji.

Mali stanovi mit i činjenice
Вожд
Expert
Postovi: 5336
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5962
Pohvalio: 5552

Re: Novi Sad

Postod Вожд » Ned Maj 27, 2018 7:07 pm

DSC_0632 - Copy.JPG
DSC_0632 - Copy.JPG (223.24 KiB) Pogledano 1808 puta
trialin
Higher intermediate
Postovi: 1563
Pridružio se: Čet Nov 20, 2008 3:50 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 957
Pohvalio: 123

Re: Novi Sad

Postod trialin » Sre Maj 30, 2018 10:11 pm

direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 24733
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 10958
Pohvalio: 4278

Re: Novi Sad

Postod direktor » Sre Maj 30, 2018 10:21 pm

Sta li je sad sa domom jna u ns
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8143
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 2816
Pohvalio: 706

Re: Novi Sad

Postod boca-ica » Čet Maj 31, 2018 12:24 am

Sa twitera iz NSa :lol:
Kazni biciklistu, al popa ne diraj. Nema znak za zabranu bicikla ali ima za automobile. Novi Sad

:kum:
Prikačeni fajlovi
NS.jpeg
NS.jpeg (35.49 KiB) Pogledano 1581 puta
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
Mel
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 159
Pridružio se: Čet Nov 26, 2015 10:31 am
Kontakt:
Pohvaljen: 128
Pohvalio: 241

Re: Novi Sad

Postod Mel » Čet Maj 31, 2018 11:08 am

postoji znak za pešačku zonu.
nakon što srede gomilu parkiranja po istoj toj pešačkoj zoni i nakon što ulože u jedan period gde bi policajci upozoravali samo i navikavali ljude na to da se tuda ne vozi moožda može da se priča o nekoj kazni. i naravno uočljivija signalizacija je potrebno, ne verujem da je dovoljno samo označiti pešačku zonu.
ja inače ne vozim bajs tuda i nervuraju me biciklisti koje ne mrzi da zaobilaze decu, šetače i ostale kroz ionako uzurpiran prostor baštama sa obe strane, samo guranje bicikla je naporno a kamoli vožnja.
ali policajac je težak slučaj, ovakvo ponašanje javnog službenika je nedopustivo. Sramota me je što imamo takve policajce dok ja s druge strane učim svoje malo dete da im veruje i da su oni dobri ljudi koji čuvaju red.
može da pogleda ovaj video https://www.youtube.com/watch?v=FkMVlyuB77A
Novajlija!
Novice
Postovi: 16
Pridružio se: Ned Nov 12, 2017 8:55 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 19
Pohvalio: 59

Re: Novi Sad

Postod Novajlija! » Čet Maj 31, 2018 3:17 pm

FOTO: Napravljena mapa lokacija u Novom Sadu na kojima se gradi ili će se tek graditi

Građani od nedavno na "Mapi gradilišta" mogu da vide ko i šta zida u Novom Sadu, ali i to gde će, ko i šta zidati uskoro.

Slika

Tako se može videti da na mestu Kvantaške pijace preduzeće Galens planira da zida "Kej Garden Residence", a "Aleksandar group" gradi stambene zgrade na mestu Neimarovih baraka na Bulevaru despota Stefana. Pomenuti Galens je zabeležen i kao budući graditelj na mestu nekadašnjeg Brodogradilišta, kao i prostora Depresije (Liman IV) na granici Limana i Telepa gde će nići njihov stambeni kompleks "Liman".

Prema podacima sa "Mape gradilišta" ove dve firme se vode i kao graditelji budućih zgrada na samom uglu Bulevara Evrope i Cara Dušana. Postoji i niz podatka o drugim investitorima na manje atraktivnim lokacijama, ali i informacija o tome da se negde nešto planira bez podataka ko će tu zidati.

Kao zanimljiva lokacija pojavljuje se prostor na uglu Bulevara Jovana Dučića i Bulevara kneza Miloša, koji sada koristi Gradsko zelenilo. Tu je i prostor uz Ulicu Braće Popović gde je nedavno izmenama urabnističkog plana predloženo da se zida 16-spratnica, zatim ugao Bulevara Evrope i Futoške, gde se za jednu parcelu pominju Dijagonala i opet Galens, i tako dalje...

Ovu mapu sređuje i vodi portal Gradnja.rs, a njihov urednik Igor Conić kaže za 021 da se mapa odnosi ne samo na Novi Sad, nego i na Beograd, Kragujevac, Niš i Loznicu, dok će uskoro biti vidljivi i podaci za Zlatibor. Kako je objasnio za 021.rs, do sada je identifikovano više od 360 gradilišta u Srbiji, od čega je 250 u Novom Sadu i Beogradu, a ideja je da se mapiraju sva gradilišta u Srbiji.

Slika

"Mapa je pre svega namenjena građanima koji planiraju da kupe nekretninu, kako bi mogli da vide šta sve ima u ponudi ili šta će se i gde uskoro zidati. Takođe, mape će biti korisne i ljudima iz struke, jer će moći da vide gde mogu da ponude svoje usluge ili proizvode", objašnjva Conić za 021.rs.

Urednik portala Gradnja.rs kaže da su najažurniji podaci za Novi Sad, sa pokrivenošću od preko 95 odsto. Objašnjava da informacije prikupljaju sa terena, obilaskom ulica, zatim posetama najvažnijih i najvećih investitora u gradu, sa sajtova, društvenih mreža, ali i CEOP-a (n.a. objedinjeni sistem za izdavanje građevinskih dozvola) gde se mogu videti podaci za koju parcelu su izdati uslovi za gradnju ili druge dozvole.

Igor Conić za 021.rs dodaje da im pomažu i građani koje su pozvali da im pošalju informacije o gradilištima, što podrazumeva fotografiju gradilišta i po mogućstvu fotografiju informacione table sa gradilišta, odnosno druge podatke koje imaju o tome šta se negde zida ili planira da se gradi.


http://www.021.rs//images/dafe16441e693 ... _skela.jpg
nensav
Higher intermediate
Postovi: 644
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 182
Pohvalio: 180

Re: Novi Sad

Postod nensav » Pet Jun 08, 2018 7:48 am

Iskustva sa jednosobnim stanovima u NOvom Sadu:

Možemo slobodno reći da su jednosobni stanovi ako ih ima, alternativa garsonjerama. Zanimljivo je da nove garsonjere manje kvadrature, skoro dostižu cenu jednosobnog stana starije gradnje na uslovno rečeno slabijoj lokaciji. U slučaju da se za kupca ne može pronaći adekvatna garsonjera, pojedini klijenti koji to sebi mogu priuštiti uz manju doplatu kupuju jednosobne stanove.

Obzirom na pozitivnu praksu koja je prisutna na tržištu, klasične jednosobne stanove najčešće kupuju uglavnom studenti ili starija populacija, najčešće penzioneri.

Mladi bračni parovi se uglavnom opredeljuju za kupovinu garsonjera, a ako imaju dete onda se odlučuju za jednoiposobne stanove.
ceo tekst
Novajlija!
Novice
Postovi: 16
Pridružio se: Ned Nov 12, 2017 8:55 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 19
Pohvalio: 59

Re: Novi Sad

Postod Novajlija! » Pet Jun 08, 2018 3:11 pm

Kako će izgledati centar Novog Sada: Pobednička rešenja konkursa za jezgro grada

Na konkursu koje je organizovala novosadska Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije, prvu nagradu je osvojio autorski tim Igor i Jelena Čubra iz Beograda za rešenje koje predviđa talasasto popločavanje s puno zelenila i klupa.

Predmet konkursa je bila izrada idejnog rešenja uređenja javnih prostora dela gradskog jezgra u Novom Sadu – prostor Pozorišnog trga sa neposrednim okruženjem objekta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Trg slobode, delovi ulica Modene, Kralja Aleksandra i Njegoševe.

Cilj je da se kroz kvalitetno osmišljeno uređenje površina javne namene i svih elemenata koji doprinose boljoj funkcionalnosti, estetici i kvalitetnom funkcionisanju ovog dela grada, aktiviraju svi potencijali prostora i poveća njegova atraktivnost, i stvori kvalitetno ambijentalno uređenje, koje treba da bude privlačno različitim grupama korisnika i usklađeno sa uslovima zaštite graditeljskog nasleđa.

Tražilo se idejno rešenje uređenja javnih prostora koje je trebalo da bude originalno, funkcionalno, racionalno i estetski primereno centralnoj zoni grada Novog Sada, koje će poslužiti kao polazna osnova za uređenje ovog značajnog gradskog urbanog fragmenta.

Na konkursu se javilo 13 domaćih autorskih timova, a žiri Gradske uprava za građevinsko zemljište i investicije objavilo je 7. juna 2018. godine rezultate konkursa na kojem je pobedio autorski tim kojeg čini Igor Čubra i Jelena Čubra iz Novog Beograda.

1. nagrada – Igor Čubra i Jelena Čubra, ARTHS Studio Čubra, Novi Beograd

Slika

Obrazloženje žirija: U odnosu na zadate parametre, pobednički rad je najbolje odgovorio na zadatak konkursa, a to je: „originalno, funkcionalno, racionalno i estetski primereno rešenje centralne zone grada Novog Sada“. Rešenje na konceptualno čist i jasan način objedinjuje prostorne elemente ulice i trga, kroz osmišljen i nenametljiv pristup.

Popločavanje je rešeno kroz jedinstvenu matricu koja parterno ujednačava centralnu gradsku zonu kroz tri diskretno tonirane nijanse granita, koja u svom osnovnom grafičkom pristupu asocira na geometriju talasa. Ova matrica svojim usmerenjem u obrađenim zonama nagoveštava sam karakter i dinamiku prostora: podužnim slogom nagoveštava ubrzanje pešačke komunikacije u ulicama Modene (pretežno ugostiteljska ulica), NJegoševoj i Uspenskoj, dok poprečnim slogom, primereno lokalitetima Ulice kralja Aleksandra (koja je u većoj meri trgovačka) i Pozorišnog trga usporava prolaznika.

Slika

Prostiranjem podne matrice kroz Trg Slobode povezuju se svi pomenuti pravci, dok blagi valer tonova kamena i način popločavanja naglašavaju širinu i dinamiku trga i čine ga prijatnim za boravak i zadržavanje. Usled ujednačene geometrije parternog sloga, izbegnuti su konflikti u izvođenju kontaktnih zona, a od velikog je značaja i jednostavnost realizacije ovakvog rešenja.

Predlog ozelenjavanja je u potpunosti primeren centralnoj gradskoj zoni, kako u odnosu visokog i niskog rastinja, tako i u celokupno predloženom zelenom fondu. Pedantno je osmišljena i veza između mobilijara – predloženih klupa i niskog rastinja u njihovom zaleđu, čime svaka klupa postaje ujedno i zeleni kutak – mikro meditativni ambijent.

Klupe su dizajnirane tako da se izdižu iz delova partera materijalizacije od svetlog kamena, što doprinosi kontinuitetu u estetici prostora kroz već spomenutu asocijaciju na talase.

Rasveta i drugi elementi urbanog mobilijara funkcionalno doprinose prostoru, dok stilski ne dominiraju i ne opterećuju prostor.

Slika

Rasveta i drugi elementi urbanog mobilijara funkcionalno doprinose prostoru, dok stilski ne dominiraju i ne opterećuju prostor.

Slika

Imajući na umu činjenicu o slojevitosti, različitosti, specifičnosti svih objekata koji generišu predmetni prostor, neophodno je bilo pronaći zajednički sadržalac, esencijalnu bazu i potku, koja će biti osnova za kreiranje ambijentalne celovitosti i prepoznatljivosti dela najužeg centra Grada Novog Sada. Ovaj konkursni rad je na jedan originalan i naizgled jednostavan način, koji u svojoj jednostavnosti ostavlja mnoštvo različitosti u mogućnosti „čitanja“ i povezivanja prostora, upravo to i uspeo da postigne.

Slika

2. nagrada – Dubravka Đukanović i tim Studio D ART, Novi Sad

Slika

Obrazloženje žirija: Dominantna impresija je izuzetna reakcija na studioznost konkursnog rada koji je na pravi način odgovorio na programsko-prostorne zahteve urbanističko-arhitektonskog konkursa. Očekivani idejni koncept uređenja površine javne namene uže gradske zone – značajno je unapređen, valorizovan na pravi način – ostvarenjem kvalitetnijeg javnog prostora, koji je vidljiiv, do koga se lako dolazi i po kome se jednostavno kreće.

Zatečenu funkcionalno-urbanističko-oblikovnu heterogenost prostora dela gradskog jezgra grada – kao specifikum, autori ovog konkursnog rada su uspešno „osetili“ i projektno uspešno rešili. U tom kontekstu, žiri je „prepoznao“ analitički pristup autora za vrednovanje zatečenih aktivnosti na prostoru različitih prostornih celina, te uspešno akcentovanje Trga slobode, kao centralnog prostornog repera, kao esencijalnog
dela identiteta istorije naselja.

Primenjeni likovno-estetski tretman i primenjena rešenja parternog uređenja i urbanog opremanja, svih 11 mikroambijenata povezani su u koherentnu celinu, a savremenim oblikovnim izrazom unapeđuju postojeći prostor, njegovu atraktivnost, likovnost zatečene arhitekture, posebno ističući najznačajnije graditeljsko nasleđe.

Slika

Rešenje Trga slobode osmišljeno je uz primenu čistih ravnih površina bez suvišnih detalja, koji bi ga ograničavali i razbijali na manje segmente, uz prisustvo jednoobraznog svetlog tona granitnih ploča u parternom uređenju. Na (približno) trećini dela trga projektovano je „polje magle“ – ugodno rešenje za letnje mesece.

U Ulici Modene predviđena je likovna i oblikovna transformacija, savremeni atraktivni urbani segment – nepravilna shema trougaonih elemenata, koji se međusobno mešaju, formirajući geometrijsku šaru partera. Formiranje zelenih površina i vodenih ogledala definisalo je atraktivan prostorni motiv, koji se preuzima i u drugim mikroambijentima, uz određene modifikacije – u svrhu naglašavanja različitosti ambijenta. Upotreba savremene javne rasvete tipa „free street“ – oslobođen je urbani prostor ulice namenjen pešacima. Ulaz u podzemnu garažu definisan je stilski na način da korespondira urbanom prostoru ulice, uz primenu denivelisanih trougaonih površina, delimično ozelenjenih ili zastakljenih.

Slika

Ulica Kralja Aleksandra – deo uz Trg slobode je tretiran svedeno, parterna površina sredine ulice u delu ka Bul.M.Pupina je zatalasana stepenastim podizanjem popločanih i ozelenjenih trouglova, ka najvišim tačkama silaza u podzemne magacine TC Bazar. Projektovanom denivelacijom u delu partera ka bulevaru ostvarena je vizuelna i zvučna barijera, koja fizički odvaja pešačku zonu od intezivnog saobraćaja. U ulici su projektovana dva manja „vodena ogledala“, centralni komunikacioni plato ispred ulaza u TC“Bazar“ opremljen je prskalicama za stvaranje magle (veza sa delom Trga slobode).

Pozorišni trg – Uz upotrebu svetlih granitnih ploča, uveden je novi koloritni materijal – liveno lomljeno staklo u četiri selektovane boje. Kao memorija na „malu Jevrejsku ulicu“, u parter je ugrađena metalna „traka sećanja“ sa ugraviranim različitim elementima, i gde se ugrađuju podni reflektori – za projektovanje hologramske slika srušenih zdanja. Rasveta u potpunosti „prati“ projektno rešenje.

Autori su datim rešenjem pozorišni plato SNP-a u likovnom i estetskom smislu tretirali integralno (sagledavajuće je kao prirodnu fizičku i vizuelnu celinu, što u stvari i jeste).

Slika

Mikroambijenti: deo ulice Ilije Ognjanovića, prolaz uz Menratovu palatu rešeni su u vidu atraktivnog urbanog čvorišta, celishodnom valorizacijom saobraćajnog rešenja, pešaci i vozila, primenu savremenog led osvetljenja.

Polukružni trg i prolaz Miloša Hadžića – kao i ostali delovi centralne pešačke zone, tretirani su primenom motiva superponiranih trouglova različitih oblika i veličina, parter opremnjen sadržajima za decu, svetlosno-zvučnom instalacijom i dr.

Slika

Plato ispred starog bioskopa – sa osvetljenjem u maniru „free street“ i parternim popločanjem u materijalizaciji Pozorišnog trga, opremljeno savremenim mobilijarom.

Ulica Njegoševa – podržava karakter uličnog koridora, u parteru ne konkurišući likovnom efektu postojećih fasada. Osvetljenje je savremeno – „prostorno“ na sajlama. Kao poseban kvalitet žiri je vrednovao saobraćajno rešenje – reorganizacija saobraćaja Ulice Uspenske.

Takođe, neophodno je istaći studiozne priloge koji se odnose na sve konkursnim zadatkom tražene elemente. Kvalitetu Konkursnog rešenja doprinosi i prilog: Saobraćajna studija „Saobraćajno lice i naličje Novog Sada“ koja tretira probleme koji prevazilaze granice pešačke zone i njihovo rešavanje nije moguće u domenu obuhvata konkursa, a od njihovog razrešenja direktno zavisi kvalitet novosadske pešačke zone. Studijom se predlažu moguća rešenja na širem nivou obuhvata i ukazuje na više rešenja koja oslikavaju uspešne prakse koje su primenjive i kod nas.

3. nagrada – Bojana Kovač Đurasinović i Miloš Đurasinović, Studio PLAT.FORM.A, Beograd

Slika

Obrazloženje žirija: Rad karakteriše ispravan pristup urbanističkim uslovima, i u najvećoj meri zadovoljava uslove raspisa konkursa i tretman svih 11 celina.

Osnovni koncept uređenja je zasnovan na ideji parternih dijagonala, u odnosu na građevinske linije blokova. U centralnom prostoru, Trgu slobode, dijagonalama je suprotstavljen niz linija iz suprotnog pravca, što stvara utisak reminiscencije na slična rešenja renesansnih trgova italijanskih gradova. Suptilnom primenom ovog modula, dobijaju se autentična rešenja svakog od predmetnih prostora. Razlika je jedino u zoni kulturnog centra, gde se od ovog modula odstupa, i prostor popločava jednobojnim materijalom toplije, crvenkaste boje.

Od svih predloženih prostora, Trg slobode dominira u jasnoći koncepta uređenja, a originalno i primereno rešenje je završetak Ulice kralja Aleksandra koji je oblikovan kao mali skver, zarotiran u odnosu na pravac glavne ose, kojim dominira „auditorijum“ stepenište – konstrukcija nad ulazom u postojeći pešački pothodnik.

Sa jasnim razumevanjem planskih smernice, predloženo je uređenje polukružnog trga iza objekta Srpskog narodnog pozorišta, koji formira vredni zeleni prostor sa obodnim sedenjem prema severnoj fasadi pozorišta. Uređenjem manjih prostora, kao što je „urbani džep“ u okviru prolaza uz Menratovu palatu, vešto oblikuje ambijent, formiranjem neke vrste zarotiranog „urbnog separea“. Tretman Pozorišnog trga, koji je podrazumevao prostor ispred velikog stepeništa, je rešen relativno neutralno, bez novih intervencija, osim povećanje postojeće zatravljene zone prema Trgu Slobode.

Uređenjem Ulice Modene dominira velika popločana površina, što ne predstavlja novi kvalitet prostora. Delovi ulica Ilije Ognjanovića i NJegoševe nisu tretirani, možda zbog činjenice da su ovi prostori već uređeni.

Idejno rešenje uređenja grupe prostora centralnog dela gradskog jezgra je prikazao dobar osećaj za „nadgradnju“ sadržaja prostora koju pre svega, čine ljudi, ali sve dodatne, povremene i stalne aktivnosti. Primena jednostavnog principa dijagonalnih linija, dodatno prijatno unapređenog kontra linijama na Trgu slobode, je jasan i nenametljiv koncept. Iako rešenje Pozorišnog trga predstavlja više uvod u Trg slobode, završetak.

Ulice kralja Aleksandra je sveža i nova ideja nadogradnje postojećeg neartikulisanog gradskog mesta, sa skulpturom relociranog spomenika Mihajlu Pupinu, što je upitan izbor. Minimalne intervencije na polukružnom trgu – novoj zelenoj oazu, i potpuno drugačije uređenju platoa ispred starog bioskopa, potvrdila je potrebu za smirenim, ali autentičnim oblikovanjem. Rešenje Ulice Modene, posebno zbog ukidanje zelenih površina (bez uvođenja planiranog drvoreda), nije dovoljno u skladu sa brižljivošću pristupa drugim prostorima.

Tretman rasvete nije razrađen, a samo dodavanjem diskretnih parternih rasvetnih tela nije ubedljiv koncept.

Hortikulturno uređenje svih prostora je takođe nerazrađeno, što nije u skladu sa planskim smernicama, načinom i intenzitetom sadašnjeg korišćenja prostora. Na ovaj način je propuštena prilika da se stvore zeleni mikroambijenti i poboljšaju uslovi za boravak ljudi, u sve dužim toplim periodima godine.

Otkup

Jedan rad je otkupljen, a u pitanju je rešenja autorskog tima kojeg čine: Aleksandar Stanojlović, Pančevo, Sava Ristić, Beograd i Nemanja Vujić, Pančevo.


https://www.gradnja.rs/kako-ce-izgledat ... gro-grada/
Pohvale za post: 1
nensav
Higher intermediate
Postovi: 644
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 182
Pohvalio: 180

Re: Novi Sad

Postod nensav » Sre Jun 27, 2018 12:43 pm

Jednoiposobni stanovi najprodavaniji u Novom Sadu

Jednoiposobni stanovi u Novom Sadu se izuzetno dobro prodaju. Ovaj tip stanova svojim korisnicima za razliku od garsonjera i jednosobnih stanova, ipak pruža veći komoditet, a mladim bračnim parovima bez dece ili sa jednim detetom, pruža sasvim pristojne mogućnosti funkcionisanja svakodnevnog života.
Ako jednoiposobne stanove u Novom Sadu posmatramo iz ugla nekadašnjih standarda koji su primenjivani tokom gradnje, jednoiposoban stan je morao imati spavaću sobu, koja je veća od 12 kvadrata pa i više. Ovaj tip jednoiposobnih stanova, gradio se uglavnom na Novom Naselju i Limanima 1, 2, 3 i 4.

Po novijoj definiciji, jednoiposobni stanovi novije gradnje, projektom imaju predviđenu spavaću sobu koja ima manju kvadraturu, a to znači da spavaća soba poseduje uglavnom oko 9 kvadrata. Stanovi ovog tipa novijeg datuma, građeni su najčešće na Novoj Detelinari i Grbavici.

Jedniposobni stanovi u 90 posto slučajeva imaju terasu, a pojedini nemaju i to često zavisi od položaja ovakvog stana u zgradi. U slučaju da se jednoiposoban stan nalazi u prizemlju, visokom prizemlju, parteru ili u pokrovlju, takvi stanovi uglavnom nemaju terasu.

Međutim može se desiti da ovakvi stanovi na Staroj Detelinari imaju terasu, ali se one često adaptacijom pripajaju stambenom prostoru kako bi se obezbedilo više kvadrata, tačnije zatvaraju i postaju stambeni prostor. Jednoiposobnih stanova ima u potkrovlju, najčešće su tipa dupleks, oni uglavnom ne poseduju terasu i ovaj detalj se smatra najvećom manom stanova ovog tipa. Ovakvi stanovi u potkrovlju, najčešće se nalaze u zgradama na kojima je vršena nadogradnja. I nekako logično imaju i znatno nižu cenu po kvadratu.

Jednoiposobni stanovi u Novom Sadu starije gradnje, poseduju spavaću sobu od 12 kvadrata i više, dok jednoiposobni stanovi u novijoj gradnji, imaju spavaću sobu oko 9 kvadrata.

ceo tekst na sajtu
Pohvale za post: 1
nensav
Higher intermediate
Postovi: 644
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 182
Pohvalio: 180

Re: Novi Sad

Postod nensav » Uto Jul 10, 2018 1:38 pm

Tanurdžićeva palata

Ova palata je svojevremeno smatrana najmodernijom zgradom u Novom Sadu. Tanurdžićeva palata je zajedno sa hotelom i bioskopom Reks, bila vlasništvo čuvenog i nadaleko poznatog novosadskog trgovca Nikole Tanurdžića.

Predivna građevina je osim što ima izuzetnu važnost za istoriju moderne arhitekture u Novom Sadu, predstavljala i pravi primer modernog urbanizma tog vremena. Tanurdžićeva palata je bila ujedno i najveći projekat stambene i poslovne zgrade u Novom Sadu. Najzaslužniji za izgradnju ovog predivnog arhitektonskog zdanja, bio je poznati novosadski trgovac Nikola Tanurdžić, koji je kompletan projekat sam finansirao. Veliku čast da izgradi ovo predivan objekat po svojim nacrtima i projektu, pripalo je Đorđu Tabakoviću, poznatom arhitekti tog vremena.


Tanurdžićeva palata


Nikola Tanurdžić je rođen 4. aprila 1887. godine u kolima prilikom selidbe njegovih roditelja iz Stanišića u Srbobran. Rastao je u siromašnom okruženju tadašnjeg Srbobrana, dok nije izučio takozvanu „pomodnu manufakturnu trgovinu“, kod poznatog novosadskog trgovca Miloša Prodanovića. Zatim odlučuje da ode u inostranstvo, gde je dodatno radio u trgovini i izučavao je na svoj način. Radio je u Pešti, Beču, sve dok se nije zaposlio kod poznatog Bečkog trgovca Antona Hibla, a trgovinom se bavio i u Subotici, Pragu i Budimpešti. Kada se vratio u Srbobran, oženio se Rakilom Popović, koja je potekla iz trgovačke porodice.

Tada sa zajedničkom ušteđevinom, Nikola pokreće Tvorničko stovarište štofova Silesia. Nikola postaje imućan, ali je tada rado davao dobrovoljne priloge u plemenite svrhe.


Tanurdžićeva palata najveće životno delo Nikole Tanurdžića

Mnogi smatraju da je najveće životno delo Nikole Tanurdžića, bez sumnje krunisano izgradnjom predivne građevine palate Tanurdžić, koja se i danas prostire i objedinjuje ulice Zmaj Jovinu, Ilije Ognjanovića i Modene u Novom Sadu. Tanurdžić 1932. godine na organizovanoj licitaciji, kupuje za četiri miliona dinara plac na kome je do tada bio skroman građevinski objekat tadašnje pivnice Minhen. Čim je srušio dotadašnju pivnicu, počinje planiranje izgradnje ogromnog stambeno poslovnog objekta.

Nikola 1931. godine raspisuje konkurs za izradu projekta, kojim je predvideo izgradnju objekta, koji bi posedovao hotel, bioskop i dućane. Zanimljivo je da se na konkurs prijavilo čak četiri stotine arhitekata, koji su ponudili svoje radove. Tanurdžić je nakon završenog konkursa isplatio sve autore nagrađenih radova, ali je izgradnju palate, poverio iskusnom kreatoru stambenih zgrada, svom velikom prijatelju Đorđu Tabakoviću.

Izgradnja ovog zaista grandioznog objekta, započela je 1933. godine. Prvi problemi su se pojavili zbog zbog sastava tla na kome je planirana gradnja na kome je bilo puno peska, tako da je ispod zgrade kao temelj, izlivena betonska ploča debljine 100 centimetara. Ovaj tada najmoderniji trgovački centar, posedovao je 14 modernih i izuzetno velikih lokala. Lokali su bili atraktivni, jer je ceo prizemni pojas bio zastakljen.

Na preostalih 5 spratova, bilo je izgrađeno 35 stambenih jedinica. Do svih stanova se moglo doći hodnicima, koji su bili postavljeni sa strane dvorišne fasade. Zanimljivo je da je stan na petom spratu, bio predviđen za domara, kao i projektom izgrađena pomoćna prostorija i perionica. U palati je naravno projektovan i izgrađen izuzetno velik stan od 300 kvadrata za potrebe porodice Tanurdžić.

Zgrada je posedovala posebna tri nezavisna sistema, instalacije za snabdevanje toplom vodom, kao i za grejanje. Tanurdžićeva palata je posedovala i dva lifta, koja su koristili stanari, kao i gosti hotela. Tabaković i Tanurdžić su putovali u mnoge evropske metropole, jer su želeli tokom tih zajedničkih putovanja, dobiti posebnu inspiraciju za što modernije projekte. Inspiraciju su naravno crpeli iz moderne arhitekture gradova sa zapada, tako da je izgrađena Tanurdžićeva palata odisala racionalnom arhitekturom, bez ukrasnih elemenata. Palata je inače još dodatno dograđivana 1939. godine i to u dužinu.


Hotel i Bioskop Reks

Bioskop „Reks“ je bio prvi namenski bioskop, koji je izgrađen u Novom Sadu. Imao je dužinu od 105 metara i smešten na samoj sredini palate Tanurdžić. U izuzetno velikom bioskopu sa indirektnim osvetljenjem, moglo se smestiti veliki broj osoba (u jednom natpisu se pominje brojka od 680). Godine 1940. Tabakoviću je predloženo, a on i prihvatio da dodatno dogradi deo palate. Na već postojeći objekat, tada je dograđen za tadašnja shvatanja, izuzetno moderan hotel Reks.

Hotel „Reks“ je izgrađen početkom rata 1941. godine i jasno je kako Nikola Tanurdžić, nikada nije uspeo povratiti svoja uložena sredstva. Hotel je posedovao četrdeset pet hotelskih soba, koje su bile raspoređene na spratovima i u potkrovlju. Interesantno je da su sobe u svom sastavu imale kupatilo, telefon, uređaje za signalizaciju i radio prijemnike. Ulaz u restoran samog hotela, imao je izuzetno raskošnu oblogu od Švedskog mermera, a prizemni hol je takođe bio obložen meremerom.

U ono vreme, ova predivna palata je smatrana izuzetno modernom građevinom, a ujedno je pridobila snažnu i veliku naklonost građana Novog Sada tog vremena i to posebno u predratnom dobu. Tanurdžićeva palata je građena uglavnom od betona, a smatra se jednom od najvećih izgrađenih, između dva rata.

Ovaj dodatno građeni objekat, samo je zaokružio projekat kompletne palate Tanurdžić. U kasnim pedesetim i šezdesetim godinama sa potpuno inovativnim urbanističkim aktivnostima u samom srcu gradskog tkiva, Đorđe Tabaković postaje prvi da kažemo svesni urbanista Novog Sada. Smatra se da je ovaj arhitekta svojim projektima „nacrtao“ naš grad. Arhitekta Tabaković je bio i jedan od najvećih srpskih arhitekata modernizma. On je takozvani bezorijentalni stil gradnje, prepoznao kao stil građevinarstva budućnosti. Poznato je da je često voleo da krši mnoga pravila u građevinarstvu, ali je izvesno da je na taj način izgradio i najlepše palate.

Tabaković je projektovao svoje objekte u isključivo modernističkom stilu, a presudni uticaj na njegove projekte, imao je Le Korbizi, čije je radove video na izložbi u Parizu. Čitav da kažemo korpus Tanurdžićeve palate, zaokružuje arhitekta Milan Marić 1979. godine, koji izvodi projekat novog hotela Putnik, koji ujedno predstavlja izuzetno uspešnu interpolaciju.

Nakon završetka drugog svetskog rata 1946. godine, cela palata je nacionalizovana kao privredna celina. Iako ga je konfiskacijom palate snašla velika nesreća, zatekao ga je veliki problem, jer nije mogao povratiti uložena sredstva te je imao velikih finansijskih problema. Uprkos nedaćama koje su ga snašle, kažu da je i dalje do kraja života, ostao nesalomivog duha. Tanurdžićeva palata je ujedno i najveća gradska palata u Novom Sadu, podignuta 1934. godine u takozvanom „Bahaus“ stilu, a po urađenom projektu arhitekte Đorđa Tabakovića.

Palata se jednim krilom nalazi u Zmaj Jovinoj ulici, dok hotel i drugo krilo, pripadaju ulici Ilije Ognjanovića. Jedan od najčešćih motiva na razglednicama, a sad i mnogim portalima, upravo je Tanurdžićeva palata. Nikola Tanurdžić je izgradnjom ove palate, želeo zaokružiti svoje poslovne uspehe, ali i ovekovečiti svoj životni vek i iza sebe ostaviti nešto zaista posebno. U svoj želji je i uspeo, jer je i danas Tanurdžićeva palata, remek delo arhitekture sa kojom se Novi Sad i novosađani i danas ponose.
Гага
Expert
Postovi: 8796
Pridružio se: Sre Dec 08, 2010 7:33 pm
Lokacija: Бежанијска коса
Kontakt:
Pohvaljen: 7367
Pohvalio: 13633

Re: Novi Sad

Postod Гага » Sre Jul 11, 2018 1:56 am

Опет прича о аеродрому у Новом Саду

I Novi Sad dobija putnički aerodrom?
Loukost kompanije, čarter letovu i avio-taksi trebalo bi da od 2020. godine sleću i na Aerodrom "Čenej" u Novom Sadu, piše u današnjem izdanju "Blic".
Skupština Novog Sada usvojila je nedavno predlog da se izradi plan detaljne regulacije Aerodroma "Novi Sad - Čenej", a plan bi u naredna četiri meseca trebalo da izradi gradski Zavod za urbanizam, a odnosi se na 148 hektara sportsko-poljoprivrednog aerodroma koji bi trebalo da do 2020. godine preraste u regionalnu vazdušnu luku.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... emofkj%600

и један од коментра:
Прочитао сам овај чланак јутрос,око 9,али имао сам посла.Ја сам већ 33 године ваздухопловни инжењер.90% коментара је,уз дужно поштовање,ГЛУПОСТ.Са стручне стране.Да би low cost компаније могле да лете са Ченеја треба НАЈМАЊЕ 1800 м бетонске писте(а боље 2400 м),taxi way,стајанка,аеродромска зграда,царина итд.
Све то кошта много пара.Е да ће доћи,а можда и неће,low cost компаније.Ајде да се договоримо.Жеље су жеље,стварност је стварност.Неки од вас би баш волели да лете са Ченеја у Фанфур или Михен.Али прављење аеродрома,добијање сертификата за међународни ваздушни саобраћај итд(да вас не давим струком)није ШАЛА.Нису то Жеље слушалаца,уплатиш кинту,пусте твоју песму.Пустите ме више с тим,где сте и како летели.Летео сам и ја,колико нико од вас неће,све да се изује.Али, ПРАВЉЕЊЕ аеродрома је ВЕЕЕ…ЕЕ ЛИКИ и јако скуп посао.А на 60 км од доброг међународног аеродрома(што Сурчин јесте)правити други је унапред пропао посао.
Ниш је друга ствар.Био је војни аеродром,дете се родило,ваља га љуљати.Као и Лађевци,као и Поникве.Јел лети неко?Јок.А многи обећали,па их нешто нема.
(артиљерац, 6. jul 2018 14:50

https://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=1415608

Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Google [Bot] i 1 gost