Novi Sad

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

srefanns
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 152
Pridružio se: Pon Okt 27, 2014 4:14 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 184
Pohvalio: 340

Re: Novi Sad

Postod srefanns » Ned Nov 03, 2019 10:20 pm

Život u Novom Sadu skuplji nego u Beogradu

Novi Sad je prestigao Beograd kad su troškovi života u pitanju! Kako piše Blic, prosečna potrošačka korpa u našem gradu je 79.442 dinara, a u Beogradu 74.750, dok je republički prosek 71.350 dinara. Neto zarada u Beogradu je, prema zvaničnim podacima, 67.976 dinara, Novom Sadu 60.324, dok je republički prosek 55.042 dinara.

Slika

To znači da je u Beogradu potrebna 1,1 prosečna plata za potrošačku korpu, dok je u Novom Sadu to 1,3 plate. Inače, Beograd i Novi Sad jedina su dva grada iznad republičkog proseka kada su u pitanju zarade i potrošačka korpa.

Prema istraživanju Blica, u Novom Sadu je poslednjih godina zabeležen i porast cena nekretnina, čiji se raspon kreće od 1.000 do 1.800 evra po kvadratu, dok je prosek u Beogradu od 1.250 do 1.700 evra. Tako je Novi Sad, ne samo po visini potrošačke korpe, već i po cenama stanova, dostigao glavni grad Srbije.

Koliko variraju cene namirnica od grada do grada može se videti na primeru kajmaka i teletine. Kajmak je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu 800 dinara za kilogram, u Subotici 1.000, a u Zrenjaninu 1.149 dinara. U Kraljevu, Kragujevcu i Novom Pazaru je 600 dinara. S druge strane, teletina je najskuplja u Nišu i u Sremskoj Mitrovici, 1.199 dinara, dok je recimo u Beogradu 790, a u Novom Sadu 985 dinara.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić objašnjava da poslednjih nekoliko godina Novi Sad doživljava dinamičan ekonomski rast na principu održivog urbanog razvoja.

- Veliki broj novih, domaćih i stranih investicija koncentrisan je u Novom Sadu, jer dva važna transevropska transportna koridora, koridor 10 i koridor 7 (Dunavski koridor), čine osnovno obeležje njegovog povoljnog okruženja. Menadžment grada je mnogo uradio na obnovi i izgradnji saobraćajne i komunalne infrastrukture. Novi Sad postaje snažan regionalni centar, prepoznatljiv po urbanom, turističkom i kulturnom imidžu i što je posebno bitno, privlačan za strane investitore - kaže Bjelić.

Što se ostalih gradova tiče, ekonomisti objašnjavaju da život u manjim mestima jeste jeftiniji, ali da se isplati ako je zaposleno više članova porodice, i ako porodica ima svoju nekretninu.


Izvor: Blic
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7848
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1874
Pohvalio: 275

Re: Novi Sad

Postod dragan » Sre Nov 06, 2019 6:53 am

Pohvale za post: 1
nensav
Higher intermediate
Postovi: 750
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 271
Pohvalio: 223

Re: Novi Sad

Postod nensav » Sub Nov 09, 2019 5:04 pm

Kafana Ribar

Da li znate da su sa prvim stanovnicima Novog Sada, odmah bile građene škole, crkve, ali i kafane koje su bile obavezni deo arhitekture grada, naravno i činioci društvenog života. Verovatno mlađi stanovnici čuju ponekad u prolazu kroz grad, komentar vremešnih građana Novog Sada... „on je bio Boem“ ili „živeo je Boemskim životom“ pa se sigurno često zapitaju šta je to Boem.

Boem (franc. Bohème) osoba je koja živi nekim svojim bezbrižnim životom, pomalo neregularnim, ponekad raskalašnim, a ponekad povučenim, tajanstvenim i neobičnim za druge, ali životom koji je drugačiji od života većine koji žive po nekom klišeu. Boemstvo se ogleda u pobuni protiv standardnih formi svakodnevnog života, a u neko ranije vreme takav život su najčešće živeli pesnici, umetnici, novinari, mada i mnogi drugi. Mada su nekadašnji poznati Boemi iz našeg grada bili poznati, cenjeni i znali uživati u životu, ali uz jedno pristojno i gospodsko ponašanje.


Kafana se po mnogim sociolizima smatra društvenom institucijom!

Dunavsku ulici smatraju najlepšom u Novom Sadu, a pojedini čak i da je jedna od najlepših u Evropi. Deo ove ulice čini kuća u Dunavskoj ulici br. 18. koja je stara čak 200 godina. Ovo je prelepa barokna građevina i kako je grad Novi Sad relativno mlad, a i da je veliki broj starih kuća uništen u bombardovanju 1849. godine, ovaj objekat se zbog toga smatra izuzetno vrednom arhitektonskom tekovinom. Mada je modernizacija grada Novog Sada učinila svoje, zavod za zaštitu spomenika kulture pokušava sačuvati sve stare građevine nastale nakon 17. veka.

U Dunavskoj ulici i baš u toj baroknoj kući, nalazi se sadašnja kafana „Ribar“, a kako neki tvrde i najstarija kafana u Novom Sadu. Iako se neki ne slažu sa tom informacijom, jer misle da je kafana „Lipa“ najstarija. Mada postoji rešenje koje može zadovoljiti obe strane, a to je da je „Ribar“ najstarija kafana, a „Lipa“ najstarija gostiona u Novom Sadu.


Mnogi smatraju da je „Ribar“ najstarija kafana u Novom Sadu!

Krov barokne kuće u kojoj se nalazin kafana „Ribar“, ima ulični deo krova na dve vode, dok je levo dvorišno krilo krova na jednu vodu. Dvorišni deo krova postavljen je falcovanim crepom, a ulični biber crepom. Na gornjem spratu ove kuće sa leve strane iznad kafane, može se videti i tradicionalni Kibic fenster prozor. U samom prizemlju sve prostorije su pod svodnim konstrukcijama, a smatraju se tipom pruske kape i poluoblica.


Kafana Ribar spolja
Kafana Ribar sa ulice


Inicijativa za izgradnju ove kuće pokrenuta je u 18. veku, ali je na žalost izgrađeni objekat bio oštećen u bombardovanju, a pre svega krov ove kao i mnogih kuća u Novom Sadu tog vremena. Ipak ova predivna barokna kuća je odmah nakon dve tri godine bila kompletno renovirana. U ovoj kući je od 1863. godine živeo izuzetno poznati književnik, profesor i novinar Aleksandar Sandić.


U 19. veku u ovoj kući je radila tada čuvena kafana „Crni jarac“

U starim spisima piše kako se u nekadašnjim starim kafanama, jeo poznati ljuti gulaš a uz njega se obavezno pilo pivo. U kafanama tog vremena inače su se okupljali boemi, bećari, putnici namernici, paori pa i dobošari. Najčešće su se u kafani igrale karte, ali se i raspravljalo o svim bitnim dešavanjima u gradu uz brojne varoške tračeve. Politika je često bila jedna od svakodnevnih tema koje su bile zastupljene, mada se tvrdi da je tokom svih rasprava između svih sagovornika, ipak vladala apsolutno korektna, pre svega demokratska atmosfera.


U kafani Ribar je pokrenuta Prva Srpska čitaonica!

Kafana Ribar je bila predodređena za brojna značajna dešavanja Novog Sada koja su se po prvi put dešavala u gradu. U kafani je pokrenuta Prva Srpska čitaonica, prikazan prvi film, a zanimljivo je da je prva sijalica zasvetlela baš u ovoj kafani.

U drugoj polovini 19. veka u kući Dunavske broj 18. otvara se kafana „Crni Jarac“ koja je svakim danom bila sve popularnija i posećenija. Kafana je okupljala u to vreme boeme i književnike. „Crni Jarac“ je kao kafana pod ovim nazivom bio u funkciji sve do pred kraj drugog svetskog rata i tada biva iseljen. Srećom posle dugog zatišja i velikih posledica po društvo nakon tog rata, narod dolazi sebi te se budi kafanska duša u mnogima. I tada se u istom prostoru opet pokreće rad kafane, ovog puta pod nazivom „Ribar“.


Kafana „Ribar“ počinje sa radom nakon drugog svetskog rata!

Početkom 1980. renovirane su fasade svih kuća u Dunavskoj ulici, ali je izgled fasada uglavnom ostao isti. Do kraja 20. veka ova kafana potpada pod ingerenciju preduzeća Putnik. I onda u određenom trenutku tadašnji konobari Pera Zarić i Duška Mihajlov, preuzimaju kafanu i njome samostalno rukovode. „Tetka Duške“ sa uvek uredno napravljenom punđom na žalost više nema, ali je se neki od redovnih gostiju ove kafane rado sećaju.


Kafana Ribar sank
Kafana Ribar šank


Mnogih kafana u Novom Sadu na žalost više nema, kao i nekadašnjih boema, ali je zato kafana „Ribar“ ostala poslednje boemsko utočište našeg grada. Poznato je da je nekada u kući naspram kafane „Ribar“, svojevremeno živeo i radio čuveni gradonačelnik Novog Sada i srpski diplomata Svetozar Miletić.


Poslednje Boemsko utočište Novog Sada je kafana „Ribar“

Ovih dana u kafani „Ribar“, tri stolice nikada nisu prazne i imaju svoje redovne goste. U kafani svako doba dana ima svoj „tip“ gostiju, tako da se u današnje vreme već u toku jutra okupljaju uglavnom poslovni ljudi. Kažu da se posle podne u kafani okupljaju oni dokoni sa više slobodnog vremena i to su pre svega umetnici, profesori, doktori i advokati. Ovi gosti u ovoj kafani najčešće traže spas od velike gradske gužve i buke. Zanimljivo je kako je večernji termin kao i vikendi, rezervisan za mlađu generaciju i pored velikog broja otvorenih klubova u gradu.


Kafana Ribar
Kafana Ribar enterijer


Čak i pojedini strani turisti, znaju da se najbolja kafa u Novom Sadu kuva upravo u ovoj kafani. Do mnogih je doprla i za njih izuzetno važna informacija, koja kaže da se u prelepoj bašti kafane „Ribar“ može popiti najjeftinije pivo u našem gradu. Kako pojedini kažu... kafana Ribar i dalje ima dušu, a živi malo od prodate kafe, piva i najviše od onih boema koji i danas vole kafanu. Možemo slobodno reći kako su se kroz vekove, najbolji poslovi sklapali upravo u kafanama. I danas se često kaže kako se najbolje jede tamo gde su karirani stolnjaci, a ne zaboravite da mnogi tvrde kako se u kafanama i dalje sklapaju najbolji poslovi.

U kafani Ribar se ne poslužuje jelo, ali to nije razlog da u ovu najstariju kafanu gde su na stolovima karirani stoljnaci ne svratite i dogovorite neki dobar posao.
Pohvale za post: 2
nensav
Higher intermediate
Postovi: 750
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 271
Pohvalio: 223

Re: Novi Sad

Postod nensav » Pet Nov 15, 2019 1:35 pm

Gradska Biblioteka u Novom Sadu
Gradska Biblioteka iz Novog Sada, smeštena je na početku sadašnje Dunavske ulice broj 1 i zadužbina je Anke i Arse Pajevića, inače mecene srpskog naroda i izdavača. Biblioteka je utemeljena na osnovama rada Srpske čitaonice Novosadske.

Prva Srpska čitaonica svoj rad započinje još pre 150 godina u našem gradu. Nakon opsežnih priprema 23. septembra 1845. godine, održan je sastanak u tadašnjoj zgradi Grčke škole (sadašnja Grškoškolska broj 3).

Na održanom sastanku su dogovorena pravila društva, a izabrana je i tadašnja uprava. Jovan Rajić mlađi, inače tada profesor liceja i poznati pravnik, izabran je za privremenog predsednika. Za potpredsednika je izabran paroh Saborne crkve Platon Jevremović, a za sekretara Radivoje Stratimirović.


Bilioteka Novi Sad


Prva Srpska čitaonica svoj rad u Novom sadu započinje pre oko 150 godina!

Po nekim izvorima i dostupnim informacijama, smatra se da se postojanje Srpske čitaonice vezuje, čak i za 1838. i 1839. godinu. Tada je pozorišno društvo pod nazivom „Leteće pozorišno društvo“ organizovalo i održavalo pozorišne predstave u korist Čitaonice. Čak postoji i jedan opis izgleda tadašnje Čitaonice srpske iz 1842. godine.

Gradska biblioteka radi na tradiciji Srpske čitaonice te je zbog toga odabran 23. septembar 1845. Godine kao njen rođendan, jer za to postoje i zvanični dokumenti koji taj datum i potvrđuju. Zahvaljujući dobrovoljnim prilozima uglednih ljudi i građana iz svih srpskih krajeva na balovima koji su u ovu svrhu i organizovani, omogućeno je osnivanje i rad Srpske čitaonice u Novom Sadu.


Prva srpska citaonica

Prva srpska citaonica Novi Sad


Postoje natpisi u staroj srpskoj štampi u kojima se navodi da su organizovani „Toržestveni balovi“ i da je prvi takav bal održan 14. avgusta 1844. godine na novosadskom strelištu. Cilj ovog bala bio je osnivanje srpske čitaonice, a evo i jednog natpisa: „Mila braća Srbi cvijeće mudrosti, najveće mudrosti i prosvete sabirali, a sa drugom svojom braćom Slovjanima bolje se upoznali moći“.

Zabava je kako se kaže bila čisto srpska, a značajno učešće u zabavi uzela je novosadska srpska omladina, skoro svo srpsko plemstvo Vojvodine, kao i tadašnji engleski konzul iz Beograda.


Čitaonica je dugi niz godina bila sedište kulturnog života Novog Sada!

Osnivanje Čitaonice u Novom sadu, praktično je omogućio drugi bal koji je bio organizovan septembra 1845. godine. Nakon izbora prve uprave Čitaonice, ona 27. septembra te godine i počinje sa radom u tadašnjoj gostionici „Kod Fazana“.

Na mestu nekadašnje gostionice, sada se u Njegoševoj ulici nalazi muzička škola. Tadašnji fond koji je osnovan, posedovao je 1000 knjiga i 2000 forinti, osnivačkom skupu je prisustvovao mitropolit Josif Rajačić, a pročitana su i imena pokrovitelja i priložnika Čitaonice. Čitaonica je dugo bila sedište kulturnog života, ali i osnivač mnogih ustanova i zavoda. I onda se u njenim prostorijama 17. oktobra 1873. Godine, osniva „Novosadsko srpsko kolo“.


Biblioteka Novi Sad


U Čitaonici su se održavali i javni sastanci Srba zanatlija Novosađana, Skupština veslačkog, jahačkog i vatrogasačkog društva, kao i deoničara prve Bačke trgovačke i prometne Banke. Pod zaštitom Čitaonice, srpske devojke u Novom Sadu su organizovale „Devojačko i omladinsko kolo“. Iako je Čitaonica po nazivu bila Srpska, bila je otvorena za sve građane Novog Sada, bez obzira na naciju i veru.

Čitaonica je dala izuzetno veliki doprinos i kod osnivanja ženske čitaonice „Posestrime“. U Čitaonici je bio izuzetno dobro razvijen kulturno-zabavni život, jer su bile često organizovana sela, zabavne večeri pa i besede.


Čitaonica je bila otvorena za sve građane Novog Sada bez obzira na naciju i veru!

Među ustanovama kulture celog srpskog naroda, Čitaonica je bila posebno cenjena i sebi obezbedila ugledno mesto u gradu. Zbog Čitaonice se 1860-tih godina govorilo da je Novi Sad glavna Srpska varoš, jer u njoj živi 16.000 stanovnika od toga 9000 Srba, a zajedno sa drugim Slovenima 12.000. Novi Sad je u to vreme imao srpsku episkopsku stolicu, književno društvo Maticu, pozorišno društvo, veliku gimnaziju i naravno Čitaonicu.


Čitaonica u Novom Sadu je bila izuzetno cenjena i imala ugledno mesto u gradu!

Po izbijanju prvog svetskog rata, sva imovina Novosadske Srpske Čitaonice, bila je na žalost uništena. Zbog toga se o njenim aktivistima zna samo iz novinskih zabeleški i tekstova, jer je sva njena imovina bila potpuno uništena. Po oslobođenju i ujedinjenu Vojvodine sa maticom zemljom Srbijom 1918. godine, Čitaonica obnavlja rad naredne 1919. godine. Moralo se sve raditi od samog početka sa nabavkom časopisa, knjiga i svih drugih važnih dokumentovanih materijala.


Citaonica Novi Sad


Čitaonica tada što je i razumljivo u oslobođenoj zemlji gubi onu prvobitnu ulogu koja je od samog osnivanja imala. Tokom prve polovine 19. veka, poznato je da su Srbi u Vojvodini bili pod tuđom vlasti. Kako bi se sačuvala duhovnost i tradicija srpskog naroda, traženi su raznorazni načini da se ta duhovnost i tradicija i sačuva. Nekako u to vreme, sve se značajnije pojavljuju kvalitetne srpske knjige, kao i časopisi i novine.

Jednostavno se tada sve više razmišljalo o tome, kako da knjige dođu u što više ruku i da bi ih narod što više čitao. Nacionalni čitaonički pokret u to vreme sve više zahvata Evropu, a samim tim i naše krajeve. Najvažniji zadatak ovog pokreta, bio je „Buđenje nacionalne svesti“.

Nacionalni čitalački pokret je za zadatak imao „Buđenje nacionalne svesti“

Osnivanje čitaonica u Evropi pa tako i Novom Sadu, narod je dočekao sa radošću. Glavni zadatak je bio da se narod upozna sa književnošću i da se što više pomogne narodnost. Na novo osnovane čitaonice se gledalo, kao na nove Srpske „Hramove prosvete“. Tadašnja omladina koja se sve više obrazovala, bila je posebno obradovana osnovanim čitaonicama.


Čitaonica je tokom drugog svetskog rata od 1941. do 1945. godine, gledala da održi svoj duh i aktivnosti!

Čitaonica čuva svoju samostalnost do 1958. godine, kada dolazi do spajanja sa bibliotekom „Đura Daničić“, reonskim bibliotekama grada, kao i pozajmnim odelenjem Matice Srpske. Od tada biblioteka u Novom Sadu dobija konačan način delovanja i oblik, koji danas ima kao Gradska biblioteka u Novom Sadu.

Novosadska biblioteka je stasala u jednu od najvećih javnih biblioteka pozamjnog tipa u zemlji. Gradska Biblioteka u Novom Sadu, ujedno je i jedna od najvećih u Vojvodini, ali i matična za Južnobački okrug.


Citaonica Novi Sad


U gradu i prigradskim naseljima se u njenom sastavu nalazi 26 bibliotečkih ogranaka. Poseduje i dva zasebna fonda: Zavičajna zbirka, kao i Informaciono-referalni centar sa čitaonicom. Trenutno Biblioteka u Novom Sadu raspolaže sa izuzetno bogatim fondom sa preko 500.000 knjižnih jedinica i više od 25.000 korisnika.

tekst: Solis nekretnine
izvor: sajt Gradska Biblioteka Novi Sad
http://www.gbns.rs
fotografije: Solis
Вожд
Expert
Postovi: 5895
Pridružio se: Uto Apr 15, 2014 11:47 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7882
Pohvalio: 7169

Re: Novi Sad

Postod Вожд » Uto Nov 19, 2019 8:30 pm

srefanns
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 152
Pridružio se: Pon Okt 27, 2014 4:14 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 184
Pohvalio: 340

Re: Novi Sad

Postod srefanns » Pet Nov 29, 2019 6:23 am

Kompleks Avenija Residence

Pohvale za post: 1
Gazi Bengazi
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 315
Pridružio se: Čet Jul 07, 2016 1:31 am
Lokacija: Novi Sad
Kontakt:
Pohvaljen: 789
Pohvalio: 1470

Re: Novi Sad

Postod Gazi Bengazi » Sub Nov 30, 2019 4:44 am

Pohvale za post: 5
nensav
Higher intermediate
Postovi: 750
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 271
Pohvalio: 223

Re: Novi Sad

Postod nensav » Ned Dec 15, 2019 4:59 pm



Dunavski park
SOLIS-NEKRETNINE
12-Dec-19

Najlepši park u Novom Sadu po mišljenju mnogih Novosađana je „Dunavski park“. Može se reći da je park smešten u skoro samom centru Novog Sada i omiljeno je šetalište građana Novog Sada, ali i turista...

Dunavski park nije uvek imao ovakav izgled, jer je sve do 1895. godine ovo mesto bilo liman takozvani dunavski rukavac, koji je imao puno mulja. Zabareni deo dunavskog rukavca u tadašnje vreme je obrastao vrbama i trskom, a obilovao je žabama i komarcima. Ovaj deo grada bio je niži od prostora koji se protezao do kraja Dunavske ulice i prostora oko mostobrana, jer se odavde uzimala zemlja koja se koristila za izgradnju nasipa duž obale Dunava.


Dunavski park nije uvek imao ovakav izgled, sve do 1895. godine!

Postoje i zapisi u kojima se potvrđuje da su Novosađani ovaj deo grada, pre početka nastajanja parka nazivali Promenada ili šetalište. Na ovom delu grada pre početka nastajanja parka na velikoj livadi održavani su veliki godišnji vašari, tako da je ta livada zbog održavanja vašara nazivana i vašarište.

Negde krajem 19. i početkom 20-tog veka, započeto je uređenje ovog dela Novog Sada, koji su tadašnji meštani nazivali Promenada. Uređenje je započeto isušivanjem, a prvo nasipanje zemljom započeto je zbog gradnje hotela „Kod engleske kraljice“. Kasnije se u zgradu tadašnjeg hotela useljava sud, a nešto kasnije i Muzej Vojvodine.


Dunavski park


Zbog nasipanja zemlje na jednom delu je ostala bara koja se nalazila na 76 metara nadmorske visine, koja je vremenom kompletno ozidana. I tada nekadašnja bara poprima izgled jezera sa malim ostrvom koje je nazvano „Eržebet“. I upravo na tom ostrvu je zasađena vrba u čast i spomen austro-ugarskoj carici, koja je ubijena 1898. godine. Kako su tekli radovi tako je započeto i uređenje prostora oko nekadašnje Promenade, nasipanjem terena i formiranjem staza. I onda uređena i znatno proširena tadašnja Promenada menja naziv u Dunavski park. Ovaj park se jednim svojim delom oslanja na Dunavsku ulicu te zbog toga dobija i svoj konačan naziv Dunavski park.


Konačnim uređenjem i samim proširenjem parka tadašnji naziv Promenada promenjen je u Dunavski park!

Negde sredinom 30-tih godina u prošlom veku, započeto je nasipanje terena i sadnja drveća, a današnji izgled parka nastao je projektom dr. Ratibora Đorđevića 1958. godine. Dunavski park je star oko 100 godina i na tu starost ukazuju lepo formirana stara stabla, alohtone i autohtone flore, a poznato je da ima i puno egzota.


Dunavski park


Prvobitno je uređeno zemljište ispred nekadašnje sudske palate, gde su formirane staze od zemlje, a zasađena je i trava. Jezero je potpuno renovirano 1978. godine i koje se povremeno poribljava, a u kasnijem periodu je u njega stavljeno nekoliko pataka i labudova.


Današnji izgled Dunavskog parka nastaje 1958. godine po projektu Ratibora Đorđevića!

Dunavski park poseduje preko 600 stabala različitih vrsta i to čempresa, bora, divljeg kestena, platana, lešnika, srebrne lipe, jablana, kao i retkih vrsta poput piramidalnog hrasta lužnjaka. Ovaj park ukrašava još i veliki broj šiblja japanska dunja, žutika, šimšir, kleka i crveni dren. Idejnim rešenjem Đorđevića uklonjena su oštećena stabla, a formirani su cvetni elementi.


Park se jednim delom oslanja na Dunavsku ulicu te zbog toga dobija naziv Dunavski park!

Smatra se da Dunavski park ima značajne kulturne, prirodne i tradicionalne vrednosti. Posebnu vrednost parka čine dendrološki materijali poput drvoreda koprivića, vodenog čempresa, crvene šljive, mačje leske, a kao najvredniji smatra se hrast „quercus pedenculata far. fastigiata“. Park poseduje preko 250 biljnih vrsta i nalazi se pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu prirode. Prve biljne vrste su zasađene krajem 19. veka na muljetivom i močvarnom zemljištu, koje je često bilo poplavljeno kod većih vodostaja Dunava.


Dunavski park


Smatra se da je centralno mesto parka jezero, a u samoj sredini je smešteno malo ostrvo. Park ukrašavaju skulpture koje parku daju poseban šarm: bista Branka Radičevića (rad Acina), Nimfa (Đorđa Jovanovića), skulptura Đure Jakšića koju je izradio Jovan Soldatović, kao i skulptura Sergeja Radonješkog koju je izradio Kulikov, kao i bista Miroslava Antića koju je napravio Pavle Radovanović. Park poseduje 39.300 kvadratnih metara i vremenom je postao unikatna oaza zelenila u samom centru Novog Sada.


Dunavski park poseduje preko 600 stabala različitih vrsta!

U Dunavskom parku je smeštena i obnovljena saletla, koja se stilski potpuno uklopila u okruženje. To je mesto održavanja brojnih kulturnih dešavanja za vreme letnjeg perioda, kao i koncerata. U najvećoj saletli je svojevremeno svirana vojna muzika i to nedeljom i praznicima. Ta najveća saletla je obnovljena 2001. godine, a u novije vreme tu su organizovani koncerti Muzičke omladine Novog Sada. Ovo mesto u poslednje vreme postaje posebno poznato među mladima, koji sve češće na ovom mestu organizuju venčanje i sklapaju brak.


Smatra se da je centralno mesto Dunavskog parka jezero!

Početna koncepcija parka zadržala se i do danas, a atraktivna je kao i na samom početku njenog nastanka. Veliku radost kod mališana čine patke i kornjače, a svojevremno su bili prisutni i labudovi. Uredbom koju je donela Vlada Republike Srbije 1998. godine, Dunavski park je stavljen pod zaštitu prirode kao spomenik prirode 2. kategorije. Dunavski park se smatra najstarijim parkom u Novom Sadu, ali ga mnogu smatraju i najuređenijim parkom u gradu.


Dunavski park


Uređenjem pojedinih delova parka, obezbeđene su i proširene pešačke staze, urađena je izolacija jezera, postavljene su nove klupe, kao i česma sa vodom za piće. Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo“ sa svojim radnicima i stručnjacima, održavaju tokom cele godine park, a ujedno i unapređuju njegove zelene površine.


Dunavski park se smatra najstarijim i najuređenijim parkom u Novom Sadu!

Dunavski park opstaje već više od jednog veka, a predstavlja svojevrsnu oazu mira u centru Novog Sada. Park se često pojavljuje na razglednicama Novog Sada i smatra se pravim zaštitnim znakom grada. Poslednjih nekoliko godina pred same novogodišnje praznike se održava manifestacija „Ledena šuma“. Manifestacija koja se održava u ovom poznatom parku, postaje pravi centar dešavanja tokom praznika,a obiluje i zanimljivim programom i klizalištem.

Najčešće svaka šetnja Novosađana, ali i turista koji dolaze u Novi Sad, započinje upravo šetnjom kroz Dunavski park. Svaki posetilac može da uživa u tišini parka koji se nalazi u skoro samom centru grada, kao i da uživa u zelenilu, kipovima, spomenicima, uređenim stazama i pticama.


Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: goranjak, ivchonny, Perkan i 17 gosta