Vojvodina - gradovi, razvoj i izgradnja

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Okt 01, 2007 2:02 pm

Ono sto je interesantno je da su slicni projekti popularni na zapadu. Recimo bio sam u jednom naselju koje se sastoji od samih vila za bogatase. Naime, nalazi se na tromedji izmedju Nemacke, Holandije i Belgije, ali na teritoriji Belgije, tako da u njemu zive svi oni koji u Nemackoj i Holandiji rade, a porez zele da placaju u Belgiji (jer je mnogostruko povoljnije).

Air Park Sombor bi mogao da postane jako atraktivna ideja kada Srbija udje u EU i kada se granice izbrisu - onda bi, ako Srbija naravno ostane povoljna poreska destinacija, ljudi koji recimo rade u Madjarskoj ili Hrvatskoj moci da zive kod nas! :)
HenkMan
Intermediate
Postovi: 169
Pridružio se: Pon Feb 26, 2007 2:37 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod HenkMan » Pon Okt 01, 2007 2:56 pm

a ko je predlagac
RAQN
Beginner
Postovi: 78
Pridružio se: Pon Avg 13, 2007 11:04 pm
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 23

Postod RAQN » Ned Okt 14, 2007 3:12 pm

Ovo za marinu i za aerodrom znam da se već duže vreme priprema,ali mislim da Sombor nema šanse da dobije čitav ovaj komplex...Pogotovo u ovakvoj državi.
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Uto Okt 16, 2007 11:46 pm

Ako bude bilo interesa da se tako nesto gradi, zasto da ne? Ovakve investicije se diktiraju cistom racunicom, da ne kazem seljackom: napravis toliko i toliko zgrada, imas toliko i toliko interesanata, saberi, oduzmi, i ako ostane dobar plus, eto tebi investicije. Komplex bi se verovatno gradio po fazama i to u odnosu na interesovanje buducih kupaca.
S obzirom da je Sombor u ravnici i da zemlje ima kol'ko 'oces, teraj brajko!

Kao sto sam vec rekao, ako Srbija ostane poreska oaza ovog dela Evrope, mozda ce jednoga dana, kada se liberalizuje vizni rezim takav projekat biti interesantan ljudima koji bi recimo ziveli kod nas, a radili u Madjarskoj ili Hrvatskoj.

@RAQN

Tek sam sada video da si iz Sombora. Mozda bi mogao da slikas tu lokaciju i podelis slike sa nama.
Poslednja izmena od Nenad u Uto Okt 16, 2007 11:47 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sre Okt 17, 2007 12:05 pm

Неспоразум кочи градњу
Аустријски „Ајмакс” би уложио 300 милиона евра у изградњу робнотранспортног центра, али не може да се нагоди са општином Стара Пазова
Slika
Макета будућег изгледа робнотранспортног центра (Фотодокументација „Политике”)

Велики инвестициони пројекат аустријске компаније „Ајмакс”, којим је предвиђена градња комерцијалног центра код петље Нови Бановци на аутопуту Београд–Нови Сад, највероватније неће ускоро бити реализован. „Ајмакс” намерава да у наредних пет година у изградњу центра уложи око 300 милиона евра и запосли између 3.000 и 3.500 радника. На простору површине пола милиона квадратних метара предвиђено је да се изгради највећи робнотранспортни центар у овом делу Европе.

Разлог за овако велику инвестицију више је него практичан – управо на овом подручју укрштају се велики европски коридори – Десет и Седам (Дунав).

Аустријски инвеститори су купили земљиште, али се оно у просторном плану СО Стара Пазова води као пољопривредно. Поднели су захтев општини да се изврши његова пренамена у индустријску зону, али општинске власти нису вољне да мењају постојећи просторни план.

– Када смо улазили у овај посао обећано нам је да ће доћи до пренамене намене купљеног земљишта. До сада смо купили 50,9 хектара и уложили 1,6 милиона евра. Наш циљ је био да управо на простору код петље на аутопуту изградимо овај центар, јер се налази на одличној позицији, у близини два аутопута, аеродрома Батајница и Дунава – каже Муамер Рагиповић, заменик председника Управног одбора „Лог центра”, фирме коју је „Ајмакс” основао у Србији за реализацију овог пројекта.

Овој компанији је веома стало да изгради логистички центар у Старој Пазови, јер планирају снажан улазак на источноевропско тржиште, инвестирајући у Пољској, Словачкој, Румунији, Украјини и друге земље региона.

У реализацији првог посла у Србији предвиђено је да компанија „Ајмакс” учествује са половином потребних средстава, док би други део обезбедили аустријски инвестициони фондови. Београдска управа „Лог центра” је за реализацију пројекта добила подршку више српских министарстава, секретаријата за привреду Војводине. У посао је укључено и Трговинско одељење амбасаде Аустрије у Београду, које је упутило писма на адресе Владе Србије и општине Стара Пазова, залажући се да се дође до решења.

„Лог центар” тражи измену просторног плана СО Стара Пазова којом би десна страна аутопута Нови Сад–Београд пре петље за укључење на аутопут била проглашена индустријском зоном. Као додатни аргумент наводе да су на овом простору присутне и друге компаније.

– Локална власт није уважила изложене аргументе да се ово земљиште прогласи индустријском зоном. Купљено земљиште смо укњижили и све то кошта нас, али и друге. Надамо се да ће нам, на крају, ипак бити омогућено да градимо. Преостаје нам једино да чекамо – истиче Рагиповић.

Да је овој компанији стало до послова у Србији сведоче и намере о градњи сличних, али мањих робних центара у свим већим градовима Србије. Тако је у плану и градња великог шопинг центра у Новом Саду, вредног 250 милиона евра, али и фабрике бетонских елемената за стамбену изградњу у Беочину, у шта би уложили 50 милиона евра.

– Став руководства компаније је да се сачека са градњом у Беочину, док се не омогући почетак радова у Старој Пазови – наглашава Муамер Рагиповић.

И поред више покушаја да у општини Стара Пазова чујемо да ли би, ипак, у овом случају могао да се нађе неки компромис, па да изградња „Лог центар” ипак почне, нисмо успели да добијемо званичан одговор. Истини за вољу, предузеће „Лог Центар” је фебруара ове године добило одговор од председника пазовачке Општине Срђе Комазеца. У допису који су инвеститори добили наводи се да се локација коју су купили налази „ван граница грађевинског рејона, на пољопривредном земљишту”.

„С обзиром да градња на овој локацији није дозвољена са становишта позитивно-правних прописа и важећих (као и планираних) планских аката, општина Стара Пазова није заинтересована за изградњу на овој локацији”, наведено је, између осталог, у одговору који је потписао Срђа Комазец.

Како незванично сазнајемо, простор на коме Аустријанци желе да граде намењен је за развој туризма, а инвеститорима се нуди локација у постојећој индустријској зони Старе Пазове.
Дарко Кнежевић
[објављено: 17.10.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=44485


Tanja Urošević, odbornica SPO u SO Stara Pazova
Radikali mi nude desetine hiljada evra
Novi Sad - Meni se nudi više desetina hiljada evra, novo radno mesto, pomoć u zapošljavanju bilo kojeg člana familije i sve to samo za dolazak na jednu sednicu opštinske skupštine u Staroj Pazovi, rekla je juče u Novom Sadu na konferenciji za novinare Tanja Urošević, odbornik SPO u SO Stara Pazova.
Skupštinska kriza u ovoj opštini traje već pune dve godine, rekla je Uroševićeva, jer radikali ne uspevaju da obezbede čvrstu skupštinsku većinu i od sednice do sednice ih napušta po jedan koalicioni partner tako da posle izlaska DSS iz koalicije radikali posežu za onim najneljudskijim u borbi za vlast - trgovinom odbornicima. Uroševićeva je istakla da odbornik u ovoj opštini vredi više desetina hiljada evra i da je radikalima pošlo za rukom da "kupe" već dve odbornice.
Zbog ovakve situacije, Opštinski odbor SPO u Staroj Pazovi odlučio je da do daljeg odbornik ove stranke ne prisustvuje sednicama Skupštine opštine.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

Ko koci razvoj zemlje, pitanje je sad?
Poslednja izmena od Nenad u Sre Okt 17, 2007 12:22 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Milance
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1978
Pridružio se: Sre Jan 31, 2007 1:08 pm
Lokacija: Srbija
Kontakt:
Pohvaljen: 27
Pohvalio: 69

Postod Milance » Sre Okt 17, 2007 1:31 pm

^^Ma bravo, samo tako! Sta ce nama taj centar i novih 3500 radnih mesta. Umemo mi sve sami i mozemo! Sta ce nama ostatak sveta... :( :(
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sre Okt 17, 2007 2:30 pm

Najbolje od svega sto se iste price vuku od nastanka srpske drzave... Izgleda da je nerealno uopste ocekivati da ce se na tom polju nesto promeniti.
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6050
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 710
Pohvalio: 65

Postod dragan » Sre Okt 17, 2007 4:16 pm

A, što niste primetili da je 'Log Centar' kupio poljoprivredno zemljište, tj. njive, iako
je znao da postoji 'Industrijska zona' u S.Pazovi, gde je mogao normalno da gradi.

Platio je njive samo 400€/aru da bi prošao jeftinije i sad traži da se one
proglase građevinskim zemljištem za Industrijsku zonu...kao neko mu obećao? pa, ko?!

Nisu hteli da plate mnogo skuplje lokacije u zoni, nego kupili njive, a hoće kao
da ulože stotine mli.€ u objekte. .... nešto se tu debelo ne slaže sa delima i rečima.
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sre Okt 17, 2007 5:15 pm

Logisticki centri se uglavnom grade tik uz autoput.

Austrijancima je verovatno receno da ce moci da grade inace ne bi kupili zemljiste, a imajuci u vidu kako je skupstina opstine organizovana i koliko se poslanici medjusobno vole, ko zna sta je i ko je obecavao.
RAQN
Beginner
Postovi: 78
Pridružio se: Pon Avg 13, 2007 11:04 pm
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 23

Postod RAQN » Pon Okt 22, 2007 12:50 pm

Probacu da slikam cim budem u SO opet,posto sam sad poceo studije u BGu.Samo da me ne uhvate vojnici,posto je u toj zoni zabranjeno slikanje zbog (i dalje) vojnog aerodroma:).Tu su sad inace samo njive i pokoji sumarak.
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Okt 22, 2007 12:58 pm

Znaci taj, vec postojeci, aerodrom bi bio ukljucen u komplex o kome se govorilo?

BY THE WAY, Google je updateovao karte - sada recimo moze i Sombor da se zumira!! :) Napreduje Srbija polako!

Link: http://maps.google.com/maps?f=q&hl=de&geocode=&time=&date=&ttype=&q=sombor,+serbia&ie=UTF8&ll=45.770217,19.103079&spn=0.043526,0.078449&t=k&z=14&om=1
Poslednja izmena od Nenad u Pon Okt 22, 2007 1:01 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6050
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 710
Pohvalio: 65

Postod dragan » Pon Okt 22, 2007 1:10 pm

Nenad napisao:Logisticki centri se uglavnom grade tik uz autoput.
Austrijancima je verovatno receno da ce moci da grade inace ne bi kupili zemljiste,...

Ne mora baš TIK uz autoput, može i 10km. dalje.....a, jeftinije.

'Jadni' oni neko ih prevario, a oni verovali na reč.... to su bajke za decu.
Kakva je to ozbiljna firma koja 'veruje na reč'.?!
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Okt 22, 2007 3:13 pm

Inace, moram jos jedan komentar na racun Sombora da ostavim.
Grad gledan iz vazduha uopste ne lici na neki srpski grad. Jako interesantno. Kod nas mislim da ni jedan grad nema unutrasnji saobracajni prsten. Vidi se da je sve planski radjeno.
vrachar
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2661
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 5:59 pm
Lokacija: Interzone
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod vrachar » Sre Okt 24, 2007 10:01 am

Otvaranje fabrike "Lor" 25. oktobra

09:02 | Izvor: Tanjug

Bačka Topola -- Fabrika za proizvodnju prikolica za prevoz putničkih automobila "Lor" u Bačkoj Topoli biće svečano otvorena 25. oktobra.

Fabrika u Bačkoj Topoli, u kojoj je probna proizvodnja krenula pre tri meseca, ima dve savremeno opremljene proizvodne hale ukupne površine oko 6 hiljada kvadratnih metara i u njenu izgradnju i opremanje francuska grupa "Lor" je uložila tri miliona evra.

U fabrici "Lor" sada je zaposleno 145 radnika, s tim što će do kraja godine biti primljeno još 60, a celokupna godišnja proizvodnja od hiljadu specijalizovanih transportera, vredna oko 60 miliona evra, biće izvezena u Rusiju.

Francuzi planiraju da naredne godine u fabrici u Bačkoj Topoli podignu još dve hale u kojima bi se proizovodili integralni nosači za prevoz manjeg broja automobila, koji bi, takođe, bili namenjeni kupcima u Rusiji.

Francuska grupa "Lor" zapošljava više od 2.000 radnika i ima fabrike u SAD, Kini, Meksiku, Velikoj Britaniji, Španiji i Turskoj.
Poslednja izmena od vrachar u Sre Okt 24, 2007 10:02 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Velika, cista, poslovna zgrada --
Novac u rukama!
Prljavo djubre na ulazu grada --
Novac u rukama!
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sre Okt 24, 2007 11:14 am

^^Ove investicije povecavaju broj zaposlenih, pospesuju izvoz, dovode kontakte i ostale investicije u zemlju.

Opstine i generalno vlast moraju da porade na tome da maximalno olaksaju investiranje u Srbiju jer je planeta Zemlja velika i okrugla, a nadmetanje u privlacenju investicija je jedan ogroman kompetitivni posao! Ako investicije ne dodju u Srbiju, otici ce u Makedoniju, ili Bosnu ili Bugarsku. Niko nece cekati da se mi "smilujemo"!
Ako pri tome napravimo i neki ustupak - pa sta!? Sve zemlje u tranziciji su prosle slicnim putem, a najbolji pozitivni primeri su Koreja, Singapur...
Poslednja izmena od Nenad u Sre Okt 24, 2007 11:15 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Čet Nov 08, 2007 10:18 pm

Popunjena industrijska zona u Šimanovcima
U industrijsku zonu u Šimanovcima proizvodne pogone izgradilo je desetak značajnih kompanija iz Evrope, a ukupna grinfild ulaganja dostigla su 250 miliona evra, kaže predsednik Skupštine opštine Pećinci Živko Marković.

„Kod nas su došli investitori iz Engleske, Kanade, SAD, Austrije, Grčke, Izraela, Slovenije i mnogi domaći privrednici, a veliko je interesovanje i drugih kompanija da svoju proizvodnju započnu ili prenesu ovde“, naveo je on.

Marković je najavio da je opština zbog toga usvojila prostorni plan koji predviđa otvaranje još 34 radne zone na ukupno 2.000 hektara. Sadašnja zona od 350 hektara je, kako je dodao, već popunjena.

Prema njegovim rečima, opština će se u budućem razvoju i privlačenju stranih direktnih investicija više orjentisati na turizam.

U Šimanovcima je nedavno otvorena nova fabrika za proizvodnju kafe kompanije „Donkafe“, kompanija „ITM“ već dve godine ima kompjuterizovano skladište, Televizija Pink svoj filmski studio, a u njoj posluju i slovenačka kompanija JUB boje i preduzeće Termomont.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=11&dd=08&nav_id=271370
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Čet Nov 15, 2007 11:23 am

Zaobilaznica oko Subotice evergrin tema saobraćajne politike
Država zaboravila "Y-krak"
Subotica - Balkanska "infrastrukturna sapunica" se nastavlja - priča o izgradnji tzv. Y-kraka, odnosno zaobilaznice oko Subotice, ušla je u novu fazu čekanja. Naime, Direkcija za izgradnju grada je svoj deo posla, koji se ticao izrade elaborata o eksproprijaciji zemljišta na kojem će se graditi ova deonica autoputa, izradila još u avgustu, to jest tada je on već poslat u Ministarstvo za infrastrukturu i JP Putevi Srbije, ali do dana današnjeg odgovor nije stigao.
Povodom ovakve pasivnosti države, gradonačelnik Subotice Geza Kučera najavio je da će urgirati kod nadležnih da se elaborat uzme u razmatranje, između ostalog i zbog toga što je Y-krak jedan od najznačajnijih projekata s kojima opština konkuriše za sredstva iz NIP za narednu godinu.
Reč je o instrastrukturnom poslu koji nosi oznaku "hitno" već više od jedne decenije. Subotičani, naime, čekaju od početka devedesetih da država ispuni obećanje i izgradi tih dvadesetak kilometara autoputa izvan gada kako bi se međunarodni saobraćaj, a to znači prevashodno teretni, izmestio iz centralnih gradskih ulica kojima svakodnevno prolazi na stotine kamiona, hladnjača i drugih teških teretnjaka, stvarajući na taj način višestruke probleme u funkcionisanju grada i ostavljajući ozbiljna oštećenja na asfaltu i zgradama. V. L.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pet Jan 04, 2008 8:09 pm

Zrenjanin bez fabrike bioetanola
14:40 |
Zrenjanin -- Opština Zrenjanin će raskinuti ugovor sa konzorcijumom "Bajotek enerdži" o izgradnji fabrike bioetanola, saznaje Tanjug.

Ugovor o izgradnji fabrike bioetanola biće raskinut jer američko-mađarski konzorcijum nije ni posle godinu dana ispunio obavezu o uplati 3,6 miliona evra za korišćenje građevinskog zemljišta na kojem bi trebalo da bude izgrađena fabrika.

Konačnu odluku o raskidu ugovora doneće predsednik opštine Zrenjanin Goran Knežević, koji je 24. septembra 2006. godine stavio potpis na ugovor, dok je u ime konzorcijuma to učinio Šandor Rac u prisustvu brojnih zvanica iz Srbije i Mađarske u Zrenjaninu.

"Bajotek" (Biotech) se tada obavezao da će do kraja 2009. godine uložiti 380 miliona evra u izgradnju fabrike za proizvodnju bioetanola, luke na Begeju i železničkog čvora.

U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) za B92 je rečeno da postoji mogućnost da umesto tog investitora, jedna američka kompanija gradi sličnu fabriku, čiji bi kapacitet iznosio trećinu onog koju je trebalo da gradi „Bajotek enerdži“. U SIEPA, međutim, nisu mogli da kažu o kojoj kompaniji se radi.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=01&dd=04&nav_id=279169
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sre Jan 09, 2008 12:47 pm

Сомбор поново град
Slika
Зграда Жупаније у Сомбору
(Фото З. Зејнели)
Сомбор – На списку 18 општина које ће по новом закону о територијалној организацији Србије постати градови налази се и Сомбор, који ће тако, после 358 година, поново имати тај статус. Сомбор је 17. фебруара 1749. године, повељом царице Марије Терезије, проглашен „слободним краљевским градом”, што је привилегија која га је коштала 150.000 форинти у злату. – Статус града представља израз поверења у нашу заједницу, а то ће нам омогућити и да самостално управљамо својим развојем. Такође, отварају нам се нове могућности у раду локалне самоуправе, али и на привредном, инфраструктурном, културном и просветном плану – каже за „Политику” председник општине Јован Славковић.

Иначе, Сомбор је и један од најстаријих градова у Србији. Први пут се помиње 1360. године, као племићки посед Цобор, под називом Цобор сент Михаљ. Кроз историју, био је под турском и аустроугарском влашћу.

Године 1759. основана је Прва граматикална латинска школа, три године касније завршена је изградња цркве Светог Георгија, две године потом и цркве Светог тројства, а 1764. формирана је Служба прве помоћи, која је најстарија у Војводини. Аврам Мразовић је 1778. у Сомбору утемељио „Норму”, прву школу за образовање учитеља за словенско становништво на југоистоку Европе. Мало је познато да је овде 1788. године боравио Ђорђе Петровић Карађорђе, да је годину дана касније отворена и прва пошта, и да је 1802. прокопан Велики бачки канал Дунав–Тиса.

И прва радионица за израду текстила у Војводини почела је са радом у Сомбору, који је 1852. имао 22.363 становника, више него што су тада имали Нови Сад и Београд. Данас ова општина има близу 200.000 житеља.
З. Зејнели
[објављено: 09.01.2008.]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=53343
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Čet Jan 10, 2008 1:06 pm

Infocentar: Opštinska uprava u Sremskoj Mitrovici
Slika
Lepo izgleda :) Evropa dolazi u Srbiju ;)
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sre Jan 16, 2008 6:57 pm

Američki Altek planira izgradnju biorafinerije u Senti
NOVI SAD, 16. januara 2008. - Međunarodna biotehnološka kompanija Altek predstavila je u sredu projekat izgradnje biorafinerije u Senti, u kojoj bi se proizvodio bioetanol.

Vlasnik kompanije Pirs Lajons rekao je na sastanku sa predsednikom Izvršnog veća Vojvodine i ministrom za zaštitu životne sredine Srbije da bi 70 odsto proizvodnje bioetanola bilo od kukuruza a 30 odsto iz celuloze i da će u fabrici biti primenjena nova tehnologija koja još nije primenjena u Evropi.

Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin je rekao da Srbija sprema olakšice za investiranje u takve "zelene tehnologije" kojima se obezbeđuje očuvanje zdrave životne sredine i održivi razvoj.

Izvor: Beta
Link: http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Ekonomija,eko&j=sr&h=Home,sr&prikaz=1766416
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Ned Jan 20, 2008 12:32 pm

Американци предлагали пресељење Сремске Митровице
Још седамдесетих година, богати амерички колекционари нудили су да финансирају комплетно исељење градског језгра, како би прекопали остатке античког Сирмијума, подстакнути, очигледно, сензационалним открићем уникатних дуката непроцењиве вредности
Slika
Масарикова улица која се налази у „кориту” хиподрома (Фото Д. Драгичевић)

Сремска Митровица – Последњих дана децембра прошле године, у Сремској Митровици, америчка амбасада и Завод за заштиту споменика културе почели су да се договарају о туристичким посетама Американаца Царској палати и другим античким локалитетима у овом граду. Американци би да крену трагом археолошке екипе са Денисон универзитета, која је, заједно са Археолошким институтом из Београда, истраживалаантички Сирмијум од 1968. до 1973. године. За тих пет година ископавања успостављена је слика Сирмијума, једне од четири престонице Римског царства, и његових само делимично откривених атракција.

Истраживања су омогућила чак и неупућеним Митровчанима да објасне себи порекло „долине“ у централном делу Сремске Митровице. Нађено је да „долину“, у коју се сместило неколико данашњих улица, у ствари, „граде“ трибине грандиозног хиподрома под земљом. Идеална реконструкција стазе хиподрома, пресеци његових зидова, трибина и другог – потврдили су да је сирмијумски касноцарски хиподром био копија других царских хиподрома некадашње глобалне силе. Користећи типолошке норме пројектовања и изградње царских хиподрома, археолог др Мирослав Јеремић без већих проблема успео је да „види“ и касноцарски хиподром Сирмијума.

– Хиподром је грађен између 316. и 324. године, на подстицај Лицинија и Константина Великог. Био је дуг 450, а широк више од стотину метара. Имао је елиптично тркалиште, огромно гледалиште ношено сводовима преко двеста просторија, које нису имале другу намену– каже Јеремић за „Политику“. – Хиподром је своју функцију великог циркуса изгубио у последњим деценијама четвртог века, када су пресахли финансијски извори за његово скупо одржавање. У средњем веку, хиподром је био неисцрпни извор грађевинског материјала, док га земља није прекрила, образујући данашњу „долину“ у централном делу Сремске Митровице.

Археолог др Петар Милошевић, који је цео свој радни век провео на истраживању Сирмијума, умро је 2002. говорећи и пишући до свог последњег часа да ће једног дана хиподром бити откопан и стављен у функцију. Јеремић, ипак, није сигуран колико је ова смела идеја остварива.

Америчком тиму археолога посрећило се да буде у Сремској Митровици у време открића 33 римска златника, од којих су четири проглашена „најскупљим“ златницима на планети, с обзиром на то да такви нигде више не постоје. То откриће уздрмало је свет, баш као и откриће златног аварског појаса 1992. године. Чудо се догодило „баксузног“ 13. јула 1972. године приликом копања темеља и сутерена робне куће „Митровчанка“. Распуст је био, па је и гимназијалац Златенко Кузминац лопатом и крампом зарађивао џепарац на дубини од око шест метара. Пијуком је закачио некакав замотуљак, сличан угљенисаној кожи.

– Тада нисам имао никакву представу о томе шта сам ископао. Видео сам само да сам пронашао благо од 33 златника, али нисам ни слутио да су међу њима четири златника вреднија од осталих 29, вреднија од целе Сремске Митровице, само због тога што је на њима лик Константина Великог и што таквих нема нигде у свету, ни у једном музеју, ни у једној колекцији – каже Кузминац за наш лист.

Многи научници су у књигама и небројеним чланцима тврдили да је Златенково откриће једно од најважнијих у светској археологији, и поред тога што је на територији Римског царства пре овог случаја откривено два пута по 33 златника. Каквог ли случаја, златнике зазидане 316. године открива – нико други до Златенко! Злато је чекало баш Златенка читавих 1656 година.
Slika
Приказ римског царског хиподрома дугог 450 метара
У епицентру ове златне грознице тада се нашао и пребогати амерички колекционар, извесни Пеган, који је дошао у Митровицу и понудио огромне своте, чак више од 100 милиона долара за четири златника. Предлагао је и другу варијанту: да језгро Сремске Митровице премести на нову локацију, а садашњи ужи и шири центар да претвори у велико археолошко трагалиште и, потом, у туристичку атракцију! Ништа од тога није било прихваћено, нити је могло по нашем закону о заштити културног блага.

Последњих деценија, археолози су схватили да ово поднебље није наклоњено идеји о панонској Помпеји под ведрим небом. Археолог Зорка Пејовић каже нам да, због великих температурних разлика, долази до пуцања камена и опека с малтером, па је видљиво стално пропадање откривених објеката. Наложила је чак и затрпавање неких локалитета којима је под земљом „удобно“ током 17 последњих векова.

Наравно, четири најскупља златника на свету биће и даље чувана на тајном и безбедном месту, а у палати – крипти од 2.500 квадратних метара, која се гради средствима НИП-а, биће изложене верне копије, које се на поглед не разликују од оригинала. И немерљиво вредни златни аварски појас биће представљен репликом, чија ће израда да кошта око 50.000 евра. Али, у палати-крипти биће и мноштво оригиналних уникатних експоната. Међу њима и мозаици из царских одаја, по лепоти и величини јединствени у свету.
Драгорад Драгичевић
[објављено: 19/01/2008]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/rubrike/Srbija/Amerikanci-predlagali-preseljenje-Sremske-Mitrovice.sr.html
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Pon Jan 28, 2008 12:27 am

Posle proglašenja starog jezgra Novog Sada za kulturno dobro
Prepravka bez dozvole - krivično delo
Posle odluke Vlade Republike Srbije o utvrđivanju starog jezgra Novog Sada za prostornu kulturno-istorijsku celinu 17. januara, v.d. direktora Gradskog zavoda za zaštitu spomenika Miroslav Matić istakao je na konferenciji za novinare da su ovom odlukom i zakonom utvrđena pravila koja obezbeđuju očuvanje i zaštitu sadašnjeg izgleda starog jezgra.
- Od sada svaki vlasnik objekta koji se nalazi u zaštićenom starom jezgru grada mora da traži dozvolu za bilo kakvu intervenciju na objektu, a najpre od Gradskog zavoda za zaštitu kulture. Ako vlasnik to ne učini, odgovaraće za krivično delo - istakao je Matić.
Staro jezgro Novog Sada koje je obuhvaćeno ovom odlukom zauzima površinu od 34 hektara. Arhitekta-konzervator Zavoda Slobodanka Babić istakla je da to nije mala površina i da su čak 23 pojedinačna objekta koja se nalaze u jezgru već proglašeno za spomenik kulture.
- Ipak, veoma je bitno i što se sada celina proglasila za kulturno dobro i Novi Sad je jedan od prvih gradova u našoj zemlji koji je to uradio, a zna se da je nakon Drugog svetskog rata, naročito u poslednje vreme to trend i u Evropi i u celom svetu. Ako nešto zaštitite kao celinu, onda zaista možete da sačuvate za buduće generacije onaj izvorni izgled grada - istakla je Slobodanka Babić.
Istoričarka umetnosti Katarina Dobrić govorila je o brojnim, sa kulturnog i istorijskog aspekta, vrlo vrednim objektima koji se nalaze u starom jezgru i to od objekata rađenih u baroknom stilu (Saborna i Nikolajevska crkva) do kuće na uglu Zmaj Jovine i Dunavske (Beli lav) i tzv. Raletićeve palate na uglu Pašićeve i Zmaj Jovine koje su iz XVIII veka, a potom i niz objekata iz XIX i s početka XX veka koje su ne retko gradili najčuvenije arhitekte toga doba.
Utvrđene granice celine sa zaštićenom okolinom idu osovinom Daničićeve, ulice Zlatne grede, Pašićevom, preko Trga Marije Trandafil, osovinom ulice Jovana Subotića, Uspenske, osovinom Bulevara Mihajla Pupina, Ilije Ognjanović, Ise Bajića, Ignjata Pavlasa, Žarka Zrenjanina, preko Trga republike do početne tačke Daničićeve ulice.
Na pitanje novinara Danasa da li će zbog ove odluke moći lakše da se sprovede proširenje pešačke zone kojom bi i Pašićeva ulica bila zabranjena za saobraćaj, Slobodanka Babić je odgovorila da je Zavod dao preporuku za proširenje pešačke zone ali da će se to rešavati na nivou Grada u okviru celokupnog plana za saobraćaj.
Vlada Republike Srbije je, takođe 17. januara, donela odluku kojom je pod zaštitu uzela i okolinu spomenika kulture Manastira Kovilj. G. Noni

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.co.yu/20080128/novisad1.html
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Apr 28, 2008 9:27 am

Biomasa najveći obnovljivi energetski resurs Vojvodine
Na raspolaganju osam miliona tona godišnje
Beograd - Ukoliko bi se u razvoj obnovljivih izvora energije u Vojvodini uložilo oko 1,3 miliona evra, uvoz električne energije smanjio bi se za 20 odsto a uvoz fosilnih goriva za 12 odsto, zaključak je prezentacije Perspektive održivog razvoja u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije sa posebnim osvrtom na energiju iz biomase na teritoriji AP Vojvodine. U prezentaciji se navodi da je, primera radi, Slovenija u proteklih 15 godina uložila 4,5 milijardi evra u obnovljive izvore energije. Vojvodina bi sa tolikim ulaganjima postigla zavidan nivo energetske samostalnosti, sa procentom većim od 50 odsto.
U cilju razvoja obnovljivih izvora energije, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine nedavno je formirao Savet za korišćenje biomase i otpada u energetske svrhe. Za predsednika Saveta izabran je Milan Čežek, zamenik sekretara u Sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine. Zadatak Saveta je promocija i intenziviranje korišćenja biomase i otpada u energetske svrhe, kao najvećeg obnovljivog energetskog resursa Vojvodine i koordinacija svih aktivnosti u oblasti korišćenja biomase i otpada u energetske svrhe. Savet daje stručno mišljenje na nacrte, odnosno predloge zakona i drugih propisa koji se odnose na oblast energetike i prati primenu zakona i drugih propisa iz oblasti energetike.
Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije u delu koji se odnosi na AP Vojvodinu, za period od 2007-2012. definisani su prioriteti razvoja energetike, a jedan od najvažnijih je korišćenje obnovljivih izvora energije, sa akcentom na biomasu kao najvećeg i dostupnog obnovljivog izvora energije.
Korišćenjem biomase, ne samo da bi se zamenio deo toliko potrebne energije koja se dobija iz konvencionalnih izvora, već bi se ispunili i strogi kriterijumi u zaštiti životne sredine.
Vojvodina iz poljoprivrede raspolaže godišnje sa oko osam miliona tona otpadne biomase, koja se može koristiti u energetske svrhe, a to je zamena za oko milion tona nafte, što čini četvrtinu ukupnih potreba pokrajine. Vojvođanska poljoprivreda ima velike šanse, da pored proizvođača hrane, postane i proizvođač energije. Kada bi se primenile sve mere energetske efikasnosti i iskoristili svi resursi, prvenstveno biomasa i otpad, koji se sada spaljuju na njivama, Vojvodina bi mogla da funkcioniše kao samoodrživa regija - ‘’Zelena Vojvodina’’ u energetskom smislu. G. Vlaović

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5300
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Čet Maj 15, 2008 9:17 am

Radiće se studija o saobraćaju
Sombor - Uskoro počinje izrada studije o opravdanosti izgradnje železničko-drumsko-vodnog robnog centra u industrijskoj zoni Sombora.
Studiju koju će uraditi Saobraćajni fakultet u Beogradu, finansiraće privreda iz industrijske zone - Koncern "Farmakom", odnosno Fabrika akumulatora Sombor, "Invej" (uljara "Sunce"), JKP "Energana", Kompanija "Somborputevi" i još nekoliko manjih firmi. Dokumentacija treba da bude završena polovinom naredne godine.
Po procenama oko četiri miliona evra potrebno je samo za završetak drumsko-železničkog terminala. Đ. K.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

Vise informacija na: Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/170235
Poslednja izmena od Nenad u Čet Maj 15, 2008 9:38 am, izmenjeno 1 put ukupno.

Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: bokili84, Google [Bot] i 10 gosta