Vesti iz regiona

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Čet Feb 06, 2014 9:32 pm

Zrenjanin ulaže u pojas zaštite od vetra
Četvrtak, 06. 02. 2014.|19:48 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... e-od-vetra


Grad Zrenjanin uložiće 10 miliona dinara u podizanje pojasa zaštite od vetra kako bi se smanjila mogućnost nanošenja smetova na puteve, izjavio je u četvrtak zamenik gradonačelnika Čedomir Janjić.

On je agenciji Beta rekao da će se tako smanjiti mogućnost da se ponovi situacija iz prošle sedmice kada je desetine vozila zbog jakog vetra bilo zavejano na putu.

Janjić je rekao da su ranije na teritoriji Zrenjanina postojali vetrozaštitni pojasevi od niskog rastinja, žive ograde i drveća, ali da su vremenom oni nestali zbog krađa i zaoravanja njiva do puteva.

- Problem je i to što se mešaju ingerencije lokalnih i republičkih vlasti. Medjutim, ne možemo mi da prebacujemo odgovornost jedni na druge. Da, mi imamo problem i naši građani su zbog toga imali problem - naglasio je on.

Janjić je rekao da posao podizanja zaštinih zasada ne može da se uradi odjednom, već da mora da postoji dobar plan i dodao da se pored sadnje drveća razmatraju i ozbiljnije mogućnosti.

- Postoje rešenja predviđena za autoputeve, ali ni jedna deonica autoputa u Srbiji to nema. Razmotrićemo sve mogućnosti i nadam se da će se u ovoj godini i videti šta se uradilo na putnim pravcima na teritoriji Zrenjanina - rekao je zamenik gradonačelnika Zrenjanina.

Da su ranije, pre dvadesetak godina, postojali drvoredi pored puta potvrdjuju i stariji Zrenjaninci, a stručnjaci ukazuju da je zbog nedostatka šuma pogoršanje tla već evidentno, menja se mikroklima, kvalitet zemljišta se drastično menja, a vetar svake godine ispira po pet milimetara najplodnijeg tla.
nensav
Higher intermediate
Postovi: 815
Pridružio se: Čet Jan 16, 2014 6:03 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 351
Pohvalio: 281

Re: Vesti iz regiona

Postod nensav » Pet Feb 07, 2014 10:27 am

Brza reakcija, za svaku pohvalu! Samo da ne ostane na rečima. I on je podvukao problem ingerencija.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pet Feb 07, 2014 12:00 pm

Užičani dobili vodu za piće
Petak, 07. 02. 2014.|10:02 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/847735/Užičani-dobili-vodu-za-piće

Republička sanitarna inspektorka Snežana Tadić izjavila je da je jutros donela rešenje po kome se ukida zabrana korišćenja vode iz užičkog gradskog vodovoda za piće i spremanje hrane i dozvoljava njema upotreba.

Snežana Tadić je rekla da je jutros stigao rezultat trećeg uzorkovanja vode i da je, kao i prethodna dva, pokazao da nema prisustva algi u vodi iz užičkog vodovoda i da je ona bezbedna za piće.

Ona je 26. decembra donela Rešenje o zabrani vode za piće i spremanje hrane iz užičkih vodovoda zbog pojave algi u akumulaciji Vrutci, sa koje se Užičani snabdevaju pijaćom vodom.

Akumulacija Vrutci je van funkcije, a Užičani se posle izgradnje alternativnog cevovoda sa pijaćom vodom snabdevaju sa izvorišta Sušička vrela u opštini Čajetina.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pon Feb 10, 2014 11:35 am

"Markovo porodilište" postaje bolnica - Nastavljeni radovi na završetku i prenameni nove bolničke zgrade u Požarevcu
Ponedeljak, 10. 02. 2014.|08:44 | Izvor: Alo
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... 5%BEarevcu

Slika
Opšta bolnica u Požarevcu

U krugu Opšte bolnice "Dr Vojislav Dulić" u Požarevcu, posle 16 godina počeli su radovi na završetku i prenameni nove bolničke zgrade, površine 9.000 kvadrata za koje je sredstva u iznosu 1,3 mil EUR obezbedila Evropska unija.

Ovaj objekat počeo je da se gradi 1998. godine, u vreme sankcija međunarodne zajednice, po ideji Marka Miloševića, sina bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Kamen temeljac za novo porodilište postavila je njegova majka, predsednica JUL-a, Mirjana Marković. Međutim, radovi su obustavljeni dve godine kasnije, zbog duga prema izvođaču radova, GP "Ratko Mitrović" iz Beograda. Pošto su dugovi sa zateznom kamatom, narasli na 90 miliona dinara, isplaćeni su tek nekoliko godina kasnije. U međuvremenu, objekat je počeo da prokišnjava, a zbog jakih vetrova vrata i prozori počeli su da ispadaju. Zbog toga su se u pojedinim delovima nastanili golubovi koji su svojim izmetom izazvali velika oštećenja. Da bi se sprečilo dalje propadanje ovog objekta, odlučeno je da se napravi projekat njegovog završetka i prenamene, na osnovu već postojećeg idejnog rešenja.

– Na javnom tenderu za ponuđača radova, odabrali smo beogradsku "Jugogradnju", koja je sada krenula sa prvom fazom radova, koju finansira EU, u sklopu prekograničnog programa sa Rumunijom "Zdravlje bez granica" - kazao je Srećko Bosić, direktor Opšte bolnice u Požarevcu.

Inicijativa za prenamenu porodilišta pokrenuta je još 2006. Na prvom spratu nove bolničke zgrade biće smeštene ginekologija, akušerstvo, porodilište i neonatologija, a na drugom hirurgija i urologija. Termin početka rada nove bolnice još uvek nije poznat, jer će zavisiti od dinamike pristizanja novca.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pon Feb 10, 2014 5:36 pm

Počela da radi nova peć za boce i tegle u paraćinskoj "Staklari" - Novi pogon do kraja 2014.
Ponedeljak, 10. 02. 2014.|16:00 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/849317/Počela-da-radi-nova-peć-za-boce-i-tegle-u-paraćinskoj-Staklari-Novi-pogon-do-kraja-2014

U "Srpskoj fabrici stakla" u Paraćinu danas je počela da radi nova peć za proizvodnju boca i tegli vredna 20 mil EUR, čime je kapacitet te fabrike povećan na proizvodnju 300 tona staklene ambalaže dnevno.

Peć je u rad pustio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je istakao da je ulaganje u tu fabriku jedna od najznačajnijih uspešnih bugarskih investicija u Srbiji.

- Uspešna revitalizacija staklare je potvrda i kruna dobrih ekonomskih odnosa dva naroda, koji dobre privredne i političke odnose grade na uzajamnom poštovanju i razumevanju - rekao je u Nikolić.

Povećanjem izvoza očekuje se i pozitivan efekat na spoljnotrgovinski bilans Srbije od najmanje 30 mil EUR, dodao je predsednik Srbije.

U "Srpskoj fabrici stakla" zaposleno je više od 860 radnika.

Predsednik Srbije naveo je da je međunarodni konzorcijum predvođen kompanijom "Glass industry" uspešno je investirao više od 150 mil EUR u finansijsku revitalizaciju staklare, modernizaciju opreme i povećanje kapaciteta fabrike.

- Realizacijom ambicioznog investicionog plana u prethodnom periodu kompletno su renovirane peći za proizvodnju ambalažnog stakla, što je omogućilo da "Srpska fabrika stakla" četiri puta poveća kapacitet za proizvodnju staklene ambalaže, na 300 tona dnevno - rekao je Nikolić.

Kapacitet peći koja je danas počela da radi iznosi 230 tona stakla dnevno, a druga peć, koja je počela da radi u martu 2013. godine, ima kapacitet od 78 tona dnevno.

Početku rada peći prisustvovao je i većinski vlasnik bugarske Korporativne trgovinske banke Cvetan Vasilev.

Najavljeno je i da će novi pogon za mašinsko-trgovačko staklo u "Srpskoj fabrici stakla" biti pušten u rad do kraja ove godine.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pon Feb 10, 2014 6:14 pm

"Gomex" otvorio distributivni centar u Zrenjaninu
Ponedeljak, 10. 02. 2014.|15:58 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... Zrenjaninu

Trgovinski lanac "Gomex" danas je u Zrenjaninu otvorio rashladno-distributivni centar za meso u koji je uloženo 1,5 mil EUR i u kome će raditi 30 radnika, saopšteno je na gradskom sajtu Zrenjanina.

Ta zrenjaninska kompanija ima 113 maloprodajnih objekta u kojima je zaposleno 1.100 radnika.

Otvaranju novog "Gomex"-ovog centra prisustvovao je ministar trgovine u ostavci Rasim Ljajić, koji je istakao da je izgradnja objekta trajala 97 dana, a da je procedura dobijanja dozvola trajala 147 dana, uprkos velikoj podršci koju je kompanija imala od lokalne samouprave.

- Da bi strani investitori dolazili u Srbiju, moramo menjati zakone i komplikovane procedure - rekao je Ljajić.

On je ocenio da je "Gomex" model uspešne kompanije i da će "Srbiji biti bolje kada bude imala više "Gomex"-a".

Direktor "Gomex"-a Goran Kovačević naglasio je da novi rashladno-distributivni centar ima više od hiljadu kvadratnih metara i da će se u njemu odišnje obrađivati i pakovati više pd 1.000 tona svežeg mesa i skladištiti oko 3,5 hiljade tona suhomesnatih proizvoda prikupljenih od dobavljača.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Uto Feb 11, 2014 2:32 pm

Слободне зоне мамац за инвеститоре
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... re.sr.html

У њима послују 84 страна и 89 домаћих предузећа, која запошљавају око 15.000 људи уз два и по пута већи извоз
Slika
Милан Ристић (Фото Управа за слободне зоне)

Са закашњењем од најмање три деценије, Србија је коначно открила слободне зоне као покретаче развоја. Данас их је 13. У њима послују 84 страна и 89 домаћих предузећа, која запошљавају око 15.000 људи. У 2012. из ових зона је извезено робе за 820 милиона евра, а највише захваљујући захукталом „Фијату” и „великом фићи”. Вредност извоза у 2013. процењује се на више од две милијарде евра. Зоне у Пироту, Зрењанину, Шапцу и Ужицу се шире. Добиће је и Панчево, а има изгледа да 15. зону у Србији, највероватније негде на Дунаву, изграде инвеститори из Кине.

По речима Милана Ристића, директора Управе за слободне зоне у Министарству финансија, у слободним зонама ће у 2014. и 2015. години бити великих улагања и нових радних места.

– Улагање „Мишлена” од око 200 милиона евра у проширење погона фабрике аутогума „Тигар” у зони у Пироту, које је у току, једна је од највећих инвестиција у Србији – каже Ристић. – Садашња производња и извоз ће у 2015. бити удвостручени, а посао ће добити још 500 радника. У нову слободну зону у Панчеву, у којој ће радити „Рафинерија”, „Азотара” и „Петрохемија”, очекује се да буде инвестирано 350 милиона евра, а у постојећу зону у Новом Саду НИС ће уложити још 150 милиона евра. Нове стране инвестиције се очекују и у зонама у Смедереву, Врању, Апатину… Реално је очекивати да у слободним зонама у догледно време ради и до 30.000 људи.

Према подацима Управе царина, највећи извозници Србије су компаније „Фијат аутомобили Србија”, Нафтна индустрија Србије и „Тигар тајерс”, које послују у режиму слободне зоне.

Држава се дуго опирала да инвеститорима одобри олакшице које зоне чине привлачним за улагања, али је то коначно учинила 2006. године усвајањем важећег Закона о слободним зонама. Компаније које у тим ограђеним просторима производе, не плаћају царину и порез на додату вредност на увезену опрему и репроматеријал, али ни на услуге и енергенте, а имају и поједностављене царинске процедуре. Услов је да инвестиција буде најмање три милиона евра, од чега милион мора бити инвестиран током прве године. Произведена роба у зонама сада је пре свега намењена извозу. Ранијих година служиле су као складишта која су омогућавала да се плаћање државних дажбина на увезену робу одлаже до њене продаје.

Према Ристићевим речима, у слободним зонама Пирот, Зрењанин, Суботица, Нови Сад, Шабац, Ужице, Смедерево, Крушевац, ФАС – Крагујевац, Југ – Ниш, Апатин, Свилајнац и Врање, инвеститоре не привлаче само то што им држава не наплаћује царину и ПДВ.

– Стране инвеститоре у слободне зоне привлачи и могућност да извезу произведену робу без царине у Русију, Турску, Белорусију и Казахстан, јер Србија са тим земљама има потписане споразуме о слободној трговини – напомиње Ристић.

Српске слободне зоне нуде најповољније услове у региону. Предузећа из Словеније заинтересована су да део производње преселе у Србију, зато што су она која већ послују у неким од њених слободних зона веома задовољна оствареним резултатима, речено је недавно на скупу у Привредној комори Србије који су организовали Словеначки пословни клуб и ПКС.

Уласком у Европску унију, у којој сада има више од 50 слободних зона, Србија би морала да укине повластице које у њима даје инвеститорима. Да би привукла што више улагача у својим слободним зонама и да би они у њима што дуже остали, Србија у преговорима са ЕУ треба да настоји да их што дуже задржи. Пољска је чланица ЕУ од маја 2004, али је успела да у преговорима са бриселском администрацијом добије право да своје зоне задржи до 2016. године.
А. Микавица
објављено: 10.02.2014.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Uto Feb 11, 2014 2:38 pm

Ratarima u Banatu nude popust za dizel posle odluke o subvencijama u poljoprivredi
Utorak, 11. 02. 2014.|08:57 | Izvor: Danas
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... joprivredi

Snabdevači dizela za poljoprivredu počeli su da nude gorivo po nižim cenama, i to je prva od pozitivnih reakcija na usvojenu odluku o subvencijama, ocenjuju banatski ratari. Reč je o 10% popusta i to je tek početak trgovanja, za koje se očekuje da će zamah dobiti kada budu poznati svi detalji pravilnika.

- Poljoprivrednicima trebaju velike količine dizela i verujem da će cene padati, da će ponuda biti još bolja i da ćemo ostvariti popuste koji nam mogu olakšati setvu - objašnjava Dragan Cvetkov, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Nakon što su počeli pregovore o ceni dizela i dopremanju goriva, vojvođanska udruženja poljoprivrednika zahtevala su od državne administracije da subvencije za dizel gorivo ne vezuje samo za jednog prodavca. Takav zahtev argumentovali su činjenicom da nemaju svi snabdevači mreže pumpi po celoj teritoriji Vojvodine. Zahtevi ratara su uvaženi i oni će moći da kupuju gorivo gde hoće, uz obavezu prikazivanja fiskalnog računa. Slobodan režim trgovanja odnosiće se i na mineralno đubrivo, uz uslov da je obavljena analiza zemljišta, što će sve biti regulisano do kraja marta. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, isplate će početi nakon registracije poljoprivrednih gazdinstava, koja se završava 31. marta.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Uto Feb 11, 2014 8:31 pm

Od 2015. prvi novac iz IPARD-a za poljoprivredu?
Utorak, 11. 02. 2014.|18:05 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... joprivredu?

Srbija planira da iduće godine povuče prva sredstva iz "Instrumenta (EU) za pretpristupnu pomoć razvoju sela" (IPARD), izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović.

- Spremili smo nacrt plana za IPARD koji će ići na analizu i očekujemo da će, ako sve bude kako treba, prva sredstva iz IPARD-a biti povučena u 2015. godini - rekao je on u Privrednoj komori Beograda, na konferenciji o poljoprivredi i pretpristupnim pregovorima.

Golubović je rekao da je za angažovanje tog fonda potrebno uspostaviti sistem za upravljanje sredstvima i imati "zdrave projekte", jer se novac ne može povlačiti "na osnovu prazne priče".

Golubović je kazao da bi se u "skriningu" - analitičkom pregledu poglavlja koja se odnose na poljoprivredu, teškoće mogle pojaviti u vezi s Poglavljem 11 o poljoprivredi i razvoju sela, pošto će prethodni, "eksplanatorni skrining", na kojem će se Srbija upoznati sa standardima EU, biti 19. marta, a već maja je bilateralni, gde treba da iznese stanje i planove.

- To može biti problem pre svega u administrativnim kapacitetima moramo imati Upravu za agrarna plaćanja, nacionalnu laboratoriju, akreditaciju za IPARD, i niz vrlo ozbiljnih stvari, a sve to prati finansijska kriza koja je zahvatila Srbiju, reorganizacija u državnoj upravi, nemogućnost zapošljavanja i niz problema koji moramo da rešimo na nivou vlade i pregovaračkog tima - rekao je Golubović.

Po njegovim rečima, eksplanatorni skrining za Poglavlje 12 o bezbednosti hrane, veterinarskoj i fitosanitarnoj politici, protekao je dobro, a Srbija bi trebalo da ima dovoljno vremena za pripremu za bilateralni skrining koji je zakazan tek za decembar ove godine.

Skrininzi su, kao i sam početak pregovora, značajni jer se na osnovu njih formiraju kriterijumi za otvaranje poglavlja, odnosno samih pregovora.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Sre Feb 12, 2014 1:34 pm

Od repe prave dizel!
P. ŽIVKOVIĆ | 11. februar 2014. 21:17 | Komentara: 1
Više od hiljadu poljoprivrednika u Srbiji u kućnoj radinosti proizvodi biodizel od soje, suncokreta i uljane repice. Male „rafinerije“ proizvode se kod nas i koštaju od 2.250 do 3.900 evra. Zarada veća nego od useva
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... rave-dizel (ceo tekst)
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Sre Feb 12, 2014 2:52 pm

Srbija postavila crvene zastavice za investitore - Da li je 2014. godina zbog izbora izgubljena za ulaganja?
Sreda, 12. 02. 2014.|10:33 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... a-ulaganja?

Dok su političari većali da li da idu na izbore ili ne, investori su se premišljali da li da ulažu ili ne. Izbori su raspisani, investicije su stopirane.

Austrijska kompanija "Vossloh Kiepe" nameravala je da u bescarinskoj zoni u Novom Sadu pokrene proizvodnju klima uređaja za šinska vozila, ali je prema tvrdnjama bečkog ekonomskog dnevnika "Virssaftsblat", odložila izgradnju zbog prevremenih parlamentarnih izbora.

Da li su i ostale investicije zaustavljene zbog izbora? Koliko stranog kapitala će stići u 2014? Da li su investicije stale jer država od prošle godine ne daje subvencije? Koliko je stopiranje ključnih zakona uticalo na ulagače?

Srbija je u prvih 11 meseci 2013. imala neto priliv stranih direktnih investicija od svega 643 mil EUR, a u ovoj godini joj je potrebno najmanje 1,7 mlrd EUR, kao i sklapanje aranžmana sa MMF-om, naveli su juče stručnjaci časopisa Makroekeonomske analize i trendovi.

Oni smatraju da će održavanje izbora odložiti reforme i "sve gurnuti u stranu", najmanje za pola godine, i da se do juna ne može računati na neki priliv stranih i domaćih investicija, kao i da bi moglo da se desi da i 2014. godina bude izgubljena za investicije, ubrzanje privrednog rasta i povećanje zapošljavanja.

Odustajali i nemački i američki investitori

Investitori su saglasni da je bitan preduslov ulaganja u neku zemlju politička stabilnost. Iako se nadaju da će tome doprineti izbori u Srbiji, ipak su skeptični da će neophodne reforme brzo doći.

U Američkoj privrednoj komori Srbije (AmCham) smatraju da će izbori usporiti dolazak novih investitora do formiranja Vlade i prvih nedvosmislenih pokazatelja spremnosti da se odlučno i brzo sprovedu reforme obećane u izbornoj kampanji.

- Američki investitori se ne razlikuju od drugih ozbiljnih investitora, tako da očekuju političku stabilnost u zemlji u koju razmatraju da ulože novac. Izbori ne moraju nužno stopirati investicije, pogotovu kada nagoveštavaju konsolidovanje Vlade spremne na odlučnije reforme, ali su uvek jedna vrsta crvene zastavice na geografskoj mapi regiona koja ukazuje na određenu vrstu opreza za datu destinaciju – kaže za "eKapiju" Maja Piščević, direktorka Američke privredne komore u Srbiji.

Naša sagovornica je napomenula da investitori u podmakloj, često najznačajnijoj fazi pregovora, ne žele da se njihova konačna odluka u javnosti prejudicira najavljivanjem dolaska.

- Ne mali broj investitora odustao je upravo zbog neodgovorne komunikacije u ovoj fazi – ističe Piščević.

Kako "eKapija" saznaje u Delegaciji nemačke privrede u Srbiji, tri nemačke kompanije su odustale od ulaganja u našoj zemlji i opredelile se za Makadoniju i Bugarsku.

- Srbija ima veliku konkurenciju u susednim zemljama kao što su Rumunija, Makedonija, Bugarska, Crna Gora. Problem je što političari ne vide da se dosta ulaže u zemljama u regionu i da neki investitori odlaze kod suseda – kažu u Delegaciji nemačke privrede u Srbiji.

U toj organizaciji smatraju da će firme koje posluju u Srbiji i planiraju širenje kapaciteta nastaviti sa investicijama bez obzira na izbore, ali vide druge razloge odustajanja investitora.

Reforme pod ruku sa subvencijama

Investitori se žale jer nisu doneti Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, Zakon u uređenju prostora i izgradnji koji su najavljivani za januar. Sa izborima u martu, nova zakonska rešenja biće doneta sa kašnjenjem od bar pola godine.

- Kompanije imaju problem jer ključni zakoni nisu usvojeni, najavljene reforme nisu realizovane. Takođe, problem je i ukidanje subvencija jer neke okolne zemlje daju razne vrste podsticaja. Sve to u paketu utiče da li će investitor doći – navode u Delegaciji nemačke privrede u Srbiji.

U Američkoj komori se slažu da je neophodna spremnost Vlade da odlučno i brzo sprovede neophodne reforme.

- Pre svega, mislim na Zakon o radu, čije je nedonošenje u rokovima koji su više puta obećavani, izazvalo ozbiljnu zabrinutost kako kod onih kompanija koje su već uložile svoja sredstva, tako i kod potencijanih, domaćih i stranih investitora – kaže Piščević.

Istraživanje sprovedeno među kompanijama članicama "AmCham"-a u poslednjem kvartalu prošle godine je pokazalo da subvencije nisu ključne kod donošenja odluka investitora da dođu u zemlju, a ni za proširenje kapaciteta i broja zaposlenih kada su već u zemlji.

Srbija je davala visoke direktne podsticaje stranim investitorima u vidu subvencija od 4.000 do 10.000 EUR po novom radnom mestu. Međutim, prošle godine je država donela odluku da ukine subvencije, ali, kako je najavljeno, Ministarstvo privrede će poštovati sve već zaključene ugovore sa investitorima koji su ispunili obaveze za koje su dobili subvencije.

Iako je najavljeno da u budžetu za 2014. nema novca za nove subvencije, Vlada Srbije je finskoj kompaniji PKC obećala u oktobru prošle godine da će do početka februara 2014. potpisati ugovor o subvencijama za zapošljavanje. Investitoru iz Finske, koji bi trebalo da otvori fabriku kablovskih sistema za komercijalna vozila u Smederevu, obećano je 7,5 mil EUR državnih para kao podsticaj za zapošljavanje 1.500 radnika sa isplatom u tri rate u naredne tri godine.

Ugovor još nije potpisan, a u gradskoj upravi Smedereva kažu da država radi na ugovoru o subvencija koji će uskoro biti potpisan, kao i da grupa radnika ide u Poljsku na obuku.

Aranžman sa MMF-om za podizanje rejtinga

Ekonomista Stojan Stamenković rekao je juče na predstavljanju najnovijeg broja MAT-a, da je aranžman sa MMF-om veoma potreban Srbiji i ne bi mogao da bude sklopljen pre početka jula, a to će se desiti najverovatnije tek na jesen.

Stamenković je kazao da misija MMF-a, koja dolazi u februaru, neće imati ovlašćenja da pregovarao aranžmanu, već će doći da bi snimila situaciju i dala preporuke o smanjenju troškova. On je istakao da uz pomoć MMF-a treba obezbediti reprogram ili refinansiranje duga, kao i da je taj aranžman pretpostavka podizanja rejtinga zemlje i priliva investicionog kapitala.

Uslov MMF-a će biti i izmene zakona o radu, stečaju i privatizaciji, a ako svega toga ne bude, čeka nas manji priliv investicija, minimalan ili nikakav privredni rast i neće biti rasta zapošljavanja, ocenili su stručnjaci MAT-a.

Na kraju, da ne zaboravimo najavljenu investiciju Ujedinjenih Arapskih Emirata koja bi prema ocenama političara i ekonomista rešila mnoge finansijske probleme. Još samo da stignu 3 mlrd EUR
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Sre Feb 12, 2014 2:52 pm

:violina:
laki72
Expert
Postovi: 8081
Pridružio se: Sre Sep 07, 2011 11:56 am
Kontakt:
Pohvaljen: 7583
Pohvalio: 1683

Re: Vesti iz regiona

Postod laki72 » Sre Feb 12, 2014 4:33 pm

Ux duzno postovanje svakome, ali mislim da je najveci problem svest i (ne)znanje.
Pa i ovi razni "eksperti" sa svojim izjavama, ako malo dublje analiziramo pokazuju upravo to isto.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Sre Feb 12, 2014 5:04 pm

sreda 12.02.2014. | 15:51
Očekuju oporavak Trajala
Izvor: Beta

Kruševac -- Poslovodstvo Trajal korporacije iz Kruševca napravilo je plan oporavka uz jednokratnu kreditnu pomoć države i očekuje da će uskoro biti odobren.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=811392 (ceo tekst)
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Sre Feb 12, 2014 5:42 pm

Pokrenuta proizvodnja u dve fabrike "Trayal" korporacije
Sreda, 12. 02. 2014.|16:02 | Izvor: Tanjug

U dve fabrike "Trayal" korporacije, posle raskida kupoprodajnog ugovora između tog preduzeća i bugarske kompanije "Brikel" danas je ponovo pokrenuta proizvodnja unutrašnjih guma i pneumatika za traktorska i priključna vozila.

Kako je Tanjugu rekao direktor Fabrike guma za dvotočkaše i unutrašnje gume u Ćićevcu Jovan Milić, od 188 radnika u jednom proizvodnom pogonu trenutno je angažovano njih 70, a traži se način da se uposle i ostali radnici.

Planom je predviđeno da se u februaru proizvede oko 40 tona ili 60.000 unutrašnjih guma različitih dimenzija.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... orporacije (ceo tekst)
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Čet Feb 13, 2014 8:45 am

Lažni ulični dileri juče nudili evro za 116 dinara
G. Avalić | 13. 02. 2014. - 06:58h | Foto: A. Stanković | Komentara: 5
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4423 ... 116-dinara

Na ulicama gradova širom Srbije pojavili su se prevaranti koji se predstavljaju kao ulični dileri.
Slika
Učestalo: Lažni prodavci u svim gradovima

Kad dođe do većih skokova kursa i kad su prisutne oscilacije, oni nude građanima evro po višoj ceni, ali ih onda prevare duplim brojanjem novčanica. Juče su tako za evro davali dinar više nego menjačnice, odnosno za jedan evro nudili su 116 dinara.

Ovi ulični dileri, takozvani sekači, naivne mušterije varaju na brojanju i isplaćujući manje novca nego što je dogovoreno. Prevaranti koriste papirne novčanice u malim apoenima, koje presavijaju tako da istu novčanicu broje dva puta, i to rade tako vešto da građani tek mnogo kasnije shvate da su nasamareni. Sekači najčešće rade ispred banaka i menjačnica, nudeći zamenu deviza po većem kursu, a potom isplaćuju čak i 50 odsto manje dinara.

- Obično stanu ispred zatvorene menjačnice i čekaju ljude koji su se uputili ka menjačnici, ali ne znaju da je zatvorena. Oni se tada predstavljaju kao radnici ili vlasnici menjačnice koji tek što su završili s poslom i zaključali kasu i objekat. Nakon kratkog objašnjenja, građanima vrlo ljubazno ponude da im učine i zamene im novac na ulici - objašnjavaju za „Blic“ u menjačnicama „Pirana“.

Nakon što nekome zamene devize, brzo se izgube, pa klijent ne stigne da reaguje kada shvati da je dobio znatno manje novca nego što bi trebalo.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Čet Feb 13, 2014 12:11 pm

Kineski investitori zainteresovani za požešku "Budimku"
Sreda, 12. 02. 2014.|16:48 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... ku-Budimku

Kineski investitori zainteresovani su za ulaganja u srpsko voćarstvo, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić u fabrici "Budimka" u Požegi, koju je u sredu (12. februara) posetio zajedno sa investitorima iz Kine.

- Potencijalni investitori iz Kine zainteresovani su za ulaganja u voćarski sektor u Srbiji, a "Budimka" jedino uz pomoć novih investicija može ponovo postati lider na tržištu - rekao je Glamočić.

Gosti iz Kine su se ovom prilikom upoznali sa proizvodnim kapacitetima "Budimke", jednog od nekada vodećih srpskih proizvođača marmelada, džemova, sokova i konzerviranog voća.

Ministar je ukazao da je poljoprivreda jedan od najvećih potencijala u Srbiji i ocenio da su zato neophodna ulaganja u prehrambenu industriju, koja zemlji godišnje donosi više od dve milijarde evra od izvoza.

Požeška "Budimka" je 2008. godine privatizovana, a ugovor o privatizaciji je raskinut 2010. godine. Preduzeće je u postupku restruktuiranja. Trenutno u fabrici radi oko 100 radnika a poslednje četiri godine posluje sa dobitkom
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Čet Feb 13, 2014 3:13 pm

Užice spušta cenu za prodaju zemljišta "Lidlu"
Četvrtak, 13. 02. 2014.|12:34 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... A1ta-Lidlu

Gradsko veće Užica utvrdilo je predlog elaborata o opravdanosti otuđenja javnog zemljišta po ceni nižoj od tržišne u korist kompanije "M centar Mont" iz Beograda, koja zastupa trgovinski lanac "Lidl", pošto na prvom javnom pozivu nisu prodata 2,2 hektara u bivšoj kasarni za 1,5 mil EUR.

Prema elaboratu, koji je izložen na javni uvid na sajtu Grada Užica, nova cena po kojoj "Lidl" može da kupi ovu lokaciju je 1.043.229 EUR.

- Prodajom navedenog građevinskog zemljišta po ceni koja je niža od procenjene tržišne, Poreska uprava i Grad Užice će na osnovu prodaje građevinskog zemljišta, ulaganja investitora, kao i poreza, doprinosa i komunalnih naknada ostvariti ukupne pozitivne efekte u budžetu grada u narednih pet godina u iznosu od 2.057.466 EUR - navodi se u predlogu elaborata.

Kompanija "M centar Mont" planira na lokaciji u krugu bivše kasarne u Krčagovu da izgradi supermarket "Lidl" i retail park, gde bi se zaposlilo više od 150 ljudi.

Gradsko veće je zaključilo da bi ova investicija povećala broj zaposlenih u privredi grada za više od 2,4 %.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Čet Feb 13, 2014 7:46 pm

"Rio Tinto" zainteresovan za preradu litijuma u Loznici
Četvrtak, 13. 02. 2014.|18:30 | Izvor: Tanjug

Rudarska kompanija "Rio Tinto", koja istražuje jadarit u okolini Loznice, zainteresovana je za otvaranje tog rudnika i preradu litijuma na lokaciji nekadašnje fabrike "Viskoza", rečeno je na sastanku gradonačelnika Loznice Vidoja Petrovića i direktora "Rio Tinta" u Srbiji Ričarda Storija.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -u-Loznici (ceo tekst)
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pet Feb 14, 2014 2:23 pm

Planira se aktiviranje dva nova rudna ležišta u Majdanpeku
Petak, 14. 02. 2014.|12:32 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... Majdanpeku

U Rudniku bakra Majdanpek planiraju da ove godine aktiviraju dva nova rudna ležišta, izjavio je Branislav Tomić, direktor Rudnika bakra Majdanpek.

U naredne dve godine sa istočnog dela ležišta Južni revir biće uklonjeno 60 miliona tona jalovine, a ove godine trebalo bi da počne i eksploatacija rudnika zlata "Čoka Marin".

Prošla godina će za zaposlene u Rudniku bakra Majdanpek biti upamćena kao izuzetno teška. Ipak, uspešno je ostvarena proizvodnja potrebna za pozitivan poslovni rezultat kažu u RBM-u.

U 2013. godini dato je više od 16 miliona tona iskopina, od čega 3,6 miliona tona rude.

Ostvareno je 70% plana proizvodnje bakra, ali je plemenitih metala, zlata i srebra, dato skoro 20% više od plana. Najveći problem predstavljala je velika količina vode i mulja na Severnom reviru.

-Za rudnik bakra Majdanpek 2013. godina je bila veoma teška. Radili smo pod otežanim okolnostima, ostali smo bez dva značajna radilišta na rudi - kaže Tomić za Tanjug.

U Severnom reviru problem je bio sa vodom i muljem, odakle se morala ukloniti ogromna količina blata kako bi se došlo do rude i održala proizvodnja.

- U tome smo uspeli, a u 2014. godini očekujemo mnogo bolje rezultate. Planiramo da završimo Transportni sistem 1 za izvoz jalovine, revitalizaciju flotacije i izmeštanje deonice magistralnog puta Beograd - Kučevo -dodao je Tomić.

On je napomenuo da je dobijena dozvola za izmeštanje tog puta, koji će biti translatorno izmešten severnije, za približno 800 metara.

- Odbacili smo ideju da se iskoristi Partizanski put, što je bila prva varijanta, jer bi na taj način put do inustrijske zone bio duži za 15 kilometara, a cena bi bila 10 do 15 puta veća. Naravno, o ovim planovima dogovorili smo se sa lokalnom samoupravom, sa kojom je rudnik napokon našao zajednički jezik. Ja uvek naglašavam da se u Majdanpeku ne zna gde počinje grad, a završava se rudnik i obrnuto - kaže Tomić.

Prema njegovim rečima, glavni zadaci rudara u Majdanpeku u 2014. godini biće rekonstrukcija flotacije i početak aktivne eksploatacije rudnika zlata "Čoka Marin".

Kompaniji "Meco Minerals" sa kojom je sklopljen ugovor o isporuci opreme uplaćena je jedna od poslednjih rata za opremu, kaže Tomić.

- Radnici flotacije uveliko pripremaju postrojenje za početak rekonstrukcije i prihvat nove opreme i nadam se da će njeno instaliranje biti brzo završeno. To će pomoći da sa sadašnjih tri i po miliona tona koncentrata godišnje RBM stigne do planiranih šest miliona tona. Očekujemo i otvaranje rudnika zlata "Čoka Marin", koji je veoma bitan za celu kompaniju - naglasio je on.

Tomić dodaje da se intenzivno radi na rešavanju manjih problema oko metode otkopavanja i smatra da će to biti potpuno definisano za tridesetak dana, kako bi se čim okopni sneg i stvorili povoljni vremenski uslovi moglo početi sa radom.

Prema njegovim rečima, koncentrat dobijen iz rude u "Čoka Marinu", neće se, zbog sastava, kako je već ranije dogovoreno, dopremati u borsku topionicu, već će se prerađivati u inostranstvu, u topionicama čija tehnologija dozvoljava preradu koncentrata sa nešto većim sadržajem otrovnih materija.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pet Feb 14, 2014 2:34 pm

Raste broj proizvođača iz Srbije u programu robnih marki "Metro Cash&Carry"
Petak, 14. 02. 2014.|09:59 | Izvor: eKapija

Kompanija "Metro Cash&Carry" povećala je broj proizvođača iz Srbije koji su uključeni u program trgovačkih robnih marki, a planirano je i da ove godine budu uvećane količine i broj domaćih artikala koji će se naći u trgovinama širom Evrope, navedeno je u saopštenju ove firme.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... Cash-Carry
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pet Feb 14, 2014 2:48 pm

Vrednost građevinskih radova opala za 5,8 odsto
Tanjug | 14. 02. 2014. - 12:55h | Komentara: 0

Vrednost izvedenih građevinskih radova izvođača iz Srbije opala je u četvrtom kvartalu prošle godine, za 8,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2012. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4428 ... a-58-odsto (ceo tekst)
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pet Feb 14, 2014 5:01 pm

Rekordni rezulati poslovanja privrede Šumadijskog i Pomoravskog okruga
Petak, 14. 02. 2014.|15:42 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... kog-okruga

U 2013. godini, privreda Šumadije i Pomoravlja ostvarila je ukupan obim spoljnotrgovinske razmene od 5,2 mlrd USD i u odnosu na 2012. godinu, povećana je četiri puta, što predstavlja istorijski maksimum spoljnotrgovinske razmene Šumadijskog i Pomoravskog okruga, navedeno je u petak (14. februar 2014. godine) u Regionalnoj priverdnoj komori Kragujevac gde je održana konferencija za novinare sa ciljem da informiše javnost o ključnim makroekonomskim pokazateljima poslovanja privrede Šumadijskog i Pomoravskog okruga u 2013. godini.

- U prethodnoj godini ostvaren je suficit od 303 mil USD, što je više nego duplo povećanje u odnosu na 2012. godinu. Najveći deo spoljnotrgovinske razmene naš region ostvaruje sa Evropskom unijom, pri čemu su najzastupljenije zemlje: Italija, Slovačka, Nemačka, Ruska Federacija, Rumunija, Poljska. Posebno je naglašeno da je u 2013. godini ostvaren rast fizičkog obima proizvodnje za čak 47,7% - naveo je potpredsednik RPK Kragujevac Predrag Lučić.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pet Feb 14, 2014 5:05 pm

Јагоде за кромпир
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... ir.sr.html

Од 765.000 тона овог поврћа, колико је у Србији произведено прошле године, извезли смо за 2,2, а увезли за 12 милиона долара
Slika

Прошлогодишњи резултати спољне трговине су толико добри да делују нестварно. Извезена роба из Србије у 2013. години вредела је безмало 11 милијарди евра – чак 25,8 одсто више него у претходној. И увоз је био већи него претходне, али је повећање било петоструко мање него раст извоза. Тако је дефицит у трговању са светом у 2013. био за четвртину мањи него 2012, а покривеност увоза извозом никад већа – премашила је 70 одсто.

За разлику од индустрије која је остварила рекордно повећање извоза, највише зато што је „Фијат” из „Фабрике аутомобила Србија” извезао свој нови „500-Л” за укупно 1,53 милијарде евра, раста извоза аграра у 2013. није било. Статистика је израчунала да је извоз пољопривредних производа и хране био мањи за 0,1 одсто него 2012, док је увоз био већи за два процента.

У прошлој години аграр је извезао за 2,1 милијарду евра, пољопривредно-прехрамбених производа је увезено за 1,17 милијарди евра, тако да је спољнотрговински салдо аграра био у плусу милијарду евра. Удео извоза аграра у укупном извозу лани је смањен, а смањена је и покривеност увоза извозом, иако је салдо и даље „дебело” позитиван.

Да српски аграр може много више да допринесе националној економији не треба никога убеђивати, али му треба помоћи да произведе све оно што може добро да прода код куће, а нарочито у иностранству. За почетак, бар да се приближи снази и конкурентској моћи коју је имао с почетка деведесетих година прошлог века.

Да нам је пољопривреда у протекле две деценије много онемоћала убедљиво казују и статистичке табеле. У њима пише да је Србија од почетка јануара до краја новембра 2013. извезла вина за 15, а увезла за 30,2 милиона долара. Србија је лани произвела 765.000 тона кромпира, од тога је за 11 месеци овог поврћа извезла за 2,26 милиона долара, а истовремено га је увезла за 12 милиона долара. Пасуља нема на листи наше извозне робе, али је зато пасуљ на листи увезених пољопривредних производа био „високо пласиран”. За увоз пасуља у целој прошлој години плаћено је 8,7 милиона евра. Увоз кромпира и пасуља до краја новембра 2013. коштао нас је као увоз поморанџи, за које је, према подацима Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије, плаћено 23 милиона долара.

Некада смо били познати извозници меса и прерађевина. У прошлој години та роба је извезена за 53,3 милиона евра, а увезена за 67 милиона евра. Оно што забрињава је чињеница да је увоз брже растао од извоза.

Лепша страна ове статистичке приче је да је за 11 прошлогодишњих месеци извезено малине за 173,6 милиона долара. Извезену вишњу странци су платили 57,4 милиона долара, јабуку 42,6, шљиву 33, а јагоду 11,5 милиона долара. Зарада од извоза јагода отишла је на увоз кромпира.

Увозу свега и свачега, укључујући и оно што наша пољопривреда може да произведе, погодује и потцењен курс страних валута, каже економиста Млађен Ковачевић. Тако јефтине девизе обарају ценовну конкурентност домаћих производа, а увоз чине уноснијим од производње. На другој страни, наш извоз у земље Европске уније ослобођен је царина, али га коче такозване нецаринске баријере, као што су разни стандарди које није лако ни јефтино достићи.
А. Микавица
објављено: 13.02.2014.
milos.tro
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10771
Pridružio se: Uto Dec 24, 2013 11:42 pm
Pohvaljen: 19494
Pohvalio: 8542

Re: Vesti iz regiona

Postod milos.tro » Pet Feb 14, 2014 6:21 pm

Glamočić:U toku pripreme za korišćenje zajma iz UAE
Tanjug | 14. 02. 2014. - 17:04h | Komentara: 0
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4429 ... jma-iz-UAE

Vlada Srbije danas je prihvatila izveštaj sa pregovora sa Fondom za razvoj Abu Dabija, u vezi sa odobravanjem zajma Vladi Srbije za finansiranje prve faze razvoja sistema za navodnjavanje, izjavio je u Senti ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

On je ukazao da Vlada Srbije priprema obimnu dokumentaciju za korišćenje kredita iz Emirata gde je prvih 100 miliona dolara predvidjeno je za navodnjavanje, istakavši da je navodnjavanje nacionalni interes.

U ratarstvu su navodnjavanjem prinosi u prosečnoj sezoni veći za 30 odsto, u voćarstvu za 40 odsto, u povrtarstvu čak i do 50 odsto, ali na žalost mali broj obradivih površina se u Srbiji navodnjava, istakao je Glamočić na stručnom skupu "Navodnjavanjem do sigurnog i stabilnog profita“ u Senti.

On je rekao da se danas u Srbiji navodnjava oko 165.000 hektara ili svega 10 odsto površina pogodnih za primenu ove agrotehničke mere, a da bi korišćenjem navodnjavanja stočari mogli da ostvare jeftiniju proizvodnju hraniva i time zaustave pad ove proizvodnje, a upotrebom stajnjaka poprave kvalitet zemljišta.

Drugih 100 miliona dolara zajma iz Emirata namenjeno je za investicije u poljoprivredi, a ovi krediti su sa povoljnom kamatom i na duži period, istakao je Glamočić.

On očekuje da se sa sličnim investicijama uključe i posebno lokalne samouprave, jer, na osnovu Zakona o podsticajima, one mogu da izdavajaju i ulažu novac u navodnjavanje.

- Tu, pre svega, mislim na kupovinu opreme, osposobljavanje infrastrukture. Da su moja očekivanja opravdana pokazuje i kreditni aranžman koji danas promoviše šećerana u Senti", kazao je Glamočić.

Skup su organizovali šećerana TE-TO iz Sente i savetodavna stručna služba u ovom gradu. Iako u teškoj ekonomskoj situaciji, fabrika šećera TE-TO Senta radi na povezivanju sa kooperantima za proizvodnju šećerne repe nudeći im povoljne finansijske uslove za navodnjavanje putem kredita.

- Počeli ste od 310 hektara. U prošloj godini ste pod sistemima navodnjavanja imali 1.595 hektara. Ratari ovim aranžmanom dobijaju pouzdanog kupca na duži period, fabrika kvalitetan koren, kraći prevoz repe i sigurnog dobavljača. Ono što posebno prilači pažnju je tehnološka novina - cevi pod zemljom i potpuna iskorišćenost vode, koju ne smemo više rasipati - poručio je ministar Glamočić.

Poljoprivrednici su na skupu u Senti pozdravili najavu ministra Glamočića da će biti uvedena kreditnih linija za pomoć malim gazdinstvima, sa kamatnom stopom od četiri do šest odsto i rokom otplate od tri godine.

Razgovor sa poljoprivrednicima nastavio se u opštini Čoka i u selu Vrbica gde se uspešno proizvodi beli luk, čiji je opstanak ugrožen uvozom.

Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Падобранац031 i 10 gosta