Šta je novo?

Краљево - Kraljevo

Вожд

Professional
Učlanjen(a)
15.04.2014.
Poruke
12.034
Pohvaljen
31.150
Привреда
Економску ситуацију града Краљева данас карактерише висока стопа незапослености (34,15%), низак животни стандард грађана и висок степен сиромаштва. Разлог за наведено стање можемо пронаћи у следећем: лоше економско стање у земљи од периода деведесетих година, технолошка застарелост привреде, губитак тржишта локалне производње, а потом и неуспешна приватизација великих комплекса Фабрике вагона и Магнохрома, који су некада били носиоци краљевачке привреде.

Подстицај развоју привреде намеће се као један од најважнијих приоритета локалног развоја. Сагледавши реалне могућности, проблеме и потребе на основу података до којих се дошло на основу анализе социо економских података из профила града Краљева, радна група је идентификовала најзначајније привредне гране које су у граду Краљеву донекле развијене, али би у будуће могле много боље да се развијају, уколико се њихов развој подстакне.

Привреда града Краљева, сектор малих и средњих предузећа и предузетници



Према расположивим подацима представљеним у профилу града, привреду града чини 1299 привредних друштава и 3708 предузетничких радњи, што укупно чини 5007 активних привредних субјеката. У процесу приватизације до данас је приватизовано 25 краљевачких предузећа, од чега је у четири приватизације раскинут уговор, пет фирми се налази у процесу реструктуирања, а у процесу стечаја се налазе четири.

Најзначајнија привредна делатност је трговина на велико и мало са 34,20%, прерађивачка индустрија са 24,25%, затим саобраћај и складиштење са 9,25%, грађевинарство са 7,25%, стручне, научне, иновационе и техничке делатности са 7,10% и пољопривреда, шумарство и рибарство са 4,20%.

Спољно трговинска размена на територији града Краљева у 2013. години је износила 163.479.962 USD, од чега је извоз у обиму 69.105.215 милиона USD, а увоз 94.374.747 USD. Најзначајнија извозна производња је у области производње одеће и прибора за одећу, производње котлова и производње пластичних маса и производа од пластичних маса.

На подручју града Краљева налазе се значајне инфраструктурно опремљене површине намењене индустрији и привреди, а које се налазе под некадашњим индустријским комплексима, такозване ’’brownfield’’ локације. Међутим, град Краљево нема довољно одговарајућих локација у свом власништву, као ни одговарајуће подстицајене програме које може понудити потенцијалним инвеститорима. Са друге стране локална привреда има значајне проблеме када је у питању одржавање постојећег нивоа производње и очувању постојећих радних места, због лоше економске ситуације у земљи и недостатка пласмана на инострано тржиште.

На подручју града Краљева налази се високошколска образовна и научна установа – Факултет за машинство и грађевинарство, који треба да се постави као мотор развоја машинске и грађевинске индустрије у Краљеву, кроз боље повезивање свих актера локалног економског развоја и примене иновација и научних достигнућа у циљу унапређења конкурентности производње.

На основу социо економске анализе представљене у профилу града Краљева уочена су три кључна приоритета у овој области: подстицај развоју домаћим и страним инвестицијама, подршка развоју предузетништва и локалног привредног сектора и подршка развоју привреде засноване на знању, кроз повезивање привреде, науке и локалне самоуправе.

http://www.kraljevo.org/OPSTINA-KRALJEV ... 07_3___cir


[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=woz1-GtT_qg[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=buFKol9XcUE[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=HCqdysGsWlk[/youtube]
 
,,Магнохром” чека купце

За Фабрику ватросталног материјала постоји више купаца, док ће погон елетротермичких производа највероватније отићи у стечај



Краљево – Кад се из ,,Магнохромових” димњака завијори дим – читаво се Краљево радује. Чак и строги ,,чувари” екологије. Јер, то је знак да се тамо нешто ради. Бар на кашичицу. Тако је и ових дана. Пуши се један од три фабричка димњака. У току је последња кампања производње синтер магнезита за ову годину. Кад се свеукупна овогодишња количина производа сабере биће то око осам хиљада тона синтера, који је углавном продат иностраним купцима. Приходовано је око 2,5 милиона евра. Многи ће одмах рећи да је то занемарљиво, нарочито у поређењу са годинама када су се димила сва три димњака и овде производило око 120.000 тона ветросталног материјала, који је испоручиван купцима чак и преко океана, у Америку.

Може ли та фабрика, после неуспешне приватизације и суноврата, да крене путем опоравка. Многи су уверени да је то могуће, јер поседује своје руднике и тражен производ, али је главни ,,кључ” нова приватизација. Зато је недавно вест са говорнице локалне скупштине како је, наводно, прекинут процес продаје бар једне фабрике овде унела прилично забуне.

– Ми такву информацију немамо, а ваљда би од Агенције за приватизацију били обавештени. За сада могу рећи да тај поступак тече. Расписани тендер се завршава 2. децембра. Верујем, бар према ранијим писмима о заинтересованости, да има најмање четири озбиљна купца. То подразумева да међу њима нису они који би да овај простор и хале искористе за другу делатност, већ да наставе исту производњу.

То значи и нове инвестиције и знатно већи обим производње, а цена имовине фабрике која се продаје није висока. Сматрам да је 4,9 милиона евра за ову фабрику прихватљив износ – истиче Ђорђе Косановић, директор ,,Магнохрома”.

Тренутно у овом погону ради око педесетак радника, а у другој ,,Магнохромовој” фабрици, у погону елетротермичких производа, запослено је 125 радника и при крају је производња термоакумулационих пећи за ову годину. Но, приватизација те фабрике је знатно компликованија, после прве неуспешне приватизације, пре четири године. И нови такав покушај је пропао, а сада су се испречили судски спорови са бившим власником, индијском компанијом ,,Глобал стил”.

Они су тужили ,,Магнохром” тражећи да фабрику електротермичких производа упишу као својину, будући да су банкарски кредит који су подигли исплатили, а у хипотеку, док су били власници, дали ту имовину. Кредит су по налогу суда вратили па сада траже да им фабрика припадне. Насупрот томе, ,,Магнохром” их, код Вишег привредног суда у Београду тужи за сву штету коју су овом краљевачком предузећу нанели док су тамо газдовали. Тако док се сви ти спорови не окончају нема ни расписа приватизације.

– Тај производни део највероватније ће отићи у стечај и онда из тог поступка приватизован. Јер, другачије не може и ми већ сада припремамо неки вид социјалног програма. Тако мора, али то не значи да ће та фабрика отићи и у пропаст, јер има добар производни програм чији су производи тражени и на домаћем а и иностраном тржишту – објашњава нам Косановић.
М. Дугалић
објављено: 14.11.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... ce.sr.html

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=o7IidKSjyMM[/youtube]
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=8JBc1Ggl5VQ[/youtube]
Ukidanje vanredne situacije
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=PUooU8Sk1Ek[/youtube]
Prilog RTVKV Izmestanje sportskog aerodroma
 
Verovatno cu biti ceo avgust u Kraljevu, ima li sta kul da se radi, koja su gotivna mesta...? Osim ovih mejnstrim i dosadnih kao terasa hotela Turist i slicnih.
 
Vrh