Zlatibor

[Igormartin]

Gas je spas za pluća svih, a to šta se netko bogati na tvoj račun, to nek se riješi na izborima ili tamo gdje već treba.

[Niko Kažanegra]

Невероватна слика са Златибора,скоро сви продавци ,киосци брзе хране издају фискални рачун,то никад није било...

[branik]

Ali zato čim pređeš Zlatibor, do granice, upadaš u crnu poresku rupu. Račun ne postoji u kafićima i restoranima...

[AleksandarGrf]

Moj stan 85m2 je 2000-e plaćao centralno grejanje na gas 1.000din, a sada je preko 9.000. Dakle, gas je navlakuša. Jedna stvar je zagađenje, a druga kad neko hoće te satre zaradom na gasu. Ako je državi zaista stalo za čist vazduh nek radi bez zarade na prodaji gasa.

I nije ti palo na pamet da je prva cena nerealna, umesto druge? I ako te SATIRE mozes da se vratis na lozenje drva, ne drzi niko pistolj uz slepoocnicu.

[Earthmoving]

Kako je bila "nerealna cena", ako je sada 4x veći dug države? Znači da se tada nije zaduživalo već prodavalo po realnoj ceni. Cena manja 9x, radijatori jednako ili više vrući, dug države manji 4x, pre će biti da je ovo nerealno bezobrazno velika cena kada su umislili da se osilili da mogu deru. A ako krenu oporezuju grejanje na drva i slicno (taksa protiv globalnog zagrevanja, globalnog zagađenja i slicno), i monopolizuju izvor grejanja, onda ce tek se osile, jer onda ce se na grbacu sem ovih alavih ovde ugrade i alavi svetski i to preko taksi ne samo izvozne cene gasa.
Mi nemamo dovoljno gasa, meni to nije dugoročno rešenje, iako centralno grejanje u ovako gusto naseljenim mestima poput Zlatibora mislim da je prava stvar, ali logika kaže da bi usled ekonomije obima cena takvog grejanja trebala biti jeftinija nego da svako sam greje. A opet ta računica je naprasno nestala u Bg-ovom centralnom grejanju. Termalne vode u centralnom grejanju, zagrevanje od gorenja otpada... ajde ako su uzeli ove elektrobuseve, naj-godnolu, mogli bi budu prvi ovde da i deponiju malo preurede u tu svrhu. Inače, znam par ljudi iz Komunalnog i imam jako pozitivno mišljenje o njima, trebali bi nesto urade, Zl zivi od imidža čistog vazduha, a ako se to promeni u prljav vazduh, neće biti dobro po biznis.

[Arcus]

Možda jednog dana u budućnosti izgrade toplanu. Logično bi bilo tamo na putu prema Semegnjevu i Zlatiborskim jezerima jer tamo komunalno ima svoju bazu za upravljanje otpadom. Onda dolazi ogromna investicija razvlačenja kompletne mreže cevovoda po naselju i razvaljivanje ulica. Teško da će to tako brzo doći ali realno to je dobro rešenje da se smanji zagađenje vazduha i seča šuma. Problem je što mnoge nove zgrade imaju električne radijatore pa njima realno niti ne treba toplana.

Peković stavio render na ogradu, nadam se da se objekat neće graditi 3 godine

Šta će biti u ovoj polukružnoj zgradi u pozadini koja se radi duži niz godina s prekidima? Nažalost vidi se da će spratnost biti poprilična.

Oblikom podseća na Hotel Tornik. Da neće možda biti nadzemna garaža?

[Wuxa]

Majko mila , gledaj ovaj horor na cosku... pa ovo ce uskoro biti zaista onaj naslov - Zlatiborac pobegao u BG da uziva malo u prirodi

[Populist]

Da li ima skijanja kod Kuste na Iveru?

[Igormartin]

Ima. Radi. Kusta piči niz padinu

[Earthmoving]

Da li ima skijanja kod Kuste na Iveru?

Evo nešto sa lica mesta, doduše pre snega. Sviđa mi se Kustina arhitektura, dodao ovu zanimljivu upravo ispod Iver skijališta, iako kad to pomeneš ovim zaglupljenim arhitektama na Forumu groze se što nema dovoljno stakla, gvožđa, betona... ukratko čovek radi antimodernu arhitekturu, a oni se školuju za modernu. https://www.youtube.com/watch?v=5Aiv_Rf8txg

[AleksandarGrf]

Ne bih ulazio u realne cene energenata i postenje drzave, to je valjda jasno. Kao sto je jasno i kojoj od dve cifre je realnost bliza, mada to sam vec rekao. Ali sa prakticne strane onoga sto se moze uciniti sada. Gas kosta vise, ili recimo da kosta vise, nego drva. Ali ako je osnovni artikal koji se "kupuje" dolaskom na Zlatibor cist vazduh, a mesto od toga zivi, onda je valjda ta razlika u ceni nebitna? Za opstinu. A za stanovnike pogotovo, sest meseci lozenja, sest meseci udisanja dima od uglja i drva + mazut iz par starih hotela, cisto da zacini.

[Arcus]

Ne bih ulazio u realne cene energenata i postenje drzave, to je valjda jasno. Kao sto je jasno i kojoj od dve cifre je realnost bliza, mada to sam vec rekao. Ali sa prakticne strane onoga sto se moze uciniti sada. Gas kosta vise, ili recimo da kosta vise, nego drva. Ali ako je osnovni artikal koji se "kupuje" dolaskom na Zlatibor cist vazduh, a mesto od toga zivi, onda je valjda ta razlika u ceni nebitna? Za opstinu. A za stanovnike pogotovo, sest meseci lozenja, sest meseci udisanja dima od uglja i drva + mazut iz par starih hotela, cisto da zacini.

Možda se hotele može nekako i naterati da pređu na gas ali ko će naterati stanovnike Čajetine ili Zlatibora da plaćaju nešto što je preskupo za njihov džep? Ko je bio u naseljenom mestu Čajetina zna da tamo žive prosečno imućni ljudi, ne oligrasi. Neko ko radi za minimalac kao prodavač u trgovini, frizer, čistačica i sl, i živi u Čajetini, od čega da plati 10.000din za gas?!

[AleksandarGrf]

10 000 je dzabana. Kubik drva 40 evra, cepanje drva 5 evra, potrebno 30 kubika za zimu. 1500 evra godisnje bez licnog rada-slaganje, cuvanje, ubacivanje, svakodnevno lozenje, ciscenje odzaka bar jednom godisnje. Skup kotao na gas? Skuplji je na drva i na pelet.

[Arcus]

Sve može da se namerno uništi pa i ovakva ustanova. Broj gostiju svake godine sve veći, kapaciteti bolnice uvek popunjeni do COVIDa i onda par meseci hladnog pogona može biti dobar izgovor da državna "slabo profitna" imovina ode na bubanj. Što bi rekla ona bosanka u videu: "Fala direktoru, mnogo mu fala"

"Sve je izvesnije da će Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i metabolizma Čigota na Zlatiboru biti privatizovana. Pitanje je samo koliko dugo će da traje njeno urušavanje, kako bi novi vlasnik, za ovo bogatstvo izdvojio što manje novca. Početkom pandemije koronavirusa, u martu, ova bolnica je bila pripravna mesec dana i nije primala pacijente. Od 9. jula do 10. avgusta bila je u kovid sistemu nakon čega su nastali pravi problemi. Septembarske plate radnici su primili tek u decembru, nakon čega bivaju upućivani na plaćeno odsustvo. Deo radnika napušta svoja dva sindikata u kojima ne nalaze podršku i pristupa sindikatu Sloga u Užicu. Racionalizacija radnih mesta, koja se sprovodi u ovoj bolnici je neobjašnjiva, a direktor se na pozive radnika i medija ne odaziva."

https://www.uziceoglasnatabla.com/cigot ... zaposleni/

[Arcus]

Mali napredak na polju ekologije i upravljanja otpadom. Koliko sam razumeo po novom planu će svi kontejneri po naselju biti uklonjeni (ostati će kante za smeće i ova reciklažna ostrva) a meštani će dobiti različite kante za smeće i svako će odvajati otpad kod sebe. Komunalno će onda različitim danima odvoziti različit tip otpada.

Velik minus je čistoća prostora oko kontejnera po naselju koji su se pretvorili u mini-deonije.

"Поред првог рециклажног острва које се налази преко пута одмаралишта „Дунав“, КЈП „Златибор“ ставило је у функцију још два. Друго се налази иза жуте зграде у Тржном центру, недалеко од одмаралишта „Нарцис“, а треће код малог кружног тока на Златибору, у близини нових локала на Краљевом тргу. Сва три рециклажна острва поседују контејнере за суви и мокри отпад и корисницима су доступна 24 сата.

Усвајањем Локалног плана управљања отпадом на територији општине Чајетина, КЈП “Златибор” предузело је низ мера које треба да доведу, пре свега, до боље селекције и већег броја рециклажних места. Управо једна од мера јесте и изградња рециклажних острва, која представљају сабирна места за селективно одлагање различитих врста комуналног отпада. То представља један од савремених начина руковања отпадом, и корак напред у квалитету пружања услуга изношења и депоновања.

У плану је да се сав отпад у Чајетини и на Златибору раздваја на месту настанка на суви и мокри. Стога КЈП “Златибор” у овој години очекује изградња рециклажног дворишта у непосредној близини Златибора чиме би се, уз увођење канти за суви и мокри отпад у домаћинствима и још неколико рециклажних острва, стекли услови за покретање примарне селекције."

[branik]

10 000 je dzabana. Kubik drva 40 evra, cepanje drva 5 evra, potrebno 30 kubika za zimu. 1500 evra godisnje bez licnog rada-slaganje, cuvanje, ubacivanje, svakodnevno lozenje, ciscenje odzaka bar jednom godisnje. Skup kotao na gas? Skuplji je na drva i na pelet.

Шта грејеш са 30м3? Са макс 15 грејем 150м2.
На гас би ми требало бар 15000 дин месечно.

[West.]

10 000 je dzabana. Kubik drva 40 evra, cepanje drva 5 evra, potrebno 30 kubika za zimu. 1500 evra godisnje bez licnog rada-slaganje, cuvanje, ubacivanje, svakodnevno lozenje, ciscenje odzaka bar jednom godisnje. Skup kotao na gas? Skuplji je na drva i na pelet.

Шта грејеш са 30м3? Са макс 15 грејем 150м2.
На гас би ми требало бар 15000 дин месечно.

I moj komšija sa 5m3 greje 200 kvadrata, nikad nije kući, loži kotao 4 sata dnevno

[AleksandarGrf]

10 000 je dzabana. Kubik drva 40 evra, cepanje drva 5 evra, potrebno 30 kubika za zimu. 1500 evra godisnje bez licnog rada-slaganje, cuvanje, ubacivanje, svakodnevno lozenje, ciscenje odzaka bar jednom godisnje. Skup kotao na gas? Skuplji je na drva i na pelet.

Шта грејеш са 30м3? Са макс 15 грејем 150м2.
На гас би ми требало бар 15000 дин месечно.

Sve sto je 250+ nema opustanja ispod 25, realno nabavis 30. Sve kuce na Zlatiboru su 200+. Cesto 400. Dodaj na to zahteve gostiju koji zele da na minus 10 hodaju u majici-ali molim lepo, od toga mesto zivi.

[Arcus]

Prenosim vest u celosti za one kojima je mrsko da idu na stranice medija zlatiborskog okruga:

"Да је зима на Златибору посебан доживљај за велики број туриста сведочијош једна успешна зимска сезона. Недостатак организованих празничних прослава и неизвесна епидемиолошка ситуација, која нас прати и почетком 2021. године, нису осујетили планове великог броја гостију да зимски одмор проведу на „златној планини“. Снега, сунца и чистог ваздуха има у изобиљу. Нови изглед Краљевог трга, језера и отварање најдуже панорамске гондоле на свету учинили су да ова зимска сезона већ половином јануара обори прошлогодишње рекорде у посећености. Током зимског распуста на Златибору је дневно одмарало око 30 хиљада гостију који су свој мир пронашли у неком од бројних хотела, пансиона, апартмана, па је попуњеност смештајних капацитета била преко 95 одсто. Зимском сезоном задовољни су и златиборски угоститељи, који су остварили добар промет, уз придржавање свих епидемијских мера. Баште кафића које су осигурале безбедно ленчарење на зимском сунцу биле су пуне гостију. Највеће интересовање посетилаца привукла је најдужа панорамска гондола на свету, која је пуштена у рад 11. јануара. За свега десетак дана од
отварања, „златном“ гондолом возило се преко 10 хиљада туриста. На ред за вожњу чекало се и до сат времена, а упорне и знатижељне туристе није поколебала ни температура у минусу.

Ски-центар “Торник“ је током празника и распуста забележио велику посећеност. Неколико хиљада скијаша и бордера нестрпљиво је дочекало обилније снежне падавине и отварање ски сезоне, а љубитељи нетакнуте
природе и планинских пејзажа уживали су у панорамској вожњи жичаром.



Због својих благих падина Златибор је идеалан за прве скијашке кораке, па су скијалишта на Обудовици и Авантура парку препуна деце и скијаша почетника. О великом интересовању говори податак да је од отварања сезоне кроз ски школу Авантура парка прошло преко 2.000 полазника.

Стопића пећина, која је протекле године оборила рекорд са 122.000 посетилаца, и у овој зимској сезони бележи одличне резултате. Од почетка године пећину је посетило преко 5.000 туриста, што је за 65 одсто више у односу на јануар претходне године.

Златибор је дестинација која је временом постала синоним за идеалан породични одмор, па не чуди што је током зимског распуста у садржајима Дино парка уживало преко 10.000 посетилаца, међу којима и велики број малишана одушевљених сусретом са несвакидашњим праисторијским становницима парка.



Иако је зимски распуст званично завршен, на Златибору и даље борави велики број гостију. Снега има око 40 центиматара што омогућава уживање у зимским спортовима. У Ски-центру “Торник“ за скијаше и бордере
отворене су плава и црвене стазе, а у функцији су стазе и лифт за почетнике и полазнике ски школа. Посетиоцима је на располагању панорамска вожња жичаром, као и боб на шинама.

Скијање и санкање могуће је у центру Златибора на неколико локација. На падини Обудовица у функцији је ски лифт, а поред великог броја ски школа уређен је простор за слободно скијање. Авантура парк је и ове
године једно од омиљених локација за скијаше почетнике. Санкалишта на Обудовици, код језера, у Дино парку као и на падини код основне школе препуна су малишана који уживају у снежним чаролијама, а зимску забаву употпуњује и клизалиште.



Иако су током протеклог периода најбројнији били домаћи гости, у наредним данима очекује се већи прилив гостију из региона. Република Србија отворила је своје границе за држављане Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Бугарске и Албаније, па туристима који долазе из ових земаља није потребан негативан ПЦР тест за улазак у Србију. Судећи по резервацијама које бележе хотели и други смештајни објекти, у наредном периоду биће највише гостију из Црне Горе и Босне и Херцеговине, што је још један од доказа да је Златибор омиљена туристичка дестинација, не само домаћих, већ и гостију из региона."

[Populist]

10 000 je dzabana. Kubik drva 40 evra, cepanje drva 5 evra, potrebno 30 kubika za zimu. 1500 evra godisnje bez licnog rada-slaganje, cuvanje, ubacivanje, svakodnevno lozenje, ciscenje odzaka bar jednom godisnje. Skup kotao na gas? Skuplji je na drva i na pelet.

Шта грејеш са 30м3? Са макс 15 грејем 150м2.
На гас би ми требало бар 15000 дин месечно.

Pa to ti je to!

Evo grube racunice:
15m3 drveta po tablicama iz udzbenika menja oko 1800m3 gasa.
Dok je kod gasa energetska vrednost egzaktna i propisana normativima (ne kazem da nije bilo perioda muvanja) kod drveta je situacija jako sarena u zavisnosti od vrste, vlage, mere, lozista.
Mi obicno kupimo vlazno drvo, na kome je u meri ukradeno bar 10% na stovaristu,i koje lozimo u pecima efikasnosti 65%. Ako trosis 15m3 drveta koje platis 600e, samo u teoriji ces trositi 1800m3 gasa (verovatno dosta manje jer ne kradu na meri i sagorevas u kotlu efikasnosti i do 98%) koji kosta 63000din. Na rate. O konforu, kolicini posla i angazovanju rada i prostora znaju svi koje loze drva

[AleksandarGrf]

Dodatni problem kod drveta, tj zasto trosi vise nego sto moze da ti pokaze bilo koja tablica ili logika, je iskoriscenost u prelaznom periodu. Svako ima kotao nominalne snage za hladan januar i grejanje svih prostorija. Oktobar, novembar, mart, april...ne zahteva pun kapacitet kotla i za to ne postoji resenje. Niko nece loziti malo pa pustiti da se ugasi pa opet. Niko nece loziti ni punom parom i drzati otvorene prozore. Preostaje ocajna iskoriscenost kao opcija 1, gde je kotao prigusen, greje recimo 40% manje a trosi mozda 5 do 10% manje, a to sa sobom nosi i ozbiljno garavljenje i prljanje kotla i odzaka. I opcija 2 da se lozi par sati dnevno sto postane...hladno.

Ta modulacija kod struje, gasa i peleta je moguca.

[branik]

Prigušen kotao sa termo glavama na radijatorima u nezimskim mesecima kada je temperatura u plusu, troši možda tek 30% od onoga što troši kada je - 10 i niže. Bar kod mene.
Od 20.januara do 15. februara potrošim skoro 2/3 ogreva. A često ložim od kraja septembra do olovine maja, nekad čak i u junu.
Zlatiborska zima je duža, ali manje ekatremno niskih temperatura.

[Arcus]

Za rekonstrukcija puteva i ulica predviđeno budžetom 200mil. dinara. Nadam se da u to ne ulaze nove koje su planirane na Obudojevici preko puta sad već stare autobusne:

https://www.youtube.com/watch?v=0XKTq1VxKW8

[Populist]

Prigušen kotao sa termo glavama na radijatorima u nezimskim mesecima kada je temperatura u plusu, troši možda tek 30% od onoga što troši kada je - 10 i niže.

A kako ga prigusis? Manje lozis, smanjis dotok vazduha?

Ono sto Aleksandar rece, kotlovi na drvo i ugalj najbolje (najefikasnije i najcistije) rade kada su blizu nazivne snage. Ako ih prigusujes smanjujes kvalitet izgaranja sto
-povecava zagadjenje
-dodatno obara efikasnost
-stvara se kondenz, vrlo agresivan sa sumpornim kiselinama, koji smanjuje vek kotlu i dimnjaku

[branik]

Ложиш искључиво сува дрва, у котлу држиш високу температуру и инсистираш да се термоглаве затворе, што ће последично довести до притварања клапне на котлу.