Kanal Morava-Vardar - Luda ideja ili realna mogucnost?

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

jovanovm
Advanced
Postovi: 3551
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: ??
Kontakt:
Pohvaljen: 65
Pohvalio: 19

Postod jovanovm » Sre Maj 06, 2009 9:30 pm

Ovako bi voleo da izgleda prolazak brodova kroz jedan od srpskih gradova kada se izgradi ovaj kanal:

http://www.flickr.com/photos/72511036@N00/3500258467

Obavezno pogledajte!!!
Srboljub Savic
Novice
Postovi: 1
Pridružio se: Pet Nov 13, 2009 7:41 am
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod Srboljub Savic » Pet Nov 13, 2009 7:46 am

Iako sam stara generacija, nazalost nisam ni znao o postojanju ideje I nekih projekata, iako me, nezavis-no, ova ideja zaokuplja , sve cesce.
Citao sam (i video delic) kanala koji spaja Atlanski okean sa Sredozemnm morem, kroz Francusku. Pored postojeceg Panamskog kanala, u priojektu je novi, a Rajna-Majna-Dunav davno realizovani. Ne treba zaboraviti grandiozne projekte od pre hljadu godina do danasnjih (u Kini, naprimer).
1. Ostvarljivost:
Moguca, jer su veci I slozeniji poduhvati realizovani.
[ Voda u kanalu ne bi zavisila od suse ili velikog priliva, pa “gazenje” Morave ili Vardara nije bitno.]
2. Opravdanost:
Ucvrscenje strateskog polozaja Srbije,
Karakter saobracajne infrastructure – osnova privrednog razvoja.
Vodeni put, velikog kapaciteta za teretni I punicki saobracaj.
Regulacija poplava i erozija.
Poboljsanog zeleznickog, drumskog, vazdusnog, nafte, gasa I telekomunikacionog saobracaja
Razvoj luka I stanica;
Razvoj industrija.
[ Projektu kanala bi se moralo pristupiti integarlno – obuhvatiti sve direktne I indirektne aspekte.
Svakako, neophodna je I ekonomska racunica, pre svega projekcija godisnjih prihoda. Investicija - posebno. ]
3. Profil kanala:
- Dva paralelna kanala – toka (kao dva koloseka) sa promenom toka na vododelnici;
- Na izlasku iz Dunava, brodovi ka jugu plove nizvodno (“uz” Moravu, pa niz Vardar);
- Na izlasku iz Egejskog mora, brodovi ka severu, plove nizvodno (“uz” Vardar, pa niz Moravu);
- Poprecni profil za kontejnerske brodove (40 stopa popreko ~= 13 m +), vodjene (bocni rotacioni).
[Uzduzni profil sa visinama I kapacitetima kljucnih ustava na Dunavu I Egejskom moru, zavisili bi od mogucnosti trasiranja – ukopavanja kanala u delu izmedju Morave i Vardara. Sto dublja centralna trasa, jeftiniji ostali delovi Tehnicka resenja ce uticati na vrednost celog projekta. Kanal se ne moze graditi dva puta ili dodati novi, kao u slucaju Pnamskog kanala. ]
4. Sredstva:
Obzirom na internacionalni karakter saobracajnog pravca, moguce je privuci capital brojnih evropskih I vaneropskih (Turska, Indija, Kina, …) zemalja.
Svakako da bi seprodajom akcija stanovnistvu Srbije, Makedonije i Grcke mogla dobiti ne mala sredstva.
Kljucno pitanje je finansiranje Studije o izvodljivosti (“Feasibility study”) I Idejnog Projekta I Revizija I Usaglasavanje Regionalnih Prostornih Planova, koje bi moralo biti iz drzavnih izvora.
Dalje finasiranje etapnog detaljnog projektovanja I gradnje moglo bi se obezbediti kroz konzorcijum, koji bi prikupio nepovratna sredstva I dugorocne kredite, razlicitog komercijalnog angazovanja.
Interes Turske I Kine bi svakako mogao biti presudan u obezbedjenju sredstava.
5. Kad?:
Kako se vreme ne bi dalje gubilo, ove diskusije – “brain storming” treba usmeriti ka nacinu I putu ozbiljne
provere ideje I shvatanju vlasti da im je to zadatak, ozbiljnog pririteta, jer se radi o buducnosti zemlje I naroda.
Juce!
Bi bio kratak odgovor na pitanje.
S postovanjem,
Srboljub Savic
jovanovm
Advanced
Postovi: 3551
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: ??
Kontakt:
Pohvaljen: 65
Pohvalio: 19

Postod jovanovm » Pet Nov 13, 2009 8:19 pm

Iskreno, mislim da cena izgradnje uopšte nije pozamašna, posebno zbog ovoga što si ti spomenuo gore, međunarodnog karaktera ovog projekta. Problem je nedostatak sluha i ambicije, ali, iskreno, nadam se da će se to rešiti...

Živeli mega projekti!
ĐoleRK
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 8
Pridružio se: Sre Jan 06, 2010 7:13 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1
Pohvalio: 0

Postod ĐoleRK » Sre Jan 06, 2010 7:54 pm

kanal je super ideja i ostvarljiva je
Gde je nekom blago tu je srcu drago.
vucko
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 16943
Pridružio se: Ned Apr 20, 2008 1:42 pm
Lokacija: Okretnica trolejbusa 28 Zvezdara
Kontakt:
Pohvaljen: 3586
Pohvalio: 710

Postod vucko » Sre Jan 06, 2010 8:35 pm

Slazem se.
vucko
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 16943
Pridružio se: Ned Apr 20, 2008 1:42 pm
Lokacija: Okretnica trolejbusa 28 Zvezdara
Kontakt:
Pohvaljen: 3586
Pohvalio: 710

Postod vucko » Ned Jan 24, 2010 2:22 pm

Clanak o tome iz decembra 2009

Balkan Magazin

ZA KORMILOM S KARLOM VELIKIM
Oživela ideja stara 13 vekova - da se Evropa prebrodi povezivanjem reka, od severozapada ka jugoistoku
J. Putniković
nedelja, 13. decembar 2009

Postojeći komentari ( 0 )Pošaljite komentar Email

Potpisujući memorandum sa nemačkim RWE-om Elektroprivreda Srbije je projektom “Velika Morava” i zvanično oživela ideju staru 13 vekova - da se Evropa prebrodi povezivanjem reka, od severozapada ka jugoistoku. Kada je 1992. godine, simboličnim “presecanjem” mlaza iz vodenih topova, otvoren kanal Rajna – Majna – Dunav dovršen je posao koji je Karlo Veliki započeo 793 godine projektom Fossa Carolina. Rečna saobraćajnica od Sevetrnog do Crnog mora, duga 3.500 kilometara povezuje Roterdam na ušću Rajne sa gradom Suline, na ušću Dunava. Ali, ovaj evropski rečni koridor, označen brojem pet na međunarodnim transportnim kartama i pored svih, nesumnjivih prednosti za transport roba najjeftinijim vodenim saobraćajem ima jednu manu – do Sredozemnog mora, dakle, od Crnog mora dalje do plovnih puteva ka Aziji i Africi moraju se proći uska grla – turski moreuzi, Bosfor i Dardaneli.

Slika

RWE aktivira stare planove
Zvaničnih pojašnjenja još nema ali to bi mogao biti jedan od razloga zašto se nemački RWE odlučio da “iz naftalina izvuče” ideju o projektu druge evropske plovne magistrale: Dunav – Morava – Vardar – Solun, koja bi sa već postojećim kanalom Rajna – Majna – Dunav spojila Egejsko sa Severnim morem. Time bi se plovni put od Severnog mora do Sredozemlja skratio za oko 1.200 kilometara, u odnosu na trasu koja sada ide preko Crnog mora. Stručnjaci su izračunali da to donosi uštedu operativnih troškova plovidbe za 25 do 30 %. Izraženo u novcu to je smanjenje troškova za 1,6 do 2 dolara po toni korisnog tereta. Još veći učinak novi plovni put bi dao zbog mogućnosti da se iz severne i centralne Evrope do zemalja na obalama Sredozemnog mora i dalje tereti transportuju vodom umesto daleko skupljim prevozom drumom i železnicom. Uz to bi bilo omogućeno i efikasnije i ekonomičnije saobraćajno i transportno povezivanje Evrope sa morskim trasama kroz Suecki kanal. Srbija bi, svakako, od ovog projekta imala korist.
EPS tek deo priče
EPS-a je, inače, sa RWE-om potpisao memorandum koji obuhvata tri projekta: reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3, energetko – vodoprivredni sistem „Velika Morava” i iskorišćavanje hidropotencijala Gornje Drine.
„Velika Morava” je, veliki vodoprivredni a tek potom energetski projekat za Srbiju. Energetski on je manjeg kapaciteta. Predviđeno je da ukupna snaga agregata, koji će se graditi u okviru ovog projekta bude oko 100 megavata. Ali, njemu se i ne prostupa zbog proizvodnje električne energije već zbog toga što će umnogome dorineti da Morava bude plovna,” kaže Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, navodeći da je RWE kompanija koja zauzima lidersku poziciju u evropskoj elektroenergetici i da se osim proizvodnjom i plasmanom električne energije bavi i vodoprivredom.
RWE je vlasnik velikih vodovodnih sistema u Mađarskoj i SAD, na primer. Marković ističe da deo memoranduma vezan za Moravu važi tri naredne godine a da će u realizaciju, koja je sada, ipak, u sferi planova biti uključeni državni resori za vodoprivredu i šumarstvo, kao i Javno preduzeće Srbijavode.
I Srbi inicijatori
Ideja o gradnji kanala nije nova. U drugoj polovini 19. veka u SAD je poslovalo preduzeće za izgradnju plovnih puteva. Jedan od direktora ovog preduzeća, Srbin, knez Igor Eugen Lazarević Hrebeljanović je 1879. godine naručio u Beogradu projekat kanala Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more. Projekat ovog kanala izradio je Nikola Stamenković, profesor Univerziteta u Beogradu, stručno i kreativno odredivši glavnu trasu kanala, koja je opstala do danas. Ovaj projekat je promociju imao 1900. godine na srpskom jeziku a projektno rešenje na engleskom jeziku objavljeno je 1932. godine.
Tu nije kraj planovima. Konstantin Bobrov, inženjer Projektnog zavoda rečnog saobraćaja „Ivan Milutinović“ u Beogradu radi drugi projekat 1961. godine, s tim što u svom radu zadržava glavna rešenja prvog projekta.
Sledeću varijanu daje "Preduzeće Ivan Milutinović" 1973. godine. Stručnjaci ove firme u projektu Dunav – Morava- Vardar – Egejsko more (Aksioz) daju prednost plovidbi nad energetskim komponentama. Ovaj kanal projektovan je za plovidbu brodova do 1.350 tona nosivosti. Bio bi to kanal IV klase kvaliteta, poput kanala Dunav-Rajna-Majna-Dunav. Njime bi se plovilo dvosmerno, u lokalnom i međunarodnom saobraćaju. Projektom je predviđen početni godišnji transport roba od deset miliona tona godišnje.
Zanimljivo je da su ekperti Ujedinjenih nacija revidirali ovaj projekat i odbrili ga, čime je on stekao međunarodni legitimitet. Na osnovu toga je Evropska zajednica do 1990. godine finansirala studiju vodoprivrednog uređenja Vardara.
I SANU za kanal
Profesor Nenad Mileusnić, član Odbora za ekonomske nauke SANU početkom ovog veka takođe zagovara izgradnju kanala Dunav – Velika Morava – Vardar – Egejsko more i ističe da bi se tako obezbedila znatna proizvodnja električne energije novim sistemom hidroelektrana. Uz to, „akumulacijama vode snabdevalo bi se stanovništvo središnje Srbije pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje plodnog zemljišta Pomoravlja. Izvela bi se zaštita zemljišta od poplava i erozije. Zapošljavanje ljudi na izgradnji i eksploataciji kanala i proizvodnih kapaciteta u mašino, elektro i brodogradnji bilo bi značajno. A celokupnu izgradnju mogla bi da realizuju naša preduzeća,” navodi Mileusnić.
Radi lokalnog saobraćaja projektovani su i bočni kanali koritom Zapadne Morave do Kraljeva, dužine 73 kilometara, koritom Nišave do Niša, dužine 15 kilometara, kanalom od Pčinje i Kumanova do Skoplja, dužine 37 kilometara, kanalom uz Vardar do Skoplja, dužine 35 kilometara i kanalom od Vardara do Soluna, dužine 17 kilometara.
Rečna i kanalska varijanta

Slika


„Time se na određeni način otvaraju uslovi za koncesije i potencijalna ulaganja domaćeg i stranog kapitala”, zaključuju građevinski inženjeri Božidar i Miodrag Jovanović u svojoj studiji „Hidroenergetsko-plovidbeni sistem Morava” iz 1998. godine.
Jovanovići su u svom radu dali dve varijante rešenja regulacije Velike i Južne Morave za plovidbu i proizvodnju električne energije. Jedno rešenje bazirano je na kanalisanju vodotokova ovih reka sa čak 11 brana a drugo predviđa izgradnju lateralnog kanala za plovidbu, uz proizvodnju struje na 9 brana.
U svojoj studiji Božidar i Miodrag Jovanović obrađuju samo plovni put između ušća Velike Morave u Dunav i Doljevca na Južnoj Moravi. To obrazlažu argumentima da je uređenje sliva i glavnih vodotokova Južne i Velike Morave celovito i višenamensko. Ta višenamenska šema korišćenja Južne i Velike Morave je razrađena u dve varijante, nazvane “rečna” (kanalisanje vodotoka) i “kanalska” (izgradnja laterlanog kanala). Za obe varijante je utvrđen broj stepenica i određeni su: lokacija, padovi, instalisani podaci, investicije i rentabilnost. Posebna pažnja je posveđena proceni stepena sigurnosti sistema od zasipanja nanosom, što je po mišljenju autora najvažniji kriterijum, po značaju ispred svih ostalih kriterijuma (uključujući kriterijum investicija). Takođe je razmatrana i sigurnost objekata u priobalju od poremećaja režima podzemnih voda usled kanalisanja vodotoka.
Sam plovni put podeljen je na dve deonice: Dunav – Niš – Doljevac i Doljevac – Preševo – vododelnica.
Scenario “rečna varijanta” hidroenergetskog i plovidbenog sistema Južne i Velike Morave, na ukupnoj dužini od 206 kilometara predviđa brane – betonske pragove sa ustavama visine od oko osam metara, pomoću kojih se formiraju akumulacije u koritu reke. Pored brane svaki hidročvor treba da ima elektranu, prevodnicu, pristanište i prilaze železnici i glavnom putu.
Kanalska varijanta predviđa energetsko – plovidbeni laterlani kanal dug 206 kilometara, koji teče od Doljevca preko Đunisa do bazena Stalać pa dalje do Ljubičeva i završava se u koritu Velike Morave. Sam kanal treba da bude trapeznog poprečnog preseka, širine u dnu 19 a na površini - “vodenom ogledalu” 43 metra, sa nagibom kosine 1:4 i dubinom od oko četiri metra. Imao bi nasip visine od osam do 12 metara i bio bi neobložen, ali sa obezbeđenjima od erozije.
Autori studije napominju da je ovo projekat od izuzetnog nacionalnog značaja jer “pokriva” oko 40 % teritorije Srbije gde živi oko tri miliona stanovnika. Kao sistem objekata predstavlja tehničko – ekonomsku celinu, povezujući važne gradove
„Rečna” varijanta predviđa sedam “stepenica” na Velikoj i četiri na Južnoj Moravi sa ukupno 44 agregata za proizvodnju struje na sledećim lokacijama: Niš 2, Aleksinac, Đunis, Stalać, Paraćin, Ćuprija, Bagrdan, Svilajnac – Velika Plana, Vladičin Dol i Ljubičevo.
“Kanalska” treba da ima pet “stepenica” na velikoj i, takođe, četiri na Južnoj Moravi sa ukupno 27 agregata. Sistema hidroelektrana u obe varijante radi kao celina, sa komandom iz jednog centra, s mogućnošću kombinovanja korišćenja vode iz akumulacija i režima rada protočne elektrane.
Izgradnja “Hidroenergetsko-plovidbenog sistema Morava” bi, prema proceni autora studije trajala 13 godina. Ovi inženjeri smatraju da “kanalska” varijanta ima određene prednosti zbog višenamenskog korišćenja sistema (energetika, plovidba, vodosnabdevanje, navodnjavanje) sa manjim borjem “stepenica”, što automatski smanjuje i inversticije. Kako kažu, “veći obim zemljanih radova kompenzovan je manjim utroškom skupih materijala: gvožđa i betona. Pri tome ne bi bilo morfoloških promena rečnog korita i remećenja sistema podzemnih voda. Osim što se eliminišu nepovoljne ekološke posledice ovo rešenje ne bi dovelo do trajnog potapanja velikih površina zemljišta u priobalju. Rešenje se, inače, uklapa u postojeću saobraćajnu infrastrukturu (pruge, putevi, mostovi) i štiti infrastrukturne objekte u priobalju (vodovode, kanalizaciju, bunare, pumpne stanice).
Geostrateški značaj
Kada bi se ovaj projekat realizovao osim direktne uštede u transportu postigli bi se značajni efekti u očuvanju puteva i životne sredine. Žaneta Ostojić-Barjaktarević, direktor Ustanove za održavanje unutrašnjih plovnih puteva, nedavno je, međutim izjavila da je Evropskoj uniji u interesu što pre uredimo svoje plovne puteve, posebno na Dunavu, jer sve podunavske zemlje jesu ili će uskoro postati njene članice.
“Evropa ne želi „crnu rupu“ na Balkanu,” rekla je Ostojićeva napominjući da izgradnja kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more nije ušao u naš master plan.
Pitanje je koliko su ozbiljni i Nemci. Njima bi svakako išlo u prilog da Dunav postane jedan od najjačih plovnih puteva na svetu. Baš zbog toga što bi ovim kanalom dobili direktnu saobraćajnu trasu za transport sirovina iz Azije i Afrike. Ali, to bi mogao biti i argument onih koji bi ovakvu nemačku dominaciju želeli da spreče.
Očigledno, reč je o geostrateškom projektu koji, iako začet pre 13 vekova baš zbog toga do sada nije realizovan. Srbija se tu malo pita. Ostaje da se vidi hoće li Nemci za ovaj kanal dobiti potporu u EU jer, SAD i Rusija verovatno će biti protiv




A evo iz 2002 slican clanak

NIN

Raspitacu se kod profana sa faxa da vidim kako stoji situacija oko ovoga,naravno da je dugorocan projekat ali je fenomenalan!
Poslednja izmena od vucko u Ned Jan 24, 2010 2:29 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
jovanovm
Advanced
Postovi: 3551
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: ??
Kontakt:
Pohvaljen: 65
Pohvalio: 19

Postod jovanovm » Ned Jan 24, 2010 4:48 pm

Ne seri da su mi maznuli sliku? :) Hahahahaha

Inače, dobar članak...

Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 34 gosta