Šta je novo?

Cene nekretnina

Stepa dobija konkurenciju i to u NKOSK-u.
Cena 1.200e/m2, uknjizen, 4.sprat.
Ovi stanovi su vec dugo oglaseni i niko ih ne kupuje po ovim cenama, znaci da su skupi.

nkosk.jpg


http://www.nkosk.rs/nepokretnosti_cyr?o ... esta_cyr=1
 
Mala analiza posle izbacivanja podataka NKOSK-a za 3.kvartal 2012. godine.
Napomena da je analiza NKOSK-a suzena samo na nekretnine koje su osigurane kod njih, odnosno one koje su kupljene na kredit (uglavnom subvencionisani).

Vozdovac kao opstina i dalje prednjaci u broju prodatih nekretnina kupljenih na subvencionisan kredit i sada iznosi 42% ukupno prodatih nekretnina na teritoriji Beograda u 3.kvartalu.
Znaci Stepa i dalje neprikosnoveno prednjaci u kupovini stanova na subvenciju i to u ovom kvartalu sa velikim usponom.
Ono sto je primetno je da prosecna cena kupljenih nekretnina preko NKOSK-a iz meseca u mesec pada. Duplirana je kupovina stanova u opstinama Cukarica i Rakovica u odnosu na prethodne kvartale ove godine sto znaci da onaj ko u ovom trenutku uzima subvenciju ide iskljucivo ili u Stepu ili na one najjeftinije nekretnine na trzistu (Dina, 1.020e/m2 ili Rakovica 950-1.000e/m2). Subvencija se sve manje koristi za bolje stanove.

U trecem kvartalu promet nekretnina je najveci (sa manje-vise odstupanja), pa onda mozemo porediti prosecnu cenu stana gledajuci 3.kvartal u poslednje 3 godine za beogradski region:

Q3, 2010: 1.370,93 e/m2
Q3, 2011: 1.282,29 e/m2
Q3, 2012: 1.239,44 e/m2


Prosecna cena stanova kupljenih uz subvenciju pala je ove godine u odnosu na 2010. za 9.6%.

Postavlja se pitanje sta je realno stanje kada se uzmu polovne nekretnine jer je ovo podatak u kome naselje Stepa Stepanovic utice sa velikim procentom na rezultat, a cija se cena nikada nije menjala.

brojnekret.jpg


cenanekret.jpg


cena.jpg
 
Da nastavimo diskusiju ovde. Ja računam da će naredne 2-3 godine siguno cene padatii ili makar stagnirati. Početkom prethodne decenije je kod mene u kraju cena po kvm bila oko 1100 EUR/kvm. Što smatram najnižom tačkom do koje mogu da padaju. E onda treba biti pametan i prepoznati taj momenat i biti spreman da uđeš u kupovinu. To mi je neki srednjeročni plan.

U međuvremenu planiram da se preselim u prazan stan i za 50-ak evra manju kiriju pazarim lagano belu tehniku. (deo nameštaja već imam)
 
da recimo kupiš taj stan na kredit i daš 20% učešća kakav bi bio odnos između kirije i rate stana?
 
Stan u kome sad živim plaćam 250 evra. Vredi recimo 56 000 (1400 * 40 kvm, mada je realno manje ali da zaokružim).
Sa 20% učešća na 30 godina, rata dođe oko 240 EUR.

S tim da kad budem kupovao neću kupovati ispod 50 kvm.
 
MilisaV":2omh9aig je napisao(la):
da recimo kupiš taj stan na kredit i daš 20% učešća kakav bi bio odnos između kirije i rate stana?

To vise nije pitanje posto cena stanova ne ide navise, a kirije idu nanize.
Poenta je da kredit u ovom momentu moze da ispadne ekonomski jako lose ulaganje. Sve je neizvesno u drzavi.
Ako banalno gledas sadasnji momenat to moze da se izjednaci, ali gledajuci sta nas ceka u narednih 5 godina po meni je neisplativo uci u kredit ovog momenta po ovim cenama. Cak i ako bi nekretnine pale za 20% onako odjednom, opet bi se gledala racunica u odnosu na kiriju i kamatu. Ni u tom trenutku se ne moze reci da je super kupiti stan. Niko ti nista ne garantuje. Mozda stanovi mogu i odjednom da poskupe 20% ali realno posmatrajuci situaciju i sa EU i sa Rusijom, ne vidim ko bi do takvog pomaka doveo.

Rata za stan pretekla kiriju
T. SPALEVIĆ | 13. oktobar 2012. 20:56 | NOVOSTI

Podstanarska dilema - da li se upustiti u avanturu zvanu stambeni kredit ili nastaviti sa plaćanjem gazdama. Agencije savetuju građanima da ne uzimaju komercijalne kredite za kupovinu kvadrata

eko.jpg


Za građane koji imaju rešeno stambeno pitanje i ušteđevinu dileme nema - najbolja i najsigurnija investicija je kupovina kvadrata. Sada je idealno vreme za ulaganje u nepokretnosti, jer cena nikada nije bila povoljnija. Višak stambenog prostora u ovom trenutku ne donosi veliku zaradu od najma, ali će se i te kako isplatiti kada prođe kriza i poraste potražnja za nekretninama.

Podstanari su, međutim, na velikim mukama. Da li da se upuste u avanturu zvanu stambeni kredit ili da nastave da plaćaju kiriju, koja je od mesečne rate za otplatu zajma manja bar za sto evra.

Banke, kažu u agencijama za promet nekretnina, treba da plasiraju novac u stambeno kreditiranje, ali po istim uslovima za sve, sa minimalnim kamatama i učešćem. Savet je podstanarima da sačekaju kako će reagovati Narodna banka Srbije, odnosno hoće li obavezno učešće sa 20 odsto smanjiti na pet, kao što važi za subvencionisane stambene kredite.

PRIČA PODSTANARSKA - Podstanar sam 15 godina i smučilo mi se da obijam tuđe pragove - kaže Mirjana B. iz Beograda. - Osećaj kada ste podstanar je kao da bacate pare kroz prozor. Tek ove godine uspela sam da ispunim sve uslove za kredit, obezbedim novac za učešće i sve prateće troškove. Zajam se i te kako odrazio na kućni budžet, teško se živi, jer je razlika između kirije i rate sto evra. Kirija koju sam plaćala za stan na Vidikovcu bila je 150 evra, a rata kredita za stan od 50 kvadrata, koji sam kupila na Karaburmi, iznosi 250 evra. Sada bar plaćam svoj stan, iako će ova nekretnina već za nekoliko godina biti neadekvatna pošto su moja deca različitog pola i imaće potrebu za svojim prostorom. Ali to je problem o kojem sada ne mogu da razmišljam.

Prema rečima Kaće Lazarević, suvlasnice agencije „Alka“, subvencionisani stambeni krediti slaba su mera države za oživljavanje tržišta nekretnina.

- Pošteno je da uslovi budu jednaki za sve i da nema ograničenja samo na novogradnju, jer su stari stanovi jeftiniji - kaže naša sagovornica. - Naravno da je za podstanare bolje da imaju svoj krov nad glavom, ali komercijalni krediti sada ipak nisu prihvatljivi. Situaciju komplikuje i strah građana od gubitka posla, pa se teško odlučuju na zajam.

U centru Beograda sada ima stanova od 25 do 30 kvadrata koji mogu da se pazare za 55.000 evra, i to namešteni, sa ugrađenim kuhinjama i plakarima. Takođe, u beogradskim naseljima poput Mirijeva, Karaburme, Rakovice, Braće Jerković kvadrat košta oko 1.000 evra. Kuće na Voždovcu kod Trošarine mogu da se kupe za 1.100 do 1.200 evra po kvadratu.

- U stambeni kredit mogu da se upuštaju samo oni koji imaju siguran posao i platu - kaže Milan Simonović iz agencije „Menadžer“. - Mnogo je stanova na tržištu koji su opterećeni hipotekom, jer kupci više ne mogu da plaćaju kredit, ostali su bez posla. Takvih slučajeva sam imao bar 50 samo u poslednjih godinu dana. Sada ti građani prodaju stanove, cena im je manja nego što su ih platili bar za 20 odsto i na velikom su gubitku. Ili idu na periferiju grada, umanjivši radikalno svoj komfor ili ponovo u podstanare.

Pojedini kreditni kupci vraćaju se i u roditeljske domove, ali većina je tu „odstupnicu“ izgubila. Jer, upravo su roditelji prodavali svoje stanove, useljavali se u manje da bi svojoj deci pomogli bar oko učešća za kredit.
 
mekbejn":2d1mumdg je napisao(la):
Stan u kome sad živim plaćam 250 evra. Vredi recimo 56 000 (1400 * 40 kvm, mada je realno manje ali da zaokružim).
Sa 20% učešća na 30 godina, rata dođe oko 240 EUR.

I zaboravio si da dodas da je ovo podatak za istorijski neverovatno nizak euribor koji u ovom trenutku prakticno tezi 0.
A kolika bi bila rata da se recimo vrati na nivo sa kraja 2008.?

euribor.jpg
 
Jos precizniji grafik kretanja EURIBORa koji je trenutno na istorijskom minimumu:

Euribor8.png


Razlika izmedju 4,5%+6mEuribor i (samo trenutnih 5% kada se uvrsti trenutna vrednost EURIBORa) nije mala i na 30 godina iznosi ~vise od 25hiljada Eura :dil:
Euribor56kv1.png


Euribor56kv2.png
 
mekbejn":2iwjcwif je napisao(la):
Stan u kome sad živim plaćam 250 evra. 40 kvm

Ako taj stan nije u nekom atraktivnom centralnom delu grada, mogao bi da direktno tražiš smanjenje visine kirije. Cene rentiranja padaju na sve strane već neko vreme, pa se pozovi na to, jer 250 eur za 40 kvm danas deluje kao prevelika cifra...
 
Već je smanjena sa 280 na 250 :)
A stan je u solidnom stanju, na dobroj lokaciji (Retenzija) i sa pristojnim vlasnicima.

Selio bih se sad eventualno u prazan / polunamešten stan, ali kad mi naiđe dobar a povoljan ;)
 
Mekbejn cene stanova nema teoretske sanse da ostanu na sadasnjem nivou, za to nemoj da brinesh, a kamoli da ce skociti.

Vec nekoliko puta sam pisao analizu faktora koji uticu na cenu nekretnine , bukvvalno nijedan od tih faktora ne govori u prilog kupovine stana u ovom trenutku. Ocajna ekonomska situacija,recesija tj GDP nam ove godine pada 2%, bujanje javnog duga, ogorman rast nezaposlenosti koji je prehsao 26%, veliko smanjenje stanovnistva u Srbiji, nestabilan kurs, itd itd.

Cene ce sigurno padati sledecih nekoliko godina, dok se vecina od gorepomenutih faktora ne promeni u pozitivnom smislu, pitanje je samo kojom brzinom ce padati cene , da li po 5 ili 10% godisnje kao sto je slucaj zadnjih 2-3godine.
Pogledajte grafike koje salje Nikola sa imovina net sajta, cene semoraju vratiti na nivo iz marta 2007godine, jer je tada prosecna plata bila veca u eurima nego sada , nezaposlenost je bila nesto veca od 10%, GDP rastao preko 5% godisnje, Javni dug bio vishe nego duplo manji nego sada, pare od kriminala ulagale se u stanove sto sada nikom ne pada na pamet, pare iz CG od Ruskih kupovina na primoru, i na kraju tada je u Srbiji zivelo skoro 200.000 ljudi vishe nego danas.
 
Studenti ne studiraju vise po 8g, u svakom mestu je otvoren po neki privatni fakultet, Studentski grad i ostali domovi polako ce podmiriti studentske potrebe u BG, nema vise izbeglica itd. Bas nista u prilog povecanja cena
 
Evo linka ka odlicnom tekstu povodom 7 godina portala Beobulid (cestitke sa moje strane :) )

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=663833

Citat dela o cenama stanova -

Rezidencijalna gradnja je pretrpela težak udarac, a razvoj stanogradnje je teško sputan “makazama” više negativnih faktora. Ekonomska nesigurnost, dramatičan pad standarda i proslogodišnje povećanje učesca praktično su zaustavili svu aktivnost u ovom segmentu. Pored toga treba naznačiti jako visoke cene stambenog prostora, koje i pored korekcije u proteklih 4 godine drže sam vrh u širem regionu. Prema zvaničnim ciframa, cenovna korekcija u protekle četiri godine od 30 odsto nije potrla rast između 2007-2008, pa iako su stanovi danas 30 odsto jeftiniji od prosečnih cena 2008 i dalje su skuplji od prosečnih cena 2007. Velika državna gradnja stanova u naselju “Stepa Stepanović” ponudila je izvestan broj stanova tržištu, ali kao što se vidi nije značajno uticala na cene. Međutim, država je već najavila da se u 2013. povlači iz stanogradnje za potrebe tržišta, tako da će jako slaba ponuda biti dodatno pogođena, pogotovo u segmentu jeftinije novogradnje. Tržište do sada nije bilo u stanju da pronađe novu ravnotežu posle pucanja balona 2008. godine. Na tržištu gde su cene stabilne iako nema dinamike nije postignuta ravnoteža, a to znači da će se korekcija na dole nastaviti.
 
Jos jedan pokazatelj da i bankarski sektor krece losom putanjom

Banke osnivaju fond za rizične
S. MORAVČEVIĆ | 27. novembar 2012. 21:03 | NOVOSTI

Novosti otkrivaju: Uskoro bi mogla da bude formirana privatna ustanova koja bi pratila sve problematične kredite

eko-fond-za-rizicne.jpg


Namera NBS da bilanse banaka rastereti loših kredita pretočiće se u osnivanje posebnog, privatnog investicionog fonda. Njegov cilj bio bi upravljanje rizičnim plasmanima i njihovom naplatom.
Ovo za „Novosti“ najavljuje Boško Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije i naglašava da bi osnivački kapital, obezbedile banke koje bi i upravljale njime.
- Nije realno očekivati da bi država u kratkom roku mogla osnovati fond - konstatuje prof. Živanović. - Ona ima relativno nizak kreditni rejting i konstatno visok deficit budžeta, pa nije u prilici da se izlaže dodatnim rizicima koji bi joj se prelili iz bankarskog sektora.
Prema mišljenju prof. Živanovića, u Srbiji je prisutna ozbiljna nesolventnost kako privrede, tako i građana.
- Ovo je već poodmakla faza - zaključuje Živanović. - Privreda je bila u nelikvidnosti, ali je ta dijagnoza karakteristična za poslednji kvartal 2008. i 2009. godinu.
Prodaju, na srednji rok, mogu očekivati vitalniji državni sistemi najverovatnije kroz uhodan EBRD vlasničko-transformacioni proces. Pre svih, Komercijalna, pa Čačanska banka i eventualno Poštanska štedionica - navodi prof. Živanović.
- Država će, takođe, hitno probati da proda Privrednu, Srpsku i JUBMES banku, ostavljajući prostor za veliki kompromis, ali to neće biti lak proces.
Nivo nenaplativih kredita značajno je, prema proceni profesora Živanovića, veći od 19,9 odsto koliko kaže zvanična statistika. U privredi, on prelazi 25 odsto i posebno je, kako ističe ovaj stručnjak, kritičan u sektorima poljoprivrede gde od banke do banke realno premašuje i 50 odsto. Za građevinarstvo je još teže dati ocenu, imajući u vidu da je najveći deo matičnih firmi „prepakovan“ u firme sa specijalnom namenom kako bi se spasao biznis.
Bankarski sektor u Srbiji, ističe Živanović, ipak nije ugrožen. On je čak, sa oko 17 odsto kapitalne adekvatnosti i obračunatom rezervom za potencijalne gubitke od preko 120 odsto, potpuno stabilan.
- Jedino može doći do pojedinačnih iskakanja, jer će neke banke poslovati sa gubitkom neke sa dobitkom - smatra Živanović. - Pri tom, verujem da su određene banke sa inokapitalom jaki sistemi sa vrlo jeftinim izvorima. Realno je očekivati da one imaju manje loših kredita. Inferiorniji deo stranih banaka ima više neperformansnih kredita od pojedinih državnih banaka jer ga je na to prinudila konkurencija - jednostavno na ovoliki broj klijenata i finansijsko-razvojni potencijal privrede, broj banaka je prevelik, pa je i broj loših kredita logičan. Ishod treba očekivati u njihovom spajanju. Kada su u pitanju inosistemi međusobno će se spajati po nacionalnom ključu u germansko-italijansko-grčkoj trajektoriji.

POREZ NA IZVEŠTAJ

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izrazio je nezadovoljstvo odlukom Ministarstva finansija da od 1. januara 2013. uvede porez na dodatu vrednost od 20 odsto na izveštaje Kreditnog biroa. Građani će, tako, od Nove godine, ovu uslugu plaćati do 40 dinara više, odnosno umesto 205 - 245 dinara.
 
PROF. DR


ponedeljak, 26. nov 2012, 14:38 -> 16:39 RTS
Uhapšen Milisav Čutović


Policija uhapsila Milisava Čutovića, vlasnika firme "MB Konsalting" i direktora te firme Uroša N, zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom izgradnje i prodaje stanova u Beogradu. Osumnjičenima određen pritvor do 30 dana.


milisav-cutovic.jpg


Beogradska policija uhapsila je Milisava Čutovića i Uroša N, vlasnika i direktora firme "MB Konsalting" u Beogradu, zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom izgradnje i prodaje stanova, saopštio je MUP Srbije.
Nakon saslušanja osumnjičenih, dežurni istražni sudija Višeg suda u Beogradu doneo je rešenje o određivanju pritvora u trajanju do 30 dana.
Oni se sumnjiče da su prodavali stanove u izgradnji u Beogradu u ulici Vojvode Stepe 331, tako što su od 2004. do 2012. godine od 15 osoba uzeli avans za kupovinu stanova od 567.622 evra, a stanove nikada nisu izgradili jer je "MB Konsalting" otišao u stečaj.
Milisav Čutović i Uroš N. novac su uzeli na osnovu predugovora, a nisu ga zaveli u poslovnoj dokumentaciji, niti su ga vratili osobama sa kojima su zaključivali predugovore o kupoprodaji stanova.
Osumnjičeni su tako protivpravno prisvojili preko pola miliona evra. Policija nastavlja provere poslovanja privrednog društva "MB konsalting" Beograd, navodi se policijskom u saopštenju.
Profesor dr Milisav Čutović je začetnik čuvene zlatiborske "Čigote", a njegova firma "MB Konsalting" je pre devet godina počela izgradnju privatnog banjskog kompleksa "Prva nova banja" u Vrujcima. Najavljeno je da bi kompleks trebao da bude otvoren do kraja ove godine, a već se koristi pet bazena.
 
Grupa javnosti poznatih ekonomista dala je jedan predlog koji ako zaista bude sproveden moze dodatno da oslabi cene nekretnina. Prema nekim naznakama iz Vlade, vrlo je verovatno da ce biti usvojen.

subota 24.11.2012 | 14:40
Iz slamarice u obveznice
Izvor: NIN | Milan Ćulibrk

Stranim investitorima za pozajmljenih milijardu dolara država plaća za kamatu od 52,5 do 72,5 miliona dolara godišnje, a taj novac može povoljnije da pozajmi od građana kojima banke za oročenu štednju u američkoj valuti plaćaju upola nižu kamatu. Ministarstvo finansija podržalo ideju NIN-a o emisiji „narodnih obveznica“

Dok država na svakih 1.000 pozajmljenih američkih dolara godišnje za kamate plaća između 52,5 i 72,5 dolara, dotle građani za istu sumu, oročenu na tri godine, od ovdašnjih banaka dobijaju između 11 i 35 dolara, s tim što na taj prihod još plaćaju i porez od 15 odsto. Država, dakle, svake godine plaća skoro 40 dolara više nego što dobijaju njeni građani kada istu sumu dolara polože na štednju.

Kako se država od septembra prošle do sredine novembra ove godine, kroz tri emisije evroobveznica, zadužila za ukupno 2,75 milijardi dolara, ta razlika na ceo iznos duga je čak 110 miliona dolara! Toliko bi država godišnje mogla da uštedi da je novac pozajmila direktno od građana, uz istu kamatnu stopu koju oni dobijaju od banaka.

Pošto je malo verovatno da bi, iz isti prihod koji im donosi i kamata na štednju, građani hteli da kupuju državne dužničke hartije, realnija je opcija da prinos na „narodne obveznice“ bude nešto veći od kamata na štednju. To bi bila dobitna kombinacija za obe strane. Država bi na taj način mogla da obezbedi deo nedostajućeg novca i da uštedi nekoliko desetina miliona evra, a građani bi, čak i ako taj prihod ne bude oslobođen od plaćanja poreza, dobijali bar upola više nego što im sada daju banke kada novac oroče kod njih.

Ova ideja NIN-a mogla bi da postane stvarnost, jer je naišla na pozitivnu reakciju nadležnih. Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede kaže za NIN da se radi o dobroj ideji, za čiju realizaciju ne postoji nijedna prepreka. Ako se država odluči na takav korak, emitovaće se obveznice u nižim apoenima, kako bi što veći krug građana mogao da ih kupuje, navodi Senić, prema čijim bi rečima te obveznice mogle da se kupuju na šalterima banaka.

MILIJARDE
Uz opasku da država ima trajni i rastući deficit budžeta, a stanovništvo i pored niskih dohodaka rastuću štednju, ekonomista Miodrag Zec ističe da građani štednju ustupaju bankama po nižim kamatnim stopama od onih koje na svoj dug plaća država. „Umesto da građani štede dolare u bankama uz kamatu od dva do 2,5 odsto, a onda ih banke pozajmljuju državi uz znatno višu kamatu, treba razmisliti o dugoročnim obveznicama, koje bi, uz prinos od 4,5 ili pet odsto, mogli da kupuju građani. Tako bi se smanjili troškovi zaduživanja države i istovremeno povećali prihodi stanovništva“, kaže Zec.

S obzirom na to da je država ionako garant štednje, on smatra da bi bilo razumno omogućiti građanima da direktno pozajmljuju devize državi. Kao osiguranje da će te obaveze biti izmirene može da posluži ogromna, još nepopisana državna imovina - zemlja, nekretnine i akcije Telekoma i EPS-a, predlaže Zec.

On kaže da bi se time prekinula i loša praksa da se sav višak novca investira uglavnom u nekretnine, što je za građane često bio jedini način da se zaštite od visoke inflacije i obezvređivanja novca.

„Od osam milijardi evra, koliko trenutno iznosi štednja stanovništva, u kupovinu deviznih obveznica države moglo bi da se preorijentiše bar dve milijarde evra. Uostalom, nije logično da građani imaju poverenja u strane banke, a nemaju u državu, koja je i garant za njihove uloge do 50.000 evra“, ističe Zec, prema čijim je rečima finansijski sektor do sada bio očigledno povlašćen, „jer je i pored dodatnih troškova u vidu visoke obavezne rezerve i troškova osiguranja štednje ostvarivao visoku dobit od finansijskog posredovanja“.

KAMATE
Ideja o „narodnim obveznicama“ nije nova i neke zemlje su emitovale takve papire ili razmatraju tu mogućnost, kaže Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Sinteza. Praksa ovih dužničkih papira postoji na japanskom tržištu kapitala, Italija je nedavno tako prikupila 18 milijardi evra, a ovaj predlog proteklih meseci uveliko se razmatrao i u Hrvatskoj, kaže Gujaničić. I on smatra da se radi o odličnoj ideji koja može da poboljša strukturu duga države.

„Veliko je, međutim, pitanje da li bi se ovom emisijom prikupio neangažovani kapital, koji građani drže u „slamaricama“. Ako bi se to desilo ovaj projekat bi bio pun pogodak. Prikupila bi se sredstva koja nisu uposlena, zarada na obveznice bi ostala u zemlji i kasnije bi podsticala ukupnu tražnju, a i država bi mogla da se jeftinije zaduži. Međutim, verovatnije je da bi se emisijom ovakvih obveznica privukao deo depozita iz banaka, koje bi se onda uključile u trku povećanjem kamata. U krajnjoj liniji ovo bi moglo povećati pritisak i na preduzeća, koja bi teže dobijala kredite, a u slučaju rasta kamata na štednju verovatno bi došlo i do poskupljenja kredita“, ukazuje Gujaničić.

Sa aspekta tržišta kapitala, ovo bi, prema njegovim rečima, bio značajan pomak ka povećanju ponude kvalitetnih finansijskih instrumenata države, jer su sada investitorima na raspolaganju isključivo obveznice stare devizne štednje koje već 2016. u potpunosti dospevaju na naplatu. Postoje istina i obveznice Trezora emitovane u evrima, ali one nemaju kontinuirano i kredibilno sekundarno tržište, na koje bi se mogli uključiti i drugi investitori osim institucionalnih, zaključuje Gujaničić.

Ako država do sada nije emitovala „narodne obveznice“ iz neznanja, onda je problem rešiv, zaključuje Miodrag Zec i naglašava da je za nešto više od godinu dana, kroz tri emisije evroobveznica, država stimulisala uvoz kapitala iz inostranstva, pre svega iz SAD i Evropske unije, a istovremeno domaći kapital leži u „slamaricama“. Ili u najboljem slučaju vlasnici dolarske štednje mogu da računaju na kamatu od 3,5 odsto, što je maksimum koji nudi samo jedna banka u Srbiji. U većini ostalih je prinos na dolare oko 2,5 odsto, a jedna banka na štednju u američkoj valuti odobrava kamatu od samo 1,1 odsto i to pod uslovom da se ulog oroči na tri godine! A država za milijardu dolara, pozajmljenih u septembru prošle godine, plaća 6,6 puta veću kamatu!

Zato ima mišljenja i da bi emisijom „narodnih obveznica“ država prevremeno mogla da otplati i najskuplje stare kredite, u koje svakako spada i dug Londonskom klubu, na koji se od 2009. obračunava fiksna kamata od 6,75 odsto, a poslednja rata za plaćanje dospeva tek 2024. Isto važi i za kredite nekim preduzećima, poput Galenike, za koje je država garantovala, pa će na kraju najverovatnije morati i da ih otplaćuje, uz kamatu veću od 7,5 odsto i to u evrima!

Višestruka korist

Sekundarna korist od emisije „narodnih obveznica“, slažu se svi sagovornici NIN-a, je što bi prihod od kamate ostao u zemlji. Ove godine samo za otplatu kamata po osnovu javnog duga isplaćeno je 59 milijardi dinara, a u budžetu za 2013. za te namene predviđeno je čak 85,6 milijardi dinara, od čega će 38,8 milijardi dinara ili oko 350 miliona evra biti isplaćeno poveriocima iz inostranstva. Da je taj novac ostao u zemlji, on bi bar delimično uticao i na rast tražnje za domaćim proizvodima, čime bi se stvorio manevarski prostor i za povećanje bar nekih sektora proizvodnje.

To bi očito bilo i u interesu države, konstatuje Senić, prema čijim bi rečima emisija „narodnih obveznica“ bila i vrsta pritiska na finansijsko tržište, na kojem bi se pojavila i nova dužnička hartija, ali i novi igrači – građani. To sigurno ne bi škodilo, a povećalo bi konkurenciju, zaključuje Senić.
 
Da je pameti u ovoj drzavi to su trebali omoguciti josh pre 5-6 godina, ovako zaradjuju stranci na visokim kamatama, a banke mogu da smanjuju kamate na depozite konstantno, kao sto je slucaj u zadnje 2god.
 
Mislim da je ovde realan problem nepoverenje građana u državu. Znamo svi koliko puta je država (SFRJ, SRJ., Srbija, nebitno) tako izigrala građane, i moja procena je da će mnogi radije držati pare u banci za manju kamatu ali sigurnije.
 
Ali ovo bi kao bile sigurnije garancije nego u sistemu banaka. Drzava bi dikretno garantovala svojom nepokretnom imovinom. Ni banke ti ustvari ne garantuju nista, drzava garantuje 50.000 evra depozita u slucaju da se sa bilo kojom bankom nesto desi.
A ti kad pogledas narod i dalje najvise veruje drzavi. Prema nekim podacima opet je najveca stednja u Komercijalnoj banci.
 
Možda onda ja to nisam lepo shvatio. Ako bi postojale čvrste garancije i što je još važnije jednostavan mehanizam da se to naplati, onda možda i bude nešto od toga.
 
mekbejn":8oiayj4u je napisao(la):
Možda onda ja to nisam lepo shvatio. Ako bi postojale čvrste garancije i što je još važnije jednostavan mehanizam da se to naplati, onda možda i bude nešto od toga.

Pa ideja je takva, da budu iste garancije koje se daju i strancima koji nam pozajmljuju novac, sva nepokretna imovina i dobra preduzeca.

Drzava trenutno mnogo manje garantuje nama za depozite u bankama nego strancima za uzete kredite sto je i logicno, stranci nisu "sisali vesla".
Drzava ti kao garantuje nekih 50.000 ali vise puta su rekli da u slucaju sloma veceg broja banaka ona nema da ispati toliki novac garancija, vec bi ti opet dala neke deonice poput sistema kako je regulisana stara devizna stednja na vise godina.
 
Beogradjani subvencionisu bogate

Iako su navodno bili strogi uslovi po kojima su dodeljivani socijalno neprofitni stanovi po nizoj ceni i jako povoljnim uslovima otplate (prakticno bez kamate) vidimo da je na kraju ispalo da svi beogradjani zapravo i dalje subvencionisu neciji visak novca. Neko se dosetio da upadne u sistem i prakticno pored toga sto ce mu na kraju nekretnina ispasti besplatno, cak i usput dodatno zaradjuje jer je rata stana niza od kirije koju ce da dobija.


izdavanje01.jpg


izdavanje02.jpg


Oglasi su sa sajta http://www.beostan.co.rs
 
Ovaj ko se ovako reklamira morad da nema dvije daske u glavi ili se pravi vazan jer zna da mu niko nista ne moze
 
Prvi put sam cuo ovako nesto, ovo je neverovatna izjava, ali izgleda potpuno istinita.

Onaj ko nema upisanu nekretninu u katastru nepokretnosti nije duzan da placa porez na tu nekretninu!!!!


Lepo je u emisiji Stav Srbije to i objasnjeno, pogledajte sesti deo (poslednji ispod ekrana na kome ide trenutni video), ako vas zanima samo ono o legalizaciji i porezu na nekretnine.
Prethodno su pricali uglavnom o auto putevima.

http://www.prva.rs/sr/video/info/stav-s ... +Srbije%22
 
Vrh