Šta je novo?

Budući projekti - planovi, investicije i potrebe

Postovi iz dve teme ukjlucujuci i ovu a koji su vezani za PKB su prebaceni u vec postojecu temu koja je preimenovana radi lakseg snalazenja na forumu tema se zove Beograd PKB u sekciji gradski zivot i vesti link ka temi je viewtopic.php?f=3&t=2938&p=211418#p211418
 
Dozvole za gradnju bez uslova
T. SPALEVIĆ | 13. decembar 2012. 20:54 | Komentara: 1
Vlada Srbije usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Korisnici zemljišta moći će da grade objekte, odnosno dograđuju

eko-gradnja.jpg

Omogućena gradnja na parcelama na kojima postoji pravo korišćenja

VLASNICI privatizovanih i preduzeća iz stečaja moći će naredne godine da grade nove objekte na parcelama na kojima imaju pravo korišćenja. Ovo je predlog izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koji je Vlada Srbije usvojila na jučerašnjoj sednici i po hitnom postupku uputila u parlament. To znači da konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu u narednih godinu dana neće biti uslov za dobijanje dozvole za gradnju, čime će se prema mišljenju nadležnih u Ministarstvu građevinarstva otkočiti brojne investicije, čija se vrednost procenjuje na oko dve milijarde evra.

Kako za "Novosti" potvrđuje Aleksandra Petrović, pomoćnik ministra građevinarstva, ovom izmenom zakona ne ukida se konverzija uz naknadu, već se samo omogućava vlasnicima privatizovanih preduzeća da kao korisnici zemljišta mogu da grade. Predlogom izmena zakona menja se samo član 103 stav šest. Dakle, nosilac prava korišćenja može ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojećih u skladu sa namenom zemljišta utvrđenom planskim dokumentom.

Inače, od pokretanja inicijative za ukidanje konverzije proteklo je oko dva meseca. Većina ministara u Vladi Srbije slaže se da taj namet treba ukinuti ili drugačije regulisati. Konverziju nije imala nijedna bivša komunistička zemlja. Najglasniji u osudi je Velimir Ilić, ministar građevinarstva, koji je najavio da konverzija najverovatnije neće biti predviđena novim zakonom o planiranju i izgradnji, koje priprema Ministarstvo. Ipak, naglasio je da za ukidanje konverzije mora da postoji potpuna politička saglasnost.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Beogradu je za tri godine primene Zakona o planiranju i izgradnji urađeno samo dve konverzije uz naknadu, a samo je jedna plaćena.

GUBICI

NA početak gradnje zbog konverzije zemljišta uz naknadu čeka oko sto velikih projekata. Neki investitori su već povukli. Tako je, nedavno, nemački "Bauhaus" odustao od izgradnje svog centra u novobeogradskom Bloku 53. Na konverziju čekaju i "Ikea", "Plaza", "Grad na vodi", hotel "Jugoslavija"...

Izvor: Novosti

Zakon će verovatno do marta da prođe skupštinsku procedura, pa aj' da vidimo baš koliko će ovo pogurati investicije...
 
Коначно ће макнути ону брљотину помахниталог ортопеда.
 
FSS će izgleda stvarno da se kandiduje za suorganizaciju EP 2020 :shock:

Laković: Želimo organizaciju EP
IZVOR. B92 | VN AG
Generalni sekretar FSS Zoran Laković potvrdio je za B92 da će se Beograd kandidovati za organizaciju Evropskog pevenstva 2020. godine.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
19682247695102f0214dc72402610226_orig.jpg


UEFA je u petak objavila da će se EURO 2020. igrati u 13 zemalja, a da će svaki domaćin učestvovati sa jednim stadionom.

„Sigurno je da smo mi kao Fudbalski savez Srbije izuzetno zainteresovani za jedan ovakav poduhvat i projekat“, rekao je Laković za B92.

„Mi smo ako se sećate još prošle godine na godišnjoj skupštini zacrtali kao jedan od prioritetnih ciljeva FSS u narednom višegodišnjem periodu proglasili izgradnju ili rekonstrukciju pravljenja nacionalnog stadiona. Povod za takav cilj je bila i ta informacija koju smo imali još od prošle godine da će se UEFA opredeliti da se Evropsko prvenstvo 2020. godine igra na 13 stadiona širom Evrope. Mi kao i svi ostali nacionalni savezi smo podržali taj projekat i sigurno je da svi imamo ogormnu želju da Beograd kao glavni grad bude u jednoj ozbiljnoj konkurenciji za organizaciju Evropskog prvenstva. Osim izgradnje nacionalnog stadiona sve druge preduslove grad Beograd već sada ima, a mogu da kažem da će do 2020. infrastruktura koja se zahteva od strane UEFA siguran sam lako može ispuniti. Tu se pre svega misli na hotelske kapacitete, kapacitet aerodroma, drumove, železnicu... Ono što je nama gorući problem jeste nacionalni stadion i sigurno da će FSS u narednom periodu a imamo dovoljno vremena, obaviti ozbiljne razgovore i sa predstavnicima grada Beograda i sa predstavnicima vlade republike Srbije kako bi prezentivali ovu ideju i eventualno zajednički ušli u taj poduhvat.

Ono što je veoma važno, a što je Laković rekao je da će prednost u odabiru 13 gradova imati zemlje koje u poslednjih nekoliko decenija nisu imale priliku da organizuju velike fudbalske mečeve.

„Ono što mogu da kažem jeste da su standardi koji su postavljeni što se tiče stadiona vrlo rigorozni. Frapantan podatak, ali to je podatak koji smo mi na našim komisijama analizirali, je da trenutno postoji veoma mali broj stadiona koji uslove UEFA ispunjavaju. Neki naravno treba malo da investiraju a neki moraju da grade kompletno nove stadione. Ono što ja ekskluzivno mogu da kažem, jer sam bio deo tog tima, jeste da je intencija i gospodina Platinija i njegovih saradnika da sve zemlje koje nisu bile u mogućnosti da ugoste ili finale Lige šampiona, Lige Evrope, Superkupa ili Evropsko prvenstvo u poaslednjih 30-ak godina da upravo oni imaju na neki način prednost prilikom odabira tih 13 gradova. Takođe mogu da kažem i da su brojne zemlje u regionu već napravile određene korake. U Bukureštu je izgrađen nov stadion, u Budimešti se takođe gradi, imamo informaciju da će se i u Sofiji graditi. Ono što ja mogu da kažem da sigurno i Beograd ukoliko svi zajedno uz pomoć i vlade RS i grada Beograda budemo zainteresovani da se možemo naći i u toj konkurenciji.“

Još uvek nije poznato kakve su tačno propozicije, ali UEFA je već saopštila da će svaki grad koji dobije organizaciju biti domaćin barem četiri meča na Evropskom šampionatu.

„Pravilnik odabira i samog funkcionisanja Evropskog prvenstva se još uvek radi, u fazi je izrade, a ono što će UEFA gartantovati je minimum četiri meča po grupi. Znači dva u grupi i eventualno osmina ili četvrtfinaleukoliko se ispune uslovi kapaciteta. UEFA je već objavila koji su kapaciteti potrebni. Mis mo insistirali na našoj radnoj grupi da se uključe i ostale zemlje koje bi izgradile stadion ali ne znaju šta da rade sa stadionom kapaciteta 50.000 mesta, pa će se napraviti izuzetak za dva grada od 30.000 mesta. UEFA znači u ovom trenutku garantuje minimum četiri utakmice uz izuzetak da će se finalna utakmica ili takozvani luksuzni paket (dva polufinala i finale) igrati na jednom stadionu gde je kapacitet minimum čini mi se 70.000 mesta.“

Uefa će u septembru 2014. godine odlučiti o organizatorima.

Izvor: B92.Sport

Svoj stav o izgradnji Nacionalnog stadiona sam već više puta izneo na forumu - takav projekat bi sahranio bilo kakvu priču o rekonstrukciji ili izgradnji novih stadiona za Zvezdu ili Partizan. No, uprkos tome, verujem da bi organizacija dela EP za Beograd bila sjajna stvar - naročito ako uspemo da se izborimo iza titulu prestonice kulture te godine (btw, jeste li i vi primetili da to gotovo više niko ne pominje???).

Poznato je da mi, nažalost, najbolje radimo kada nas neko tera. Tako da bi eventualno dobijanje organizacije dela EP, naterao ove naše guzonje i foteljaše da se malo više angažuju oko nekih važnih stvari u gradu - ne samo stadiona, već i infrastrukture koja je potrebna za organizaciju takvog događaja.

Imamo malo više od godinu dana da spremimo kandidaturu - i nisam veliki optimista, mislim da postoji mnogo zemalja koje nisu organizovale velika takmičenja u poslednjih nekoliko decenija, a već sada su u velikoj prednosti u odnosu na nas. Veoma, veoma teško ćemo se ugurati u tih 13 gradova. No, kad su već rešili da pokušakju, nadam se da će biti bar malo ozbiljni u svemu tome.

Što se stadiona tiče, naravno da bih lično najviše voleo da se rekonstruiše Marakana :D Ali postoji i prostor za kompromis - možda čak i da se izgradi taj famozni nacionalni stadion, a da Zvezda i Partizan makar našminkaju svoje stadione, ili dobiju dva nova, ali znatno manja (15.000 - 20.000 za JSL, dok bi evropske utakmice mogli da igraju na velikom ili tako nešto).

Glavno pitanje na kraju je - ko će sve to da plati?
 
Privatni investitor.Zato ce "nacionalni stadion" biti Marakana ili JNA ili od svega nema nis'.
 
Ма ко ће на тај стадионски комплекс чак у трећи београд. :D Некако ми се маракана ( Рајко Митић стадион ) не дира, добар је и овако. Једино би скинуо столице и вратио шипке, носталгија...
 
Za početak bi mogli da srede fasadu Beogradske Arene i Sava Centra,krenu sa gradnjom Metroa,Prokopa,KCS,pozorišta..pa onda tek stadiona,i to da bi se igrala jedna utakmica? :kafa: Dovedite svetsko prvenstvo u fudbalu ili olimpijadu pa da pričamo.. :wink:
 
Ljudi sta se desava sa hotelom jugoslavija negde sam cuo da ce tu da bude hilton :)
 
Ok nisan znao da postoji ta tema hvala a nemam zicaca da citam sve :)
 
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... soping-mol
Да се мало попуне ливаде у Земунској привредној зони, направио сам и слику локације између Метроа и ОМВа, али од погрешног ОМВа ( са Батајничког друма ) Назире се метро натпис



Да нису само шопинг молови актуелни доказује и то да се гради и фабрика лекова ( фарма свис ) на жалост, по причи, то значи крај Галенике уз коју се гради, вероватно због будуће куповине исте! На првој слици ограда испред објекта је Галеникина, а ова фабрика делује као да се граде канцеларије, управна зграда а не производња.
А то овако изгледа:



 
Eh, da je pameti i znanja, gde bi nam bio kraj!

Pogledajte kakav položaj ima Beograd. Najveći urbani centar na istočnoj i jugoistočnoj granici Evrope. Prirodno središte ogromne teritorije koja je na ovoj slici i dalje tamna, i manjih naselja koja se kao tačkice svetlosti tek pomaljaju u prostoru oko njega. Da je bilo pameti da se uticaj ostvaruje ekonomijom, komunikacijama, znanjem i, na kraju, pažljivim planiranjem jednog modernog budućeg grada koji nije usmeren samo na to da investitori tokom mutnih vremena tranzicije što brže izvuku novac, već stvaranjem uslova da Beograd postane i dugoročno ostane mesto gde je boravak isto toliko prijatan koliko i koristan ...

mac8dk.jpg
 
Zuma":21fx1o8k je napisao(la):
Eh, da je pameti i znanja, gde bi nam bio kraj! Pogledajte kakav položaj ima Beograd. Najveći urbani centar na istočnoj i jugoistočnoj granici Evrope. Prirodno središte ogromne teritorije koja je na ovoj slici i dalje tamna, i manjih naselja koja se kao tačkice svetlosti tek pomaljaju u prostoru oko njega. Da je bilo pameti da se uticaj ostvaruje ekonomijom, komunikacijama, znanjem i, na kraju, pažljivim planiranjem jednog modernog budućeg grada koji nije usmeren samo na to da investitori tokom mutnih vremena tranzicije što brže izvuku novac, već stvaranjem uslova da Beograd postane i dugoročno ostane mesto gde je boravak isto toliko prijatan koliko i koristan ...
mac8dk.jpg

Није то баш тако једноставно. Џаба сва памет, кад си на таквом месту да вечито неком сметаш. Сваких 50 година те неко нападне и разори ти све. И како у таквим условима да се развијаш? Како да планираш развој града када си га ослободио тек крајем 19. века, па ти га врло брзо заузму Аустријанци, па га ти ослободиш и таман кренеш да нешто правиш, а онда те окупирају Немци па ти све поруше, па га ти опет ослободиш па кренеш да градиш а онда ти растуре земљу и поново ти руше град...Јако је тешко у таквим условима било шта развијати и планирати.
 
Уторак, 17. септембар 2013.

Турски привредници заинтересовани за улагања у Београд

1568336_sastanak_v.jpg


Представници једног од највећих конгломерата у Турској „Доуш групе”, који бораве у Београду, заинтересовани су за улагања у грађевину, изградњу хотела, инфраструктуру и енергетику у Србији и њеном главном граду. На данашњем састанку са градским менаџером Александром Бијелићем и градским архитектом Дејаном Васовићем представљени су наши најважнији пројекти, реализовани у последњих пет година, али и даљи планови развоја за које су гости били заинтересовани.

– Београд је после више деценија добио нов мост, Обреновачки је реконструисан, а гради се и онај који ће коначно повезати Земун и Борчу. Око новог моста саобраћај је растeрећен петљом „Хиподром”, а бенефити ће бити још већи када се заврше и петље „Радничка” и „Јурија Гагарина”. Јавни градски превоз је обновљен са 83 тролејбуса, 30 КАФ трамваја и 157 аутобуса, а у току је и пријем две стотине нових нископодних аутобуса. У главном граду су отворена 42 нова вртића и девет основних школа, изграђена су 452 социјална стана и 1.123 непрофитна, као и четири нова дома здравља. Судећи по овим подацима, Београд се у протеклом периоду градио. У инфраструктурне радове уложена је милијарда евра, али сви су сагласни да развој мора да се настави. Акценат ће у будућности бити на даљем развоју инфраструктуре – рекао је Бијелић.

Гостима је представљено шест локација, атрактивних за инвестирање – блокови 18, 42 и 43, Зелени венац, „Југопетрол”, Депо у Булевару краља Александра и бања Овча.

Укупна финансијска актива „Доуш групе” је 118 милијарди долара. У свом саставу има 180 компанија које запошљавају 35 хиљада људи у 13 земаља. Поседује велики број хотела и шопинг молова, највећи ланац марина у источном Медитерану и Јадранском мору, а у сектору некретнина је и инвеститор и дивелопер. Изузетно је позиционирана у области енергетике, са акцентом на обновљиве изворе енергије. У сектору грађевине, један је од водећих играча на тржишту, активна у великим инфраструктурним пројектима. До сада је реализовано 170 пројеката вредних 12 милијарди долара (бране, хидроелектране, ауто-путеви, магистрални путеви, тунели, мостови и вијадукти, објекти, зграде). Тренутно раде на седам пројеката, вредних 2,7 милијарди долара.

Састанку је присуствовала Татјана Поповић, в. д. директора Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Izvor: Grad Beograd

Ponuđene lokacije su veoma, veoma atraktivne, samo se bojim da ipak Grad nije nadležan za sve njih. Uostalom, Turci samo opipavaju teren, daleko smo još od konkretnih investicija, ali nije da ne bih voleo da vidim naslov u novinama "Turci ruše Terazije" (naravno, one u Bloku 42 :D ).

Inače, reč je o ovoj kompaniji: http://www.dogusgrubu.com.tr/en
 
Daepo u bulevaru je zasticeno kulturno dobro ako nisu znali majmuni ,jugopetrol nje gradski ,sta na zelenom vijencu
 
Homere iz tvojih usta u bozije usi, sto se tice "terazija"! a u nastavku vesti, grade hotel i poslovni prostor od 30 etaza!
A kad smo vec kod tog "terazija", evo kako je i nasta (izmedju ostalog) zuta mafija bacala pare u predizbornim kampanjama kako bi ostala na vlasti misleci da smo se rastavili sa mozgom i da ce zbog ovoga npr. dobiti koji glas vise:

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ta-u-korov

Ne da nisu dobili koji glas vise vec se zna kako su prosli i kakva im sudbina preti, spiskali su silne pare, a ono je od trenutka kad je izgradjeno grad duhova, medjutim nista drugo nije ni moglo da postane jer je "ideja" da se onako nesto smesti pored zel stanice NBG sa svim onim skelama, sipkama i krpama prema ulici i okolnim blokovima od samog starta bila osudjena na propast. Isto kao i akva park u bloku 44.
 
Jugopetrol? Nadam se da će ga slstiti sa zemljom sa sve šećeranom.. :D
 
direktor":32tpya5w je napisao(la):
Daepo u bulevaru je zasticeno kulturno dobro ako nisu znali majmuni ,jugopetrol nje gradski ,sta na zelenom vijencu
Jugopetrol je sudeći po vlasničkoj strukturi ipak manjim delom vlasništvo države,ali grada..nisam znao? :kafa: Ili je to samo ponuda za pregovore..
 
Nedam seceranu ,sta to ima na zelenom vvjencu
 
Jedino što mi pada na pamet na Zelenom vencu je zgrada Beobanke. Kada je Ministarstvo pravde odustalo od dalje rekonstrukcije, zgrada je onako ogoljena prebačena na grad Beograd koji nema pojma šta će s njom. Kontam da može da se pretvori u fini gradski hotel s tri zvezdice i lepim restoranom na poslednjem spratu :)

Od ostalih ponuđenih lokacija najčistija situacija je sa blokovima 18 i 42. S druge strane, u Bloku 43 je dosta parcela već pod zakupom - tu je Erste Group Immorent (koji bi uskoro trebalo da počne izgradnju hotela i poslovnog prostora na uglu Milutina Milankovića i Antifašističke borbe), a većinu ostalog zemljišta i dalje drži MPC.

"Jugopetrol" mislim da je u potpunosti u nadležnosti NIS-a i da se tu grad mnogo ne pita... Osim ukoliko nije neka vrsta posrednika ukoliko Rusi traže suinvestitora ili žele da prodaju lokaciju.

Depo na Bulevaru zaista ima status prethodne zaštite (doduše mislim da su malo precenili njegov značaj), ali tu je dalko veći problem naša ekonomska situacija - jer u datim okolnostima od prodaje u Depou dosta ljudi živi, i tamo se dosta ljudi snabdeva.

Pre pet-šest godina sam bio ubeđen da će brzo nestati potreba za mestima poput Depoa ili Buvljaka, ali sam se u međuvremenu uverio u suprotno :(
 
direktor":nk555p5o je napisao(la):
Nedam seceranu ,sta to ima na zelenom vvjencu
Šećerana treba da ostane samo u onom manjem delu ,koji može da predstavlja centar okupljanja,a one objekte u okolini,barake i svašta nešto ukloniti i napraviti park oko šećerane..fontane trg i sl.tu postoji i potencijal za stanicu Gradske železnce,a i metro bi trebalo da prolazi također,nadajmo se da će nove gradske vlasti dobro razMisliti kako treba da izgleda potez Jugopetrola,urbanistički i sadržajno.
Mislim,da tu ima mesta i za šoping mol,i hotel tipa inter conti,metro stanicu,šećeranu sa trgom i parkom.Sve bi to daleko podiglo ceo potez Ade,Čukarice.Nadam se da će izmestiti i Hipodrom,jer mu tu nije mesto ,nekad jeste to bila periferija,više nije,pored tako skupe infrastrukture trebalo bi da nikne de luxe poslovni centar sa kulama .. :kafa:
 
Vrh