Rekonstrukcija davno srušenih zgrada

dedinje":22f770gt je napisao(la):

I meni se sviđa most Kralja Aleksandra (naravno sa fotografija) ali obnova ne dolazi u obzir. Jednostavno Drakčetov predlog je nemoguć. Dali on podrazumeva rušenje Brankovog mosta koji je na istom mestu? I kad je građen Brankov most (1954-1955) bilo je ljudi koji su žalili za onim starim lančanim. Tada je rečeno da je novi most tipa "greda" i da on omogućava potpun pogled na grad sa novobeogradske strane. Brankov most postoji već 60 godina i ljudi su se na njega navikli. Aleksandrov most nije imao sreće - postojao je svega 7 godina i ostavio je slab trag u sećanjima Beograđana. Ono što je moguće to je da se negde u Beogradu (Sava ili Dunav) izgradi, na odgovarajućem mestu klasičan lančani most kao što je napr Golden Gate u San Francisku (naravno manji). Oduvek sam žalio što u celoj Jugoslaviji (nekad) a sada u Srbiji ne postoji ni jedan klasičan lančani most. Njih ima širom sveta poznat je onaj u Budimpešti. Sad se masovno grade moderniji kao ovaj preko Ade (mislim da se zovu "most sa kosim zategama" tako su govorili kad se gradio onaj novi železnički u produžetku Prokopa). Ali klasika je klasika, ona je uvek lepa (kad se dobro uradi) i nikad ne zastareva.

Kliknite za proširenje...

Nema veze na sta su ljudi navikli, lako ce se navici na nesto sto je bolje i lepse.
Ne kazem bas da brankov most treba uciniti identicnim aleksandrovom, vec da ga treba nekako unaprediti posto sada kakav jeste izgleda prilicno neinteresantno, da ne kazem ruzno i dosadno. A da je moguce, moguce je.

Nesto sto je najblize lancanom mostu u klasicnom smislu je novi zeleznicki most, cak malo potseca na stari aleksandrov.

relja":2liyzqb2 je napisao(la):

Ponoviću - mislim da je pošta retko ružno ostvarenje, i to u gradu koji je video bolje, mnogo bolje.

Kliknite za proširenje...

Исто тако и ја мислим да је Бранков мост ретко ружно остварење у граду који је видео много боље на истом месту ... а ти ме изнова искритикујеш због тог става сваки пут ... чисто поређења ради, видиш да морам да поредим :wink:

Lepota je u oku posmatraca!

stf - razgovor sa tobom je avantura: nikad ne znaš u kojem smeru će krenuti naredni post

To daje draz forumu

a ova zgrada pored zadruge

a ova pored bristola sto joj danas fali krilo sruseno u bombardovanju

Neshvatljivo mi je da neko kaže da je Brankov most ružan. On je jednostavan i elegantan. Nema nikakvih ukrasa, nije kitnjast. Dobro je i što su sačuvani oni delovi Aleksandrovog mosta, urađeni od fino klesanog kamena.

relja":213rzfq1 je napisao(la):

stf - razgovor sa tobom je avantura: nikad ne znaš u kojem smeru će krenuti naredni post

Kliknite za proširenje...

Obnoviti treba i sinagoge i ako u Beogradu sada ima malo Jevreja. Tu bi možda dobili i pomoć Izraela.

A onda bi morao da srusis muzeje fresaka recimo ,ili pak imas neku drugu ideju

Izgraditi novu zgradu za arhiv a ovj vratiti staro ime i namjenu

Direktore imam drugu ideju. Mislim da je u Beogradu bilo više sinagoga osim one u kojoj je muzej fresaka. Ne znam da li je muzej u orginalnoj zgradi sinagoge ili je ona srušena. Jevreja u Beogradu ipak ima. Obnova sinagoge (ili izgradnja nove) bila bi antifašistički čin.
Ima kod nas i antisemitizma srećom veoma malo. Nego, otkud ti slika ove moje bivše gimnazije. To je bila X beogradska a sada je Vojna gimnazija (ako nije ukinuta zadnjih godina) Pre rata je bila gimnazija Kralja Aleksandra gde su prikupljani omladinci iz cele jugoslavije i vaspitavani u Jugoslovenskom duhu. arhiv je u drugoj zgradi u blizini topčiderska zvezde. možda je bilo nekih izmena X gimnazija je sada na novom Beogradu. oni učenici na času fiskulture na donjoj slici bili su obavezno iz cele jugoslavije od slovenaca do makedonaca. ne znam da li je bilo i albanaca, verovatno jeste. nesrećni kralj uzalud se trudio da napravi veliku državu na balkanu.

Drakče ako imaš obraza da meni kao članu foruma kažeš da sam pomalo lud ja bih za tebe rekao da si pomnogo lud i da ti nedostaje osnovno vaspitanje. kakav ti je to izraz "ljudi balave na predratne zgrade". Kao i Stf koji te podržava tako i ti nekad pišeš dobro a nekad šokantne gluposti.

To je problem kod mnogih sa foruma - ne umete da sastavite jasnu i logičnu rečenicu i često idete sami sa sobom u kontradikciju. Eto ovaj Drakče piše (da skratim) da ja nevolim palatu Albaniju i da sam pomalo lud. Albanija je za mene jedan od simbola Beograda. Ja sam napisao da se ne slažem sa stavom "ne voleti novu zgradu zbog stare koja se tu nalazila". Naveo sam ekstreman primer palate koja je dugo važila za najvišu u Beogradu i koju vole svi u Beogradu i kafane udžerice koja je bila na istom mestu i nose isto ime. I šta je sad tu taj Drakče iskonstruisao kako ja upoređujem palatu i udžericu i dajem prednost udžerici (koji li je arhitekta nju pravio) bog sami zna. Inače ja sam se na ovom forumu zalagao i opet se zalažem da se palati Albanija dograde još 4 sprata i tek onda će biti u pravilnoj proporciji i odnosu visina sa susednim zgradama. Ta 4 sprata su i bila u projektu arhitekte Bona ali tadapred sam rat 1940 nisu izgrađena.

Kratova zgrada pošte mogla je da bude na bilo kom mestu i na Novom Beogradu na placu na kome nikad nije bila nikakva zgrada. Naravno i onda bi to bila kutija ružna prljavo-žute boje. Ali ako bi bila solidno građena i dobro održavana ja se nebi nikad zalagao za njeno rušenje. Pa koji to grad u svetu ima sve samo lepe zgrade. U Beogradu je ubedljivo najružniji onaj ogroman betonski kubus u Katićevoj ulici. Tamo je kažu neka telefonija ne pominje se ko je planirao to čudo. Ne traba ni njega rušiti ni za 50 godina mada on strašno zaklanja pogled na hram još mnogo više nego ona zgrada u Katanićevoj. Kratova zgrada se mora rušiti da bi se obnovilo Korunovićevo remek delo kojeostavlja snažan utisak deluje malo robusno ali u dozvoljenim granicama. Uostalom nema smisla opisivati zgradu ona je jednostavno lepa i vredna obnove po svaku cenu. Time bi Beograd ogromno dobio.

Sinagoga postoji u Zemunu, samo je još Vojvoda dao u zakup i treba je vratiti Jevrejima:

dedinje":17br2nfc je napisao(la):

Kratova zgrada se mora rušiti da bi se obnovilo Korunovićevo remek delo kojeostavlja snažan utisak deluje malo robusno ali u dozvoljenim granicama. Uostalom nema smisla opisivati zgradu ona je jednostavno lepa i vredna obnove po svaku cenu. Time bi Beograd ogromno dobio.

Kliknite za proširenje...

"Коруновићева зграда је лепа" јер људи код нас балаве на старе зграде без обзира на њихову реалну архитектонску лепоту и функционалност. Свидео се теби израз "балаве" или не то је истина имајући у виду ставове већине према заиста просечним предратним зградама насупрот врхунским послератним делима. Најупечатљивији пример је зграда Генералштаба која је врхунско дело али би већина радије на том месту видела предходно здање, по архитектонским квалитетима - провинцијално.

Сличан је случај и са зградом Поште. Кратова пошта је организационо функционалнија од Коруновићеве, а фасада је далеко складнија. Коруновићево дело је исувише масивно, делом нескладно и као што се на овом форуму воли рећи - "крмачасто" ... да, да ... крмачасто ... ако ћемо о их коментарисати архитектонски.

Међутим, све ово пишем само истине и правде ради, мало реалности и неострашћености је преко потребно нашој средини. Згради поште без поговора треба вратити предратни Коруновићев изглед јер колико год она имала више архитектонских мана од Кратове, нико није смео да је мења и тај чин представља изузетан пример малограђанштине, провинцијализма и исконског варваризма. Такође, она је била један од ретких дела у свету уникатног српско-византијског стила и као таква прдставља изузетно културно благо ма какве мане тај дизајн имао.

Коруновићев изглед треба вратити, ту ништа по мени није спорно. Оно што је спорно је тврдити да је Коруновићева пошта савршена а Кратова - срање. То једноставно - није истина.

nije tačno da ja balavim samo na stare zgrade. ako hoćeš da znaš balavim pre svega na hotel metropol, na siv, hotel jugoslaviju, dobrovićev generalštab pa i na arenu i one dve zgrade preko puta siva. provincijalna je trijumfalna kapija a versaj je kič i to se može reći. otkud znaš da je kratova pošta organizovana funkcionalnije od korunovićeve. jesi li možda šetao korunovićevom. korunovićeva pošta jeste savršena a kratova nije sranje - ona je obična što je i razumljivo obzirom da je građena u teško posleratno vreme. da je na nekom drugom mestu sigurno bi je ostavili. izvinjavam se što pišem malim slovima tastatura mi nešto nije u redu.

Пре свега, описао сам генералну атмосферу на форуму и друштву када сам написао "балављење на зграде" ... то не можеш оспорити.

Нема потребе да шетам, постоје стручне књиге и анализе а и неко основно познавање принципа естетике. Фасада Кратове зграде је далеко складнија од Коруновићеве, чито да поновим. Иако је у питању иста зграда, Коруновићева са малим прозорима даје осећај заробљености ономе ко у њу уђе, а својом претераном масивношћу одаје утисак као да ће сваког часа да потоне под земљу јер је претешка ...

fasada kratove zgrade je daleko skladnija od korunovićeve. predajem se.

Dedinje sto se tice zgrade arhiva bila je skola evo fino objasnjenje
http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyr ... grade.html

Dakle napraviti namjensku zgradu za arhiv a ovoj vratiti namjenu za koju je bila projektovana

Deseta Bg. gimnazija u koju sam ja išao 4 godine nalazila se u ulici Petra Čajkovskog, preko puta onog velikog parka. Pričalo se da je to bila pre rata gimnazija Kralja Aleksandra. Zgrada je bila skoro luksuzno uređena, imala je i bazen koji su posle rata zazidali. Vrlo lepe učionice, visok plafon, veliki prozori videlo se da je to posebno uređeno. Već sam pisao koje su bile namere vlasti i kralja. Sliku gimnazije (verovatno predratnu) ti si objavio. Pored gimnazije je benzinska pumpa a ulica P.Č. se nastavlja na glavnu senjačku ulisu Vase Pelagića. Inače, posle rata to je bila obična gimnazija kao i sve druge u Beogradu. Nedaleko od gimnazije, napred prema trgu (skveru) Topčiderska zvezda nalazila se velika masivna zgrada, dobro očuvana i tada se pričalo da je to zgrada Arhiva Jugoslavije.
Ubrzo posle mog završetka gimnazije u istoj zgradi otvorena je vojna gimnazija koja je primala omladince iz cele zemlje. oni su stanovali u internatu koji se nalazio pored stadiona jna. sve to je bilo davno. da li su se desile neke izmene i kakve neznam. zgrade gimnazije i arhiva su sa strane spoljašnje fasade slične i to možda stvara zabunu kod posmatranja fotografija. a možda se i aerhiv preselio u zgradu gimnazije, ukoliko je vojna ukinuta(?) a X je na Novom Beogradu.

dedinje":32mgn8ph je napisao(la):

Inače ja sam se na ovom forumu zalagao i opet se zalažem da se palati Albanija dograde još 4 sprata i tek onda će biti u pravilnoj proporciji i odnosu visina sa susednim zgradama. Ta 4 sprata su i bila u projektu arhitekte Bona ali tadapred sam rat 1940 nisu izgrađena.

Kliknite za proširenje...

Ko god pogleda projekte palate Albanije, videće da je ova zgrada izgrađena po projektima arhitekte Miladina Prljevića. U projektu su učestvovali arhitekte Miloš Lazarević, Nikolaj Mesaroš (koji je u slično vreme radio palatu "Vremena" sa Branislavom Kojićem) i Nada Bogojević. Statički proračun i konstrukciju radio je inženjer Đorđe Lazarević, dok je glavni preduzimač bio Milan Sekulić, čije je preduzeće, tada najveće u zemlji gradilo ovu zgradu.

Takođe, kada se pogledaju projekti, videće se da je zgrada sazidana u visini baš onolika kolika je projektom predviđana i nema pomena o dodatna četiri sprata. Slično važi i za sve konkursne projekte koji su podnošeni za ovu palatu, gde je izuzetak dobro poznati projekat Milana Zlokovića, koji se nije plasirao u otkupe i za koji se ne zna ni da li je učestvovao na konkursu (on je imao 19 spratova i samim tim, "probio je" uslove konkursa).

Branko Bon je posle rata pokušavao na osnovu rada od par meseci u Prljevićevom birou i sličnosti njegovog elaborata sa konačnim rešenjem da posle rata dozida par spratova i da obloži zgradu kamenom tamne nijanse, ali se, srećnom, niko na te njegove ideje nije nešto posebno obazirao.

Kada je reč o rekonstrukciji Pošte 2 u Korunovićev izgled, mislim da svi oni koji za to plediraju stoje na stanovištu da se zgrade mogu mesiti, rušiti i remodelovati kao kolač. Što je potpuno nerealno, jer je Kratova rekonstrukcija (ovde sada ne govorimo o onome šta je izrađeno i šta se meni više ili manje "sviđa", to je sasvim posebna tema) bila temeljna i potpuna i veoma bi bilo teško to izvesti bez velikih radova na rušenju i dizanju nove konstrukcije.

Kada je reč o funkcionalnosti, kod Korunovićevog objekta, pisano je još u dnevnoj štampi, bilo je velikih problema u funkcionisanju same zgrade usled izuzetno neproučenog problema proporcije, unutrašnjih veza, loše pozicije stepeništa itd (koje Korunović, uzgred rečeno, nije sam ni razrađivao, već njegov saradnik u Ministarstvu, arh. Predrag Zrnić).

I najzad, kada je reč o estetici, bilo je mnogo uspelijih projekata i realizacija u nacionalnom, "srpskovizantijskom" ili kako god hoćete, stilu - čak i ako se zadržimo u domenu samo spoljašnje pojavnosti. Pošta 2 je bila ponajpre čudan (ali ne i čudesan) objekat sa vrlo grubim i nedorečenim detaljima i proporcijama, objekat koji je projektovan "na brzinu" i za "posebnu priliku", bez dubljeg ulaženja u razradu površina, ornamenata i sličnih elemenata - daleko "iza" mnogo uspešnijih objekata ovog autora poput crkava u Ljubljani, Celju i Mariboru npr. ili neizvedene crkve na mestu današnje Sv. Arhangela Gavrila. Čak i njegov Sokolski dom Matica u Deligradskoj je izveden je nemarno, u najjeftinijem materijalu i izgubio je u mnogome od svoje prvobitno zamišljene, posebne, korunovićevske estetike.

Ko god pogleda zgradu palate Albanija sa Terazija (napr. od Meka) videće da nije u dobroj proporciji visina sa okolnim zgradama. Pošto dominira Albanija bi morala da bude malo (ne mnogo) viša. To je bitno a ostale činjenice o arhitektima i samoj izgradnji nisu bitni u mom postu. Branko Bon je posle rata bio u pravu kad je hteo da dozida još 4 sprata ali naravno bez promene boje u odnosu na ostali deo zgrade. Zašto je trebalo dozidati? Zato jer se situacija promenila u odnosu na onu pre rata, sazidane su nove zgrade okolo a trebalo je sačuvati proporciju u visini.

Negovorimo o istoj zgrad zgrada arhiva nije u ulici cajkovskog postaviosam ti link evo ponovo zgrada arhiva je imala bazen , to je prva skola sa bazenom , sad je zabetoniran
http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyr ... grade.html

Dakle napraviti namjensku zgradu za arhiv a ovoj vratiti namjenu za koju je bila projektovana