Šta je novo?

Neostvareni Beograd

Jbg...nije nam se dalo da to napravimo tada(mozes i sam da smislis bar 10 razloga)...
Zato od sada treba pozdraviti samo projekte sa vizijom, projekte koji su za sva vremena.
Steta zbog propustenih prilika, ali jos nista nije izgubljeno.Mozda nece nikad izgledati ovako, ali ce izgledati nekako drugacije - mozda i lepse za svoje vreme :p
(malo pozitivne energije :) )
 
vrachar":22devevi je napisao(la):
WOW :p ovo vec lici na ozbiljan evropski grad!
Evropski gradovi sastavljeni od dvospratnica :/ ... nije Beograd Debrecen ili... Wiesbaden ( :p :lol: ) , ovo me pomalo podseca na neku belgijsku banju.
 
CVRKI":1271xqpi je napisao(la):
vrachar":1271xqpi je napisao(la):
WOW :p ovo vec lici na ozbiljan evropski grad!
Evropski gradovi sastavljeni od dvospratnica :/ ... nije Beograd Debrecen ili... Wiesbaden ( :p :lol: ) , ovo me pomalo podseca na neku belgijsku banju.
Mozda, ali i tako deluje urbano sredjenije nego sada.
 
Evo jos neostvarenih planova i zamisljanja kako bi NBgd trebao da izgleda.
Bar da se jos neki most sa tih planova izgradio...







Hvala ti Dragane na uputstvu ;)
 
i nikola dobrovic je imao plan za terazije (1929) - postovacu slike cim uspem da ih uskenujem. u kratkim crtama, cuva se vizura prema n. bgd, a sam plato vuce na palais chaillot u parizu, mada mnogo modernije izveden (citaj staklo/celik umesto mermera), zgrade su prilicno visoke, skoro koliko i novi b2. koliko mi se cini sa skica, projekat je obuhvatao uredjenje celog prostora sve do autobuske stanice, i nastavljao bi se na nekakav (pesacki?) most ka novom.

apparently, i posle rata (1946), kad je dobrovic postao sef urbanistickog zavoda, ozbiljno se razmisljalo o tome, ali je novi beograd ipak dobio prioritet.
 
Uroše, 'ajde molim te postavi te slike.
Te skice jednom video u nekoj emisiji na RTS-u.
Kakva šteta što se to nikada neće ostvariti...
 
Je l ima neko onaj projekat za terazijsku terasu od pre rata, valjda je ok Krasnova??
 
Нови Прокоп на Ушћу
Мало се зна да је марта 1938. године расписан интернационални конкурс за израду идејне скице за нову зграду Државне опере у Београду. Главни иницијатори за израду овог пројекта били су министар просвете др Димитрије Магарашевић, министар грађевина Добривој Стошевић и председник београдске општине Влада Илић.

„На расписани конкурс Оцењивачки суд је примио седамдесет радова. О завршној оцени радова Оцењивачки суд је констатовао да је овај конкурс дао много интересантних идеја и сугестија, мада у коначном резултату ниједно решење није практично тако постављено да заслужује прву и другу награду. На основу тога, Оцењивачки суд је одлучио да се целокупна сума за награде подели за откуп. Међу награђенима су Италијани, Немци, Белгијанци, Румуни, Руси из Америке и Југословени.”

Што се тиче локације оперске зграде, већи број наших архитеката определио се да зграда Опере буде у парку престолонаследника Петра названом „Мањеж”, где су на ивици парка Југословенско драмско позориште и Музичка академија.

Већ 1939. године почео је Други светски рат и све припреме за изградњу оперске зграде су обустављене. И ево, после 69 година расправља се преко свих медија о изградњи зграде Опере. Природно и логично – прво се тражи локација. Највећу полемику око локације изазвао је чланак у „Политици” господина Ђорђа Бобића, градског архитекте, у којем је после набројаних аргумената изјавио да је извршен избор места за зграду Опере – и то на Ушћу, поред Музеја савремене уметности. Зграда Опере била би, по Ђ. Бобићу, пандан Калемегданској тврђави. Затим Ђ. Бобић даје аргументе за ту локацију. На те аргументе Ђ. Бобића јавља се у „Политици” др Жорж Поповић, архитекта и редовни професор Факултета драмских уметности за позоришну архитектуру. Он на сваки аргумент Ђ. Бобића одговара контрааргументом, убедљивом логиком и знањем. Оспорава аргументе Ђ. Бобића, дајући и образлажући сву предност локацији на Тргу Републике.

Ја ћу се придружити расправи само из једног угла, под претпоставком да Опера буде на Ушћу. Како ће тећи комуникација чланова Опере, Балета, Хора, техничког особља и администрације? Солиста и стручних сарадника у Опери је 64, балетски ансамбл броји 94 члана, оркестар 80 чланова, хор 72... Сценско-техничку екипу чини 120 чланова, а то су: декоратери, електричари, гардеробери и гардероберке, фризери и фризерке, реквизитери. Административно особље чини рачуноводство, правна служба, маркетинг, укупно 74 члана. Дакле, 500 запослених који већим делом живе у старом делу града, или у његовој најближој околини. Они су у обавези да свако преподне одлазе на пробе, па после проба да се врате кућама, а увече да одлазе на представе и опет натраг. И да је најорганизованији саобраћај, за ову сврху то би било тешко малтретирање чланова Опере, Балета и техничког особља. А како ће публика одлазити на Ушће и вратити се после представе?

Због погрешне локације железничке станице у Прокопу, недовршена грађевина зева деценијама у оној рупи. Само железничка станица ће кад-тад прорадити и многи пословни људи с разлогом морају путовати. Па и они којима је путовање хитно и неодложно, због смрти или болести блиског рођака, мораће и по невремену отићи у Прокоп на станицу. Али, ко ће се по лошем времену упутити у Оперу на Ушће? И они са колима ће одустајати. Опера на Ушћу био би још један Прокоп.

Парк преко пута Народног позоришта је богомдано место за Оперу. У сваком погледу. Сва превозна средства из најдаље околине Београда долазе у центар града. Ту би Опера била пандан Народном позоришту. Свуда у свету су културне установе у центру града. У Београду буја музички живот. Музичка академија, велики број музичких школа, Музичка омладина пуниће из вечери у вече једну галерију за време опере или балета. У новој згради Опере биће више премијера, балетских и оперских. Тако ће темпо рада донети нове уметничке вредности.
Аутор је драмски уметник
Славко Симић
[објављено: 07.04.2007.]
N_WZIWzyzLNhEoWIQznsFlWJc2O73R45dd0TU.jpg

1. Немачки пројекат
2. Италијански пројекат
3. Београдски пројекат
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=24662
 
Ja sve vise mislim da su to stavovi neostvarenih arhitekata i kvazi strucnjaka koji su sebi dali za pravo da pljuju po svakom projektu u Beogradu. Setite se samo "arhitekte" koji je bio i ostao politicki poltron i koji je pristao da se pod okriljem njegovog projekta podzemne garaze kod skupstine izgradi tajni podzemni objekat, a sada prica o tome kako je to los potez. Takodje primer neostvarenog arhitekte i vecitog gubitnika koji ce se zaliti na svaki projekat koji nije njegov.

Sad kad vidim kakve izjave daju mnogi od tih neostvarenih arhitekata koji su nam na papiru darovali neostvareni Beograd i bolje je sto se mnoge od tih indeja nisu ni ostvarile.
 
Ја ћу се придружити расправи само из једног угла, под претпоставком да Опера буде на Ушћу. Како ће тећи комуникација чланова Опере, Балета, Хора, техничког особља и администрације? Солиста и стручних сарадника у Опери је 64, балетски ансамбл броји 94 члана, оркестар 80 чланова, хор 72... Сценско-техничку екипу чини 120 чланова, а то су: декоратери, електричари, гардеробери и гардероберке, фризери и фризерке, реквизитери. Административно особље чини рачуноводство, правна служба, маркетинг, укупно 74 члана. Дакле, 500 запослених који већим делом живе у старом делу града, или у његовој најближој околини. Они су у обавези да свако преподне одлазе на пробе, па после проба да се врате кућама, а увече да одлазе на представе и опет натраг. И да је најорганизованији саобраћај, за ову сврху то би било тешко малтретирање чланова Опере, Балета и техничког особља. А како ће публика одлазити на Ушће и вратити се после представе?
ovo je neverovatna argumentacija! odakle mu samo ideja da većina od 500 zaposlenih u operi i baletu živi u starom delu grada??!!! teško maltretiranje? pa ušće je 2 stanice bilo kojim autobusom od zelenog venca! svi koji se brinu da neće biti publike na drugoj strani save neka pogledaju malo koliko ljudi ide na kulturne programe sava centra, koji je čak dalje od centra nego ušće!
 
Slazem se u potpunosti sa onim sto je djo rekao u prethodnom postu. Takodje sam siguran da svi clanovi opere ne zive u starom delu beograda a kamoli u centralnom delu, tako da je to krajnje besmislen argument. Inace oprea ima jako vernu publiku kojoj nece biti tesko da se proseta do usca a opet pod pretpostavkom da vecina publike zivi u starom delu grada, takodje besmisliena pretpostavka. Pre bi se osvrnuo na arhitektonsko i urbanisticko resenje opere. Planirana opera po kapacitetu i po tehnickim zahtevima prevazilazi prostor na trgu republike koji je i ovako dosta tesan i oivicen uskim ulicicama koje bi gotovo onemogucile nesmetan pristup kamionima sa scenskom opremom. Zato je prostor i ostavljen za izgradnju gradske galerije koja ce biti svojevrsni transparentni objekat u vidu setacke zone i sa kulturnim sadrzajima koji su takodje primereni tom prostoru.
Inace ne vidim nista lose u tome da se oformi nova kulturna celina na uscu na kome se trnutno nalazi muzej savremene umetnosti koji sasvim fino funkcionise i dobro je posecen. Zavrsetkom opere i muzej bi sigurno imao jos vise posetilaca.
 
^^^

Slazem se sa Igorom, s tim sto bih rado upotrebio neku socniju rec od "besmislen". Dodje coveku da ga pojede mrak... sve sto svugde moze kod nas ne moze.
 
Planirane i postojeće tramvajske linije iz 1933. godine. Samo neke su ostvarene: linija ka Zemunu i spoj Klanice i Novog groblja.
 
uros vasiljevic":1c6rlpel je napisao(la):
i nikola dobrovic je imao plan za terazije (1929) - postovacu slike cim uspem da ih uskenujem. u kratkim crtama, cuva se vizura prema n. bgd, a sam plato vuce na palais chaillot u parizu, mada mnogo modernije izveden (citaj staklo/celik umesto mermera), zgrade su prilicno visoke, skoro koliko i novi b2. koliko mi se cini sa skica, projekat je obuhvatao uredjenje celog prostora sve do autobuske stanice, i nastavljao bi se na nekakav (pesacki?) most ka novom.

apparently, i posle rata (1946), kad je dobrovic postao sef urbanistickog zavoda, ozbiljno se razmisljalo o tome, ali je novi beograd ipak dobio prioritet.
Evo slicica Dobroviceve vizije Terazijske terase. Koliko sam video, nisu postavljene do sad pa ih stavljam:

oa64pz.jpg


kdrew6.jpg


aeqkjo.jpg


25fhxfs.jpg


2b9x12.jpg
 
Mnogi od ovih projekata su bili ispred svog vremena, te mozda zato i nisu ostvareni.....
 
trece nagradjeni projekat na konkursu za palatu albanije. konkurs je bio valjda 1938.

 
Lepo lepo ovo je SF za nas a bogami i sire i u danasnje vreme. Oduvek sam voleo taj retro sf :kk:
 
Ova zgrada je sjajna! Sigurno negde u centru imamo neki ćošak koji je dovoljno velik da ona stane. Šta mislite o Slaviji?
 
shmeksi":3dhrancl je napisao(la):
trece nagradjeni projekat na konkursu za palatu albanije. konkurs je bio valjda 1938.

[url]http://img28.picoodle.com/img/img28/3/10/13/f_palataalbanm_12c0b48.jpg[/url]
Ovo je projekat cuvenog Milana Zlokovica za palatu Albanija na konkursu iz 1938. Meni izgleda kao neka mesavina moderne i art dekoa. Steta sto nije pobedila na konkursku. Inace, za Slaviju je predlagano veoma slicno resenje danasnje palate Albanija (zao mi je sto mi skener nije pri ruci) arh. Miladina Prljevica, za Miticev modni magazin koji je trebalo da postane "najvece privatno zdanje u Beogradu" visoko 60 m. I dan danas postoji spor ko je pravi autor Albanije jer je na konkursu povbedilo resenje koje je ponudio Prljevic ali uz obavezne izmene fasade po nacrtu Branka Bona i Milana Grkalica iz Zagreba.
 
Goldstein":34q4wsow je napisao(la):
shmeksi":34q4wsow je napisao(la):
trece nagradjeni projekat na konkursu za palatu albanije. konkurs je bio valjda 1938.

[url]http://img28.picoodle.com/img/img28/3/10/13/f_palataalbanm_12c0b48.jpg[/url]
Ovo je projekat cuvenog Milana Zlokovica za palatu Albanija na konkursu iz 1938. Meni izgleda kao neka mesavina moderne i art dekoa. Steta sto nije pobedila na konkursku. Inace, za Slaviju je predlagano veoma slicno resenje danasnje palate Albanija (zao mi je sto mi skener nije pri ruci) arh. Miladina Prljevica, za Miticev modni magazin koji je trebalo da postane "najvece privatno zdanje u Beogradu" visoko 60 m. I dan danas postoji spor ko je pravi autor Albanije jer je na konkursu povbedilo resenje koje je ponudio Prljevic ali uz obavezne izmene fasade po nacrtu Branka Bona i Milana Grkalica iz Zagreba.
jao, da nemas mozda skicu miticeve robne kuce..ako neko ima molim da je ovde postavi..hvala
 
Ova zgrada bi se sjajno uklopila u Slaviju, imam na umu deo ispred zgrade Narodne Banke, koju je bolje da ne gledamo. Takva zgrada bi mogla da se takmiči za dominaciju nad trgom sa hotelom Slavija. Što se konkretno tiče mitićeve rupe i onog parčeta gde je parking, za mene postoji samo jedno pravo rešenje - Kobalt klub i nevidljivi Hotel iz filma Senka respektivno.

The shadow knows :D
 
Vrh