Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Реља,

Премда се слажем са тобом у вези с позицијом новог моста, треба рећи да његова повезаност са Булеваром М. Пупина проистиче још из планова из седамдесетих - ономад кад направише Интерконти на траси Булевара Авноја. Имаш на оном фамозном (сјајном) Јовиновом цртежу како Бул. Лењина (М. Пупина) удара на будући мост, док је Бранков усмерен ка Бул. Е. Кардеља (Н. Тесле).

Ако си пратио новија урбанистичка дешавања, можда си приметио да су актуелни планери дефакто признали да позиционирањем новог моста тик уз Стари савски (као и проширивањем потоњег) остаје превелика "рупа" одатле до Газеле, па су разматрали и некакав мост (или тунел) у висини Вишеградске улице.

Ја, иначе, мислим да је потребан нови мост у висини Немањине, директно повезан са Бул. З. Ђ, а и проширење Старог савског не би било наодмет (наравно, новим конструкцијама, а не ослањањем на стубове фирме "Јухо" из Дортмунда од пре 75 година).

Nepopravljivi optimista":24qib2q5 je napisao(la):

Kopka me nešto danima a to je ova informacija
Šta u ovom projektu košta 5 milona evra? Moj je doživljaj da je cifra ozbiljno prenaduvana jer se u hercegovačkoj rade ivičnjaci od betona, koliko vidim popločavanje je behaton itd.

Kliknite za proširenje...

Aj da probam, ako neko ima preciznije info, slobodno nek me ispravi. Rekonstrukcija ulice u gradu sa dve trake, ivičnjacima, pešačkim stazama, zelenilom, sve, je oko 300e/m, maksimalno 350. Površine za parkiranje i šetališta su jeftiniji, al ajde, nek i to bude 300e. Cena uređenja parka uključujući humuziranje, sadnju drveća, mobilijar je okvirno oko 3000din/m2. Nabavka tobogana i zezalica za parkić ne znam koliko je, mada ne bi trebalo da je više od nekoliko hiljada evra. Nek bude i 10. Znači C, D, E, F, H, I nije više od 100-150k evra plafon. Terasa B je namenjena pešacima i jednostavnog je oblika, može sa dva stuba i gredom, ili kao konzola, i čak i ako bude problema sa fundiranjem, 50ak hiljada. Ova druga terasa je malo komplikovanija, treba pobiti stubove u vodu, nisam siguran za cenu.

Najkomplikovanije je ovo pristanište. Ne znam kako bih ga obračunao sa građevinskog aspekta pošto ne znam ni približno kako će izgledati, al našao sam da cena izgradnje marina za one malo veće jahte košta oko 15000-60000e po vezu, odnosno brodskom parking mestu. U to je uključena i sva potrebna oprema (Izvor ovde). Ako auto sa ove slike posluži ko reper, ovo pristanište nije veće od 15x10m. Nek može da se ugura 10 brodova, cena izađe 500,000 max (mada je ovo prenaduvano, prvo, ovo pristanište nije prava marina za parkiranje brodova, drugo, gore navedene cene su za jahte od 20ak metara, treće, ovde ne staje 10 brodova). Ako se neko bolje razume u pristaništa, nek uskoči. Sve ukupno, sa baš komotnim pretpostavkama, 800,000e.

Nepopravljivi optimista":24qib2q5 je napisao(la):

Nemojte odmah sa komentarima to je lopovska družina, kriminalci i slično ta rasprava ne vodi nigde a možemo o tome uz pivo.

Kliknite za proširenje...

Daj to pivo Lopovska družina! Kriminalci!

Mislim da nije sporno da treba pojacati saobracajnu komunikaciju izmedju dva dijela Beograda na potezu izmedju Brakovog i Gazele.
Mislim da nije sporno ni to da je potreban novi most, cak i u slucaju da se Zaricev most moze pojacati u punom predvidjenom profilu.

Pravo pitanje je na koji nacin i u kom obimu bi se pomenuto pojacanje saobracaja definisalo?

Zato mi se cini da je najpravilniji redosljed za donosenje ispravnih odluka bio sljedeci:

1. potrebno je utvrditi koliko je potrebno automobilskih, tramvajskih, LRT ili metro traka, ukupno na cijelom potezu. Zatim,
2. na koliko pravaca bi se te trake rasporedile, zatim
3. na kom pravcu bi bila koja traka
4. pristupiti izradi projektong zadatka za nove mostove i/ili prosirenje postojecih (samo jedan trenutno).

Da bi se uopste krenulo pomenutim redosljedom, prvo je potrebno utvrditi kakav je sadasnji i ocekivani profil saobracajnica na obe strane Save da bi se te dve strane optimalno povezale.

Mislim da je, po sadasnjem regulacionom planu, prostor SA u saobracajnom smislu vec sad projektovan u disbalansu sa dijelovima Beograda koji se nalaze "s one strane" Savske ulice i Karadjordjeve ulice.
Naime, iako po regulacionom planu ostaje mogucnost za formiranje novih tramvajskih, LRT ili metro linija (mozda cak i gradskog voza) meni se cini da se vec sad favorizuje automobilski saobracaj. Jednostavno, po kapacitetu automobilskih saobracajnica u SA ovaj dio grada je daleko ispred putnih pravac u prostoru prema terazijskom grebenu i uscu Save u Dunav. Zato mislim da postoji realna opasnost u stvaranju saobracajnih zagusenja duz istocnih i sjevernih ivica regulacionog plana (Savska ulica i Karadjordjeva).

Cini mi se da postoje dva rjesenja za eliminaciju tog problema.

1. smanjenje profila dijela saobracajnica za automobilski saobracaj uprosotru SA, i/ili
2. dodavanje sinskih sistema u vecem obimu.

EDIT:
kad sam spomenuo "disbalans", imao sam ovo na umu...



ako se prostor podjeli na A,B i C moze se primjetiti da izmedju zona B i C koje dijele Karadjordjeva i Savska postoji ukupno 25 ulica, od toga 16 u zoni C a samo 9 u zoni B. Da li je to optimalno imajuci u vidu najavljene promjene u zoni B? Bilo bi zanimljivo ovim ulicama i dodati ukupan broj automobilskih traka da bi se vidjelo gdje je sta.

TranspoWarrior":1y6hwgmm je napisao(la):

Nepopravljivi optimista":1y6hwgmm je napisao(la):

Kopka me nešto danima a to je ova informacija
Šta u ovom projektu košta 5 milona evra? Moj je doživljaj da je cifra ozbiljno prenaduvana jer se u hercegovačkoj rade ivičnjaci od betona, koliko vidim popločavanje je behaton itd.

Kliknite za proširenje...

Aj da probam, ako neko ima preciznije info, slobodno nek me ispravi. Rekonstrukcija ulice u gradu sa dve trake, ivičnjacima, pešačkim stazama, zelenilom, sve, je oko 300e/m, maksimalno 350. Površine za parkiranje i šetališta su jeftiniji, al ajde, nek i to bude 300e. Cena uređenja parka uključujući humuziranje, sadnju drveća, mobilijar je okvirno oko 3000din/m2. Nabavka tobogana i zezalica za parkić ne znam koliko je, mada ne bi trebalo da je više od nekoliko hiljada evra. Nek bude i 10. Znači C, D, E, F, H, I nije više od 100-150k evra plafon. Terasa B je namenjena pešacima i jednostavnog je oblika, može sa dva stuba i gredom, ili kao konzola, i čak i ako bude problema sa fundiranjem, 50ak hiljada. Ova druga terasa je malo komplikovanija, treba pobiti stubove u vodu, nisam siguran za cenu.

Najkomplikovanije je ovo pristanište. Ne znam kako bih ga obračunao sa građevinskog aspekta pošto ne znam ni približno kako će izgledati, al našao sam da cena izgradnje marina za one malo veće jahte košta oko 15000-60000e po vezu, odnosno brodskom parking mestu. U to je uključena i sva potrebna oprema (Izvor ovde). Ako auto sa ove slike posluži ko reper, ovo pristanište nije veće od 15x10m. Nek može da se ugura 10 brodova, cena izađe 500,000 max (mada je ovo prenaduvano, prvo, ovo pristanište nije prava marina za parkiranje brodova, drugo, gore navedene cene su za jahte od 20ak metara, treće, ovde ne staje 10 brodova). Ako se neko bolje razume u pristaništa, nek uskoči. Sve ukupno, sa baš komotnim pretpostavkama, 800,000e.

Nepopravljivi optimista":1y6hwgmm je napisao(la):

Nemojte odmah sa komentarima to je lopovska družina, kriminalci i slično ta rasprava ne vodi nigde a možemo o tome uz pivo.

Kliknite za proširenje...

Daj to pivo Lopovska družina! Kriminalci!

Kliknite za proširenje...

Bravo ! Zaječarca od mene.

Znači oko 4 miliona su prenaduvali. Možda pazare i neku jahtu za te pare da privežu u novoj marini kao "promo-jahtu" u nizu promo objekata.

Пантограф":2dxbzi0o je napisao(la):

Реља,

Премда се слажем са тобом у вези с позицијом новог моста, треба рећи да његова повезаност са Булеваром М. Пупина проистиче још из планова из седамдесетих - ономад кад направише Интерконти на траси Булевара Авноја. Имаш на оном фамозном (сјајном) Јовиновом цртежу како Бул. Лењина (М. Пупина) удара на будући мост, док је Бранков усмерен ка Бул. Е. Кардеља (Н. Тесле).

Ако си пратио новија урбанистичка дешавања, можда си приметио да су актуелни планери дефакто признали да позиционирањем новог моста тик уз Стари савски (као и проширивањем потоњег) остаје превелика "рупа" одатле до Газеле, па су разматрали и некакав мост (или тунел) у висини Вишеградске улице.

Ја, иначе, мислим да је потребан нови мост у висини Немањине, директно повезан са Бул. З. Ђ, а и проширење Старог савског не би било наодмет (наравно, новим конструкцијама, а не ослањањем на стубове фирме "Јухо" из Дортмунда од пре 75 година).

Kliknite za proširenje...

Mislim da znam na koji "plan iz sedamdesetih" misliš. Jesam hvalio prethodne planere, ali to sa povezivanje mi baš nije bilo jasno, znajući odakle dolazi saobraćaj koji sa desne obele Save prelazi Brankov most i kuda ide. No dobro, plan za budućost je plan, teren i realnost nešto drugo.

Iako mislim da Zarićev most "udara u prazno" na NBG, vidim za sada i jednu pozitvnu stranu ideje o njegom proširenju:
morali bi da se prošire i prilazni putevi, pa tako i prilazni putevi na Novom Beogradu, a to podrazumeva:
- uklanjanje terena "Brodarca" sa Starog sajmišta
- uklanjane dela Parking servisa (na njih sam baš kivan u poslednje vreme)
- uklanjanje divlje gradnje

Mислим да са изградњом метро-друмског моста у продужетку булевара Зорана Ђинђића као и проширењем Зарићевог моста са по две траке са сваке стране значајно растерећују Газела и Бранков мост и да та два пројекта треба да буду кључна, као и изградња новог железничког чвора пре сваког започињања изградње Београда на води.

RioBL":eazchg2z je napisao(la):

milanche":eazchg2z je napisao(la):

Rio, ovaj clanak je toliko relevantan i obiluje cinjenicama da se sutra to odmah moze uraditi. (sarkazam)

Kliknite za proširenje...

A eto, kao sto si dobro primjetio da u prostornom planu ne mora biti tehnickih detalja jos manje ih mora biti u novinskom clanku.

milanche":eazchg2z je napisao(la):

Ovaj covek istupa kao pojedinac, a ne u ime neke institucije, osim cto se hvali clanstvom u strukovnom udruzenju gde su svi gradjevinski inzenjeri.

Kliknite za proširenje...

mozda jeste a mozda i nije.
ako bi se neko htio zainteresovati (a sumnjam) mozda bi otkrio da ima "dima". A gdje ima dima ima i vatre. ako nekog zanima ima jos jedan noviji clanak iz razgovora sa Ljubivojem Kosticem.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:469568-Moraju-da-se-poloze-racuni-za-Most-na-Adi

Zasto ja stavljam jos jedan link iz razgovora sa "ovim covekom"?
Iz dva razloga:

1. zato sto se stalno provlaci teza kako niko "iz struke" ne govori o prosirenju mosta, sto jednostavno nije tacno.
2. zato sto je "covek koji se hvali clanstvom u strukovnom udruzenju" njen podpredsjednik i covjek sa velikim iskustvom upravo u mostogradnji. Ucestvovao je u projektovanju blizu 300 mostova u Srbiji i inostranstvu

Kliknite za proširenje...

Ok mozemo se sloziti da ima iskustva, kao i da u dnevnim novima se ne objavljuju tehnicki detalji mosta, ali gradjevinarstvo je egzakna oblast, u tu nema mesta neko "dojmu" vec na osnovu rezultata istrazivanja. Vidim da sad krecu da ispituju stubove, i samo na osnovu ispitivanja se moze znati da li je moguce da prime jos opterecenja ili ne.

Jos nesto, Gazela je bila na ivici stabilnosti, mostogradnja ja i u toku izgradnje vrsila ojacavanja, prof. Djuric, konstruktor Gazele je zbog toga dobio i infrakt u toku gradnje , nizvodna strana konstrukcija je bila i ostecena i delimicno sanirana u toku poslednje rekonstrukcije, tako da me je jos tad prilicno zacudila tvrdnja da moze da se i Gazela prosiri. Zato i kazem, da se tek na osnovu istrazivanja i ozboljnih analiza moze znati da li moze ili ne da se neki most prosiri na postojecu konstrukciju. Jedna od nasih najboljih ustanova za ispitivanje gradj. konstrukcija i materijala je IMS, ali naravno i gradj. fakultet.

Дошљак":1cp5sq6r je napisao(la):

да та два пројекта треба да буду кључна, као и изградња новог железничког чвора пре сваког започињања изградње Београда на води.

Kliknite za proširenje...

Mogu oni da započinju Beograd na vodi kad god hoće, a sasvim je drugo pitanje kako će im sve to zaživeti ako se započne na o-ruk. Pre 50 godina u SFRJ nije bio nikakav problem da se grade tada najsavremeniji blokovi Novog Beograda na vetrometini, okruženi bukvalno peščanim dinama i odsečeni od ostatka grada pružnim prelazima. Tada se nije gradilo na tržišnom principu, već evo ti stan gde-god i evo ti trolejbus da se dovučeš na posao do grada, i šta ćeš više.

Sad na jesen ako se prihvate gradnje stambenih kula visoke klase, na lokaciji "Hercegovačkom ulicom pa preko pruge", gde će severna strana imati pogled na groblje kontejnera ŽIT-a i na parkinge autobuske stanice, a najbliži parkovi su pretvoreni u izbegličke kampove a la Sabra & Šatila, khm, videćemo da li će tržište progutati takav koncept "stanovanja visoke klase". Može to da se izgradi, nikakav problem, i to infrastrukturno opremanje može da se skarabudži, sprovede se kanalizacija direkt u Savu tačno ispod Savanove i tako to... Ali se pribojavam da bi prodaja stanova na severnoj strani išla baš onako kao i prodaja severne strane Belvila prema garaži GSP-a (pogotovu iznad desetog sprata). I tu ako se tržište ispreči kao prepreka da se obrne tih arapinovih 300 milki eura, ja ne znam kako će oni dalje... A uostalom čemu žurba, valjda su im dosta po dve zgrade na četiri godine za svake izbore...

Dobra stvar kod utopijskih a štetnih projekata je što se teško materijalizuju u svom celovitom štetnom obimu.

Bravo Stanislave, sad mi je sinulo: u Beogradu na vodi će se naseliti azilanti (zapravo, oni su izbeglice), pošto neće imati kuda dalje, a neke love tu ima...
Kako ćemo da zovemo ovu novu četvrt? "Mali Damask" ili "Mali Bagdad"?


A što se tiče manje spominjane strane izgradnje Novog Beograda:
http://oz48.blogspot.com/2008/11/19471950.html
Svaka sličnost sa BnV je - ponavljanje istorije, za ponavljače istorije.

Na našu sreću, izgradnju Novog Beograda su kasnije preuzeli neki mnogo stručniji i ozbiljniji ljudi.

Okupacija:


Danas:

milos.tro":27w8ldvh je napisao(la):

Kliknite za proširenje...

Odmah da se ogradim da ovo nije zamišljeno kao neki pažnje vredan argument, jer kao što Milanče kaže, relevantna su samo objektivna istraživanja stvarnog stanja i stvarnih potreba, ma kako stvari izgledale na prvi pogled. Ipak, moram da priznam da mi je bilo duhovito kad sam prvi put video prizor na zadnjoj slici, pogotovo posle ovolike rasprave kako su kratki drveni šipovi u osnovi bitno težeg i većeg mosta Beograđanima sasvim dovoljni za sledećih 100 godina

Dakle, ovde se radi pristan za Abara i njegovu jahtu, tako da čovek može neometano i bez nepotrebnih krivina da se iz Geozavoda zaputi ka njoj. Ovako (tačkasti vrh strelice predstavlja Abara i telohranitelje :lol: )



Ovakvih konstrukcija inače u Beogradu ima mali milion, i izgledaju, u osnovi, ovako.



Tu je jedan fiksan deo pričvršćen za obalu, jedna pontonska platforma koji pluta, i jedna pokretna rampa koja ih spaja. Fiksni deo sa prethodne slike je ono što sada rade, i sastoji se sasvim bukvalno od par dasaka i nešto profila koji ih nosi. U Abarovom slučaju će to umesto dasaka verovatno biti neka fensi plastika koja sva zajedno nema više od 30 kila, i nešto metalnog profila koji jedino treba da nosi samog sebe, a zatim Abara i njegovu ekipu bezbednjaka i debelih kućnih prijatelja.

Dakle koliko su dugačke i kakve su šipove moderni naslednici Nemačkih ratnih inženjera izabrali kao nešto što je jedino dovoljno bezbedno za vlasnika Beograda na vodi (i to ne za gigantski most, i ne za šipove na dnu reke, nego za fiksni deo rudimentarnog PRISTANA, na obali, na suvom, i na već 73 godine stabilnom tlu)?

Ovoliko debele



ovako dugačke



A da bi mogli da nose ovu "krajnje surovu težinu" koja se sastoji od Abara i njegovih prijatelja, na ovih bednih par metara obaloutvrde koja je ispod vrlo kratkog, fiksnog dela pristana, ih ima čak 13 komada raspoređenih u tri reda!



Za sad. Jer izgleda da još nisu završili sa pobijanjem. Počinju radovi na četvrtom redu šipova.



Minimalni standardi bezbednosti i kvaliteta, za par metara pristana koji nosi par ljudi, i standardi za stubove mosta, nekako ne liče baš previše jedan na drugi.

Zuma,

mislim da brkaš pojmove "šip" i "stub".

Šip je dio temelja neke građevine.
Stub je dio građevine koji prenosi vertikalne sile na temelje.

Ove "cjevure" što sad pobijaju na obali su stubovi koji će nositi naknadno izgrađenu knstrukciju. Nisu to djelovi nikakvog budućeg temelja već jednostavno stubovi sa svojim podzemnim (utemeljenim) dijelom i nadzemnim na koji će se vezati konstrukcija.

Pravilno poređenje ovih stubova sa stubovima na Zarićevom mostu bi bilo sljedeće...



Nadam se da je sada poređenje jasnije. Sad može biti jasno zašto je na slici 1 stub jedne vrste a na slici 2 druge.

Na slici 1 je uska čelična cijev
Na slici 2 široka i masivna betonska konstrukcija
Na slici 1 je teret manji i prenosi se preko fiksne veze
Na slici 2 je teret daleko veći i prenosi se preko pokretnog oslonca
itd...

Ne znam zašto imaš potrebu da obezvrijediš nečije inžinjersko umijeće pa makar to bile i švabe iz 1942. Inžinjeri su i tad kao i sad savršeno dobro znali zašto šta rade. Pustimo ih i ovaj put da odrade svoj posao, pregledaju most i donesu zaključke.

EDIT:
Ne vidim razlog da se ponovo vracamo na pricu o sipovima. Bolje je da vidimo koje su alternative Zaricevom mostu.

milanche":336sovag je napisao(la):

Ok mozemo se sloziti da ima iskustva, kao i da u dnevnim novima se ne objavljuju tehnicki detalji mosta, ali gradjevinarstvo je egzakna oblast, u tu nema mesta neko "dojmu" vec na osnovu rezultata istrazivanja. Vidim da sad krecu da ispituju stubove, i samo na osnovu ispitivanja se moze znati da li je moguce da prime jos opterecenja ili ne.

Kliknite za proširenje...

naravno Milanche, apsolutno se slažem.

Ovako laički meni ovi stubovi nejednake visine izgledaju kao privremeni. Ako može neko od gradjevinaca da nam pojasni o čemu se radi.

"По први пут у савременој српској историји" ™ имате улицу od 100 метара која за 5 милиона евра није чак ни нивелисана....улица је испупчена на средини, нису чак ни то средили...

Čini mi se da je to samo dvostrani pad, to se radi zbog odvodnjavanja, ne bi ni valjalo da je potpuno ravno. Koliko god imbecilan, skup, nepotreban ili neopravdan projekat bio, inženjer će ga napraviti kvalitetno (više-manje) i po propisima. Tj, nisu ovde inzenjeri problem, problem su politicari i planeri.

TranspoWarrior":skrs91yt je napisao(la):

Čini mi se da je to samo dvostrani pad, to se radi zbog odvodnjavanja, ne bi ni valjalo da je potpuno ravno. Koliko god imbecilan, skup, nepotreban ili neopravdan projekat bio, inženjer će ga napraviti kvalitetno (više-manje) i po propisima. Tj, nisu ovde inzenjeri problem, problem su politicari i planeri.

Kliknite za proširenje...

Слажем се и знам за то...не знам да ли си био у улици и видео јер ми се чини да је у питању много више од потребног пада...фотографије то не могу правилно дочарати...

Definitivno ću prošetati

milos.tro":261lissq je napisao(la):

Ovako laički meni ovi stubovi nejednake visine izgledaju kao privremeni. Ako može neko od gradjevinaca da nam pojasni o čemu se radi.

Kliknite za proširenje...

Nisam gradjevinac ali meni se cini da se radi o celicnim cijevima koje ce biti ispunjene betonom a sama cijev naknadno izvucena. nesto slicno tzv franki sipovima. A i cini mi se logicnim da ce stubovi na kraju biti betonski a ne celicni zbog opasnosti od korozije. vidjecemo.

franki sipovi...

http://www.youtube.com/watch?v=R8S2duDIZL0

Да ли је неко приметио које су фирме ангажоване на рашчишћавању, изградњи променаде, побијању шипова?

Krajem septembra početak realizacije 'Beograd na vodi'

Tanjug | 15. 08. 2015. - 13:59h


http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/583091 ... ad-na-vodi

Početak radova na realizaciji projekta "Beograd na vodi" planiran je za kraj septembra, kada će se graditi stambeni objekat koji će imati više od 68.000 kvadrata, najavio je danas glavni beogradski urbanista Milutin Folić.
Milutin Folić

Folić kaže da prva A faza podrazumeva izgradnju stambenog objekta, hotela, kula i šoping mola, a da će se nakon toga ići sa gradnjom nekoliko sledećih objekata.


- To je projekat koji će trajati narednih 30 godina. Ali ono što je najvažnije je da se u okviru ovog projekta izuzetna pažnja posvećuje javnim prostorima, dakle uredjenju javnih prostora - naglasio je Folić.


Dodao je da je na prostoru na kojem će se prostirati "Beograd na vodi" uklonjeno 233 objekta u poslednjih godinu dana i da je raseljeno više od 90 porodica koje su živele u nehumanim uslovima.


Folić je napomenuo da se u glavnom gradu Srbije trenutno realizuje nekoliko važnih projekata, medju kojima je i projekat "IME", koji promoviše prioritete u strategiji razvoja Beograda.


- Nadamo se da će taj projekat, koji objedinjuje 20 potprojekata, u narednih nekoliko godina doprineti da Beograd izgleda i lepše i prijatnije - rekao je Folić, dodajući da će Cvetni trg uskoro moći da se vidi u novom ruhu, jer će biti nivelisan sa Kralja Milana i faktički će se utapati u Njegoševu.


Na tom trgu će se, kako je dodao, očuvati hrast star više od dva veka.


Podsećajući da je počela rekonstrukcija Ulice Vuka Karadžića, Folić je naveo da će i ta ulica postati pesačka, da će imati drvored, biti popločana istim jablaničkim kamenom kao i Knez Mihajlova.


Kada je reč o beogradskom metrou, glavni urbanista je rekao da se trenutno rade analize gde bi trebala da bude prva linija i koja vrsta metroa će biti, a na šta stručnjaci moraju da odgovore.


- Metro nije nešto što mi možemo da završimo, možemo možda da ga započnemo, kao što mi sada završavamo Prokop i druge objekte predvidjene još sedamdesetih godina projektom Beogradski čvor, čitavoj mreži pruga, tunela, mostova koja treba da omoguće izmeštanje pruge koja ide oko Kalemegdana, zatim izmeštanje železničke stanice na Prokop, kao i izmeštanje iz Savskog amfiteatra teretnog terminala u Makiš i drugo. To su projekti koji su izuzetno veliki i na koje ne možemo da računamo da će biti brzo gotovi - kaže Folić.

Kliknite za proširenje...

Blic

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/583091 ... ad-na-vodi

Bulevarac":34t60i2x je napisao(la):

Krajem septembra početak realizacije 'Beograd na vodi'

Tanjug | 15. 08. 2015. - 13:59h

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/583091 ... ad-na-vodi

Kliknite za proširenje...

Hodajuca reklama za Usce TC. A sta stara elita kaze. Tako su sedeli na ogradi 40-i neke, i cekali da prodje komunizam za par godina. Danas su zadovoljni sa tezgicama, za deceniju ce da poumiru. A mladi su srecni dobrim wi-fi signalom, drzavnom sljakom, jednim muljatorskim poslom koji zavrsava sve probleme i kaficem na vodi. Svako dobije sto i zasluzije. Svako pravi svoju sredinu po svom liku. Sredina ne moze biti bolja od populacije koja tu jeste.
Posmatram nasu populaciju svih generacija i sta vidim -Beograd na vodi. To je taj duh, sistem vrednosti, estetika. Svako bi svoju ( a narocito tudju ) kucu, bastu ili stan napravio u mali BnV i naravno prodao i kupio stan kod Arene.

Дошљак":i2uff0ru je napisao(la):

Да ли је неко приметио које су фирме ангажоване на рашчишћавању, изградњи променаде, побијању шипова?

Kliknite za proširenje...

Naravno ,,Milenijum sns team" koji radi sve stranacke poslove..