Šta je novo?

Trolejbusi

Šta bi sa ovim najavljenim trolejbusom koji bi delom bio autonoman koji je trebalo da dođe na testiranje?


BUDUĆNOST Trole u Beogradu rade 69 godina, a da li će ih zameniti elektrobusevi?

Mateja Beljan | 16. 02. 2016 - 15:29h izmena vesti 16:34h
| Komentara: 1
Možda nas nekad nerviraju kad padne mreža ili nestane struje, ali dovoljno je da zamislite da na svakih 50 sekundi kod Trga stane jedan autobus pa da shvatite zašto su trolejbusi u centru grada nezamenljivi.

U vožnji su čak 5 do 6 puta jeftiniji u odnosu autobuse, ne zagađuju vazduh i dobro savladavaju uspone, ali glavna mana je - kontaktna mreža, koja ne samo što naružuje izgled grada već zahteva i dodatna ulaganja.

Na ulicama Beograda oni su već 69 godina, a ako kažu u GSP-u voziće i u budućnosti, a jedna od ideja gradskog prevoznika je da i linije 15 i 84 postanu trolejbuske. Ni novi električni autobusi neće istisnuti trolejbuse, već će njihova moderna tehnologija, naprotiv, biti podstrek je za dalji razvoj trolejbusa.

- Trolejbusi su u eksploataciji 5 do 6 puta jeftiniji u odnosu na dizel autobus, a performanse motora su bolje, pa lakše startuju i savladavaju uspone. Međutim, cena kvalitetnog trolejbusa je od 350 do 500 hiljada evra, a mreža takođe zahteva velika investiciona ulaganja. To nisu samo vodovi, već i podstanice koje su veoma skupe. Kada smo pre oko dve godine razmišljali o kupovini gasnih autobusa, došli smo na ideju da proširimo trolejbusku mrežu na linije 15 i 84, ali troškovi su bili veliki - kazao je Željko Milković, direktor GSP-a.


Kontaktna mreža smatra se najvećom manom trolejbusa jer fizički naružuje izgled grada, ali i za taj problem postoji rešenje. Proizvođači trolejbusa već sada imaju u ponudi vozila koja mogu da rade kombinovano: sa mrežom i bez nje. Kada se “trole” spuste, napajanje ide iz akumulatora. Jedan takav trolejbus Beograd će ove godine dobiti na testiranje od beloruska fabrika autobusa MAZ, koja počinje da proizvodi i trolejbuse.


- Fabrika nam je ponudila trolejbus za besplatno šestomesečno testiranje, a očekujemo da stigne u maju ili junu. Takav trolejbus mogao bi da prođe delove trase bez kontaktne mreže, i takva vozila bi sigurno došla u obzir ako bismo širili mrežu ka Zemunu. I ruska “Trolza” nudi vozilo koje može da prođe i 15-20 kiometara sa autonomim napajanjem - kaže Milković.

I 83 beogradskih trolejbusa imaju mogućnost da prođu oko 500 metara bez napajanja, ali se ta mogućnost koristi samo u situacijama kada je potrebno pomeriti vozilo u slučaju kvara na mreži.

Na naše pitanje zbog čega GSP umesto elektrobuseva nije nabavio trolejbuse koji bi mogli da prođu Slaviju ili Trg sa spuštenim “trolama” Milković odgovara da je glavni razlog bio želja da konačno sustignemo najsavremenije tehnologije.

-Baterije trolejbusa se pune u noćnim satima i to je dugo punjenje koje traje i do sedam sati, a naša vozila dolaze u garažu oko dva po ponoći i izlaze pre četiri sata ujutro. Baterije su teške su i potrebno je da se zagrevaju tokom vožnje, a one sadrže i kiseslinu. Svuda u svetu ide se na brzo punjenje, kakvo ima elektrobus koji smo naručili. Godinama kaskamo i ovo je dobra prilika da se učimo na najsavremenijoj tehnologiji. Možda će njenim razvojem doći i do modifikacije, pa da se tehnika sa elektrobuseva primeni na trolejbuse kako bi mogli da voze i u ulicama koje nemaju mrežu. Razlike između električnih autobusa i trolejbusa nestaju, ali trolejbusi definitivno imaju budućnost - kazao je Milković.

Ograničenja elektrobusa sa brzim punjenjem postoje, ali i njih je moguće premostiti.

- Sa punjenjem od 5 do 8 minuta na okretnici elektrobus može da pređe 25 kilometara. Ako se, pak, trasa ne projektuje dobro gužve ili zastoji u saobraćaju mogu da budu problem. Mi smo zbog toga projektovali upola kraću liniju, tako da je sigurnost da se autobus neće isprazniti 50 posto. Rizik postoji, kako će sve da funkcioniše videćemo u praksi. Vreme punjenja na okretnicama može i da se smanji, ako se uvede neki dodatni punjač na trasi. On košta izmešu 80 i 90 hiljada evra, a postoji i mogućnost da se ti elektrobusevi napajaju i preko trolejbuske mreže - objasnio je Milković.

Trasa budućeg elektrobusa

Vukov spomenik - Bulevar kralja Aleksandra - Terazijski tunel - Brankov most - Milentija Popovića - Bulevar Zorana Đinđića - Antifašističke borbe - Bulevar Milutina Milankovića - Đorđa Stanojevića - Belvil (Delta siti)

Troškovi

Mesečni trošak za gorivo GSP-a je oko 410 miliona dinara, a mesečni račun za električnu energiju (tramvaji, trolejbusi, zgrade i pogoni) je 25-30 miliona dinara. Trošak vožnje trolejbusa je 5-6 puta manji od troška vožnje autobusa.

Istorijat

U tabeli je označen početak rada linije, ali u početnoj fazi neke od linija imale su kraću trasu.

Broj linije Trasa period rada
1 Kalemegdan - Autokomanda - Kruševačka 1947-1953
12 Kalemegdan - Autokomanda - Banjica 1952-1970
13 Kalemegdan - Autokomanda - Šumice 1953-1969
14 Zeleni venac - Zemun gornji grad 1956-1973
15 Zeleni venac - Zemun novi grad 1958-1972
16 Zeleni venac - Pohorska 1959-1969
11 (22) Kalemegdan - Kruševačka 1948 do danas
19 Kalemegdan - Konjarnik 1981 do danas
21 Kalemegdan - Učiteljsko naselje 1981 do danas
28 Kalemegdan - Zvezdara 1983 do danas
29 Kalemegdan - Medaković 3 1983 do danas
41 Kalemegdan - Banjica 1985 do danas
40 Zvezdara - Banjica 1986 do danas
Današnja linija 22 (nekada 11) najstarija je linija u gradu koja i dalje funkcioniše. To je ujedno i jedina linija koja je opstala posle 1973. godine, uprkos odluci da se trolejbusi u potpunosti ukinu. GSP je na ovaj način želeo da sačuva trolejbuski saobraćaj, a liniju je pravdao i činjenicom da u tom trenutku nije bilo dovoljno autobusa. Deset godina kasnije, na pravcu ove linije nastale su najpre 19-ica i 21-ica, a potom i 29-ka.
 
Искрено електробус је гори од троле јер има батерије које су скоро па и загађујуће као обично гориво јер доћи до литијума није лако
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=404891#p404891:3vr9mjof je napisao(la):
Johnest_Hon » 09 Sep 2016 01:36 pm[/url]":3vr9mjof]Kad već pomenu to...šta bi sa nabavkom novih zglobova umesto narandžastih koji su uglavnom za penziju? Nekako je to palo u zaborav pored raznoraznih novih buseva...
Ni reči o tome. Grad se bavi više elektrobusevima i kupovinom Solarisa i Ikarbusa iz kredita. Definitivno bi nam dobro legli novi zglobovi jer ovi polako ispuštaju dušu i narandžasti su.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=405123#p405123:2kvgrpxp je napisao(la):
SRBO » Sat Sep 10, 2016 10:41 pm[/url]":2kvgrpxp]Искрено електробус је гори од троле јер има батерије које су скоро па и загађујуће као обично гориво јер доћи до литијума није лако

Jeste, ali je bolji od dizel autobusa, pa čak i autobusa sa pogonom na metan. Iz jednostavne činjenice da se mesto zagađenja izmešta iz gusto naseljenog područja na mesta proizvodnje, gde bi trebalo biti lakše i efikasnije smanjti zagađenje.
 
Dal si svesan koliko zagadjenje je u pitanju?
I koliko je zagadjenje takodje nakon zivotnog veka baterije?
To su ozbiljni problemi i ogranicenja baterija...
Kondenzatori su nesto drugacija prica, ali imaju i oni svoje probleme i mane... kao i svaki izvor energije, naravno.

Ono sto je zalosno je sto mi nemamo strategiju na nivou grada i na nivou drzave.
Sve se radi stihijski i kampanjski i zato su i rezultati jalovi.



Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Kondenzator ili baterija je pitanje koje ovde ne raspravljamo, već zapravo šta je ono čemu smo direktno izloženi svaki dan na ulici.

A baterije će svakako u ovoj ili onoj meri moći da se recikrliraju i pravilno odlažu. Štavište velike baterije poput onih koje idu u el. vozila će skoro sigurno biti skupljana putem organizovanih sistema i neće završavati na javnim deponijama. Nača je sreća svakako to što o tome se razmišlja na globalnom nivou, tako da će nam biti rečeno šta da sa time radimo. Ja kući skupljam baterije u kesice ko bu****, pošto moram da tempiram da ih ponesem kada idem na neko metso gde ima kanta za odlaganje.

Tako da koliko god veliko zagađenje mogu da izazovu, sa time će se mnogo odgovornije baratati, nego sada kada prođe dizel autobus iz kog kaplje ulje i kome dim izlazi direktno iz motora, takoreći i auspuh im je ukras.
 
Možda je u pitanju vozač koga mrzi da vozi , pa redovno prijavljuje neki kvar. Znam da je jedno vreme bio neki tip na 48 , dok je još GSP radio na liniji , koji je jednom do dva puta nedeljno to radio , a nije sve vreme vozio isti autobus.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=407696#p407696:1e42kvrc je napisao(la):
solecar » 26 Sep 2016 08:18 pm[/url]":1e42kvrc]Možda je u pitanju vozač koga mrzi da vozi , pa redovno prijavljuje neki kvar. Znam da je jedno vreme bio neki tip na 48 , dok je još GSP radio na liniji , koji je jednom do dva puta nedeljno to radio , a nije sve vreme vozio isti autobus.

Pri tom je legalno vozač u pravu, jer su vozila poluispravna. Sad se postavlja pitanje da li je taj jedan vozač u pravu ili ostali, možda bi nam svakodnevni prevoz bio bolji ako vozači ne bi pristajali da teraju poluispravne krševe.
 
Prevoz bi bio istovremeno i bolji i lošiji. Bolji zato što bi smo imali samo ispravna vozila , a lošiji zato što bi se duže čekao prevoz , jer ne postoji dovoljan broj ispravnih vozila da opsluži i ovako smanjen broj vozila u opticaju.
 
Nisi u pravu, jer kad se polasci zbog neispravnih vozila dovoljno dugo ne bi izvršavali, na kraju bi bili dodeljeni prevozniku koji bi ih obavljao sa ispravnim vozilima. Ne znam zašto si sebe ubedio da je u opštem interesu da se polasci održavaju krševima.
Uostalom, sada linije poput 47, 48, 50 funkcionišu sa znatno novijim vozilima, kada su svi priznali da SP Kosmaj nije u stanju da ih opslužuje. Prema tome, tip iz GSP-a koji se isključivao sa linije 48 je bio u pravu, dao je svoj doprinos da se problem reši na jedini mogući način.
 
Problem je što trolejbuske linije nema ko da zameni. A te trolze su kaput, dok grad ne planira da kupi nove zglobove koji su potrebni na liniji 29 i drugim linijama u špicu.
 
Нек купе нове зглобове а ове тролзе и остали крш на остале линије (поготово 21, у шпицу буде препун)
 
Trolzi u gradu ima jos samo par komada sa harmonikom. Tresu se od prvog dana kada su dosle na ulice, negde 2002. ako se dobro secam. BKM su se pokazali kao daleko najbolji komad trolejbusa koji je ikad vozio Beogradom. Uz sve blagodeti odrzavanja GSPa, vec dobrih 7-8 godina izgledaju bolje nego li Ikarbusi od pre godinu-dve. Skoro su medjutim i na njima pocele da se vide tjuning intervencije u vidu buvljackih okruglih farova. Originalni far kosta reda velicine 50-100 Evra kom u najgorem sulcaju, ali ne.
 
Ne znam, vecito se glupiramo sa tim trolejbusima. Te nekakve Trolze, te sad ti Belkomunasi koji po mom lajickom misljenju imaju dizajn s' pocetka devedesetih. Pa zar je moguce da jedna metropola kao sto je Beograd sebi ne moze da priusti neke bolje/renomiranije proizvodjace? Jedan Temisvar, manji od Novog Sada, pa ima nove Skoda-Irisbus trole, nove Mercedes Citaro autobuse, o uniformisanosti vozila da I ne govorimo...samo se pitam zbog cega?
 
Budimo realni, ovi BKM-ovi su em jeftini, em koliko-toliko savremeni i niskopodni, em neuništivi po deceniju ili dve. Šta ćeš više?
 
To je u redu, nego nisam primetio da ih bas koriste u Evropi izuzev Moldavije i Belorusije. Da valja necemu valjda bi ih I drugi kupovali?
 
Ne zato što BKM ne valja, već zato što zemlje EU protežiraju proizvođače iz EU.
BKM je proizvođač van EU pa su zato i kupci van EU, u EU im vrata nisu otvorena upravo da damping cenom ne bi bio konkurent domaćim proizvođačima. Beograd je kupujući BKM dobio optimalnu vrednost za svoj novac.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=414981#p414981:1nr0fmqy je napisao(la):
direktor » 06 Nov 2016 07:38 pm[/url]":1nr0fmqy]Da je bilo pameti mogle su biti i domace proizvodnje

Nije Goša nikada mogla da bude rentabilna i da živi od maksimalno 100 trolejbusa za Beograd, a da nema drugih narudžbina.
Možda bi moglo, da je neko osmislio projekat uvođenja trolejbusa u svaki grad u Srbiji kao projekat od nacionalnog značaja, ali čemu to kad država može da se bavi izgradnjom luksuzniih kvadrata u Savamali, to je taj genijalan plan za privredni preporod...
 
Mogao je ikarbus mozda bi se to prodalo i negdje vani ni bkm nije postojao kao proizvodjac vec su ga razvili iz servisnog centra posloje raspada sssr
 
Vrh