milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.163
- Pohvaljen
- 21.706
Blok 18 Novi Beograd
- Začetnik teme Drakche
- Datum pokretanja
brdjanin
Higher intermediate
Šteta što ne postoji tablica predloga
jer je toliko šareno da zbunjuje. Od Jovinovog "bloka u parku" i "Alkatraz" šibica blokova do kula među krmačama.
Kod:
r.br. | izgrađenost | kvadrata | max spratnost/najviša tačka
---------+--------------+----------+--------------------------------
1 | zz % | xx.000 | nn / tt.tt
. | | |
. | | |jer je toliko šareno da zbunjuje. Od Jovinovog "bloka u parku" i "Alkatraz" šibica blokova do kula među krmačama.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
znaci nije se u razmisljanjima odustalo od pjesackog mosta izmedju SA i bloka 18.
Svidja mi se sto su na ovom pobjednickom radu blokovi manji nego u ostatku NBG. Mislim da velicinom vise odgovaraju urbanizmu na drugoj strani Save.
Svidja mi se sto su na ovom pobjednickom radu blokovi manji nego u ostatku NBG. Mislim da velicinom vise odgovaraju urbanizmu na drugoj strani Save.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.000
- Pohvaljen
- 48.751
Нису то мањи блокови, све те зграде заједно чине блок 18, само је тај блок пренатрпан са тим затвореним блоковима зграда, једно њих 20 ако сам добро пребројао. Све то лепо изгледа на рендеру, а у пракси ћемо добити онај нови део блока 29 до арене, нови део блока 22 до арене и Ју бизнис центар на обали Саве.
Са друге стране Саве у старом урбаном језгру немамо једну зграду која сама формира затворен блок, већ низове зграда које заједно формирају затворене блокове.
Са друге стране Саве у старом урбаном језгру немамо једну зграду која сама формира затворен блок, већ низове зграда које заједно формирају затворене блокове.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.749
- Pohvaljen
- 15.876
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=407569#p407569:2tpn82ws je napisao(la):
Ovaj urbanizam bloka 18 je povratak ka jednoj tradicionalnoj organizaciji blokova a to sto u starom delu Beograda nema takvih zgrada koje same formiraju ceo blok je zato sto su postojale parcele koje su izgradnjom vise razlicitih zgrada cinile jedan zatvoreni blok i zato sto se blok izgradjivao tako sto su se parcele popunjavale jedna za drugom dok se ceo blok ne popuni. Parcelacija tih starih blokova je imala za cilj da ponudi najbolje uslove privatnim investitorima u smislu da ce se privatna inicijativa gradnje lakse sprovesti ukoliko se punude manje parcele.
Tesko bi se naslo u predratno doba investitor koji bi mogao da finansira izgradnju celog jednog bloka ali zato je bilo lako naci nekoliko privatnih investitora koji bi zapoceli izgradnju na nekoliko manjih parcela
Ovde imamo drugaciju organizaciju u kojoj je ceo blok osmisljen od pocetka sa formom tradicionalnog bloka ali bez parcelacije bloka, tako da jedna zgrada ce od jednom ciniti ceo zatvoreni blok.
A takva odluka da se ne parcelise blok je zbog toga sto ce drzava finansirati izgradnju ovih stambenih blokova ili ce sprovesti izgradnju kroz partnerstva javnog i privatnog sektora kako bi odjenom mogli da postignu igradnju celog jednog bloka.
U sustini rezultat je isti, blok okruzen ulicama sa zelenom povrsinom u sredini.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.000
- Pohvaljen
- 48.751
Мислим да је тај стари концепт у оно доба, оном економском и друштвеном систему, са оном у технологијом градње и урбанизмом града био сасвим оправдан, али данас на овој локацији нема никакве потребе за тим, и не видим ни једну предност затвореног блока зграда као што су оне у блоку 29. и блоку 22. осим што станови окренути ка унутрашњости тог блока гледају веома близу на прозоре других станова и углавном и немају неко зеленило већ су поплочани. Слично је и са старим блоковима у старом делу града, ти унутарблоковски простори су углавном неугледан дворишта, често избетонирана, са гаражама, шупама, кућама или мањим зградама углављеним унутар тих блокова, и нешто мало зеленила.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.749
- Pohvaljen
- 15.876
Otvoreni blokovi su zapravo zastareli koncept.
Ne znam koliko puta cu morati da ponavljam da bi ljudi shvatili da se urbanizam promenio i da se vise nece nikad graditi kao u periodu 1945-1975.
Ali ovde dosta forumasa nece ili ne moze to da shvati zato sto su navikli na otvorene blokove i zato sto povezuje NBG sa soliterima i duguljastim zgradama koje se nalaze po sred zelenih povrsina.
Takve izgradnje u buducnosti jednostavno nece vise biti.
Mene zato i ne cudi sto je ovo resenje osvojilo prvu nagradu.
Ne znam koliko puta cu morati da ponavljam da bi ljudi shvatili da se urbanizam promenio i da se vise nece nikad graditi kao u periodu 1945-1975.
Ali ovde dosta forumasa nece ili ne moze to da shvati zato sto su navikli na otvorene blokove i zato sto povezuje NBG sa soliterima i duguljastim zgradama koje se nalaze po sred zelenih povrsina.
Takve izgradnje u buducnosti jednostavno nece vise biti.
Mene zato i ne cudi sto je ovo resenje osvojilo prvu nagradu.
mekbejn
Advanced
pa i zatvoreni blokovi su isto zastareli koncept 
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.749
- Pohvaljen
- 15.876
Da, jesu stari koncept koji se upraznjava vec nekoliko stotina godina unazad ali se urbanisti vracaju zatvorenim blokovima ili polu zatvorenim jer se pokazao svuda u svetu kao najpogodniji i kao sigurna vrednost razvoja grada.
Sve je to lepo što ti objašnjavaš, jedino mi nije jasno zašto postojeću izgradnju na Novom Beogradu nedorečeno objašnjavaš, a stručno si lice za takve stvari? Predstavljaš je kao nešto što se neprimenjuje, a u stvari se uveliko primenjuje. Postojeći Novi Beograd je samo veći iznos brojeva u pitanju, inače je princip veoma savremen i dokazan u praksi i na terenu lako vidljiv boljitak života u takvim sredinama kao Novi Beograd.
Takođe uporno vezuješ sa Atinskom poveljom koja nije u celom svetu primenjena najjasnije i najbolje, pogotovu ako je nešto nedovršeno.
Niko negovori da treba da budu šume u centru grada, ali Novi Beograd je uspeo. Ako negde u svetu nije ovde kod nas jeste uspeo princip savremenog urbanizma i života. Novi Beograd je opština velikih brojki, a koja je po površini najmanja u gradu Beogradu i generalno u Evropi retka pojava, a pogotovu u Srbiji. Tako da je na neki način u manjini. Međutim vremenom sve više ljudi uočava prednosti planski proračunatog urbanizma kao što je Novi Beograd.
Takođe uporno vezuješ sa Atinskom poveljom koja nije u celom svetu primenjena najjasnije i najbolje, pogotovu ako je nešto nedovršeno.
Niko negovori da treba da budu šume u centru grada, ali Novi Beograd je uspeo. Ako negde u svetu nije ovde kod nas jeste uspeo princip savremenog urbanizma i života. Novi Beograd je opština velikih brojki, a koja je po površini najmanja u gradu Beogradu i generalno u Evropi retka pojava, a pogotovu u Srbiji. Tako da je na neki način u manjini. Međutim vremenom sve više ljudi uočava prednosti planski proračunatog urbanizma kao što je Novi Beograd.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.749
- Pohvaljen
- 15.876
Novi Beograd je proizvod Atinske povelje, ne razumem kako ti to nije jasno?
Takodje ne razumem tvoju tvrdnju da se u svetu u 2016oj godini i dalje grade naselja poput Novog Beograda?
Tvrdis da je urbanizam NBG u praksi i na terenu dokazan i da je vidljiv boljitak zivota u takvim sredinama. Zasto se vise ne planira razvoj beograda kao u vremenu 1945-1975 ako je taj urbanizam dokazan?
Na kraju krajeva od 1990 pa na ovamo se grade zatvoreni blokovi poput bloka 29, 22, pa sad i ovaj blok 18.
Zar to ne dokazuje da se vise ne upraznjavaju principi modernizma i izvornog NBG?
Zahtevati da se nastavi tradicija otvorenih blokova na Novom Beogradu zapoceta pre 70 godina je kao traziti da se nove zgrade u starom delu Beograda urade u stilu Secesije ili Akademizma.
Ovaj blok 18 je uradjen po uzoru na ono sto se trenutno radi u evropi kad su u pitanju urbanizam gradskih centara a to su zatvoreni blokovi sa spratnoscu P+6.
Slicni urbanisticki projetki kao sto je ovaj blok 18 postoje u raznim evropskim gradovima Evrope i trenutno se tako gradi.
Eto Jovin je izasao sa projektom od pre 40 godina sa principima modernizma i otvorenih blokova, nije pobedio, i to je logicno.
A evo sta rade u Francuskoj sa tim toliko uspesnim urbanizmom Novog beograda:
Takodje ne razumem tvoju tvrdnju da se u svetu u 2016oj godini i dalje grade naselja poput Novog Beograda?
Tvrdis da je urbanizam NBG u praksi i na terenu dokazan i da je vidljiv boljitak zivota u takvim sredinama. Zasto se vise ne planira razvoj beograda kao u vremenu 1945-1975 ako je taj urbanizam dokazan?
Na kraju krajeva od 1990 pa na ovamo se grade zatvoreni blokovi poput bloka 29, 22, pa sad i ovaj blok 18.
Zar to ne dokazuje da se vise ne upraznjavaju principi modernizma i izvornog NBG?
Zahtevati da se nastavi tradicija otvorenih blokova na Novom Beogradu zapoceta pre 70 godina je kao traziti da se nove zgrade u starom delu Beograda urade u stilu Secesije ili Akademizma.
Ovaj blok 18 je uradjen po uzoru na ono sto se trenutno radi u evropi kad su u pitanju urbanizam gradskih centara a to su zatvoreni blokovi sa spratnoscu P+6.
Slicni urbanisticki projetki kao sto je ovaj blok 18 postoje u raznim evropskim gradovima Evrope i trenutno se tako gradi.
Eto Jovin je izasao sa projektom od pre 40 godina sa principima modernizma i otvorenih blokova, nije pobedio, i to je logicno.
A evo sta rade u Francuskoj sa tim toliko uspesnim urbanizmom Novog beograda:
astrodule
Professional
Da li su ovo primeri otvorenih blokova?
Pogledajte prilog 1
Da li su ovo primeri zatvorenih blokova?
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 3
Ako zanemarimo boju zgrada u prve dve slike i zelenilo koje tek treba da izraste u druge 2 slike, ja ne mogu da shvatim prednost zatvorenih blokova (sa praktične strane za stanare) osim što ima više stanova po kvadratnom metru.
Ne vidim mesta za dečju igru i igrališta dovoljno daleko od zgrada (zbog buke koja sigurno smeta).
(ista je raznera na svim slikama)
Pogledajte prilog 1
Da li su ovo primeri zatvorenih blokova?
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 3
Ako zanemarimo boju zgrada u prve dve slike i zelenilo koje tek treba da izraste u druge 2 slike, ja ne mogu da shvatim prednost zatvorenih blokova (sa praktične strane za stanare) osim što ima više stanova po kvadratnom metru.
Ne vidim mesta za dečju igru i igrališta dovoljno daleko od zgrada (zbog buke koja sigurno smeta).
(ista je raznera na svim slikama)
Nemoj da mu diraš zatvorene blokove, mi svi samo imamo problem u glavi pošto nam se sviđaju novobeogradski blokovi (samo još to ne vidimo). Kada se god pomenu Spatio ih uporedi sa francuskim soc blokovima i pokaže par slika geta, bandi i evo sada i rušenje istih.
Dakle, čovek se emotivno uzbudi kada se iko javi sa idejom da mu se sviđa konvept otvorenog bloka. Mada meni razlika otvorenog i poluotvorenog je vrlo mala, a zatvorenog i poluotvorenog ogromna.
A da se ne lažemo jedini razlog koji ja vidim pravljenja zatvorenih stambenih blokova je što veća iskorišćenost prostora pošto je zemljište u gradovima sve skuplje.
Dakle, čovek se emotivno uzbudi kada se iko javi sa idejom da mu se sviđa konvept otvorenog bloka. Mada meni razlika otvorenog i poluotvorenog je vrlo mala, a zatvorenog i poluotvorenog ogromna.
A da se ne lažemo jedini razlog koji ja vidim pravljenja zatvorenih stambenih blokova je što veća iskorišćenost prostora pošto je zemljište u gradovima sve skuplje.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.749
- Pohvaljen
- 15.876
Probam samo da objasnim zasto se ne grade vise otvoreni blokovi u danasnje vreme ali tesko mi ide za rukom da objasnim to...
Takodje zelim da srusim jedan mit koji se provlaci ovde na Beobuildu koji predstavlja tu arhitekturu i taj urbanizam kao nesto najnaprednije sto postoji na prostoru Srbije od kad ona postoji.
Nemam problem sa njima, samo mi je arhitektura tih zgrada uzasna, totalno nekreativna, repetitivna kao kutije za sibice poredjane jedne preko drugih sa 2 osnovne forme, soliter i duguljasta zgrada ali ajde lepota je u oku posmatraca pa o tome necemo raspravljati.
Misliti da su takve zgrade moderne i da predstavljaju neki standard je zabluda, to su socijalne zgrade isto kao i sve zgrade tog tipa u predgradjima evropskih gradova.
Takodje posto je to moja struka znam vrlo pouzdano da su te zgrade na Novom Beogradu VEOMA LOSEG kvaliteta.
Takodje te zgrade jako lose zastarevaju i izgled ce im biti sve ruzniji. To moze svako da se uveri kad uporedi slike iz 60ih kad su bile nove i sad.
O energetskoj efikasnosti i da ne govorimo.
O zvucnoj izolaciji tek.
Rashodi za odrzavanje ce godinama rasti pa ce doci do problema sa stanovnicima tih zgrada.
Takodje kad bi se uzeo u ozbir njihov "remont" da se vrati na danasnji standard uvidelo bi se vrlo brzo za mnoge od njih da su neisplative za popravku.
Zato jednog dana za neke od njih ce se razmisljati o rusenju jer jednostavno ce biti tesko im produzavati zivot.
Zemljiste na NBG ce biti sve skuplje a te zgrade sve starije i sve vise oronule tako da ce racunica biti veoma jednostavna kad pritisak privatnog sektorase se bude suprostavio isplativosti postojanja tih zgrada na duze vreme.
Takodje zelim da srusim jedan mit koji se provlaci ovde na Beobuildu koji predstavlja tu arhitekturu i taj urbanizam kao nesto najnaprednije sto postoji na prostoru Srbije od kad ona postoji.
Nemam problem sa njima, samo mi je arhitektura tih zgrada uzasna, totalno nekreativna, repetitivna kao kutije za sibice poredjane jedne preko drugih sa 2 osnovne forme, soliter i duguljasta zgrada ali ajde lepota je u oku posmatraca pa o tome necemo raspravljati.
Misliti da su takve zgrade moderne i da predstavljaju neki standard je zabluda, to su socijalne zgrade isto kao i sve zgrade tog tipa u predgradjima evropskih gradova.
Takodje posto je to moja struka znam vrlo pouzdano da su te zgrade na Novom Beogradu VEOMA LOSEG kvaliteta.
Takodje te zgrade jako lose zastarevaju i izgled ce im biti sve ruzniji. To moze svako da se uveri kad uporedi slike iz 60ih kad su bile nove i sad.
O energetskoj efikasnosti i da ne govorimo.
O zvucnoj izolaciji tek.
Rashodi za odrzavanje ce godinama rasti pa ce doci do problema sa stanovnicima tih zgrada.
Takodje kad bi se uzeo u ozbir njihov "remont" da se vrati na danasnji standard uvidelo bi se vrlo brzo za mnoge od njih da su neisplative za popravku.
Zato jednog dana za neke od njih ce se razmisljati o rusenju jer jednostavno ce biti tesko im produzavati zivot.
Zemljiste na NBG ce biti sve skuplje a te zgrade sve starije i sve vise oronule tako da ce racunica biti veoma jednostavna kad pritisak privatnog sektorase se bude suprostavio isplativosti postojanja tih zgrada na duze vreme.
astrodule
Professional
A da li bi bio problem da su boljeg kvaliteta i da imaju lepše fasade?
Da su ove stare zgrade lošeg kvaliteta - tu bismo mogli dosta diskutovati jer sam živeo i tu i u centru, a i boravio sam u dosta stanova u Beogradu (kod prijatelja) pa im znam mane što se tiče instalacija, izolacije i sličnih praktičnih stvari.
Ajde da spomenem glavnu manu svih tih starih zgrada, a to su cevi (koje trule i moraju se menjati) i struja (tj. tanke žice koje dolaze do stanova). Koliko znam, postoje projekti za menjanje instalacija u zgradi. Prozori mnogima ne dihtuju, ali posle 60-ak godina samo prefarbavanja, ne može se očekivati da rade kao prvog dana. To što ljudi ne ulažu u nove prozore, to je njihov problem.
Zidovi i zvučna izolacija su bolji nego kod mnogih novijih zgrada (što više govori o kvalitetu tih novijih zgrada). Evo primera šta se kod mene desilo samo zamenom prozora. Renovirali smo stan zimi i skinuli smo sve radijatore. Ostale su samo vertikale (2 debele cevi prečnika po 5cm) u tri prostorije (69 kvadrata). Ujutru kada bih došao u stan, stan je bio topao. Naravno, nije bilo 20 stepeni, ali moglo je da se radi normalno obučen (majstori nisu nosili jakne ni prsluke), a noći su bile u minusu.
Ja sam svestan da će sve te stare zgrade jednom morati da se ruše, ali ne vidim manu ovakvih otvorenih blokova jer mislim da su mnogo humaniji za život.
A što se tiče potrebe za novim stanovima, to se može uraditi decentralizacijom, tj. širenjem ka Galovici ili preko Dunava ili ko zna gde još.
Da su ove stare zgrade lošeg kvaliteta - tu bismo mogli dosta diskutovati jer sam živeo i tu i u centru, a i boravio sam u dosta stanova u Beogradu (kod prijatelja) pa im znam mane što se tiče instalacija, izolacije i sličnih praktičnih stvari.
Ajde da spomenem glavnu manu svih tih starih zgrada, a to su cevi (koje trule i moraju se menjati) i struja (tj. tanke žice koje dolaze do stanova). Koliko znam, postoje projekti za menjanje instalacija u zgradi. Prozori mnogima ne dihtuju, ali posle 60-ak godina samo prefarbavanja, ne može se očekivati da rade kao prvog dana. To što ljudi ne ulažu u nove prozore, to je njihov problem.
Zidovi i zvučna izolacija su bolji nego kod mnogih novijih zgrada (što više govori o kvalitetu tih novijih zgrada). Evo primera šta se kod mene desilo samo zamenom prozora. Renovirali smo stan zimi i skinuli smo sve radijatore. Ostale su samo vertikale (2 debele cevi prečnika po 5cm) u tri prostorije (69 kvadrata). Ujutru kada bih došao u stan, stan je bio topao. Naravno, nije bilo 20 stepeni, ali moglo je da se radi normalno obučen (majstori nisu nosili jakne ni prsluke), a noći su bile u minusu.
Ja sam svestan da će sve te stare zgrade jednom morati da se ruše, ali ne vidim manu ovakvih otvorenih blokova jer mislim da su mnogo humaniji za život.
A što se tiče potrebe za novim stanovima, to se može uraditi decentralizacijom, tj. širenjem ka Galovici ili preko Dunava ili ko zna gde još.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.749
- Pohvaljen
- 15.876
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=407652#p407652:2yit29n2 je napisao(la):
To bi vec bilo mnogo bolje!
Mislim da prva mana tih zgrada je sto nemaju nikakvu arhitektonsku vrednost i zato ce jednog dana biti srusene jer niko ne zeli da ulaze u nesto sto nema buducnost.
Inace Astrodule lepo si objasnio probleme u starim predratnim zgradama i potpuno se slazem sa tobom sto oko starih cevi, sto oko debljine zidova i izolacije.
Sa ekonomske tacke gledista:
Misljenja sam da otvoreni blok prvenstveno ne moze da prezivi u centralnom gradskom jezgru zbog pritiska vrednosti zemljista.
Svedoci smo da NBG postaje centralna zona kao stari grad i da se polako menja njegova struktura.
Slobodne povrsine oko tih zgrada zamisljenje u doba socijalizma kad je sve bilo drustvenog karaktera ne mogu da se izbore sa trzisnom ekonomijom i pritiskom privatnog kapitala koji polako jede sva ta prazna mesta izmedju zgrada.
Jednostavno se NBG popunjava ali na potpuno drugaciji nacin od onog kako je zamisljen u pocetku.
Otvoreni blok u tim uslovima ne moze da prezivi i osudjen je da ga progutaju tj da se utopi u koncepciju grada koja je namenjena poslovanju i trzisnoj ekonomiji sa prosto ekonomskom racunicom izgradnjom kvadrata.
A problem trzisne ekonomije kod nas je sto u tranziiconoj fazi vec 25 godina a to direktno utice na izgled zgrada koje se grade da budu sto jeftinije.
Tako da je kod blokova 29, 22 problem u njihovoj arhitekturi jeftinog izgleda a ne u njihovom urbanizmu tj njihovoj formi.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.000
- Pohvaljen
- 48.751
Ви стварно мислите да ће неко у будућности рушити те старе блокове у којима живи око 100000 људи и сећи паркове да би направили ове крмачице? Па то ће онда само да учетворостручи густину насељености у тим блоковима и дехуманизовати их уништавањем зеленила, игралишта и терена.
Ево на овим сателитсим снимцима блокова 29 и 22 баш лепо видимо да становници нових зграда немају ни паркове, ни игралишта за децу ни спортске терене. И имају срећу што су та два блока имају старе делове са уређеним слободним површинама.
А кад мало боље погледамо, и блокови 21, 30, стари делови блокова 29, 25 и блок 23 нису баш отворени, може се рећи да су полузатворени.
Мада јасно је шта се жели постићи у блоку 18, што већа искоришћеност површина како би ортаци и кумови могли да сазидају што више простих квадрата и узму што више пара, уместо да се ту уради неколико високоспратница.
Ево на овим сателитсим снимцима блокова 29 и 22 баш лепо видимо да становници нових зграда немају ни паркове, ни игралишта за децу ни спортске терене. И имају срећу што су та два блока имају старе делове са уређеним слободним површинама.
А кад мало боље погледамо, и блокови 21, 30, стари делови блокова 29, 25 и блок 23 нису баш отворени, може се рећи да су полузатворени.
Мада јасно је шта се жели постићи у блоку 18, што већа искоришћеност површина како би ортаци и кумови могли да сазидају што више простих квадрата и узму што више пара, уместо да се ту уради неколико високоспратница.
Гага
Professional
Кад већ спомињеш те блокове, ево га и отворени блок :mrgreen:[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=407692#p407692:4u05f97u je napisao(la):11030 » 26 Сеп 2016 08:41 pm[/url]":4u05f97u]Zatvoreni blok :mrgreen:
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Valjda zavisi da li su zgrade stambene ili drugacije namene. Kako vidim novije tendencije u stanogradjni su vracanje na te klasicne cetvrti, sa pravougaonim ulicama (ili varijacijama), zgradama zbijenijim jedna do druge i sa manjom spratnoscu.
Nije to samo zbog iskoriscavanja zemljista, mislim da je vreme do sada pokazalo da ljudi prosto preferiraju da zive u takvim klasicnim naseljima, gde je ulica - ulica, blize jedni drugima, pa makar sve bilo bez velikih zelenih povrsina.
Izvinjavam se ako je neko sentimentalno vezan za jednu takvu zgradu, jer je rodjen i odrastao u njoj, ali vecina tih stambenih zgrada 60ih i 70ih su jeftino fabrikovane "ploce" (tzv. "plattenbau"), ciji je cilj bio sto vise ljudi, a ne kvalitet stanovanja, ili su se barem malo prevarili sto se kvaliteta tice.
Covek prosto ne zna gde zivi. Niti je neka vizija modernog stanovanja, niti postapokalipsa, svuda okolo je mahom divlja priroda koju nazivamo "parkovima", prosto nije prelepo ni izbliza, ni iz daleka, cast izuzecima.
Ako je za utehu Beograd nije jedini i najgori, stavise, mozda je bolji i humaniji primer tog globalnog (mahon soc.) trenda. I nije da im nema spasa.
Nije to samo zbog iskoriscavanja zemljista, mislim da je vreme do sada pokazalo da ljudi prosto preferiraju da zive u takvim klasicnim naseljima, gde je ulica - ulica, blize jedni drugima, pa makar sve bilo bez velikih zelenih povrsina.
Izvinjavam se ako je neko sentimentalno vezan za jednu takvu zgradu, jer je rodjen i odrastao u njoj, ali vecina tih stambenih zgrada 60ih i 70ih su jeftino fabrikovane "ploce" (tzv. "plattenbau"), ciji je cilj bio sto vise ljudi, a ne kvalitet stanovanja, ili su se barem malo prevarili sto se kvaliteta tice.
Covek prosto ne zna gde zivi. Niti je neka vizija modernog stanovanja, niti postapokalipsa, svuda okolo je mahom divlja priroda koju nazivamo "parkovima", prosto nije prelepo ni izbliza, ni iz daleka, cast izuzecima.
Ako je za utehu Beograd nije jedini i najgori, stavise, mozda je bolji i humaniji primer tog globalnog (mahon soc.) trenda. I nije da im nema spasa.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.000
- Pohvaljen
- 48.751
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=407725#p407725:t0tt9apm je napisao(la):Гага » Пон Сеп 26, 2016 10:51 pm[/url]":t0tt9apm]Кад већ спомињеш те блокове, ево га и отворени блок :mrgreen:[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=407692#p407692:t0tt9apm je napisao(la):11030 » 26 Сеп 2016 08:41 pm[/url]":t0tt9apm]Zatvoreni blok :mrgreen:
Па и ту су прешли на нови стандард, ево га тај нови хексагонални затворени блок :mrgreen:
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=407569#p407569:1a1ecdvh je napisao(la):
Pa mene je upravo ovo...
Pogledajte prilog 1
podjsetilo na ovo...
(centar Beograda, Knez Mihajlova)
i svidja mi se sto nije u pitanju dakle, klasicni NBG blok vec priblizavanje urbanoj formi sa druge strane Save. Ili mi se samo cini da bi to bilo tako :?
Дошљак":1a1ecdvh je napisao(la):
Pa to "ucetvorostrucavanje" i treba da se desi. Blok 18 a sve vise i dobar dio NBG su prakticno u geografskom centru Beograda i normalno je, logicno a i neophodno da gustina stanovnistva, izgradjenost objekata, infrastrukture i slicno bude daleko veca. Nije ni normalno ni prakticno ocekivati da centar grada (u geografskom smislu) bude izgradjen po principu otvorene stambene zone sa velikim prostorom izmedju zgrada. Takav urbanizam vise prilici periferiji grada. Naprimjer, takva bih naselja gradio u Borci i Ovci, uz SMT. Ne radi se tu o dehumanizaciji vec o neophodnoj reurbanizaciji centralne gradske zone. Ako se to ne bude radilo Beograd ce biti prisiljen da se prostorno siri daleko vise nego sto bi trebao a sto ce onda imati izrazito negativne posljedice po infrastrukturu koja je ionako razvucena i nije u stanju adekvatno pratiti sitrenje grada. pri tom mislim posebno na javni gradski saobracaj.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.000
- Pohvaljen
- 48.751
Подсећа из ваздуха само. Класични НБГ блокови се нажалост од 1990 не праве више па имамо силовање урбане матрице НБГа (као што сматрам да су солитери и дугачке стабмене зграде начичкане по старом језгру Београда 70их и 80их исто силовање урбане матрице старог дела града).
Што се тиче густине насељености и јавног превоза, треба само погледати где имамо веће проблеме због загађености ваздуха, гужве у саобраћају, проблема паркирања. НБГ за своју површину и саобраћајне капацитете има сасвим пристојну густину насељености. И мислим да Београд целокупно треба да стане са растом пошто је и овакав тренутно преоптерећен у сваком смислу.
И ако већ планирају шуму небодера са једне стране, зашто не би било неколико небодера и са друге?
Што се тиче густине насељености и јавног превоза, треба само погледати где имамо веће проблеме због загађености ваздуха, гужве у саобраћају, проблема паркирања. НБГ за своју површину и саобраћајне капацитете има сасвим пристојну густину насељености. И мислим да Београд целокупно треба да стане са растом пошто је и овакав тренутно преоптерећен у сваком смислу.
И ако већ планирају шуму небодера са једне стране, зашто не би било неколико небодера и са друге?