Историја београдског урбанизма

Evo lepe slike koja opisuje Beogradski urbanizam na svoj nacin.
Ne znam da li je bilo vec, ali meni je ona simpaticna pa rekoh da je podelim sa vama.

Ovo je malo preterano. Vise lici na Tiranu nego na Beograd

[YouTube]http://www.youtube.com/watch?v=BeF-3PIyk7A&feature=youtu.be&t=441[/YouTube]

^^^Nisam bio siguran gde ovo da stavim ali mislim da je ovde najprikladnije.

Radi se o modifikovanom delimicno realizovanom planu Istocnog Vracara izmedju ulica Jovana Rajica, Zicke, Vojislava Ilica i Juzog Bulevara sa planom prosirenja ulice Grcica Milenka. Od 14 solitera izgradjeno je tri i po puta manje - 4 kao i nekolicina niskih lamela dok je ulica Grcica Milenka ostavljena kao obican sokak.

Da li nije bilo sredstava za tako veliki poduhvat ili je nesto drugo posredi ja ne mogu da odgovorim ali neko upuceniji sigurno moze. Nisam nasao nikakve planove u casopisima, na internetu. Ako neko ima vise informacija slobodno neka ih podeli sa nama. Pritom ne mislim na GUP nego na plan Istocnog Vracara.

I sada kada smo svedoci akcije Ne Da(Vi)mo Beograd treba razmisliti o posledicama pasivnosti javnosti prilikom konstantne i nekontrolisane degradacije urbane sredine pretvaranjem grada u nehumanu zabetoniranu nabacotinu niskih golubarnika.

Kada cujem da neko kaze kako oni soliteri na Vracaru kao da su sa Marsa pali zeludac mi igra. To stoji u postojecoj formi ali da se neko vise potrudio da se plan realizuje makar 50% od planiranog takvog misljenja ne bi bilo. Jednostavno bi pretvaranje starog dela grada u novi bilo izvrseno, u manjem obimu doduse.

Kada vidite sta se sada gradi u tom delu grada (kao u bilo kom drugom) svakom iole racionalnom coveku treba momentalno da pripadne muka koja izaziva povredu covecnosti ali i podstice neopisiv bes prema onima koji su direktno ili indirektno odgovorni za danasnju situaciju.

Evo kako sada ta nakaza od grada izgleda:

https://www.google.com/maps/@44.7943766,20.4887999,861m/data=!3m1!1e3

U Bezanijskim Blokovima je razmak izmedju zgrada 60m (visina 18-spratnice) tako da bi i na Vracaru bio toliki ako ne i veci. A sada? Da bacite jaje ne bi se razbilo.

Da se nadovezem na jednog komentatora u vezi sivila. Ne vidim o kakvom je sivilu rec kada su sve zgrade zapravo bele te su kao takve daleko prijatnije za oko od Tiranizovanih cevrti koje danas srecemo.

Ako ovo prodje, dobra stvar za stanovnike, one savesne, jer se ocekuje konzervacija naselja u perspektivi, za one druge losa vest, jer ce morati da ruse svoje kreacije, uglavnom nadzidjivanje zgrada.

Od kad je clanak zar ovo vec nije zasticeno koliko se meni cini

Clanak je od 6-7.1.2016. Politika, ne vidi se datum u gornjem levom uglu. Jeste, zasticeno je naselje kao spomenik kulture perioda "moderne", ako sam dobro rekao. Medjutim to nije uticalo na devastaciju naselja. Nadam se da bi ovo bilo obavezujuce, kako za stanare tako i za grad da se odgovorno i sa paznjom ophodi prema naselju. Pretpostavljam da ce nadleznosti zastite biti prebacene na visu instancu.

ovo je post modernizam Dove, moderna je iz 30tih.

Ово је ипак позна модерна, а не постмодерна, Спасио (ако под модерну убрајамо и интернационални стил).

Internacionalni stil je modernizam koji je drugi stil u odnosu na modernu koja pripada "streamline" podpravcu koji je deo Art Deco stila.

Evo linka koji opisuje streamline modernu,
https://en.wikipedia.org/wiki/Streamline_Moderne

Kao sto vidite Beogradski Art Deco, odnosno moderna vuce koren od tog americkog podpravca.

Inace ovo naselje na slici je post modernizam a ne post moderna (korigovao sam moj post iznad)

Спат, у Србији имамо обичај да термине модерна и модернизам користимо као синониме. За Француску, не знам да ли се "модерна" уопште користи?

To je greska.
Ne mogu biti sinonimi dva termina koji opisuju 2 razlicita pravca iz 2 razlicita perioda.
Art Deco je period od kasnih 20tih do drugog svetskog rata dok je modernizam (kome pripada internacionalni stil kao podpravac) posleratna arhitektura.
Ovde se definitivno radi o 2 jasno razlicita pravca.

U francuskoj se moderna zove Art Deco i dosta je drugacija od srpske moderne jer nije inspirisana americkom arhitekurom vec koristi druge sablone.

Evo primera art deco zgrada iz Pariza, jasno se vidi da su drugaciji od beogradskih iz istog perioda.
http://www.linternaute.com/paris/magazi ... 1930.shtml

Па, наша предратна модерна је инсирисана највише чехословачком и италијанском архитектуром, а колико су те две земље "вукле" утицаја из САД, о томе нисам читао.

Sve to potice iz Amerike, te oble linije i te horizontale koje podsecaju na americke krusere iz 30ih godina.
Okrugli prozori kao oni na brodovima, rukohvati vuku inspiraciju od arhitekture kruzera.

Streamline moderne pravac kome pripada beogradka moderna iz 30ih se na francuskom zove "Style paquebot" a rec Paquebot znaci Kruzer na francuskom.

Evo ti ista strana na wikipediji koja se na engleskom zove streamline moderne a na francuskom "style paquebot" odnosno "stil kruzer" kad bi se prevelo na srpskom.
https://fr.wikipedia.org/wiki/Style_«_paquebot_»

Ту зграду из Париза коју си постовао, овде тешко да бисмо подвели под "модерну".

Како год, појмовна збрка ту није мала, поготову кад се уведу у игру и термини функционализам, конструктивизам, соцреализам...

@Pantograf

Zgrada u parizu je drugacija zato sto je Beogradka moderna i Pariska moderna totalno razlicita to probam da ti objasnim.

Da uprostim, Art Deco tj moderna je pravac iz 30ih i sve sto je uradjeno u tom periodu pripada tom pravcu.
U tom art deco-u postoje podpravci koji su drugaciji od zemlje do zemlje, kao sto je Bauhaus podpravac art deco-a u Nemackoj tako je i Beogradska moderna deo streamline podpravca dok pariska moderna nije stremline i art deco u Parizu je drugaciji od art deco u beogradu.
Da li razumes ono sto hocu da ti objasnim?

Razumem da nije lako razdvojiti sve to jer su to podstilovi koji se preplicu a pripadaju istoj familiji cije je ime Art Deco a mi to zovemo u Srbiji Moderna (a mnogi to zovu modernizam a to je greska)

Јасно је, наравно, нисам толико глуп; са своје стране покушавам да ти укажем да постоји појмовна конфузија (логична, јер, реч је о детаљима, прелазима, еволуцији, комбинацији), која је и код нас јако изражена.

Елем, да затворимо круг. наши теоретичари не сматрају Церак винограде постмодерном, него позном модерном (у значењу позни модернизам) - немој унапред рећи да је грешка, јер се свет не окреће увек око француске терминологије и класификација које се тамо користе :wink:

Ok razumeli smo se i to je najbitnije
Kao sto si rekao postoji definitvno pojmovna konfuzija jer je rec o detaljima i nije lako razdvojiti ih.

Svet se nazalost ili na srecu kad je taj period arhitekture u pitanju okrece oko francuske terminologije jer je zvanicni naziv svuda u svetu pa i u Srbiji "Art Deco" koji je zapravo skracenica od "Arts Decoratifs" a taj pravac koji obuhvata sve podpravce potice zapravo iz francuske. A naziv Art Deco je dobio po izlozbi u Parizu koja se odvila 1925 "Exposition intertnationale des arts decoratifs à Paris".
Evo linka (na engleskom je) sve lepo pise kako je pravac dobio zvanicno ime.
https://en.wikipedia.org/wiki/Internati ... ative_Arts

(ne ponosim se tim, samo iznosim istorijsku i lingvisticnu cinjenicu)

Mozda je vec bilo, ali evo, neki stari planovi za Novi Beograd.


izvor: http://citymagazine.rs/clanak/manje-poz ... g-beograda

Skoro svaki je ukljucivao ratno ostrvo. Za arhitekte zaista neodoljivo.


Jos neki planovi:
http://www.fusion-journal.com/issue/006 ... r-culture/

Jezero na mestu parka Usce:


Staro naselje u bloku 18 bilo - ilegarno, pa legalizovano:


Gledao sam na TVu emisiju gde Jelisaveta Karadjordjevic posecuje narodnu skupstinu. Spomenula je da u arhivi skupstine postoji plan Pavla Karadjordjevica za Novi Beograd. To jos nije ugledalo svetslost dana, ali bi bilo zanimljivo.

Дакле на основу увода могу да закључим да ко је год је управљао Београдом а да је још жив треба јавно одрати за упропашћење града

Никад ми није било јасно што нису градили уз Дунав већ упорно уз Саву и ка унутра без везе с мозгом па имамо глупости као што су Миљаковац, сва она брда, Бањица итд, и то још на брдима намерно а не око потока, као да смо у средњем веку

Sva ona brda...
Mozda zato sto ima i onih (nas) koji vise volimo vrh brda nego ravnicu?
Eto, osim 2 godine u tripoliju (libija) uvek sam za lokaciju stanovanja birao brdo, brezuljak i proplanak, bila to mala varosica u Srbiji, ili Beograd, Bec i sl...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

Па нек живе на брду, ако хоће да буту између општина нека

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=354771#p354771:jf7oqvim je napisao(la):

spatiotecte » Sat Oct 17, 2015 12:04 am[/url]":jf7oqvim]Evo lepe slike koja opisuje Beogradski urbanizam na svoj nacin.
Ne znam da li je bilo vec, ali meni je ona simpaticna pa rekoh da je podelim sa vama.

Kliknite za proširenje...

Buraz samo navedi ime autora iduci put.Da se ,,Vuk Vučković,, ne uvredi pošto svraća ponekad na ovamo iako je pančevac.
Pozdrav

Nisam znao ko je autor ovog dela (nije pisalo), skinuo sam sliku na nekom sajtu jer mi se dopala i smatrao sam je interesantnom za ovu temu.
Eto sada znamo o kome se radi. Nadam se da se Vuk Vuckovic nije uvredio sto smo okacili njegovu sliku. Hvala na informacijama.