Šta je novo?

Klinički centar Srbije

Та нова "кула" би требала да буде на овој плочи где се види само изолација, а у суштини један њен део је већ саграђен, тј. њен последњи спрат, пошто се она преклапа са постојећом "кулом".

https://binged.it/2fAURtW

Eво овде на сајту Медицинског факултета на мапи се види уцртана та друга "кула" која фали на згради поликлинике под 5.
http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/studenti/vo ... kanata.dot

А шта би се селило? Ја се надам сви институти са стационаром изузев инфективног и Лазе, као и пратеће службе које би ваљало имати под истим кровом са одељењима (апотека, стерилизација, кухиња...)
 
Kraće ležanje u novim klinikama
B. RADIVOJEVIĆ | 24. januar 2017. 22:00 | Komentara: 3

Izgradnjom četiri najvažnije kliničke ustanove naša zemlja uvodi svetske medicinske trendove. Raspisan tender za KC Niš. KC Kragujevac zapošljava već ove godine. Umesto 8,5, u bolnici prosečno 6,5 dana

dru-kcs_620x0.jpg


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... -klinikama
 
Ono kad ti neoliberalizam sve vise uskracuje pravo na besplatno lecenje pa imas krace lecenje, ali to uvije u 'celofan' i prodaje ti pricu o boljoj i efikasnijoj usluzi...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
U tekstu se tvrdi da je plan da se dan-dva bolničkog lečenja uštedi čistom optimizacijom, tako što bi sva dijagnostika i operacione sale svih klinika bile pod istim krovom. Čista ušteda bi, dakle, navodno bila prosto u eliminisanju šetanja pacijenata i čekanja na šetanje.
 
I radice popis usluga koje su dostupne u osnovnom paketu zdravstvenog osiguranja
A za ostalo u 2 paket osiguranja pa ko moze da plati moze
 
To je zanimljiva tema, onda će zaposleni slabijeg i rizičnijeg zdravlja morati da uzimaju dopunski paket zdravstvenog osiguranja.
Ali pitam se kako će to biti regulisano kada mi budemo u penziji, ako smo jedan deo života bili na univerzalnom zdravstvenom osiguranju, a od momenta "reformi" počeli da plaćamo dopunsko osiguranje.
Da li ćemo za ranije godine staža morati da unazad otplaćujemo dopunsko zdravstveno osiguranje, da bi nam važilo u penziji?
Da i ne pričam šta sa onima koji su već penzioneri...

Naravno i da li će se pri "konverziji" uplata u RFZO u novi sistem vrednovati ukupno uplaćeni doprinosi u apsolutnom iznosu, ili će svi biti tretirani solidarno - jednako, tako da uplaćeni doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje važe samo za osnovni paket usluga...

Biće interesantno za nas koje će ovaj džumbus da hvata na pola karijere...
 
Još malo pa ce to biti ,,vekovno,, otvaranje Bg kliničkog centra :lol:

Kao sto je iteresantno otvaranje starih dosija tajnih službi
bice interesantno otvarati i stare dosijea RFZOa

Ko je sve o njihovom rošku pre 20-30 godina išao na kojekave inostrane operacije lepote
dok nije bilo dovoljno ni za najugoroženije

A sada kad se nakrali hoce ce da uvode I i II klasu-kastu osiguranja - barabe lopovske
baš me zanima ko ce toi prvi da izusti kao predlog

- bice mi velika čast da mu ja prvi kamenom razlupam glavu - :rant:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=429964#p429964:1mttxjsv je napisao(la):
laki72 » 25 Jan 2017 03:21 pm[/url]":1mttxjsv]Ono kad ti neoliberalizam sve vise uskracuje pravo na besplatno lecenje pa imas krace lecenje, ali to uvije u 'celofan' i prodaje ti pricu o boljoj i efikasnijoj usluzi...
У Србији нема неолиберлизма ни у траговима. А последњи пут кад је Србија била либераална изграђено ти је 80% болница у којима се и данас, после 80-90 година и даље лечимо.
 
E pa delija, po pitanju zdravstva i zdravstvene zastite, crveni ma koliko zla naneli na u mnogim drugim oblastima su bili reper za ono vreme, ne samo u regionu, vec i mnogo, mnogo sire.
Izvini, ali nisi u pravu ovaj put :)

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Колико шире? У чему смо ми то били репер по питању здравства и здравствене заштите и за кога, осим за заостали Трећи свет? Па у Београду већина болесника лежи у зградама изграђеним до 1941, а претежно у онима од пре стотинак година. У цивилном здравству, од клиничких центара само је "Бежанијска коса" у целости изграђена после рата (и то на немачком гробљу).
 
Управо тако. То што је у време СФРЈ здравство било бесплатно нема никакве везе са чињеницом да је било лоше. Уосталом и данас имамо бесплатно здравство па ако нећеш да издахнеш у чекаоници неког клиничког центра изграђеног у време "велико-српско-фашистичке" краљевине мораш да платиш приватној клиници. У државним болницама више ни традиционални мито ти не гарантује да нећеш скапати чекајући или бити жртва лоше дијагностике.

Размере митова о снази и благостању у СФРЈ су заиста несагледиве, и то највише баш у Србији као највећој жртви те творевине.
 
-VMA
-Institut za ortopetske bolesti Banjica
(Originalno "ortopetska bolnica za decu i omladinu)
Istitut za kardiovaskularne bolesti Dedinje
-Bolnica Bezanijska kosa
...

Veliki broj domova zdravlja i ambulanti po gotovo svim mestima i selima bivse nam drzave.
...

Iskorenjivanje nekada 'uobicajenih' bolesti na ovim prostorima...


Prica uvek ima dva kraja. Pricati da su u socijalizmu (komunizmu) zapostavljali zdravstvo, a da je u kraljevini bilo bolje po tom pitanju, mogu samo 2 vrste ljudi.
Prva su bogatasi, a druga su ljudi koji ne unaju ili ne zele da znaju kakva zdravstvena slika je bila u jednom i drugom periodu.

O zavidnom nivou u sirim razmerama svedoce neke od medicinskih praksi koje su ovde "izmisljene" i prihvacene u celom svetu, kao i to sto su medicinski radnici koji su skolovani u nasim skolama i na nasim univerzitetima uspesno radili sirom sveta (ne kao danas po gerijatrijskim ustanovama nemacke, kao pomocno medicinsko osoblje)...

Izvinite, ali mislim da po inerciji osudjujemo sve iz perioda 45-91, pa i one stvari koje su definitivno bile bolje.
I da pojasnim. Uopste ne tvrdim da bi eventualna kraljevina (da je ostala) i drugo drusveno uredjenje, zdravstvena situacija bila losija u posleratnom periodu.
Samo analiziram to stanje kroz vremenski period.




Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Kbc bezaniska kosa je gradhen kao sumarski fakultet
Pa je prebacen u bolnicu
Dok je valjda vojna bolnica na bb postala sumarski faks
Inace u dobrom djelu zgrada imate pored ulaza mermerne table na koima pise podignuto za vrjeme vladavine njegovog velicanstva kralja srb/yu
Kao npr zgrada instituta za onkologiju koja se blago recno raspada jer i kad izgradimo nesto odrzavanje je jednako nuli
 
Ко при здравој памети може да пореди здравство с почетка и краја 20. века ?! То што се 80-90% здравства и даље налазило у зградама старим један век говори доста о овом из друге половине 20. века. У СФРЈ је запостављен целокупни српски народ а камоли здравство. Прича о неким врхунским достигнућима је гротескна. Технолошка и научна заосталост за западним светом СФРЈ у целости је константно расла, самим тим и заосталост на пољу медицине.

А тих побројаних пар болница + ВМА за 50 година незадрживог срљања у прогрес говори све о том прогресу и нивоу здравствене услуге.

А бесплатно здравство и производња неких медицинских апарата није никакав доказ квалитета, у случају СФРЈ то обично доказује супротно. Производили смо ми и аутомобиле с којима се цео свет спрда, усисиваче који су звучали као да имају ракетни погон, тракторе из прошлог века итд итд.
 
...што стање у којем се налази наша медицина у новије доба чини још у већој мери поражавајућим. Ми се, наиме, и даље лечимо у објектима државе која је пре 80 година "спадала у ред земаља са недовољном здравственом службом". За лечење рака имамо једну специјализовану установу, коју је основао и подигао Кнез Павле?! Бугарска има већи број таквих установа. Упућени би приметили да је бугарско здравство у време Тодора Живкова било напреније од нашег, да су земље источног лагера генерално доста полагале на здравство и уопште на друштвени стандард - више од земље са хибридним, полутржишним економским уређењем, Југославије, која је у једном тренутку, 1982, чак, забранила "непривредне инвестиције" - а да је поређење наше земље са богатим државама благостања на Западу тек смешно. За кога је онда наше здравство било "репер" до 1991? За Либију? То јесте. Па, тамо је сваки 20. становник пре шест деценија био слеп, а лекара су имали мање од десет (ово није хипербола, већ тачан податак).

Да вратимо расправу на ниво теме и Клиничког центра Србије: до пред распад СФРЈ, није постојао ни Ургентни центар, и хитне случајеве су возили по београдским болницама - дешавало се да људи због тога и умру.

А за Лакијеву констатацију - Izvinite, ali mislim da po inerciji osudjujemo sve iz perioda 45-91, pa i one stvari koje su definitivno bile bolje - рекао бих да важи за Хрватску, и да они у томе претерују, а да у Србији помало претерујемо у другом смеру. Ова апологија нашег поприлично убогог здравства подсећа на причу о "четвртој армији у Европи", ЈНА, која је током последњих 20 година СФРЈ заправо имала другоразредни значај у одбрани земље у односу на републичке војске (Територијалну одбрану). А пре неку недељу, Пижон рече да је југословенска Прва лига у његово време била јача од данашње шпанске - колико год да је то човек необразован и глуп, толико лупетао не би, да не постоји клима што томе погодује.
 
Дакле, објективан закључак би био да ми никада нисмо имали здравствени систем адекватног квалитета, нити ћемо ускоро имати..
 
То му тако изгледа. У блиској будућности, основни проблем биће недостатак кадрова, услед дисконтинуитета у школовању готово свих специјализација. То је слика и прилика Србије: пре мање од деценије, медији су на сва уста говорили да имамо превише специјалиста, а сада ти исти пишу (говоре) да народ неће имати ко да лечи.
 
Koliko je stalo državi govori da je najbolji zdravstveni objekat VMA iz 1980tih. Crknite civili... Skoro sam poslom bio tamo. Baš je lekar prešao iz civilstva u VMA jer je tu bolja plata i kako sam kaže, aparati i radnih uslovi nisu kao pre 40 godina kao u nekoj bolnici u kojoj je do skoro radio.
A za to vreme onolika bolnica u Zrenjaninu koja bi mogla da bude kao Klinički u Beogradu trune prazna.
Stoji da je malo ulagano u zdravstvo, i da kako stoje stvari biće još manje. Ali bez Kliničkog centra nemamo ni centralne ustanove zdravstva u Srbiji.

Po meni je najbolji lakmus papire recimo primer Nade Macure koja radi u hitnoj, a uveliko je ispunila uslov za penziju, čime sprečava nekog mladog da radi i privređuje. Pored toga, dotična se samoproglasila za PR-a hitne pomoći, koja ni nema PR-a po sistematizaciji radnih mesta.
 
Na VMA aparati i radni uslovi nisu kao pre 40 godina ali su zato kao pre 30 godina kada je objekat i sagrađen...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=430209#p430209:3k57uu4i je napisao(la):
vucko » 26 Jan 2017 02:39 pm[/url]":3k57uu4i]
Po meni je najbolji lakmus papire recimo primer Nade Macure koja radi u hitnoj, a uveliko je ispunila uslov za penziju, čime sprečava nekog mladog da radi i privređuje. Pored toga, dotična se samoproglasila za PR-a hitne pomoći, koja ni nema PR-a po sistematizaciji radnih mesta.
Кад је већ она поменута, дефинитивно је политички држе на послу. Независно од услова за пензију, по Закону о раду њој је радни однос требао да престане са 65 година, а даље продужење је могуће само уз договор са послодавцем. Она пуни 69 ове године. Да је реч о неком врхунском стручњаку разумео бих да је држе до 105. Али, позната је у јавности, пар пута је хвалила вођу, довољан разлог да остане ту где јесте.

Прави лакмус папир, баш као што кажеш.
 
2009g. prvi post ove teme
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=49218#p49218:2ro3xg6d je napisao(la):
Homer Jay » 25 May 2009 13:54[/url]":2ro3xg6d]Pa, da pocnemo:

Kako će nakon obnove izgledati KCS
Još jedna kula za Klinički centar
Autor: S. Tuvić | Foto:M. Perić | 24.05.2009. - 00:01

Klinički centar Srbije dobiće još jednu kulu. U te dve zgrade biće smešten kompletan dijagnostički centar, četrdesetak operacionih sala, kardiologija, kardiovaskularna hirurgija, biće centralizovana sterilizacija, biohemijska laboratorija, koja je sada raštrkana na 14 mesta. Tu će biti premešten i Urgentni centar.

klinicki-x.jpg


Konačni master plan o rekonstrukciji KCS rade italijanske firme „Altijeri“ i „Sofreko“, biće gotov za mesec-dva. Oni će raditi idejni i detaljni plan, na osnovu kojih će da raspisati tender za firmu koja će izvoditi radove. Dr Đorđe Bajec, direktor KCS, očekuje da će svi planovi i projekti biti završeni do kraja godine, tako da građevinske radnike u KCS očekuju već početkom 2010. Sredstva za ove poslove obezbeđena su iz kredita Evropske investicione banke, oko 100 milijardi evra, a za rekonstrukciju i nadogradnju još nekoliko pratećih zgrada novac će biti obezbeđen iz budžeta.
Pored dve kule, koje će biti srce Kliničkog centra, biće otvoren savremen neurološki centar. Njega će činiti postojeći Institut za neurohirurgiju, koji ostaje u istoj zgradi, ali će pored njega biti napravljena još jedna u kojoj će biti smeštena neurologija.
Interna A, gde je sada hematologija, biće izmeštena u centralne kule, a u obnovljenu zgradu premestiće kožnu kliniku i alergologiju. Zgrada Instituta za plućne bolesti biće rekonstruisana i iz nje će u centralne zgrade biti izmeštena grudna hirurgija s intenzivnom negom, a u postojećoj zgradi će ostati samo pulmologija. U postojećim objektima ostaće GAK u Višegradskoj, Očna klinika, kao i ORL. U zgradu gde je kožna klinika (koja se seli u internu A), nakon rekonstrukcije i nadograđivanja, biće preseljena Infektivna klinika. Dr Bajec kaže da će se voditi računa da ona bude uređena tako da odoli izazovima, kao što su razne pandemije. Kako se kompletna hirurgija seli u centralne zgrade, u objektima današnje Prve i Druge hirurške klinike radiće se dnevna hirurgija. Tu će se obavljati laparoskopske operacije žučne kese, operacije kile, operacije hemoroida...
– Urgentni centar će biti smešten u nove kule, a u jednom krilu postojeće zgrade biće psihijatrijska bolnica i nefrologija, kao i centar za palijativno zbrinjavanje. Tu će se zbrinjavati najteži pacijenti, kojima će biti obezbeđena odgovarajuća nega – nastavlja dr Bajec, i dodaje da će rekonstrukcija biti vođena po evropskim standardima i da će svaka soba imati po dva kreveta i toalete.

Rok za završetak 2012. godina

Kredit Evropske investicione banke za rekonstrukciju kliničkih centara odobren je krajem 2006. godine. Posle tri godine privodi se kraju izrada master plana, a rok za završetak svih radova je 2012. godina. Dr Bajec kaže da se iskreno nada da će sve biti gotovo u planiranom roku.

Atraktivne lokacije

Planom rekonstrukcije KCS predviđeno je da se potpuno isprazne Infektivna klinika sa svim pratećim zgradama, tako da će biti oslobođena tri hektara najatraktivnijeg zemljišta u Beogradu. Osim Infektivne klinike, prazna će ostati i zgrada Instituta za urologiju, koji je sada u očajnom stanju, ali je takođe na odličnoj lokaciji.

Šta će biti sa ispražnjenim zgradama, još se ne zna. Dr Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije, kaže da će se s Vladom, koja je njihov osnivač, i Gradom, koji je vlasnik dela zemljišta, tek dogovoriti o tome.

Predviđeno je da se potpuno isprazne i postojeća zgrada Instituta za neurologiju i Interna B, koje će biti predate Medicinskom fakultetu.
Izvor Blic

Pa da počnemo sa blagovremenim pripremom proslave 10 god. - uzaludnom radovanju :lool:
 
Vrh