Šta je novo?

Obeležja Srbije (Grb, zastava, himna...)

Vožde kakav si ti to komunista kad promovišeš himnu koju su koristili „kvislinzi“? :)
 
Koje je pravo naše staro obeležije-simbol vezan za čelenku-kacigu-šlem
a čiji simbol često je ulazio u sam grb , manje ili vece zajednice, kroz našu istoriju ?

perje (domacih egzotičnih vrsta ptica... )
kljove (veprovi... )
rogovi (bivoljski , jelenski ,ovčiji.... )

Ostalo mi je ne jasno
jer svi ,,ukrasi ,, se jednako pominju kao naša obeležija :roll:
 
вероватно зависи од тога шта се више ловило у одређеним деловима земље
 
hm.... pa sad tesko da su lovili volove :)
a volovski rogovi su bili simbol jednog velikog (i tragičnog) naseg vladara,
pomalo mi je i cudno
sto volovski rogovi nemaju nikakve veze sa nasom predhodnom tekovinom
Cak sta vise
njihovo simboličko nošenje pripisuje se narodu sa tada daleke geografske tacke
osim ako
oni nisu potekli od nas, kao jedan deo naseg ,,plemena,,
koj je odlutao na daleki sever.... (ili su se setili grupe koja je ranije odlutala do Krita) :lol: :lool:

Sve to je vrlo zbunjuce :roll:
jer se radi o vrlo čvrstim upotrebljavanim materijalnim dokazima (čelenke,kacige,šlemovi)
koj treba da naj jasnije rasvetljavaju, a ne da zamucuju
kao sto to moze da se desi kod grbova i zastava
koj su olovkom i bojom, izmišljAni , kombinovani i stilizovani simboli
:shock:
 
Шлем као симбол је био део хералдичке праксе у Европи у то време, а код нас,
код Немањића, са чекрком и пауновим перјем, Мрњавчевића са крунисаном женском фигуром, Лазаревића са бивољим роговима, Санковића са котвом, Бранковића са лавом, Балшића са вучјом главом, Косача са лавом који држи заставу, Котроманића са крином итд.
 
....Шлем као симбол је био део хералдичке праксе у Европи...

Hvala Vozde :kk: + 1 :D :kk:
daj koje slovo više , al sa nekom vremenskom skalom
kako bi hronolsoška orjentacija bila jasnija i tačnija za naše loze :wink:

U vecini slučajeva
čelenke, kacige, šemovi ... (preslikani na štitove)
su i bili glavni orjentiri za stvaranje grbova

ili daj koj link
na kome se to lako i brzo moze sagledati

:sesir:
 
:sesir:
Нема на чему boca-icо.. :)

Ово је из главе, имам нешто литературе на ту тему, па ћу пренети.. :)
 
Дакле tragac, по теби су сви који се противе нацистичкој идеологији, па међу њима и ја - комунисти..

Стварно, буди Бог с' нама.



Песма "Србији" је написана 1860. и никакве везе са СДК нема. Њихово коришћење овом песмом би се пре могло назвати - злоупотреба.
 
Извињавам се због закашњења, никако да ухватим времена.
Прво се маших Ацовићеве: "Хералдика и Срби", пренећу неке одломке..

"Фрагментарни грбови

Под фрагментарним грбовима подразумевамо пре свега хералдичке композиције које сведоче о постојању грба, али нам не пружају потпуни и симултани увид у садржај композиције на штиту и на шлему (челенка).

Фрагментарни грбови се у начелу могу сврстати у две групе:
- Издвојена челенка (са шлемом или без њега) и
- Штит са хералдичким ликом без шлема и челенке

Интензивна употреба мотива шлема са челенком одвојено од штита и хералдичке слике на њему значајна је особина српске средњовековне хералдике. Феномен раздвајања представе штита и шлема са челенком у 14. и 15. веку није непознат, мада разлози те појаве нису довољно истражени. Сведочанства о овој пракси најчешће се уочавају на нумизматичким изворима, вероватно као последица потребе да се избегну сложени технички и технолошки проблеми које мноштво ситних мотива ствара при скромним условима реализације локалних ковница, мада је можда јачи разлог могао бити и боља уочљивост доминантног хералдичког мотива код усредсређености на одабрани сегмент, као pars pro toto, за шта би пример могла да понуди сфасфрагистичка пракса. Да је то често управо била слика челенке са шлемом или без њега, сведоче бројни примери из западне и средње Европе. У савременој угарској нумизматици за то постоји доста доказа, посебно за владавине анжујске династије, али се занимљиви и убедљиви примери налазе и на суседној територији Влашке, на најранијем румунском ковању динара војводе Владислава Првог. У немачким земљама, пракса приказивања издвојене челенке (и шлема) на новцу и печатима нешто је старијег датума и претпоставка да са те стране и долази инспирација Угрима, Србима, Румунима 14. века се сама намеће. Печат данског краља Кристофа Другог из 1321. године , на коме је приказан фронтално постављени лончасти шлем са два бивоља рога са по две паунове перјанице на сваком рогу указује својим садржајем да се шлем са челенком почетком 14. века у знатном делу Европе и на великим узајамним географским географским растојањима разумевао као самостално знамење власника, сасвим подобно да супституише читав грб. Вероватно најмонументалнија представа шлема са челенком налази се на бедемима Орестове тврђаве у Серу. Уз то, хипертрофија челенке у односу на штит коју запажамо у раним хералдичким манускриптима можда треба да нас упути на другачије читање хијерархије појединих делова грба у раном периоду турнирске хералдике, па зато верујемо да овакви налази на новцу средњовековних српских емитера нису занемарљива појава."
 
Прве нумизматичко - хералдичке фрагментарне представе грба посредством шлема са хералдичком челенком код нас налазе се на новцу краља Стефана Душана и то у аверсу емисија са латинском инскрипцијом. Челенка се састоји од чекрка (точка) на чијем је врху група од три до пет (паунових? нојевих?) пера, чекрк почива на фигури облика правоугаоника конкавних страница, са тролисним украсом на сваком спољном углу. Позније, царске емисије Душановог новца са шлемом и челенком показују извесне модификације у стилизацији челенке. Модификације се углавном састоје у следећем:
- представа чекрка се креће од точка са шест паока, понекад у јакој готичкој стилизацији и са шестолатичном розетом у центру, до редукције у тачку или прстен
- пера се разликују по броју и форми, од густе перјанице са непрепознатљивим бројем и идентитетом пера до готово савршене стилизације хералдичког полукрина
- "јастуче" готово да нема истоветне стилизације у било које две симултане или консекутивне емисије.

Један од необичнијих феномена у хералдичкој пракси позних Немањића је свакако учестало окретање (контурнирање) шлема са челенком улево на новцу краља и цара Стефана Уроша, што је посебно упадљиво у вези са конфузним реверсним инскрипцијамана појединим ковањима његовог новца. Феномен контурнирања може се пратити и касније, на новцу кнеза Лазара.
 
Хералдички фрагменти на новцу вазалне властеле отварају ново подручје спекулације када је у питању функција грба и рана хералдичка пракса међу Србима. Тако новац "слуге" Бранка (Бранко Младеновић, Бранко Растислалић) показује шлем са истоветном челенком као што је она Немањића, што отвара претпоставку да је можда тај Бранко имао имао статус члана владарске породице Немањића, или, што је вероватније, да је челенка Немањића поседовала амблематско значење, на пример, да је у питању носилац највиших државних функција и достојанстава и да стоји под државним ауторитетом цара. Отуда, можда, шлем са челенком Немањића у аверсу новца жупана Николе Алтомановића, али и једна неистражена могућност коју наговештавају врло симптоматична ковања краља Вукашина Мрњавчевића, на којима се назире комбинација знамења Немањића (чекрк) и Мрњавчевића (крунисано женско лице) на истој челенци што би било значајно "хералдичко освајање" у борби за врховну власту озбиљно уздрманој царској Србији. Истовремено, отвара се претпоставка да би непостојање перјанице на чекрку, односно њена супституција неким другим фрагментом разних других породичних челенки, можда могло означити статус сувладарства царској власти. То нас наводи да размислимо и о импликацијама чињенице да се на новцу који Љубић и Димитријевић приписују великом деспоту Јовану Оливеру види шлем на коме челенка почива на препознатљивом "јастучету", али се уместо немањићког чекрка са перјаницом налази израстајућа фигура царице са скиптром у левој руци, што веома асоцира на челенку Мрњавчевића, па се чини да је далеко убедљивија атрибуција овог ковања Угљеши Мрњавчевићу, како то чини В. Иванишевић. Све ове претпоставке би ваљало потврдити и доказати детаљним проучавањем, јер није сасвим немогуће да су све наведене комбинације, варијетети и модели настали потпуно спонтано, као производ непознавања јаснијих околности функционисања хералдичких норми, а не као систематски и намерни модел хералдичке илустрације идеалних или стварних односа моћи и сродства у српским земљама ове епохе.

У сваком случају, чекрк као челенка враћа се у употребу на новцу Ђурђа Првог Балшића и Вука Бранковића, али и на новцу неидентификованог властелина Јакова, вазала Вука Бранковића, што би се могло тумачити и тако да је вазалов вазал (на неки начин) могао такође да се идентификује знамењем врховне власти (а тај нам закључак делује сасвим невероватно за услове позне средњовековне српске државе), или да је у питању личност чији је стварни статус у Србији превазилазио досадашње претпоставке.
 
Појаву једне друге препознатљиве карактеристичне и препознатљиве породичне челенке налазимо и на новцу кнеза Лазара и његовог потомства . Реч је о пару бивољих (или већ у зависности од тога како их ко препознаје, овнујских, говеђих) рогова постављених на горњем делу копљаничког шлема. И овде повремено можемо запазити употребу челенке суверена на новцу других емитера, као и повремено контурнирање мотива. Ипак, најчешће мотив бивољих рогова налазимо у комбинацији са нејасним малим круциформним додатком између рогова, што се најчешће среће на новцу кнеза Стефана Лазаревића. У познијем деспотском ковању ретке појаве мотива шлема са челенком немају тај круциформни додатак, али се зато појављује комбинована челенка са двоглавим орлом између два бивоља рога која јасно указује на покушај извођења владарског и државног легитимитета из наслеђа царства.
Ковање новца са издвојеним мотивом шлема и челенке види се и на примерцима приписаним Ђурђу Првом Балшићу, са мотивом (израстајуће) вучје главе.
Међу примерцима новца са шлемом и челенком које нумизматичари нису за сада прецизно атрибуисали, пажњу заслужује новац на чијем се реверсу као челенка види неизвесна троугаона фигура. Ову фигуру Иванишевић опрезно назива "котвом" и пореди са Грбом Санковића за шта има доста разлога.
У Босни нумизматичка примена челенке са чекрком и перјаницом почиње са баном Стефаном Другим Котроманићем."
 
Vozde ovo je odlično :kk:
čitava nauka .... pažljivijim čitanjem dolazimo i do pojavljivanja današnjeg obeležija- našeg grba :D
...али се зато појављује комбинована челенка са двоглавим орлом између два бивоља рога ...
:kk: :D :kk:

Moram priznati da mi je teško da ispratim navedene heraldističke elemetne bez sličica
a toliko zanimljivih opisa pročitah a bez i jedne sličice
baš kao sto ovaj jako zagolica :D
Челенка се састоји од чекрка (точка) на чијем је врху група од три до пет (паунових? нојевих?) пера, чекрк почива на фигури облика правоугаоника конкавних страница, са тролисним украсом на сваком спољном углу.
:sesir:
 
И јест' наука.. :)

Одломак који сам навео је само мали делић приче о челенци, а где су силни остали хералдички елементи.. Да скенирам и постављам 800 страна - не иде,
најбоље је да узмеш и прочиташ.. :)

А ево и нешто литературе..
Неке имам, неке сам прочитао, у сваком случају, кога занима тематика, само напред.. :)

Христофор Жефаровић: Стематографија, Беч, 1741.
Алекса Ивић: Стари српски печати и грбови, Нови Сад, 1910.
Алекса Ивић: Родословне таблице српских династија и властеле, Нови Сад 1928.
Растислав Марић: Представе грбова на српском средњевјековном новцу, Зборник Матице Српске - друштвене науке, 1956, бр. 13-14.
Александар Соловјев: Историја српског грба, Мелбурн, 1958.
Александар Соловјев: Историја српског грба и други хералдички радови, Нови Сад; ISBN 868076390x.
Павао Анђелић: Средњовјековни печати у Босни и Херцеговини, АНУБИХ, Сарајево, 1970.
Милош Ћирић: Хералдика/1, Београд, 1983.
Александар Палавестра: Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Нова књига, Београд, 1987.
Александар Палавестра и Душан Мрђеновић: Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, друго знатно допуњено и проширено издање, Бата, Београд, 1991.
Александар Палавестра: Илирски грбовници и други хералдички радови. Београд: Завод за уџбенике; Досије студио, 2010 ISBN 978-86-17-17266-2.
Бранко Марушић: О основним питањима српске хералдике / О фиктивном грбу Херцеговине, Књижевна омладина Србије, Београд, 2005; ISBN 86-7343-074-7.
Александар Самарџић: Црногорски државни и династички грбови, Историјски институт Црне Горе, Подгорица, 2006.
Срђан Рудић: Властела Илирског грбовника, Историјски институт САНУ, Београд, 2006; ISBN 86-7743-055-5.
Драгомир Ацовић: Хералдика и Срби, Завод за уџбенике, Београд, 2008; ISBN 978-86-17-15093-6
 
Vazde hvala puno +1 :D

Više saznadoh iz tvojih postova :kk: nego sa sajta Vojnog muzeja
gde o čelenkama, kacigama (kao deo vojne opreme i oružija) -nema ama baš ništa-
link: http://www.muzej.mod.gov.rs/

Kako ih nije stid :shok:
od tolkog deceniskog djabalebaranja u Vojnom muzeju
-nit proširuju nit prožimaju-
bruka i sramota :rant:

Srecom postoje pravi zaljubljenici kojima nije teško da svoje znanje podele sa drugima

:sesir:
 
Mislim da u vojnom muzeju neko krade eksponate i artefakte. Nije da optuzujem jer nemam dokaze ali odlazim u vojni muzej svake druge godine i svaki put nesto nedostaje.

Послато са LG-D802 уз помоћ Тапатока
 
Vojni muzej treba izmestiti na Ušce
,,sklepati,, zgradicu na temeljima nikad završenog muzeja revolucije
te tako sve one dominatne spoljne eksponate iz svetskih ratova
lepo rasporediti po adekvatnoj zelenoj površini Ušća
a tu je i Staro sajmište koje dobro ,,komuncira,, sa takvom postavkom

Sadašnju zgradu iskoristiti kao naš muzej državnosti (heraldika bi dala značajan doprinos)
gde bi bile postavke eksponata koj upravo pokazuju SVE epohe i važne momente
na putu do današnjih obeležija Srbije
Upravo kao sto sam Kalemegdan pokazuje gotovo SVE epohe

:sesir:
 
Нема на чему. :sesir:

Војни музеј издаје Весник, у коме има занимљивих чланака, па и на тему о којој говоримо, наравно и каталоге, те друга издања у вези са својом делатношћу. Има их и у НИЦ Војска у Васиној улици. Да може и треба више и боље, наравно.


Што се сталне поставке тиче, свакако треба бити промењена, проширена, модернизована..

Неки од експоната се повремено повлаче ради одржавања, након чега се враћају, а неки позајмљују за друге изложбе.

Што се тиче локације музеја, постављао сам пројекат ВМ на НБгд из мислим седамдесетих. Била је интересантна расправа о томе, ваљда на теми о Калемегдану.

Такође, треба подсетити и на то да ИМС нема зграду за сталну поставку.
 
Prisecam se temm rasprsve gde su pojedinci bezoccno tvrdnili da je na najprirodnijem mestu izlozenih tenkova bas srednjovekovna tvrdjava zvana. Kalemegdan... fuj
Nadam se da je danas jasnije da im tu nikako nije mesto
a umesto vojnog da bude muzej nase drzavnosti sa postavkama svih obelezija kroz sve epohe kao sto je i sam Kalemegdan iz njih izrastao

Nije pitanje da li nam treba vec je pitanje sluha...
 
Видећемо која ће чуда времена која су пред нама донети..
 
predlog i za srpski amblem :D

NOVI-_GRB-by-_Kosanovic-2017.png


ZASTAVA-_SRBIJE-_NOVI-_GRB-by-_Kosanovic-2017.png
 
2010. je donet novi zakon o Drzavnim simbolima kada su promenjene nijanse boja na zastavi i grbu... pre toga su boje bile cisto crvena, plava i bela. Od 2010. koriste se mnogo mrtvije boje, crvena koja vuce ka bordo, teget plava i tamno zuta (za zlatnu)

20111024_public_shutterstock__Di003239198_1000x0.jpg


verzija koja se koristila pre 2010.

image.png
 
Vrh