Киосци Београда / Kiosci Beograda

bukira":1rxnvav7 je napisao(la):

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=435758#p435758:tr9q30i2 je napisao(la):

hobotnica » 25 Feb 2017, 07:03[/url]":tr9q30i2]kažu gradski oci da u odluci lepo piše da kiosci nisu maloprodajni objekti te ispred njih ne mogu uopšte da se postavljaju frižideri već samo ispred trgovinskih radnji ili oni fržideri samostojeći za sladolede leti. Znači nigde kod kioska ne bi mogao da stoji neki frižider pa ni one police za grickalice.

Kliknite za proširenje...

08.02.2017
Пише Соња Гочанин

Две године пре него што је градоначелник Београда Синиша Мали прописао изглед киоска у центру града, фирма „Штампа систем” поставила је управо такав киоск. Тај киоск постављен је мимо тадашњих прописа, али комунална инспекција – која је то констатовала и направила записник – није даље реаговала, открива Пиштаљка.

У „Штампа систему” тврде да је записник о инспекцијском надзору „фалсификат“ и тврде да ће јавном тужиоцу доставити записник „ради даље провере да ли су испуњени услови за покретање кривичног поступка због кривичног дела фалсификовање исправе“.

Правилник о типу, величини, изгледу и другим карактеристикама киоска донет у децембру 2015. године приморао је трговце у три градске општине – Врачар, Савски венац и Стари град – да до краја 2016. године поставе киоск „произведен у типу НБК 15“, а то је киоск црне боје са два шалтера. До краја 2018. године, према наводима медија, сви киосци у Београду ће морати да буду овог типа.

Овај правилник врло детаљно дефинише димензије киоска и врсту материјала који се употребљава за његову производњу. У правилнику се чак наводи фонт који компанија мора да користи за исписе, као и димензије простора на коме компанија може истаћи лого.

Најсумњивије у вези са тим прописом је то што је некадашња компанија „Центро штампа холдинг“, тадашњи власник „Штампа система”, у децембру 2013. поставила киоск црне боје на углу Обилићевог венца и Кнез Михаилове у центру Београда, а овакав изглед киоска је одобрен правилником града тек две године касније. Постављање овог киоска пратили су афирмативни новински написи у којима је наведено да је „Центро штампа холдинг“ „украсила центар Београда киосцима новог изгледа и значајно побољшане функционалности”. У тим новинским текстовима није било речи о томе да је овај киоск „побољшане функционалности” постављен мимо тада важећег правилника. Наиме, крајем 2013. године на снази је био Правилник о типу, величини, изгледу и другим условима за постављање привремених објеката на јавним површинама из 2012. године којим је било прописано да се на територији Града Београда могу поставити следећи типови киоска: „стари београдски”, „део-87”, „новобеоградски” и „булеварски”.

Општина Стари град, како пише у документима која су нам достављена, донела је одлуку 2013. године да предузеће „Штампа систем” може да користи место на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венца за постављање киоска. Према овој одлуци, корисник тог места имао је право да постави киоск типа „старобеоградски”, осмоугаони метални киоск. Међутим, у децембру 2013, како су медији објавили, постављен је нови тип киоска на тој локацији.

На питање да ли је ова компанија кажњена због тога што је поставила киоск који није у складу са тадашњим правилником, из комуналне инспекције општине Стари град наводе да је „решењем Одељења за комуналне послове и комуналну инспекцију одобрено постављање предметног киоска до усвајања новог Плана (којим је предвиђено постављање новог типа киоска), имајући у виду да је ванредним инспекцијским надзором утврђено да постоји одступање, у делу који се односи на тип киоска”. Како се може закључити из овог одговора, комунална инспекција је занемарила чињеницу да је постављени киоск у супротности са правилником и чекала је на доношење новог правилника којим је, неким чудом, одобрено постављање баш црног киоска са два шалтера.

На захтев Пиштаљке да општина Стари град достави записник о инспекцијском надзору којим је утврђено да је у центру Београда постављен неодговарајући тип киоска, из општине су одговорили: „Одељење за комуналне послове и комуналну инспекцију вас обавештава да комунална инспекција није вршила ванредни инспекцијски надзор постављеног киоска на локацији број 53 на углу улице Обилићев венац и Кнеза Михаила, с обзиром на то да је Закон инспекцијском надзору ступио на снагу 2015. године”.

На инсистирање Пиштаљке да доставе поменути записник јер је из првог одговора општине Стари град јасно да је инспекцијски надзор ипак спроведен, представници општине су на крају послали документ. У записнику из децембра 2014. се наводи да је предузеће „Штампа систем” поставило киоск „НБК 15 С-А” на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венца, што је један од подтипова киоска који је одобрен прописом Града Београда годину дана касније.

Питали смо компанију „Штампа систем” да ли је кажњена због постављања неадекватног киоска, а Јована Мишић, маркетинг специјалиста у овој компанији, наводи да није кажњена јер „као што наш постављени киоск није био у складу са правилником, тако ни остали киосци других компанија нису били у складу са тадашњим правилником, који је био донесен према застарелом моделу киоска који је креиран пре готово две деценије”.

На питање како је дошло до тога да овај киоск постављен 2013. године постане једини дозвољен тип киоска 2015. године, Мишић каже да тип киоска који је постављен 2013. године „својом бојом и обликом подсећа на НБК 15 С-А”, али се „умногоме разликује низом техничких карактеристика, због чега смо морали киоск који је постављен 2013. године да заменимо новим типом киоска НБК 15 С-А у марту 2016. године у складу са правилником”.

Када смо представницима „Штампа система” послали записник о инспекцијском надзору који показује да киоск који је постављен не само подсећа, већ јесте тип „НБК 15 С-А”, из ове компаније су одговорили да постоји више разлога због којих сумњају у веродостојност записника општине Стари град. Они, између осталог, кажу да је ознака „НБК 15 С-А” ушла у употребу у децембру 2015. када је Град Београд донео правилник о изгледу киоска, те да није било могуће да киоск буде тако означен годину дана раније. У одговору такође наводе да им овај записник никада није достављен и да Горан Чоловић, који је у записнику наведен као директор, „није одговорно лице у правном лицу нити је то икада био”.

„Рукопис и боја мастила којим је уписан тип киоска разликује се од осталог текста, што се може уочити и голим оком”, наводи се такође у одговору.

Како су медији писали, одлука о новом изгледу киоска у Београду донета је без јавне расправе и конкурса. Градски архитекта Милутин Фолић који је раније изјављивао да ће нови изглед киоска допринети да Београд буде лепши није одговорио на питања Пиштаљке ко је радио на идејном решењу киоска, због чега није расписан конкурс за идејно решење и да ли је пре доношења правилника тип киоска „НБК 15” већ био постављен у Београду. Цена новог киоска креће се око 10.000 евра, писале су Вечерње новости.

Остало је нејасно да ли је киоск у центру Београда 2013. године поставила фирма „Штампа систем”, којој је општина Стари град дала дозволу за постављање киоска, или фирма „Центро штампа холдинг”, како су писали медији. „Штампа систем” је у тренутку постављања киоска била у власништву фирме „Центро штампа холдинг”, а сада је у власништву компаније „Мој киоск груп”. „Центро штампа холдинг” крајем 2013. је била у власништву „Центропроизвода”, а “Центропроизвод“ је 2015. године променио име у „Мој киоск груп“. Исте 2015. фирма „Центро штампа холдинг” је угашена. Компанија „Мој киоск груп” је данас у власништву офшор фирме Property plus establishment (99,94%) и бизнисмена Дарка Бајчетића (0,06%). Ова компанија поседује погон за одржавањe киоска на Убу, али се, према речима представника те фирме, тамо врши само репарација и одржавање, али се они не производе.

Комисија за заштиту конкуренције је 2012. године одобрила концентрацију учесника на тржишту која је настала јер је „Штампа систем” преузела контролу над предузећем „Футура плус д.о.о.“ уз обавезу да неће повећати број киосака у седам општина у Србији. Међутим, ова обавеза је истекла крајем 2015. године, те ова компанија више нема обавезу да ограничава број продајних објеката.

Kliknite za proširenje...