Terazijska terasa
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Stomatolog
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.12.2014.
- Poruke
- 1.078
- Pohvaljen
- 1.084
Umesto onog silnog betona ili kamena kojeg imamo previše po celom gradu neka se bolje ugledaju na portugalce.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.747
Jel može neko na brzaka da nalepi ovo rešenje na sliku postojećeg stanja ispod Terazija, čisto da vidim kako bi izgledalo? Hvala.
Stomatolog
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.12.2014.
- Poruke
- 1.078
- Pohvaljen
- 1.084
Ako bi se odlučili za neko slično rešenje kao što je ovo iz Lisabona, prva faza bi mogla da ide do ulice Kraljice Natalije, a izgradnjom tunela i rasčišćavanjem prostora od ulice Kraljice Natalije do ulice Gavrila Princima, zeleni srednji pojas bi mogao da se produži i da ide do ulaznog portala tunela, desni pešački pojas gledano od Terazijske česme bi ostao do ulice Kraljice Natalije (Zelenog venca), dok bi levi pojas mogao da ide do ulice Gavrila Princima (ili čak do Karađorđeve ulice). U nekoj završnoj fazi uz taj levi pešački pojas gledano od Terazijske česme mogle bi da se dodaju i neke pokretne stepenice ili uspinjača.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.192
- Pohvaljen
- 5.038
: Mnogi Bgd potoci zavrsavali su put u SA a prevedeni u kanalizaciju.
Neke ne da bi mogli vec bi morali da izvucemo i vratimo na svetlost dana tamo gde postojie uslovi za njih.
Takva potreba nije samo iz estetskih vec i zdrastvenih razloga. Ni jedna fontana ne moze se meriti sa snagom i ucinkom potoka na mikro klimu cadji i dr zagadjenosti
citavih delova grada jer sam. Bgd je polu okruzen vodom ciji blagorodni ucinak se znacajno povecava ako ima i malih vodenih povrsina u njemu samom
Te oziveti Teraziski potok je ultimativna potreba tj. nuznost.
Znajuci sve to samo kr**** i zlotvor moze da projektuje Teraziski park bez potoka.
Neke ne da bi mogli vec bi morali da izvucemo i vratimo na svetlost dana tamo gde postojie uslovi za njih.
Takva potreba nije samo iz estetskih vec i zdrastvenih razloga. Ni jedna fontana ne moze se meriti sa snagom i ucinkom potoka na mikro klimu cadji i dr zagadjenosti
citavih delova grada jer sam. Bgd je polu okruzen vodom ciji blagorodni ucinak se znacajno povecava ako ima i malih vodenih povrsina u njemu samom
Te oziveti Teraziski potok je ultimativna potreba tj. nuznost.
Znajuci sve to samo kr**** i zlotvor moze da projektuje Teraziski park bez potoka.
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.955
- Pohvaljen
- 24.071
I uz sve to bi se elegantno uklonila potreba za postojanjem pumpi koje već decenijama rade 24 časa dnevno samo da bi podrumi Moskve ostali suvi. A pri tome je sasvim dovoljno provući relativno kratku cev ispod Balkanske ulice, tako da ide ispod nivoa poda u podrumskim prostorijama Moskve. I problem rešen. Voda prirodnim padom izlazi na padini Terazijske terase. Više nikako ne može da poplavi Hotel Moskvu, nema nikakvih pumpi, nema stalnog, decenijskog nadgledanja, nema trošenja struje, a mi smo dobili još jedan prirodni izvor u sred grada. I to upravo tamo gde je i najzgodnije: u parku. Koji je uz to lociran na padini, pa besplatno dobijamo i "planinski" potok sa vodenim kaskadama. A znamo da je jedno vreme posle rata čak i vojska vodila računa o svim prirodnim izvorima u gradu, kao o strateškom resursu grada u slučaju vandrednog stanja, ratova ili velikih prirodnih nesreća. Kako nikome od nadležnih sve ove godine nije palo na pamet ovako jednostavno rešenje problema je potpuna misterija.
Naravno, ostaje nepoznato pitanje izdašnosti ove vodene žile. Ali svi kažu da je izvor "jak", pa ako je bilo neophodno čak 3 bunara, pretpostavljam da su svi zajedno dovoljni za jedan potok. A čak i ako nisu, jedna obična česma sa izvorskom vodom u parku bi takođe bila zanimljiva, a problem koji ima Moskva bi opet bio rešen.
Na ovoj fotografiji možete videti pad terena i visinsku razliku. Cev bi iz podruma Moskve u park izbijala prilično iznad visine sa koje sam ovo slikao.
Naravno, ostaje nepoznato pitanje izdašnosti ove vodene žile. Ali svi kažu da je izvor "jak", pa ako je bilo neophodno čak 3 bunara, pretpostavljam da su svi zajedno dovoljni za jedan potok. A čak i ako nisu, jedna obična česma sa izvorskom vodom u parku bi takođe bila zanimljiva, a problem koji ima Moskva bi opet bio rešen.
Na ovoj fotografiji možete videti pad terena i visinsku razliku. Cev bi iz podruma Moskve u park izbijala prilično iznad visine sa koje sam ovo slikao.
zexland
Advanced
Odlicni kadrovi ! Terasa izgleda kao arheolosko nalaziste, ni u od uredjenog prostora 
Stvarno je neverovatno da je 80 godina u ovakvom stanju - livada u epicentru grada Ne znam zasto ne pokrecu izgradnju objekta B1...da se zaokruzi vise ta celina...
Pritom komplet ceo prostor treba ocistiti od postojeceg zelenila i posaditi sve nove sadnice...izgledace jako neuredno sa ovakvim "sumskim rasporedom" stabala...ako hoce ozbiljno da pristupe prostoru.
Stvarno je neverovatno da je 80 godina u ovakvom stanju - livada u epicentru grada
Ne znam zasto ne pokrecu izgradnju objekta B1...da se zaokruzi vise ta celina...Pritom komplet ceo prostor treba ocistiti od postojeceg zelenila i posaditi sve nove sadnice...izgledace jako neuredno sa ovakvim "sumskim rasporedom" stabala...ako hoce ozbiljno da pristupe prostoru.
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.955
- Pohvaljen
- 24.071
Potražio sam informacije o izvoru vode u podrumu hotela Moskve. Jednu reportažu je imao Telegraf 29. Oktobra 2014. Tu se između ostalog kaže:
Drugu reportažu je dve godina kasnije imao sajt dnevno.rs. Umesto pet bunara, ovde se kaže da ih ima tri, ali su izgleda u međuvremenu morali povećati broj pumpi, tako da ih sada ima dve po bunaru, radna i rezervna. Dakle ukupno šest, od kojih 3 rade 24 časa dnevno.Reporter Telegrafa bio je dva nivoa ispod zemlje, u podrumu hotela “Moskva” gde se nalazi čak 5 bunara podzemnih voda, kao i dve pumpe koje sprečavaju njihovo izlivanje.
Iako podizanje nivoa podzemnih voda nikada nije pretilo da ugrozi poslovanje hotela ili goste, na ove bunare montiran je savremeni sistem pumpi koji pretače višak vode u kišnu kanalizaciju i na taj način sprečava njeno izlivanje.
- Značaj ovih pumpi ogleda se u tome što prilikom velikih kiša, nalik na one koje su nas zadesile u maju, sprečavaju da podzemni nivo hotela bude poplavljen što se dešavalo u prošlosti - objašnjava Milan Pantelić, šef tehničke službe.
- Uvek imate dve pumpe spremne za rad. Jedna radi konstantno, a druga reaguje tek u slučaju da glavna pumpa ne funkcioniše. Na taj način je oformljen poseban bezbednosni sistem, odnosno sistem sa radnom i rezervnom pumpom. Rad pumpi i nivo vode u bunarima se kontroliše nekoliko puta u toku dana - kaže Pantelić.
Pored kontrole nivoa vode u bunarima, zaposleni u ovom hotelu imaju obavezu da sa vremena na vreme čiste filtere pumpi kako ne bi došlo do kvarova s obzirom da podzemne vode u sebi sadrže mnogo prljavštine.
http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/12 ... irati-foto
Tragom ove priče, naša ekipa se uputila do hotela Moskva, tačnije njegovih podzemnih prostorija... Naime, iako Beograđani pored ovog legendarnog zdanja prolaze svakodnevno, malo je onih koji znaju da se u podrumu hotela nalaze 3 bunara sa po dve pumpe koje konstantno rade i sprečavaju izlivanje podzemnih voda.
– Ovi bunari služe za pretakanje podzemne vode u kanalizaciju. Svaki bunar ima dve pumpe - radnu i rezervnu koje danonoćno rade kako bi sprečile plavljenje – objašnjava za Dnevno.rs Milan Pantelić, tehnički direktor hotela "Moskva" i dodaje da je interesatno napomenuti da nivo ovih podzemnih voda često ne zavisi od spoljašnjih padavina već prati neki svoj "unutrašnji" ritam.
Prva pumpa montirana je u podrumu hotela davne 1974. godine. Od tada su menjane nekoliko puta, a ove postojeće proveravaju se svakodnevno. Kada bi se desilo da prestanu sa radom, ne bi mnogo prošlo, a u unutrašnje prostorije "Moskve" bi se ulazilo u gumenim čizmama.
Bunari su napravljeni da se uz pomoć njih voda pretače u kanalizaciju. Kada bi pumpe prestale da rade, a u slučaju podizanja nivoa vode, bili bi poplavljeni donji nivoi hotela. Postoji priča da se '70-ih to dogodilo i da je voda bila i do metar visine. Mi to danas ne smemo da dozvolimo i zato pumpe rade non-stop – ističe Pantelić i dodaje da bunari funkcionišu po principu spojenih sudova i da je u realno dovoljno da rade 2 od 3 pumpe pa da do plavljenja ne dođe.
Priča o bunarima koji danas postoje ispod hotela "Moskva" samo je epilog mnogo veće sage o podzemnim vodama srpske prestonice. Ostalo je zabeleženo da su građevinari već prilikom kopanja temelja ove divne građevine 1905. godine naišli na debeo sloj nepropustljive ilovače i izvor podzemne vode.
Slične muke imali su radnici koji su radili na palati Albanija, kao i oni koji su kopali temelje Slavije i Beograđanke ispod koje je otkriveno više od deset jakih izvora.
– Zanimljivost cele ove priče je u tome što je Terazijski plato jedna od najviših tačaka u ovom delu Beograda, a da reke ipak protiču. Ovde su podzemne vode veoma zastupljene, a nikome nije jasno kako ni odakle idu. Nije najjasnije ni kako se ta voda faktički penje uzbrdo, iako postoje neke teorije i snimci tih podzemnih vodotokova – kaže naš sagovornik.
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavni ... oskva-foto
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.955
- Pohvaljen
- 24.071
Najzad jedna lepa vest! RUŠE SE SVE ZGRADE NA TRASI TERAZIJSKE TERASE!
Posmatrajući veliku visinsku razliku u Kameničkoj ulici zaključio sam da ima dovoljno mesta da se uz uobičajenu zaštitu tunel provuče ispod bloka zgrada između Lomine i Kraljice Natalije, pa se taj blok samo zbog njega ne mora rušiti. Međutim ono što nisam znao je da je ovde u pitanju AKTIVNO KLIZIŠTE, zbog krajnje nepovoljnog sastava tla. Pa je zbog toga već odlučeno od je bolje srušiti OBA bloka, odnosno sve zgrade od Gavrila Principa do Kraljice Natalije. U pitanju je samo jedna jedina skoro neprimetna rečenica zavučena u odeljku o analizi tla, u Elaboratu za rani javni uvid za "Plan detaljne regulacije tunelske veze Savske i Dunavske padine, gradske opštine Stari grad i Savski venac". Oglas možete naći ovde
http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglas ... -palilula/
a ceo tekst je ovde
http://www.beograd.rs/images/file/e8ac9 ... 085082.pdf
Evo relevantnog dela koji opisuje sastav tla i iz toga izvodi zaključak o rušenju:
Цела Савска падина на којој се планира изградња портала и изгадња тунелске деонице од свог врха код Теразија, до ножице у Улици Гаврила Принципа, је у својој геолошкој историји, пре таложења леса (рис-вирм) била нестабилна, уосталом, као и све друге падине у подручју Београда, сличне геолошке грађе. Таложењем лесних наслага, клизишта на падинама су стабилизована па их данас третирамо као тзв. ''фосилна клизишта''.
Стара фосилна клизишта су се делимично активирала, углавном након неадекватних земљаних радова, што указују дубоки ископи за робну кућу "Србијатекс", паркинг гаражу, вертикалне шахте и истражни поткопи за базисни тунел. Тако је при ископу подземних етажа пословне зграде "Србијатекс" фосилно клизиште констатовано у лапорима на дубини од 8-10m од садашње површине терена. Пре изградње, на том подручју регистрована су само два мања ожиљка и извор који је касније каптиран, а деформације су саниране потпорном конструкцијом и нивелацијом терена – ублажавањем косине. Слична појава регистрована је и при изградњи гараже у Улици Краљице Наталије (Народног фронта) када је дошло до померања вршног дела падине према биоскопу "20.октобар".
На простору Плана активно клизање развијено је на простору између улица Гаврила Принципа и Ломине, а клизање се одвија у насипу и вршним деловима панонских глиновитих седимената који се налазе или непосредно испод насипа или на самој површини терена. На многим објектима уочене су деформације, а на објектима изведеним у циљу санације – потпорним зидовима, и данас се уочавају деформације. Најбројнија оштећења имају објекти у Ломиној улици. Битно је напоменути да су узроци померања тла увек биле веће интервенције у тлу (пример Базисног тунела), а померање тла у чеоном делу могуће је уколико се у ножици или телу клизишта изводе радови без потребне заштите ископа или темељног тла и неприлагођеног начина фундирања. Клизања су била дубока максимално до 5,0m. Интензивно расквашене глине лагано су се померале као каша, у облику пузања. На претпоставку о плитком клизању указују и вишеспратни објекти у горњем делу падине, укопани око 4,0m на којима нису регистроване деформације.
...
Приликом планирања улазног портала у улици Гаврила Принципа мора се водити рачуна о нестабилној падини која захтева примену адекватних мера заштите падине и портала. Неопходно је да простор од улице Гаврила Принципа до Краљице Наталије (Народног фронта) буде рачшчишћен од постојећих објекат због минималног надслоја изнад планираног тунела. Након изградње тунела овај простор се може користити као градско-грађевинско земљиште. Ископ за планирани портал ће се изводити у отвореном ископу што детаљним геолошким истраживањима и пројектом заштитне конструкције треба тачно дефинисати.
Posmatrajući veliku visinsku razliku u Kameničkoj ulici zaključio sam da ima dovoljno mesta da se uz uobičajenu zaštitu tunel provuče ispod bloka zgrada između Lomine i Kraljice Natalije, pa se taj blok samo zbog njega ne mora rušiti. Međutim ono što nisam znao je da je ovde u pitanju AKTIVNO KLIZIŠTE, zbog krajnje nepovoljnog sastava tla. Pa je zbog toga već odlučeno od je bolje srušiti OBA bloka, odnosno sve zgrade od Gavrila Principa do Kraljice Natalije. U pitanju je samo jedna jedina skoro neprimetna rečenica zavučena u odeljku o analizi tla, u Elaboratu za rani javni uvid za "Plan detaljne regulacije tunelske veze Savske i Dunavske padine, gradske opštine Stari grad i Savski venac". Oglas možete naći ovde
http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglas ... -palilula/
a ceo tekst je ovde
http://www.beograd.rs/images/file/e8ac9 ... 085082.pdf
Evo relevantnog dela koji opisuje sastav tla i iz toga izvodi zaključak o rušenju:
Цела Савска падина на којој се планира изградња портала и изгадња тунелске деонице од свог врха код Теразија, до ножице у Улици Гаврила Принципа, је у својој геолошкој историји, пре таложења леса (рис-вирм) била нестабилна, уосталом, као и све друге падине у подручју Београда, сличне геолошке грађе. Таложењем лесних наслага, клизишта на падинама су стабилизована па их данас третирамо као тзв. ''фосилна клизишта''.
Стара фосилна клизишта су се делимично активирала, углавном након неадекватних земљаних радова, што указују дубоки ископи за робну кућу "Србијатекс", паркинг гаражу, вертикалне шахте и истражни поткопи за базисни тунел. Тако је при ископу подземних етажа пословне зграде "Србијатекс" фосилно клизиште констатовано у лапорима на дубини од 8-10m од садашње површине терена. Пре изградње, на том подручју регистрована су само два мања ожиљка и извор који је касније каптиран, а деформације су саниране потпорном конструкцијом и нивелацијом терена – ублажавањем косине. Слична појава регистрована је и при изградњи гараже у Улици Краљице Наталије (Народног фронта) када је дошло до померања вршног дела падине према биоскопу "20.октобар".
На простору Плана активно клизање развијено је на простору између улица Гаврила Принципа и Ломине, а клизање се одвија у насипу и вршним деловима панонских глиновитих седимената који се налазе или непосредно испод насипа или на самој површини терена. На многим објектима уочене су деформације, а на објектима изведеним у циљу санације – потпорним зидовима, и данас се уочавају деформације. Најбројнија оштећења имају објекти у Ломиној улици. Битно је напоменути да су узроци померања тла увек биле веће интервенције у тлу (пример Базисног тунела), а померање тла у чеоном делу могуће је уколико се у ножици или телу клизишта изводе радови без потребне заштите ископа или темељног тла и неприлагођеног начина фундирања. Клизања су била дубока максимално до 5,0m. Интензивно расквашене глине лагано су се померале као каша, у облику пузања. На претпоставку о плитком клизању указују и вишеспратни објекти у горњем делу падине, укопани око 4,0m на којима нису регистроване деформације.
...
Приликом планирања улазног портала у улици Гаврила Принципа мора се водити рачуна о нестабилној падини која захтева примену адекватних мера заштите падине и портала. Неопходно је да простор од улице Гаврила Принципа до Краљице Наталије (Народног фронта) буде рачшчишћен од постојећих објекат због минималног надслоја изнад планираног тунела. Након изградње тунела овај простор се може користити као градско-грађевинско земљиште. Ископ за планирани портал ће се изводити у отвореном ископу што детаљним геолошким истраживањима и пројектом заштитне конструкције треба тачно дефинисати.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.747
Cela ta padina od Moskve do Ekonomskog je jako loša i puna podzemnih voda. U knjizi Beograd ispod Beograda ima slike poplavljenog podruma Pozorišta na Terazijama
(Konferencija za novinare 96', Bule Goncić govori iz čamca u poplavljenom podrumu)
A u nekom članku koji sam čitao o građenju Narodnog pozorišta su isto opisali koliko su se decenija mastori i zidari mučili sa tom lokacijom pre nego što je odlučeno da se NP stavi na Trg. Tako da sve u svemu čeka ih jako teško i loše zemljište za gradnju. Ali vredi pomučiti se jer je greota da ta lokacija s tolikim potencijalnom ostane neiskorišćena i tako neugledna kao što je do sad bila.
A da, ima i oni podzemni nemački bunkeri iz WW2 čiji otvori i dan danas mogu da se vide sa trotoara prekoputa Moskve. Mislim da sam negde čuo da su tu nalazili i gelere, granate i šlemove. Sve u svemu, na toj padini nema čega nema.
Elem, možda bi mogle da se iskoriste te podzemne vode da prolaze kroz fontanu i onda na donjem kraju da idu u cevi i dalje u Savu ili gde već. Naravno to je sad već tema za građevince i upućenije, da li je to izvodljivo i praktično. Ali eto time bi se em rešio problem plavljenja em bi izgledalo jako lepo.
(Konferencija za novinare 96', Bule Goncić govori iz čamca u poplavljenom podrumu)
A u nekom članku koji sam čitao o građenju Narodnog pozorišta su isto opisali koliko su se decenija mastori i zidari mučili sa tom lokacijom pre nego što je odlučeno da se NP stavi na Trg. Tako da sve u svemu čeka ih jako teško i loše zemljište za gradnju. Ali vredi pomučiti se jer je greota da ta lokacija s tolikim potencijalnom ostane neiskorišćena i tako neugledna kao što je do sad bila.
A da, ima i oni podzemni nemački bunkeri iz WW2 čiji otvori i dan danas mogu da se vide sa trotoara prekoputa Moskve. Mislim da sam negde čuo da su tu nalazili i gelere, granate i šlemove. Sve u svemu, na toj padini nema čega nema.
Elem, možda bi mogle da se iskoriste te podzemne vode da prolaze kroz fontanu i onda na donjem kraju da idu u cevi i dalje u Savu ili gde već. Naravno to je sad već tema za građevince i upućenije, da li je to izvodljivo i praktično. Ali eto time bi se em rešio problem plavljenja em bi izgledalo jako lepo.
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.955
- Pohvaljen
- 24.071
Dakle, sada slobodno možemo planirati Terazijsku terasu sa novim potokom u Beogradu Najveći problem koji je deceniama blokirao TT, rušenje dva bloka zgrada, sada je elegantno rešen kao sasvim uzgredna posledica neophodnosti pravljenja tunela i lošeg sastava tla. Pa ostaje samo ovaj sasvim novi problem, krađa vidika i užasni betonski zid koji Beograd na vodi pravi za šaku povlaštenih i bogatih, a na račun svih ostalih.
Najveći problem koji je deceniama blokirao TT, rušenje dva bloka zgrada, sada je elegantno rešen kao sasvim uzgredna posledica neophodnosti pravljenja tunela i lošeg sastava tla. Pa ostaje samo ovaj sasvim novi problem, krađa vidika i užasni betonski zid koji Beograd na vodi pravi za šaku povlaštenih i bogatih, a na račun svih ostalih.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 36.548
- Pohvaljen
- 37.819
Zuma da si ti ziv i zdrav ta dva bloka imaju zapecacenu sudbinu jos prije 50 godina i zna se da su za rusenje
Tu nije dozvoljena nikakva gradnja otkrio si toplu vodu sto bi se reklo .
Treba naci nekog da napravi zgradu kao b2 sa suprotne strane do reljine ulice da zakloni onaj karicev monstrm
Moze i neko jpp ili da grad napravi zgradi za svoje potrebe drzava neki muzej nebitno
Onda iznad tunela pjesacki most spojiti do izdignutog zarica i tamo spustiti kod usca sajmista
Tu nije dozvoljena nikakva gradnja otkrio si toplu vodu sto bi se reklo .
Treba naci nekog da napravi zgradu kao b2 sa suprotne strane do reljine ulice da zakloni onaj karicev monstrm
Moze i neko jpp ili da grad napravi zgradi za svoje potrebe drzava neki muzej nebitno
Onda iznad tunela pjesacki most spojiti do izdignutog zarica i tamo spustiti kod usca sajmista
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.430
Ne daj Boze. Svi vlasnici moraju biti obesteceni pa zakonu. Cini mi se da je to 110-120% od onoga sto imaju na za njih zadovoljavajucoj lokaciji i strukturi.
Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока
Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока
nikolas27
Higher intermediate
Ja mislim da za ovu namenu mora poseban zakon (nisam 100% siguran, zato i pitam). Vlasnici će biti obeštećeni, kao i za svaku drugu eksproprijaciju. Ovi sa nelegalnim objektima će ponovo biti sredstva za političko prepucavanje.
EDIT: Izgleda da ako podvedu rušenje do Kraljice Natalije pod tehnički obavezno za izgradnju tunela, onda nikakav novi zakon nije potreban. Saobraćajna infrastruktura je javni interes.
EDIT: Izgleda da ako podvedu rušenje do Kraljice Natalije pod tehnički obavezno za izgradnju tunela, onda nikakav novi zakon nije potreban. Saobraćajna infrastruktura je javni interes.
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.430
Nelegalno je nelegalno. Ako je podnet zahtev za legalizaciju onda je problem jer mora da se saceka proces.
Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока
Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.106
- Pohvaljen
- 4.762
Koliko znam, u planoskoj dukumentaciji nigde ne stoji da se rade cevi veceg precnika tako da ima dva nivoa. Mi nemamo novi projekat metroa, sa novim trasama, koliko znam jos uvek je po GUP-u aktuelna egisov- plan. Mada me ne bi iznenadilo da novi plan metroa predvidja da metro skrene i ide trasom ispod postojece glavne zel stanice pa ka banovom brdu.
Sto se tice primera iz Portugala, kakav je to javni prostor koji se ne koristi, koji je samo za "gledanje" i slikanje iz pticije perskektive? Da li je to kvalitetan javni prostor onda?
zanimljiv mi je ovaj ulaz u apple radnju. Treba reci Normanu Fosteru da je nemastovit, pa ko jos hoce da sedi na kamenjaru i to ispred radnje. Moze da bude i okupan vodoskokom. Tu treba trg, ali kao park tkz Parkotrg. (sarkazam)
Sto se tice primera iz Portugala, kakav je to javni prostor koji se ne koristi, koji je samo za "gledanje" i slikanje iz pticije perskektive? Da li je to kvalitetan javni prostor onda?
zanimljiv mi je ovaj ulaz u apple radnju. Treba reci Normanu Fosteru da je nemastovit, pa ko jos hoce da sedi na kamenjaru i to ispred radnje. Moze da bude i okupan vodoskokom. Tu treba trg, ali kao park tkz Parkotrg. (sarkazam)
nikolas27
Higher intermediate
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=454385#p454385:1hoof3d3 je napisao(la):
Ma jasno je to. Cela priča da se napravi terasa o kojoj mnogi ovde sanjaju mi deluje kao SF u ovom trenutku (mada bih voleo da grešim). Tamo ima par uknjiženih trospratnih i četvorospratnih stambenih zgrada (ne na ruti baš iznad tunela, ali u samom uglu tih parcela ispod Terazija). Što znači da ako raščiste samo za tunel (a to izgleda mogu bez posebnog zakona), onda neće biti nekog specijalnog (šireg) pogleda na reku. Verovatno će na jednom delu biti čak i samo uske stepenice.