Šta je novo?

Spomenici

Ево и моје фотографије од данас:

20479585_10213873033764364_849495224291159523_n.jpg


(Иначе, мој 1799. споменик до сада забележен).
 
Сигурно јесте да је важно разликовати споменик од скулптуре када ћемо трагати само за аутором и насловом дела.
 
Да, разлика је важна, и трагање није лако, јер по архивама и у надлежним институцијама нема свих података...

Извињавам се, требало је прецизно да напишем - моја 1799. скулптура. Под спомеником у овоме свом истраживању подразумевам оне скулптуре које се односе на историјске личности и догађаје, тако да ово јесте, наравно, и споменик, али, генерално пописујем и све друге скулптуре, као и све чесме и фонтане које имају већи значај, било као спомен чесме, било због вредне скулптуре у њиховом саставу, и занимљиве историје.
Пописујем и фасадне скулптуре, али оне нису у овом броју, њих имам посебно још око 1000, и још увек их нисам прецизно избројала, јер намеравам тиме детаљније да се бавим кад завршим Књигу другу. Посвему судећи ће та Књига трећа, о фасадним скулптурама, бити кооауторско дело, јер ту намеравам укључити и уважене колеге - врсне познаваоце историје самих зграда, који том материјом владају боље и детаљније него ја.
 
strazevica.jpg

Lokacija: https://www.google.rs/maps/@44.7321...o-pi-0-ya29.564983-ro-0-fo100/!7i10000!8i5000

Glasnik, Straževica, podignut 2002. - autor Slaviša Čeković (1954 - 2006)

Spomenik podignut na mestu gde su za vreme bombardovanja poginuli zastavnici Vlastimir Lazarević i Vladimir Vujović, popravljajući oštećenu antenu. Visok je 19 metara, baza je urađena u kamenu i u osnovici ima oblik aviona „F 117“, poznatijeg kao „nevidljivi“. U reljefu su predstavljeni likovi dvojice zastavnika, nad postoljem se uzdiže konstrukcija u obliku trougla, a upisane su i poslednje reči jednog od poginulih: „Ostanite na prijemu, završavam...“ Čeković je za spomenik koristio delove vojnih antena i gelere avionskih bombi koje je spojio u metalnu konstrukciju. Na njenom vrhu nalazi se antena koja bi, kako je govorio autor, mogla biti u funkciji.
Čeković je praktično sam inicirao podizanje spomenika i bio njegov kompletan autor. Čeković je bio pomalo kontroverzna ličnost, sklon piću i skandalima,tako da je i ovaj spomenik nekonvencionalan i u određenim segemntima deluje haotično. Evo šta je sam Čeković, koji je umro 4 godine po podizanju spomenika, pričao o njegovoj izgradnji:

"Na daleko čuvenom brdu Straževica, u Rakovici, od nekadašnje antene koja je svih 78 dana besomučno tučena, podigao je Slaviša Čeković svom narodu i istoriji, znamen za nezaborav.
Nije slučajno izabrao baš to mesto. Upravo je put Straževice i lansiran prvi projektil tog strahotnog 24. marta 1999. godine. Prve su žrtve pale na njoj. Ona je zasigurno simbol, sveg našeg stradanja.
Možda žalosnije i od samog povoda za podizanje spomenika, je kako Slaviša kaže, nezainteresovanost i nebriga države!
- Niti je i jedna zvanična institucija podržala moju ideju, niti se iko od predstavnika vlasti odazvao mom prošlogodišnjem pozivu na otvaranje ovog spomen-obeležja - veli Slaviša, napominjući da su mu jedino predstavnici vojske priskočili u pomoć i puna četiri meseca zajedno sa njim, do nebesa uzdizali ovaj gotovo 20 metara visok simbol stradanja naroda koji prekratko pamti!
- Pogledajte molim vas- kazuje, upirući na knjigu utisaka što čami kraj samotnog spomenika.
- Više od osamdeset odsto upisanih su stranci. Kuku nama kada tuđin, više od nas samih, razume i klanja se našoj muci! Malo ko shvata da ovo nije samo spomen stradalima, već i nama preživelima. Jednom vremenu za bezvreme. Tužno, jako tužno!
Gde su ministri, gde je Vlada, gde su ljudi- pogled u nebo, pa natrag u zemlju, uzdahnu Slaviša."

Na drugom mestu, Čeković kaže:
"Želeli smo da ovaj spomenik, zajedno sa brdom na kome se nalazi, bude simbol herojskog otpora NATO agresiji. Pored toga, ovaj spomenik specifičan je po tome što može biti u funkciji, po čemu je možda jedinstven na svetu. Možda je to poenta svega. Radi se o spomeniku poginulim vojnicima, ali i anteni. Kada je još neko napravio spomenik anteni? Straževica je herojski odolela bombama, granatama i raketama, što smo želeli da izrazimo izgledom spomenika koji stremi ka visini. Ona je simbol otpora ne samo za nas već i za buduće generacije.
Sve to ima posebno značenje s obzirom na simboliku imena Straževica, koja još od drevnih vremena ima ulogu čuvara, beogradske straže. Sada u miru želeli bismo da taj plato postane mesto kulturnih događanja gde bi se mogla osnovati i jedna likovna kolonija."

Slobodan Kostić je o ovom spomeniku napisao: "(...)Radnička Rakovica prepustila je one koji žele da vide spomenik nemilosti izlokanog puteljka koji krivuda kroz predgrađe predgrađa sve do vrha brda gde je početkom leta 2002, u okviru vojnog objekta, svečano otkriven Glasnik.(...) Straževački Glasnik plod je pomalo razbarušenog konstruktivizma.(...) Mada Glasnik ima nečega od Tatlinovog konstruktivizma, on stilski podseća na Tangijevo poigravanje s formom neobičnih naprava, ali kao kada bi, na primer, Iv Tangi realizovao nikad ostvareni projekat spomenika III internacionali, a Tatlin gradio mašine s Tangijevih slika. Neka ovde bude i kraj poređenja, ipak su tu ljudi poginuli."
 
Урађен је комплетан пут у асфалту од окретнице 3 и 37 па до врха Стражевице пре неколико месеци тако да је сада лакше доћи до споменика. Треба отићи горе и видети тај споменик, изазива веома чудан осећај који се не може описати.
 
Pošto je u planu da se napravi spomenik Stefanu Nemanji, mislim da je predložena lokacija na uglu Nemanjine kod srušenog Generalštaba jako loša, prosto ne mogu da zamislim takav spomenik na tako prometnoj raskrsnici. Isto tako ne vidim smisao izgradnje posebnog muzeja Nemanjića, jer je jako malo stvari sačuvano o njima. Bolje bi bilo da nadju konačno neku zgradu za Istorijski muzej gde bi bila moguća stalna postavka, sadašnja zgrada je premala, jer su u njoj brojni instituti..Za spomenik Nemanji bih predložio dve lokacije-prva je u centru parka Manjež, gde je onaj cvetni krug, a druga bi bila ispred zgrade glavne železničke stanice ako se ona zatvori za saobraćaj i tu formira kružni trg. To bi recimo mogla biti figura Nemanje na konju koja gleda u pravcu Nemanjine ulice. Isto tako, na cvetnom platou ispred Starog dvora bih podigao spomenik prvom novovekovnom kralju Srbije-Milanu Obrenoviću, koji je taj dvor i podigao i za čije vreme smo postali nezavisni. Izmedju Starog i Novog dvora potrebno je postaviti i obeležje kralju Aleksandru i kraljici Dragi, koji su na tom mestu ubijeni, npr. u vidu bareljefa. Na Kalemegdanu su nekad bili spomenici Karadjordju i kneginji Zorki, ali su u Prvom svetskom ratu uništeni. Isto bi bilo lepo da se obnove.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=472259#p472259:2uhw58in je napisao(la):
Vox91 » 19 Aug 2017 04:46 pm[/url]":2uhw58in]Pošto je u planu da se napravi spomenik Stefanu Nemanji, mislim da je predložena lokacija na uglu Nemanjine kod srušenog Generalštaba jako loša, prosto ne mogu da zamislim takav spomenik na tako prometnoj raskrsnici. Isto tako ne vidim smisao izgradnje posebnog muzeja Nemanjića, jer je jako malo stvari sačuvano o njima. Bolje bi bilo da nadju konačno neku zgradu za Istorijski muzej gde bi bila moguća stalna postavka, sadašnja zgrada je premala, jer su u njoj brojni instituti..Za spomenik Nemanji bih predložio dve lokacije-prva je u centru parka Manjež, gde je onaj cvetni krug, a druga bi bila ispred zgrade glavne železničke stanice ako se ona zatvori za saobraćaj i tu formira kružni trg. To bi recimo mogla biti figura Nemanje na konju koja gleda u pravcu Nemanjine ulice. Isto tako, na cvetnom platou ispred Starog dvora bih podigao spomenik prvom novovekovnom kralju Srbije-Milanu Obrenoviću, koji je taj dvor i podigao i za čije vreme smo postali nezavisni. Izmedju Starog i Novog dvora potrebno je postaviti i obeležje kralju Aleksandru i kraljici Dragi, koji su na tom mestu ubijeni, npr. u vidu bareljefa. Na Kalemegdanu su nekad bili spomenici Karadjordju i kneginji Zorki, ali su u Prvom svetskom ratu uništeni. Isto bi bilo lepo da se obnove.
Споменик кнегињи Зорки је постављен 1926, а уништен 1945. од стране Титовог режима, из пуких идеолошких разлога.

Споменик Карађорђу су у Великом рату најпре оштетили бомбардовањем, па потом уклонили и уништили аустроугарски окупатори.

Као што је такође познато, 2013. године уважени колега, гдин Милан Тлачинац, тада на челу ЈП "Београдска тврђава" истраживао је и пронашао једини сачувани део композиције са споменика Карађорђу, Слепог гуслара, као и гипсани предложак прве верзије споменика кнегињи Зорки, покренуо иницијативу да се они поново подигну, али је потом, по већ познатом обичау, промењена политичка гарнитура, човек смењен с тога места, и све је пало у заборав...

Иначе су предлози добри, а ја бих додала и, рецимо, да се у парку Ташмајдан постави достојно спомен обележје на један изузетно важан догађај, а који као да је готово заборављен, проглашење аутономије Србије 1830, које је управо ту и прочитано. Сетио га се једино неко из ресторана "Шанса", где се унутра налази спомен плоча, но прилично неупадљива.
 
Hvala Zvezdarka na detaljnim informacijama, a i tvoj predlog za obeležavanje važnog događaja iz naše novovekovne istorije je dobar. Priča se i o postavljanju replike pariskog spomenika kraljeva Petra i Aleksandra, negde u Ulici kralja Petra.. nisam siguran koliko je to dobra ideja iz dva razloga-prvi je lokacija, jer mislim da bi bilo i boljih, a drugi je sama ideja kopiranja spomenika. Zar mi nemamo dobrih umetnika koji bi napravili dostojno obeležje, da to bude jedinstven spomenik, a ne puka kopija pariskog, iako je on vrlo lep..Da su postavljeni u isto vreme u oba grada, bilo bi prihvatljivo, ovako mislim da je bolje uraditi nov spomenik.
 
Ево ми данас једнога неочекиваног, али врло драгог сусрета: "Слепи гуслар"... Једини сачувани елемент с првобитног споменика Крађорђу у парку Калемегдан... Могућно га је видети на изложби "Предмети из ризнице Војног музеја", у галерији музеја. Изложба траје до 26.септембра, улаз је слободан...

21032754_10214093172587697_6398866743825410522_n.jpg
 


Slika biste iz srednje gradjevinske skole na Zvezdari do koje sam svratio pre neki dan...
 
Odlična ideja, nadam se da će pobedničko rešenje biti nadahnuto poput spomenika Borislavu Pekiću, a ne samo "čovek u kaputu" poput nekih drugih spomenika po Beogradu.

Karl Malden je igrao u brojnim filmovima ali je, pored Oskara za "Tramvaj zvani želja" zapamćen po ulogama katoličkog sveštenika u filmu "Na dokovima Njujorka", generala Omara Bredlija u "Patonu" i poručnika Stona u TV seriji "Ulice San Franciska".

Tako da, kada bih se kladio, rešenje spomenika ne bi bilo ni katolički sveštenik ni američki general, već čovek sa šeširom u mantilu :D
 
Takođe podržavam. Možda bi mogla i neka ulica da ponese njegovo ime.

Najsmešnije mi je kada su još davno u naselju seoskog tipa, na periferiji Beograda jednoj ulici dali ime Sare Bernar. Neko od novinara pravio je reportažu i pitao meštane da li znaju ko je bila Sara Bernar i naravno, ni jedna baba, ni deda na traktoru, ni slučajni prolaznik, i niko od upitanika nisu znali. Valjda su mlađi u toku snimanja reportaže bili u školi. :mrgreen:
 
...niko od upitanika nisu znali....
Pa jest .... al zato nema ni jedne ulice Pasulja, Kuspusa i dr. vaznih povrcki.... i onda svako upitan, itekako bi to znao :D
 
Moram da ispravim citirani deo, moja očajna greška: "niko od upitanika nije znao..."
Mislim da ulica ne nosi više to ime ali nisam sigurna. Problematične su bile ulice sa jednim nazivom + broj kao npr.: Beogradska III deo, pa Beogradska IV deo, pa V deo itd. itd. Ni bog otac nije mogao da se nsađe, pričali su mi mada ja u taj deo nikada nisam kročila osim što sam prošla kraj njega.

Spomenika tu nema, čini mi se.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=473353#p473353:3afguzkx je napisao(la):
nnikolic1986 » 24 Aug 2017 05:03 pm[/url]":3afguzkx]

Slika biste iz srednje gradjevinske skole na Zvezdari do koje sam svratio pre neki dan...
file.php
Где се та школа тренутно налази?
Ја ишла данас, трагом ове школе, али не нађох њу на датој адреси (Светог Николе 39), него само Школу за машинство и уметничке занате Техноарт, и у њој "свашта-нешто" занимљиво по ходницима, и на зиду, од скулптура.

Они ми тамо љубазно објаснише да се Грађевинска школа више ту не налази, али не умедоше рећи где је сада...

Ја сам била прошле године у некој Грађевинско-техничкој школи, такође на Звездари, али доле, испод Булевара краља Александра, на адреси Хајдук Станкова 2, и снимила попрсје Бранка Жежеља (ушло и у Књигу прву "БГД споменарника"), али тада тамо није било других биста, нити осталих скулптура...

Ако је тамо, ова мора да је постављена у скорије време. Ја сам је први пут и видела у овом Вашем прилогу.

Иначе, другу главу Јосифа Букавца такође сам снимила, али у згради Ваздухопловне академије, на Булевару војводе Бојовића 1, прошле године.
 
Vrh