Šta je novo?
Od:
Filteri

Industrija Srbije

Dule je matematičko-energetski ovo dobro objasnio. Mnogo je ekonomičnije imati male "ćelije" grada koje će imati poslovne i stambene komponente zajedno, jer se troši manje energenata do stizanja do posla, smanjuju gužve... nego ako 100.000 ljudi živi u jednom delu, a poslovi su im 10km u drugom delu. Podseti me na sistem koji su austrijanci posle proterivanja Turaka ovde pravili: kompaktna mesta (uglavnom u obliku kvadrata ili pravougaonika) sa atarima oko naselja. I mesta sa atarima okolo podjedano udaljena jedna od drugih, kako bi svako mesto imalo približno iste resurse za privređivanje (ili što bi se danas reklo -poslovanje). Sem spoljneg dela mesta gde su bili atari, i u samom naselju iza kuća ljudi su imali površine za hranu neophodnu za njihovu porodicu. A ono u ataru je moglo služiti višku iznad potrebnog za reprodukciju prodice u kući.
Mislim da se takva pravila iz malih mesta mogu primeniti i u velikim, samo je tu veća koncentracija, ali bitno je da mesta gde ljudi rade budu relativno blizu njihovim stanovima. To bi ljudima donelo više slobodnog vremena usled manjeg putovanja, manje gužve po gradu, kao i uštedu energenata usled manjeg putovanja. Ne kažem da to treba biti velika fabrika ali mora imati i neke poslovne-zanatske-komercijalne-sportske sadržaje pravilo geometrijski raspoređene unutar celine.
 
@ddddd

Добро, то јесте, та новобеоградска индустријска зона је испала слепо црево - она је убрзо после рата планирана према замишљеном пловном каналу, који никада није изграђен и од којег се брзо одустало. Али, могла је имати везу са железницом, да се хтело (врхунац глупости је што је пре рата постојао крак пруге до Старог аеродрома, који је после укинут, иако су направљене фабрике - нисмо ми будале од јуче...).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=491918#p491918:1ejl69hn je napisao(la):
Пантограф » 13 Нов 2017, 13:11[/url]":1ejl69hn]Како радници иду на посао, ако је фабрика уз београдску обилазницу?? Колико то кошта?
Kliknite za proširenje...

колико знам, све фирме које се налазе на ободима Београда имају организовани превоз радника од одређене тачке у Београду до фирме и назад, тако да...
 
Imaju, ali se troši previše energije i resursa (nafte, vremena, GSP vozila, vozača). Manje bi se trošilo da se urbanizam organizuje tako da naselja imaju i pripadajuće komercijalne delove (poslovne, zanatske, trgovinske, ugostiteljske, sportske, pa što ne i neke manje fabričke...). Naravno sa srazmernim nekomercijalnim sadržajima - parkovima, parkiralištima, zelenim površinama, stazama. A ovde je dobra prilika za to jer je veliki kvart u pitanju, pa ima mesta da se sve lepo isplanira.
 
A troši se i mnogo vremena radnika i to onog najvrednijeg - slobodnog. Imam poznanike koji iz Resnika idu u Šimanovce svaki dan. Prvo busom do mesta gde ih pokupi organizovani prevoz. Izgubi se tu stvarno mnogo vremena.
 
Kada je IMT radio, na parkingu u Zemunskoj ulici je bilo toliko kola sa rumskim tablama da je bilo za nepoverovati. Uz to, tu su bile i Minelove fabrike Minel elvo i Minel elip. Tu je bio i Borac, na mestu gde grade Lidl. Taj deo grada je bio veliki industrijski kompleks. Tu nisu radili samo ljudi iz kraja, čak šta više bilo je više ljudi koji su dolazli iz daleka, nekih 80%. Bilo je dosta radnika iz Donjeg Srema, Surčin, Jakovo, Progar.
 
Fabrike i industrija su kod nas unistene da bi na njihovo mesto dosli prodaja i usluge. Pogledajte, sve zemlje jugoistocne Rvrope su tako prosle, sve se radi po planu zapada sa Anglo silama na celu. Do tih fabrika dolaze strani "investitori" i veliki proizvodjaci kao oruzje i produzena ruka zapadnog imperijalizma i pljacke. Nesto malo ostane domacim pilicarima koji glume globalne igrace. Tako ce i na mestu IMTa sutra doci neki lidl, nova roda, neka mala ikea itd.
Fabrike kao zagadjivaci treba da su sto je moguce dalje od kuca i stanova, a infrastruktura diktira gde ce se tacno naci i to je najbitnije.
 
Nebojsa":30i6f9te je napisao(la):
Fabrike i industrija su kod nas unistene da bi na njihovo mesto dosli prodaja i usluge.
Kliknite za proširenje...
Ne samo to nego i strane fabrike kojima treba prosta i jeftina radna snaga. Beograd je skup za njih.

Sent from my SM-G955F using Tapatalk
 
Imt je cinilo 8 fabrika mogla se centralna prseliti u rakovicu i oprema zanoviti od prodaje zemljista ovako su sve unisti da bi ekipa mogla da uvozi
 
Naravno i domaci drzavni i partokratski kriminalci su dobro omastili brke kao deo domace podrske.
 
Sve je to jasno ali na stranu ta priča, mislim da ovaj projekat ima perspektivu. Beogradu nedostaju kvalitetna i nova naselja.

Sent from my SM-G955F using Tapatalk
 
Cilj jos ovoga ljeta doselitii 1/3 srb u bg 1/3 poslati na zapada 1/3 ostaviti da se dezintegrise
 
Nego?
NBG je infrastrukturom daleko superiorniji u odnosu na BG sa druge strane reke.

direktor":34a2gfj4 je napisao(la):
Cilj jos ovoga ljeta doselitii 1/3 srb u bg 1/3 poslati na zapada 1/3 ostaviti da se dezintegrise
Kliknite za proširenje...
Misliš da je u drugim evropskim državama drugačija situacija? Svi poslovi se koncentrišu u velikim gradovima a stanovništvo prirodno gravitira ka njima.

Ravnomerni regionalni razvoj postoji manje više u nekoliko država (Nemačka, Holandija, Švajcarska i još par njih). Razlika između Milana i Napulja je otprilike ista kao između Beograda i Niša.

U Parizu se m2 prodaje za više od 10k evra i ode za 3 dana a u Dižonu se jedva prodaju za 5x manje.
 
Jasno je to meni ali da imas nirmalnu prugu oko bg da je garantovano putovanje vozom do bg 1h i manje od valjeva smedereva novog sada mladenovca lazarevca surcina obrenovca
Zivot i u tim mjestima i bg bi bio bolji manje guzve bi bilo nebi bilo pomame za stanovima u bg itd
 
Ja bih se od same lokacije vise osvrnuo na samu industriju koju smo u nepovrat unistili.
Ok, necemo livnicu ostaviti na NBG ili Rakovici medju soliterima.
No, hajd jedan logican i smislen razlog zasto bi BOSCH fabrika metlica za brisace morala biti 'bogu iza nogu' od grada?
Prljava tehnologija? Zagadjenje?
Ni reci od toga. Nego nasa pogresna strategija u zadnjih 20 godina.
Ok, platice firma prevoz, samo to se sigurno nece pozitivno odraziti na platu radnika.
I taj radnik ce opet provesti 1h30' do 2h u putu do posla i nazad.
Smisleno i pametno?
Po meni ne.

Pre toga, pricati kako fabrikama nije mesto u gradu je suludo.
Gradovi su i nastali zato sto su ljudi u njima imali posao koji im je omovucavao bolju egzistenciju nego u varosicama iselima.
Dolazeci u grad da rade, akomulirali su neko vise, a neko manje kapitala pa ulagali u resavanje stambenog pitanja.
Danas, prodaje se sve u unutrasnjosti samo za ucesce za kredit.
Odrzivo? Ne, na duge staze.

No prica kako nama ne trebaju fabrike se tako lepo nadovezala na perid sankcija i "prinudne godisnje odmore" da se u beogradu maltene smatra sramotom reci 'radim u proizvodnji'.
Da paradoks bude veci, cak i ogromne zapadne kompanije i mocne zemlje su shvatile da je dugorocno po njih pogubno odustajanje od proizvodnje, pa je zadnjih godina vidljiv trend i povratka proizvodnje iseljene u kinu.

Ni mi dok se osvestimo, bice vec kasno (kao i obicno)...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Meni je isto krivo što nemamo proizvodnju, pa samim time imamo mnogo nezaposlenih. Ne kažem da nam ne trebaju visoko obrazovani, ali nama su potrebni "šljakeri". Ne treba da bude nikoga sramota da radi u proizvodnji, jer od tih ljudi sve počinje. Nisu svi ljudi sposobni (ili u mogućnosti) da odu u inostranstvo, a potrebno je zaposliti sve te ljude...

Baš sam skoro čitao da je najmanja nezaposlenost u SAD bila za vreme 2. svetskog rata jer je tada proizvodnja bila na maksimumu i nije radio samo onaj ko nije hteo. Ne kažem da treba ratovati, nego da treba povećati proizvodnju.
 
Nezaposlenost je (trenutno nerešiv) problem i mnogo razvijenijih država od naše. Globalizacija je donela odliv mnogo radnih mesta daleko od Evrope.

Mi smo jedino cenom rada konkurentni ali šanse za pokretanje neke ozbiljne domaće proizvodnje su minimalne.

direktor":2ex6tsmq je napisao(la):
Jasno je to meni ali da imas nirmalnu prugu oko bg da je garantovano putovanje vozom do bg 1h i manje od valjeva smedereva novog sada mladenovca lazarevca surcina obrenovca
Zivot i u tim mjestima i bg bi bio bolji manje guzve bi bilo nebi bilo pomame za stanovima u bg itd
Kliknite za proširenje...
Slažem se. Regionu Beograda je neophodna brza železnička infrastruktura.

Izmeštaju pruge iz BNV a u razvijenim gradovima sveta je sasvim normalno da ti poslovni centri budu brzim vozom povezani sa aerodromom.
 
Tako je, ali postavlja se pitanje šta raditi sa radničkom klasom u svojoj zemlji. Šta oni da rade? To su uglavnom nisko obrazovani ljudi, a ne mogu svi da čiste ulice ili rade u hipermarketima.

I naravno, ne mogu svi da osnuju svoj biznis, jer da imaju smisla za to, ne bi bili radnička klasa.
 
Propast industrije u Srbije može se podeliti u tri faze. Prva faza - sankcije, druga faza - fizičko uništavanje bombardovanjem i treća faza - pljačkaša privatizacija u 99% slučajeva. Poljoprivreda je uništena posleratnom industralizacijom mnogo pre '90 - tih. Time je krug zatvoren.
 
Možda je šansa zbrinjavanja jednog dela radnika upravo u obnavljanju poljoprivrede.

Propala bi naša industrija i bez bombardovanja jer nije bila konkurentna.

Imate primera u Sloveniji koja nije bila u ratu ili pod sankcijama.
 
Industrija u SFRJ je po meni počela da propada 70ih usled rasta cene energenata, posebno nafte, koja je kao osnova proizvodnje onda pogurala i cene industrijskih proizvoda nagore. U toku 70ih cena nafte je porsla dal 10x ili tako nešto ogromno. Prvi šok je bio 73-e kada su zbog Zapadne podrške Izraelu tokom Jom-Kipurskog rata, Arapi uveli embargo na prodaju nafte dobrom delu Zapadnih zemalja, cena nafte je skočila sa 3$ na 12$ po barelu (4x). Drugi šok je bio 79-e svrgavanjem proameričkog šejka Pahvalija i dolaskom Hominija.
Suštinski, SFRJ je podržao Nesvrstane ali su ovi kada su ojačali povećali cenu nafte u svetu i to je bilo pogubno za našu industriju. Nismo mogli ispraviti disparitete u odnosu na ostale cene i tada kreće pad, koji je trajao. Sličan ali obrnut trend imamo zadnjih godina u Turskoj gde ona zahvaljujući što je čvorište za dalji transport energenata (sa Bliskog istoka, Kavkaza, Irana, Rusije...) omogućava od transportnih taksi svojoj industriji da ima niže cene energenata i time bude konkurentija, tj. cenovno jeftinija jer im je cena inputa energetske osnove niža. Cena energenata je ključna za industriju. Druga stvar su monetarne manipulacije (valutni ratovi) u vezi sa izvozom: pad/rast cene izražene u stranoj valuti gde se roba prodaje (pad recimo jena u odnsou na evro čini japanske proizvode jeftinije i konkurentije izražene u evrima u Nemačkoj npr). Mi slabi u oboje, imamo skupe energente i nemam spremnu zaštitu od valutnih manipulacija drugih zemalja. Razvoj elektrokola, bežičnog prenosa struje, vetroparkova... i sličnih energenata koji nisu nafta i gas koje nemam, doneće nam uravnoteženje trgovine a možda čak i suficite kakve smo imali u staroj Jugoslaviji dok nismo davali pare na uvoz energenata. To će biti dobra osnova za novu srpsku industriju!
 
Upravo tako, propast domaće industrije ne kreće 90ih nego još ranije. Još 80ih, kad je postalo jasno da Jugoslavija ne može da bude dobra u proizvodnji svega mogućeg i nemogućeg u ovom univerzumu. I kad je došlo vreme da se mnoge fabrike podignute 50ih i 60ih modernizuju i prilagode novim uslovima tržišta, ali to nije učinjeno. Jer je većinu bolela ona stvar dokle god kaplje plata. I onda je to išlo tako jedno 10ak godina, i kad je postalo jasno da više ne ide, onda se sva dečica koja su do malopre složno živela u istoj kući, postadoše besna i svako poče da traži svoj deo. Epilog svega toga znamo.

Dakle nije to počelo 90ih nego još pre toga, početkom 80ih. A devedesete i dvehiljadite su samo pomogle da se ta propast pretvori u katastrofu.

Isto važi i za nezaposlenost. Srbija još u vreme SFRJ, 80ih, počela da muči muku sa nezaposlenošću, koja je tada iznosila oko 10%. Onda na to dodajte još 5% od ratova (tj. uništenja i sankcija), još 5% od priliva izbeglica, i eto nas na brojci od 20% ko od šale.


Inače postoji priča da je neko od naših 70ih doveo par stručnjaka iz Japana da urade analizu ekonomije i da kažu u kom smeru bi dalje trebalo ići. Oni su procenili da Jugoslavija ne treba da forsira 50 industrijskih grana, nego da izabere par u kojima je dobra, a da ostale resurse i pamet fokusira na poljoprivredu, i nešto malo uslužnih delatnosti. Ali naše tadašnje rukovodstvo to nije htelo da čuje, i nastavilo se po starom planu.
Samo još jedna potvrda one moje teze da nema te svetske sile koja može toliko da uništi i unazadi Srbiju koliko njeni sami domaći pajseri od političara.
 
https://m.youtube.com/watch?v=HuF_WnuEUlA
Film o IMT
Srbija je trebala napraviti analizu industrije i drugaciji model privatizacije strateski partner i njemu prodati 51 % akcija ali postepeno
Neke fabrike je trebalo spojiti preseliti kao imt i imr npr
Omoguciti povoljne kredite za domacu proizvodnju i za potrosace ali ne dozvoliti uvoz polovnih masina i vozila sa zapada
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh