Vreme i klima u Beogradu

Uh, pravo blago za ljude koji vole brojke. Hvala što si ovo podelio.

Ne znam da li sam već napisao, ali podaci za svaki dan se mogu dobiti na http://www.ecad.eu/dailydata/index.php

Ovako uprosečeni podaci po mesecima i godinama su odlični za razne analize.

Jeste, pomenuo si taj sajt, ali tu ima dnevnih podataka za Beograd od 1936. godine (ima i grešaka u podacima).
Sada na osnovu ovih mesečnih i godišnjih vrednosti mogu da se crtaju grafikoni i raznorazni prikazi.

Jasno je da intezivna industrijalizacija i posledicno zagadjenje nije proslo bez uticaja na klimu.
Ono sto NIKO NE ZNA je kakve su GLOBALNE I DUGOROCNE posledice....

Kliknite za proširenje...

Od kada su ljudi naučili da pale vatru, prave dim na sve strane, a pogotovu
zadnjih 300god sa sagorevanjem raznih fosilnih goriva i onda nije čudno
da ipak ima nekog bar minimalnog uticaja na klimu naše jedine Planete.

Za Zemlju porast temperature od 3-4C' nije toliko bitan, ali za Nas je presudan.

Taj porast od 3-4 stepena se najavljuje već 50 godina, a nikako da do njega i dođe.

Ne znam ...svi cekaju tropsku epizodu ... a do sada uvek je bila samo po ledena
mozda je plusna, samo najava još jednog spuštanja leda... kojeg mi sigurno necemo doživeti...

Evo sličice sa prikazom minimalnih i maksimalnih temperatura u kategoriji NORMALNO za stanicu Beograd-Vračar, period 1951-2010. godina (60 godina).
U tabeli je dat prikaz temperatura koje su NORMALNE za određene dekade i mesece u godini:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=492240#p492240:2tndtree je napisao(la):

astrodule » 14 Nov 2017 01:25 pm[/url]":2tndtree]Taj porast od 3-4 stepena se najavljuje već 50 godina, a nikako da do njega i dođe.

Kliknite za proširenje...

Nisam siguran da se baš toliko najavljuje, ali neki porast je sigurno već uočen.

To je problem što se "frlja" sa brojevima. Porast od jedng stepena je već alarmantan, a kamoli tih 3-4. Mislim da je zabeležen porast od oko par desetinki stepena, mada dosta zavisi od terminologije, a i načina merenja i gde mere i u kom periodu.

A naravno da je bitno i gledati neki duži period, a ne poslednjih 100 - 200 godina za koliko imamo pouzdana merenja.

Kao što je već pominjano, sve je u nekoj ravnoteži, pa ako imamo otopljenje na Artiku, na Antartiku imamo zahlađenje (uprošćavam, ali baš mislim da su to pokazala neka merenja)

Nema tu nikakvog 'frljanja brojevima', samo sam podsetio na neke činjenice.

Porast u.predhodnih 200god je skoro ceo jedan stepen, a trend se nastavlja.

Ključna stvar kod svih PRIRODNIH pojava (a u koje spadaju i VREMENSKE ili METEOROLOŠKE pojave) je RAVNOTEŽA, koja je GLOBALNO i TRAJNO stanje.
Da nema te GLOBALNE ravnoteže - na planeti ne bi bilo ničega, a kamoli vremena ili klime.
Porast temperatura je na severnoj hemisferi od 0,6-0,8 stepeni u poslednjih 130 godina.
Ali, jako bitna stvar - to nije ravnomeran, stalni porast, već postoje fluktuacije temperatura.
Na južnoj hemisferi nema porasta temperatura.
Ako se ide po paralelama, tu je promenljivo stanje, za koje se samo može reći da ne postoji nikakav statistički značajan trend (ima i porasta, i stagnacije, i padova temperatura).

Ali, treba imati u vidu sledeće bitne stvari - do tih i takvih GLOBALNIH "podataka" se došlo na osnovu nehomogenosti istih, zatim na osnovu nehomogenosti samog rasporeda meteo stanica po lokacijama širom sveta, zatim na osnovu nereprezentativnih mesta mernih stanica (postavljenih van međunarodnih standarda), zatim na osnovu mernih stanica koje su postavljane na različitim nadmorskim visinama, i tako dalje... Pomešali su sve zajedno, babe i žabe, napravili nekakvu smesu koju nazivaju GLOBALNIM podacima, i onda to smeće od podataka serviraju čovečanstvu.

Sve se u PRIRODI dešava po cikličnom rasporedu ili redosledu. Ključna stvar je u frekvenciji (učestalosti javljanja) određenih PRIRODNIH pojava. U jednom periodu se neke pojave javljaju češće, a u nekom drugom periodu se javljaju ređe, i tako redom. Razume se, tako je u celokupnom složenom mozaiku koji nazivamo PRIRODA, što znači da se i svi meteorološki parametri ponašaju na isti način.

Drugim rečima, nije dobar uzorak iz koga se crpe podaci?

Da li su satelitski podaci dobijeni termalnim kamerama (ili kako se već to zove) merodavni? Ako jesu (ne vidim razlog da ne budu), to je i dalje premali period da bi se nešto zaključilo.

Hajde da pitam još nešto, pošto verujem da si to već proučavao do sada. Kakav je odnos između pojačane Sunčeve aktivnosti (poznati 11-ogodišnji ciklus) i temperature u Beogradu?

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=492289#p492289:1t9qapgz je napisao(la):

dragan » Today, 16:08[/url]":1t9qapgz]Nema tu nikakvog 'frljanja brojevima', samo sam podsetio na neke činjenice.

Porast u.predhodnih 200god je skoro ceo jedan stepen, a trend se nastavlja.

Kliknite za proširenje...

Po čemu zaključuješ da se trend nastavlja? Ekstrapolacija nije baš pogodan alat za predviđanje ovakvih stvari gde ne postoji neka očigledna zakonitost.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=492372#p492372:pfbdy4tt je napisao(la):

astrodule » 14 Nov 2017, 20:35[/url]"fbdy4tt]Drugim rečima, nije dobar uzorak iz koga se crpe podaci?

Da li su satelitski podaci dobijeni termalnim kamerama (ili kako se već to zove) merodavni? Ako jesu (ne vidim razlog da ne budu), to je i dalje premali period da bi se nešto zaključilo.

Hajde da pitam još nešto, pošto verujem da si to već proučavao do sada. Kakav je odnos između pojačane Sunčeve aktivnosti (poznati 11-ogodišnji ciklus) i temperature u Beogradu?

Kliknite za proširenje...

Da, uzorak nikako nije dobar.
Tako je, satelitski podaci su merodavni, ali postoje tek od 1979. godine, pa kako si i sam lepo rekao - to je toliko kratak period za bilo kakve relevantne analize i zaključke.

Što se tiče veze Sunčeve aktivnosti sa temperaturama - postoji sasvim solidna korelacija, koja nije strogo zakonita (kao i kod svih ostalih prirodnih pojava). Naravno, ovo sve zavisi od sezone do sezone, ali se može izvući neka uzastopnost javljanja određenih pojava.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=492375#p492375:1atuq3ct je napisao(la):

astrodule » 14 Nov 2017 08:37 pm[/url]":1atuq3ct]
Po čemu zaključuješ da se trend nastavlja? ...

Kliknite za proširenje...

Do danas nije nastala promena trenda, nap. glečeri se ubrzano tope,...itd.

Mi ne znamo tačno koliko utičemo na klimu, ali očigledno da menjamo Prirodu.

Zaboravio sam da dodam jednu jako bitnu stvar - pre desetak godina su mnoge stanice sa teritorije Rusije prestale sa radom (iz raznoraznih razloga), ali one stanice koje i dan-danas rade su izbačene sa spiska stanica, što znači da njihovi podaci nisu upotrebljivi za tzv. GLOBALNU analizu.
Zašto nisu upotrebljivi podaci sa stanica sa ruskog dalekog Istoka??? Zna se zašto.

Znas se zasto kazi nam sta se to zna

Zato što te podatke ne može da "šteluje" niko iz NASE i IPCC-a.

Naravno, sve ovo zvuči kao neka zavera, ali mi bar možemo da tumačimo precizne podatke za Beograd i gledamo kako se menja klima u Beogradu.

Iako mnoge stvari nisu do kraja poznate, što je uobičjena i normalna situacija za svako ljudsko znanje, dovoljno njih ukazuje da problem postoji. Međutim detaljna naučna analiza ustvari i nije potrebna pošto se problem može redukovati na krajnje elementarni binarni izbor.

Ako izostavimo sve prirodne klimatske varjabilnosti, i sve nesigurnosti i nejasnoće u podacima, ostaje nepobitna činjenica da smo tokom industrijske revolucije zasnovane isključivo na sagorevanju fosilnih goriva emitovali ogromnu kličinu CO2 u atmosferu, i da upravo taj, izrazito kratki period od nekih 200 godina, koindicira sa nizom vrlo radikalnih klimatskih promena (glečeri, temperatura mora). I po intenzitetu i po ritmu promene. Dakle taj otpušteni CO2 je nedvosmisleno NAŠ doprinos. Pa je sad izbor kranje trivijalan:

Stav protivnika klimatskih promena:

- Hajde da ljudsku civilizaciju stavimo na kocku ništa ne preduzimajući zbog toga što ćemo sasvim proizvoljno i bez ikakvih podataka pretpostaviti da je ovo samo velika koincidencija, slučajnost, ili loši podaci (iako sve ovo bar proteklih 30 godina pročava čitav svet).

Stav pristalica klimatskih promena:

- (Ako skroz izostavimo naučne tvrdnje) Hajde da igramo na sigurno pošto je ulog u ovom kockanju najveći koji uopšte može postojati, pa pošto sasvim sigurno znamo da se bez nas ovaj CO2 ne bi oslobodio, tj ZNAMO DA JE ON "NEPRIRODNO" OSLOBOĐEN, da probamo da prestanemo sa njegovim emitovanjem. Čisto za svaki slučaj, ako to ima uticaja. Pošto život u pećinama ili u radikalno različitom eko sistemu za koji nismo prilagođeni i nije neka alternativa.

I tako, šta po vama ovde zvuči kao razumniji izbor?

@astrodule
Rusija je član IPCC. Postoji čak i verzija sajta na ruskom jeziku, a i ruski naučnici se slažu sa nalazima IPCC. Onda ispada da su i Rusi umešani u zaveru.



Malo podataka sa jednog drugog foruma o najtoplijim letima u Beogradu. Od 1889 do 2017 bilo je 20 takvih leta, od toga čak 11 od 2000 godine na ovamo.
Znači za poslednjih 10 i kusur godina imamo više vrelih leta nego za prethodnih 100 godina.

Pogledajte prilog 1



Poslednje hladno leto bilo je 1984.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=492411#p492411:lx2yjl0s je napisao(la):

astrodule » 14 Nov 2017 09:51 pm[/url]":lx2yjl0s]Zato što te podatke ne može da "šteluje" niko iz NASE i IPCC-a.

Naravno, sve ovo zvuči kao neka zavera, ali mi bar možemo da tumačimo precizne podatke za Beograd i gledamo kako se menja klima u Beogradu.

Kliknite za proširenje...

Ako ostavimo po strani razmatranja o pouzdanosti naučnih interpretacija podataka, ostaju sami ti podaci koji su takvi kakvi su, i u slučaju temperature u Beogradu nije im potrebno naročito tumačenje. Trend povećavanja je očigledan, dugotrajan i monotono rastući, pa se MORAMO urbanistički pripremiti za to.

To podrazumeva što je moguće više zelenila, njegovo obavezno automatsko navodnjavanje, poštovanje standarda o ravnomernoj prostornoj distibuciji malih lokalnih parkova, više vodenih površina u gradu, po mogućnosti veštačkih kanala i jezera, pristupačnije i široke obale reka za mnogo više ljudi, manje emitovanje energije i zagađenja, veće korišćenje toplotnih pumpi, ekološka gradnja i minimalni standardi dobre izolacije, skyline koji je optimizovan za što manje pružanje otpora strujanju vazduha, posebna pažnja prostorno razdvojenim i izdašnim izvorima jeftine vode, korišćenje "zelenih zidova", ponegde nadstrešnica, a na ulicama materjala koji manje akumuliraju i ispuštaju toplotu.

Treba dodati još jedan grafikon srednje godišnje temperature u Beogradu koji je uradio naš novi kolega Vladimir Bilak na osnovu rekonstruisanih istorijskih podataka, za duži period od prethodna dva.



https://meteoplaneta.rs/klima-beograda/ ... 1780-2012/

Što se tiče CO2 u atmosferi koje je čovek tamo "poslao": Pitanje je koliko je učešće "našeg" CO2 u prirodnom.

Tu su veoma oprečna mišljenja.

A ovaj grafikon odstupanja prosečne temperature (Vladivoje je objasnio zašto je bolje uzimati maksimalne temerature) nam možda i govori da je na redu period zahlađenja.

Naime, ništa nije konstantno, pa se postavlja pitanje šta je prouzrokovalo porast temperature do 30-ih godina, pa stagnaciju do osamdesetih. Možda je to prirodni ciklus prouzrokovan Sunčevom aktivnošću gde CO2 koji čovek emituje učestvuje skoro nimalo na promenu temperature.

Od 1987. godine smo zaista ušli u fazu toplih leta.
Međutim, u periodu 1964-1986. (23 godine) u Beogradu NIJEDNO leto nije bilo toplije od proseka.
Dakle, u tom periodu od 23 godine nije bilo nijednog leta koje bi se svrstalo bar u kategoriju TOPLO (!!!).

Takođe, u periodu 1873-1915. (43 godine) nije bilo nijedne tople godine.

Znači, ako su hladnije klimatske faze trajale i po 40 i više godina, ne vidim ništa sporno u činjenici da se od 1988. godine do danas nalazimo u toploj fazi.

Knjiga KLIMA BEOGRADA, u kojoj se, pored podataka, nalaze i neka objašnjenja vezana za (mikro)klimu gradova, pa tako i Beograda.

http://meteologos.rs/wp-content/uploads ... asevic.pdf