Moderator: Igor
AleksandarGrf » Sat Jan 13, 2018 7:03 pm napisao:Skeletni mastiks asfalt. U principu malo bolji ( i skuplji) habajuci sloj od asfaltnog betona.
tragac » Pon Jan 15, 2018 12:17 am napisao:Kao što već jednom rekoh, istočni krak će biti gotov pre južnog. Momin Kamen izgleda kao da će se raditi do sredine 2019., a svakako će biti gotov pre tunela.
Kamenolom“Momin kamen“nalazi se na desnoj strani reke Južne Morave,kod mesta Džep na 28. km puta Leskovac-Vranje i oko 320 km južno od Beograda na teritoriji opštine Vladičin Han.Kamenolom je otvoren daleke 1883.godine za potrebe železnice,odnosno za proizvodnju zastora za železničku prugu Beograd-Niš-Skoplje.U širem smislu ležišta“Momin kamen“ nalazi se na zapadnim obroncima planine Čemernik.Neposredno uz samo ležište prolaze međunarodni transportni koridori,drumski i želežnički,ka BJR Makedonija i Grčkoj.Ležištem gazduje preduzeće AD“Erozija“Vladičin Han. U geomorfološkom pogledu,područje je izrazito planinsko i pripada zapadnim obroncima planinama Čemernik sa najvećom kotom od 1638 m.Neposredno iznad kamenoloma izdiže se vrh Bombule 670 m,a od viših kota u blizini su Jablan 778m,Kolo 755 m,Mirkova Čuka 583 m.Najniže kote su u dolini Južne morave 300 m,na nešto višoj koti se nalazi najniža kota kamenoloma(310 m).Površina terenaje obrasla prohodnom vegetacijom skoro bez humusnog pokrivača.Izdanci dacita nalaze se na celoj površini terena. Glavno hidrografsko obeležje celog prostora je reka Južna Morava.U okviru prostora postoji vrlo mali broj pritoka.Od većih rečnih tokova trebalo bi pomenuti rečicu Džep sa potokom Gušavica na severu,na kraqjnjem južnom delu Kozničku reku i Kučajski potok. Južna Morava obiluje vodom tokom cele godine i retko kada dolazi do izlivanja.Pritoke gore navedene,osim rečice Džep ne obiluju vodom i imaju kratke rečne tokove. Klima je umereno kontinetalna sa prosečnom godišnjom temperaturom od 10-12c a maksimalna temperatura se kreće od 35-38c.Od padavina kiše se najobilnije u toku proleća i jeseni a snežna padavina u periodu od decembra do februara. Saobraćajne prilike su vrlo dobre.Neposrednoi pored kamenoloma a i celim zapadnim obodom istražnog prostora prolaze međunarodni koridori ka Makedoniji i Grčkoj.Najbliža želežnička stanica nalazi se na 300m od kamenolomau selu Momin kamen,a želežnička stanica većeg kapaciteta i sa velikom mogućnošću transporta robe i ljudi u Vladičinom Hanu.
GEOLOŠKA GRAĐA ŠIREG PROSTORA
Prema dosadašnjim saznanjima šire podružje koje gravira Mominim kamenom u geološkom mislu,izgrađuju: -kristalni škriljci vlasinskog kompleksa, -gornjokredni sedimenti Grdelice -tercijarne efuzivne stene, -miopliocenski sedimenti, -kvartarni sedimenti
TEKTONIKA
U široj okolini ležišta Momin kamen mogu se izdvojiti tri tektonske jedinice i to: -područje vlasinskog kompleksa, -staropaleozojski pojas I -suvoplaninska mezozojska zona. Područje vlasinskog kompleksa kome pripada I ležište ima veoma složenu građu I navučeno j na staropaleozojski pojas po jednoj revernoj dislokaciji. Staroplezojski pojas sa zapada je ograničen čelom navlakom Tumba a sa istočne čelom navlake Tegošica.Suvoplaninska mezozojska zona obuhvata područje Talambasa,Strelce I Suvu planinu.
GEOLOŠKA GRAĐA
Geološka građa ispitanog ležišta Momin kamen je veoma jednostavna.Prema makroskopskom izgledu daciti u ležištu Momin kamen su svetlo sive boje,teksture masivne.Na osnovu petroloških ispitivanja utvrđeno je da stensku masu izgrađuju fenokristali kvarca,biotita,sporednih minerala I sekundarnih minerala.Humusni pokrivačskoro da ne postoji,na par mesta se pojavljuje humus do 0,3m.Dacit uglavnom ima ujednačeni kvalitet,najkvalitetniji dacit nalazi se u delu ležišta gde se vršila eksplotacija,idući na jug od kamenoloma,uočava se jedna zona decita u kojoj suz pukotine zapunjene glinovim materijalom.Ležište decita Momin kamen,predstavlja u morfološkom smislu deo izrazito strmog planinskog terena sa visinskom razlikom od preko 300 m I nagibom terena od 85 º u zoni kamenoloma. Pored strmih stena ležišta protiče Južna Morava posebno regulisana u ovom delu da ne bi ugrozila međunarodni želežnički drumski koridor a sa druge strane nesmetani rad kamenoloma.Prostor zahvaćen ekplotacijom nema izvora vode kojim se služi stanovništvo već jedan bunar za potrebe radničkog kupatila tako da ne postoji opasnost da bi na neki način bilo ugroženo snabdevanje stanovništva pitkom vodom stanovništva. Eklplotacija na ovom kamenolomu prekinuta je vise od 20 godina tako da je izgled površinskog koma skoro nepromenjen.U centralnom delu gde je bila predviđena maksimalna eksplotacija postoji urađena etaža na koti 388-390 m.Ležište je pogodno isključivo za eksplotaciju površinskim otkopavanjem takjo što bi se nastavili radovi na već postojećoj etaži I otvaranjem novih etaža.Otvaranje novih etaža je neophodno kako bi se ekplotacija odvijalasaglasno važećim rudarskim propisima o visinskom rastojanju izmežu ekplotacionih etaža.Sadašnja situacija na površinskom kopu odstupa od propisanih standarada. Dacit ležišta Momin kamen vezuje se na andezitsko-decitsku formaciju Čemernika I konsoldovanje u subvulkanskom nivou.Po obliku I mikroskopskom izgledu deciti se pojavljuju u dva varijeta: žični i masivni velikih ramera. Prema mikroskopskom izgledu izdvojeni su svetliji i tamniji varijeti sive boje.Daciti su kompaktni i masivni dobrih fizičko-mehaničnih odnosno geomehaničkih osobina.Tektonska oštećenost decita u ležištu je neravnomerna.U severnom i južnom krilu kamenoloma je veoma slabo izražena za razliku od centralnog dela gde su tektonska oštećenja jače ispoljena.Stena je svetlo sive i sive boje neravnomernog preloma masivne teksture i profilske strukture.Makroskopski su vidljiva zrna fenokristala,kvarca,feldspata,biolitita i drugo.Mikroskopskim ispitivanjem je utvrđeno da je stena izgrađena od fenokristala kvarca,antibola,sporednih minerala apatita,sekundarnih minerala kvarcita,hlotita itd. Makroskopski kvalitet stenske mase je različit,u severnom krilu su zastupljeni daciti svetlo sive boje,hrapavog preloma i manje gustine.Na južnok krilu preovlađuje daciti sive boje ravnog preloma i veće gustine stena.
"Ostale su dve ploče na mostu Vrla kod Vladičinog Hana, spajamo i njega i to je 33. most i polako ulazimo u završnu fazu”, rekao je Babić.
“Verujem da ćemo ubrzo obradovati i potpredsednicu Mihajlović i predsednika države i građane da možemo da koristimo autoput", rekao je Babić.
On, međutim, nije mogao da potvrdi kada će tačno biti otvoren Koridor 10 kroz Grdeličku klisuru, ali je naglasio da će to biti veoma brzo.
Povratak na “Regionalni razvoj”
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gosta
