Nikola NS
Higher intermediate
Истина је да ЈГСП Нови Сад возни парк у последње две године доста редовно обнавља, али сви остали аспекти јавног превоза су у прилично лошем стању.
До пре неколико година плате возача су биле пристојне, а онда је гомила људи запослена у администрацији преко странке па су плате морале бити смањене. Наравно, тај партијски кадар ништа не ради, а неки ни не долазе на посао. Онда су возачи почели масовније да одлазе у иностранство, што је кулминирало овог лета када на десетине полазака (углавном на градским линијама) у току дана није реализовано. Ван шпицева се и није толико примећивало, али у шпицу је било страшно јер би се реализовала два поласка па би се један прескочио и тако редом. Практично није било интервалског реда вожње већ се интервал мењао (10 минута, 10 минута, 20 минута, 10 минута итд.). ЈГСП је упорно обмањивао грађане причом како аутобуси касне због радова на улицама иако смо сви знали у чему је проблем (ЈГСП има око 1200 запослених па се приче брзо шире по граду). Онда је дошао јесењи/зимски ред вожње који је значајно редукован у односу на претходне године и незнато појачан у односу на летњи. Нпр. линија коју свакодневно користим је појачана само једним возилом у шпицу (са 8 на 9 возила), док је ван шпица остао исти интервал као у летњем реду вожње. Наравно, резултат је гужва у свако доба дана и вечери и честа ситуација да људи остају на станицама јер не могу да уђу у возила.
Проблем је и што ЈГСП већ годину-две обавља уговорени превоз за фабрике које имају погоне у индустријским зонама и на те линије шаље најновија возила (зглобне „Икарбусе“ купљене прошле године) па су скоро сваки дан редовни соло аутобуси стари по 20-25 година на линијама које су годинама зглобне (4, 7 и 8 ). И одржвање је све горе, често не раде врата (чак и на новим „Икарбусима“), дисплеји се кваре, аутобуси се недељама на перу споља па се не види задњи диспеј (ако уопште ради),... Знам да ће Београђани рећи да је у Београду много горе стање, али ми смо навикли да се аутобуси добро одржавају.
Систем наплате карата није модернизован ни после 10 година и шест-седам неуспелих тендера, а у последње две године о томе нема ни речи већ се и даље користе застареле машинице за које више није могуће купити резервне делове или обичне штампане карте. Мрежа линија не прати развој града и непрактична је (нпр. да би се дошло из северних до западних делова града мора се проћи кроз центар и губити 30-40 минута иако постоји директна траса којом би се стизало за 15-20 минута). У претходних 15 година увели су само две нове линије од којих једна постоји само због тржног центра, а друга има прилично нелогичну трасу. Толико су лењи да су новоотворни булевари по две-три године били без јавног превоза упркос великом броју нових стамбених зграда.
На крају, од јануара би појединачне и месечне радничке карте у првој зони требало да поскупе 17%, што је сулудо имајући у виду да квалитет превоз никад није био лошији (или барем од санкција деведестих). Новосадски јавни превоз некада је био пример добро организованог превоза. Нажалост, више није.
До пре неколико година плате возача су биле пристојне, а онда је гомила људи запослена у администрацији преко странке па су плате морале бити смањене. Наравно, тај партијски кадар ништа не ради, а неки ни не долазе на посао. Онда су возачи почели масовније да одлазе у иностранство, што је кулминирало овог лета када на десетине полазака (углавном на градским линијама) у току дана није реализовано. Ван шпицева се и није толико примећивало, али у шпицу је било страшно јер би се реализовала два поласка па би се један прескочио и тако редом. Практично није било интервалског реда вожње већ се интервал мењао (10 минута, 10 минута, 20 минута, 10 минута итд.). ЈГСП је упорно обмањивао грађане причом како аутобуси касне због радова на улицама иако смо сви знали у чему је проблем (ЈГСП има око 1200 запослених па се приче брзо шире по граду). Онда је дошао јесењи/зимски ред вожње који је значајно редукован у односу на претходне године и незнато појачан у односу на летњи. Нпр. линија коју свакодневно користим је појачана само једним возилом у шпицу (са 8 на 9 возила), док је ван шпица остао исти интервал као у летњем реду вожње. Наравно, резултат је гужва у свако доба дана и вечери и честа ситуација да људи остају на станицама јер не могу да уђу у возила.
Проблем је и што ЈГСП већ годину-две обавља уговорени превоз за фабрике које имају погоне у индустријским зонама и на те линије шаље најновија возила (зглобне „Икарбусе“ купљене прошле године) па су скоро сваки дан редовни соло аутобуси стари по 20-25 година на линијама које су годинама зглобне (4, 7 и 8 ). И одржвање је све горе, често не раде врата (чак и на новим „Икарбусима“), дисплеји се кваре, аутобуси се недељама на перу споља па се не види задњи диспеј (ако уопште ради),... Знам да ће Београђани рећи да је у Београду много горе стање, али ми смо навикли да се аутобуси добро одржавају.
Систем наплате карата није модернизован ни после 10 година и шест-седам неуспелих тендера, а у последње две године о томе нема ни речи већ се и даље користе застареле машинице за које више није могуће купити резервне делове или обичне штампане карте. Мрежа линија не прати развој града и непрактична је (нпр. да би се дошло из северних до западних делова града мора се проћи кроз центар и губити 30-40 минута иако постоји директна траса којом би се стизало за 15-20 минута). У претходних 15 година увели су само две нове линије од којих једна постоји само због тржног центра, а друга има прилично нелогичну трасу. Толико су лењи да су новоотворни булевари по две-три године били без јавног превоза упркос великом броју нових стамбених зграда.
На крају, од јануара би појединачне и месечне радничке карте у првој зони требало да поскупе 17%, што је сулудо имајући у виду да квалитет превоз никад није био лошији (или барем од санкција деведестих). Новосадски јавни превоз некада је био пример добро организованог превоза. Нажалост, више није.
