Šta je novo?

Železnice Srbije........uticaj na razvoj Grada

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=524662#p524662:16e530jc je napisao(la):
Sam-2 » Wed Mar 14, 2018 12:37 am[/url]":16e530jc]
Zahvaljujuci fotografima Austrougarske vojske imamo ove dokumente iz 1917.g.
Pogledajte prilog 2
U pocetku je jos nesto zidina i bedema sa kulom Vodene kapije i ostalo. Svi ovi bedemi i kule ce uskoro nestati zbog pruge

Kako su to bedemi i kule nestali zbog pruge? Bas na fotografijama koje si okacio se vidi da su bedemi i pruga postojali zajedno pred prvi svetski rat. I sta se onda desilo? Prosao voz prugom i bedemi se srusili?

Desila su se dva svjetska rata. Vanjski bedem, vidljiv s lijeve strane stradao je od austrijskih granata u prvom ratu a bastion s desne strane od americkih bombi 1944. Poslije je preko srusenog bastiona nasuta zemlja i izgradjen tzv bulevar a izgradjena je i brana na Djerdapu kojom je podignut nivo Dunava pa je i onaj ostatak vanjskog bedema potopljen.

Meni su fografije koje si okacio odlicne jer pokazuju upravo to da bedemi i pruga mogu postojati zajedno. Na ovom forumu su iznosene i odlicne ideje o tram/train vozilima koja bi koristila prugu.
 
:laugh:
Ako neko ne vidi da je pruga PROSEKLA zidine (a na fotosu 1. je stanje 1917), da su zidovi postojali i 1918,

a (foto 3) vec 1930 nije bilo nicega ,pomozi Boze onima koji tu videse americku avijaciju 1944.... :cry:

Donji Kalemegdan JESTE bio popriste rata 1914/ 15,a nakon povlacenja srpske vojske tamo nije bilo ratnih dejstava.

Fotografije prokazuju stanje 1917, 1920, i oko 1930. i dokazuju da su bedemi PREZIVELI WW-1 i da su nestali
najverovatnije tokom izgradnje drugog (duplog) koloseka od pristanista.

Samo da dodam da tokom WW-2 , na Kelemegdanu nije bilo ratnih dejstava ......
USAF je bombardovao stanicu, most na Savi , od 1943.

P.S. PROCITAJTE DOBRO pre komentarisanja......
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=525265#p525265:2gx9ecl6 je napisao(la):
Sam-2 » Fri Mar 16, 2018 12:49 pm[/url]":2gx9ecl6]:laugh:
Ako neko ne vidi da je pruga PROSEKLA zidine (a na fotosu 1. je stanje 1917), da su zidovi postojali i 1918,
a (foto 3) vec 1930 nije bilo nicega ,pomozi Boze onima koji tu videse americku avijaciju 1944.... :cry:

Uticaj americke (kao i njemacke avijacije) tokom drugog svjetskog rata su dobro dokumentovani. Ako hoces, mogu ti poslati PDf sa tekstom beogradskog arheologa Marka Poppovica o istorijatu, nacinu rusenja i mogucnosti rekonstrukcije Sava kapije i bastiona koji je bio uz nju a unisten 1944.

Da ne idem mnogo u detalje, evo jednog poredjenja koji se moze napraviti gledajuci stare fotografije i sadasnje stanje. Na primjer...

Fotografija A (nastala negdje oko prvog sv rata) i vazdusni snimak iz 1914-te otkrivaju neke detalje o sudbini savske obale.

Pogledajte prilog 1



Kao sto se moze vidjeti iznad, zeljeznicka pruga je imala najmanji uticaj na devastaciju ovog prostora ali je jako zgodno okriviti zeljeznicu i ukloniti ju. Na ovom prostoru su postojali vanjski bedem (uz Savu, a kog vise nema) i unutrasnji koji je jos djelimicno vidljiv. Prostor izmedju dva bedema je sluzio za kretanje vojske i snabdjevanje a kasnije je iskoristen za polaganje zeljeznickog kolosjeka. Vanjski bedem je nemoguce rekonstruisati zbog porasta nivoa rijeke i izgradnje obaloutvrde, odnosno pristanista. Medjutim moguce je rekonstruisati unutrasnji bedem i sruseni bastion ali tek nakon sto se iz prostora donjeg grada ukloni txv bulevar Vojvode Bojovica. Bulevar a ne pruga.

Druga stvar koja je mozda i vaznija u zamahu uklanjnja zeljeznice iz Beograda i tzv spustanja grada na rijeku je sta je to tako dobro sto ce Beograd dobiti uklanjanjem ovih kolosjeka? Jos jednu pjesacku i biciklisticku stazu? Pruga nije smetnja vec prednost na obali.

Zaboravlja se da svi rekreativci, biciklisti, pjesaci i uopste korisnici obale moraju nekako doci do nje. Uklanjanjem zeljeznice uklanja se i mogucnost da korisnici obale i dodju do nje. Na tim kolosjecima je mogao biti i voz koji bi putnike dovodio i iz udaljenih dijelova Beograda. Ovako, oni iz udaljenijih krajeva prinudjeni su dolaziti automobilom kroz ionako zakrcene ulice i traziti parkirna mjesta kojih nema.
 
Ama ostavi se amerikanaca i WW-2.

Samo mi objasni KAKO je nastala pravilna rupa u bedemu vidljiva na fotosu A,.???
Da se nIje bedem samoinicijativno urusio da prodje pruga za klanicu 1900 te..???
Vide se podzidi kako se kamen sa probijenog bedema 1900.e, nebi urusavao na prugu.
Austougari sa ovim nemaju veze.
Amerikanci jos manje...
 
Kakav podzid? Na prvoj fotografiji to lijevo od pruge je vanjski bedem a desno je bastion. I jedno i drugo su stariji od pruge. Pruga je samo polozena u prostor između dva objekta koji je i ranije sluzio za kretanje vojnika i oružja. Da li je vanjski bedem i ranije zavrsavao tu gdje pokazuje fotografija ili je probijen za potrebe pruge ne znam. A to više nije ni bitno jer taj zid nie moguće obnoviti. Sad se nalazi pod tonama betona beogradskog pristaništa. I uklanjanje sto pruga ga nece vratiti.

Ono sto je moguće je organizovati sinski sistem za potrebe putničkog saobraćaja, ukloniti bulevar iz donjeg grada i obnoviti bastion i zidine desno od pruge.
 
Veseli huncut.. Svaka tebi cast.. :sesir:
Ne znas tacno sta je , ali tvrdis da nije .. :lool:

A, da ...Ziveo sinski sistem podno Kalemegdana !!!! Amin..
 
Шта не знам тачно? Да ли је вањски бедем пробијен приликом трасирања пруге или је пролаз постојао и раније?
Наравно да не знам и зато не тврдим ни једно ни друго. Знаш ли ти? Не знаш, али те то не спречава да тврдиш да је тврђава срушена изградњом пруге а у бомбардовања Калемегдана не вјерујеш.

Информиши се ако те уопште било шта осим оцрњивања жељезнице занима.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=525371#p525371:27h85imy je napisao(la):
RioBL » Pet Mar 16, 2018 6:44 pm[/url]"
Наравно да не знам и зато не тврдим ни једно ни друго. Знаш ли ти?


Ovo si ti napisao u prethodnim postovima-
-- Prostor izmedju dva bedema je sluzio za kretanje vojske i snabdjevanje a kasnije je iskoristen za polaganje zeljeznickog kolosjeka.


Zasto prvo nesto tvrdis , a potom napises da ne znas ??

Da NE ZNAM kako je ostecen bedem, NE BIH ni otvarao pitanje istog.. ?
A o zeleznici sam informisan do te mere da mi i platu daju :lol: ...
 
Mnogi dobijaju platu za uklanjanje pruga i zatvaranje stanica u Srbiji...

@Sam-2

Meni je zao ali ti ocito nisi razumio sta sam napisao...

Sam-2":29x53ytk je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=525371#p525371 je napisao(la):
Ovo si ti napisao u prethodnim postovima-
-- Prostor izmedju dva bedema je sluzio za kretanje vojske i snabdjevanje a kasnije je iskoristen za polaganje zeljeznickog kolosjeka.[/b]
Zasto prvo nesto tvrdis , a potom napises da ne znas ??

Da, napisao sam da je pruga trasirana u medjuprostor izmedju dva bedema koji je i ranije sluzio kao komunikacija a ono sto ne znam je u kom trenutku je spoljni zid, tzv kurtina, probijen. Da li ti je mozda palo na pamet da je taj zid mogao biti probijen i prije trasiranja pruge?

Iz pravca Savamale i Karadjordjeve, jedini ulazi u prostor Donjeg Grada vodili su kroz uske kapije (Sava Kapija i Mracna Kapija) koje su nastale jos u srednjem vijeku. One su tako namjerno napravljene uske jer je funkcija zidina i kapija da zastiti grad a ne da sluzi za transport veceg obima. Kasnije, u XIX vijeku ta funkcija je nestala a istovremeno se razvija prostor na Dorcolu pa se javlja potreba za pojacanom komunikacijom izmedju savske i dunavske obale. Da li je jos tad srusen dio zida da bi se olaksalo kretanje konjskim i volovskim zapregama a kasnije isti taj prolaz iskoristen za polaganje kolosjeka? E to je ono sto ja kazem da ne znam a ti kazes da "znas inace ne bi pokretao pricu".

U svemu ovom je najtragicnije da ti na onoj fotografiji vidis samo rupu u zidu sirine 4 metra a pojma nemas da vise nema ni zida lijevo od pruge (na kom je sad pristaniste) a ni bastiona s desne strane (gdje je sad tzv bulevar)

Evo jedne slike nastale u trenutku izgradnje pristanista i saobracajnice preko bastiona...

Pogledajte prilog 1

kad se uveca segment, moze se vidjeti svjeze nasuta zemlja preko bastiona, koja ce sluziti kao trasa za tzv bulevar i brod koji pobija sipove bas preko zida vidjenog na ranijim slikama radi izgradnje pristanista...



pri tome, pruga stoji na istom mjestu i ne ucestvuje u demoliranju tvrdjave
 
Ti ili ne citas ili NECES da citas !!!
Vrati se do mojeg prvog posta u ovom topicu...
Hronoloski sam poredjao tri stare fotografije i na trecoj oko 1930, pise '"Vise nema nicega"..

"-Vise nema nicega" valjda podrazumeva da nema ni spoljnog zida ni ostataka kapije jer to kazuje i foto,
osim ako ces sada napisati da je to greska u izradi fotosa ili neka senka, kao sto si pominjao amerikance,
a to famozno "bombardovanje Kalemegdana" nikada nije ni postojalo... Cak ni Nemci nisu tamo gadjali !

Za tebe i ostale link ka Military forumu prepunom USAF fotografija pogodaka pri bombardovanju..
Pazljivo gledajte i trazite pogodak Kalemegdana, a mozda bas to USAF namerno nije snimao :lol: da bi eto... :mrgreen:

https://www.mycity-military.com/Dru...dovanja-na-teritoriji-Jugoslavije-u-WWII.html


Zar je toliko tesko napisati- '"Jeste, pri gradnji pruge za klanicu, PROBIJEN je bedem i porusen deo Vodene kapije "??? :wink:
Nastavi sa objasnjavanjem neobjasnjivog, imas talenta...
 
Cjelokupno bombardovanje Beograda u drugom svj ratu stade u ovaj iscrpni izvjestaj od nekoliko redaka.

Nemam sta vise objasnjavati kad ne zelis da vidis. Po tebi su zidine i kule srusene zbog pruge cak i kad kacis slike na kojima se vidi da pruga prolazi izmedju zidina i kula a bombardovanje Kalemegdana se nije ni desilo...i to ce tako izgleda i ostati.

:sesir:
 
Po obicaju -nece da cita ... :lol: i nastavlja proizvoljno, a zaglibljuje sve vise..

Lepo pise GDE SU BOMBE padale, a to sto ti ne znas GDE su koje ulice i delovi grada Beograda,
te ne sprecava da delis lekcije upornim ponavljanjem floskula koje potom ne mozes odbraniti..

Pregledaj makar deo stranica koje se otvaraju klikom na dati link ..Ima i slika ! I nadji pogodak Kalemegdana...
 
A cemu rasprava kolosjeci su tu kapije nema cemu plakanje za prosutim mljekom
 
Jedno amatersko pitanje -

Kad se ide relacijom Vukov spomenik - Pančevac, negde na pola puta ima drugi tunel koji vodi desno, da li mi neko može reći kuda to ide? Ili mapa, najbolje?

Hvala.
 
Планирана је веза са Карабурмом, где је била предвиђена локо-теретна станица, намењена за лучко-индустријску зону од Дорћола до Аде Хује. Сада се ти планови мењају, и то се предвиђа за градску железницу до Роспи Ћуприје. Ко би када и како то изградио, нико не зна. У односу на финансијску моћ Београда, тај пројекат је скроман, а омогућио би коришћење централних подземних станица Карађорђев парк и Вуков споменик у пуном капацитету. Најскупљи део доњег строја, односно тунели су већ изграђени. Колико ја знам, нема потребе ни за експропријацијом, а са сателитских снимака се јасно види да је уређен станични плато за Железничку станицу Карабурма.
 
Malo istorije Železnička stanica u Novom Sadu

zeleznicka-stanica-novi-sad.jpg


Železnička stanica u Novom Sadu
Iako je 1884. godine u Evropi već bilo postavljeno stotine hiljada kilometara pruga, železnički saobraćaj je u Srbiji bio pokrenut tek tada. Međutim iako mlada železnica po istorijskim podacima saznajemo i da je bila u to vreme u vrhu po organizovanosti i kvalitetu usluge.


Prvi voz je u Novi Sad stigao 1883. godine

Sad već daleke 1883. godine u tadašnjem listu Zastava, objavljena je sledeća informacija: „Danas stiže u Novi Sad poverenstvo koje će imati da odredi da li se naša nova železnička pruga do Subotice može predati prometu“. Ova pruga je njenim formiranjem i početkom korišćenja, sasvim sigurno imala veliki uticaj na privredni razvoj Novog Sada.

Prva lokacija železničke stanice u tadašnjem Novom Sadu, bila je na lokaciji sadašnje limanske pijace. Zgrada sadašnje pošte na Limanu, bila je nekadašnja železnička stanica, koja je izgrađena 1882. godine. Tadašnja železnička stanica je posedovala centralni hol sa blagajnama i čekaonicama za putnike, a tu su bile i službene prostorije kao i restoran. Kraj glavne zgrade bili su smešteni magacini, zgrada namenjena carini i zgrada u kojoj se odvijao poštanski saobraćaj.


Voz je u to vreme za građane Novog Sada bilo „Čudo neviđeno“

Voz je tadašnjim stanovnicima Novog Sada bio prava atrakcija, a izazvao je i pravu senzaciju među građanima. U železničku stanicu u Novom Sadu, prvi voz je došao iz pravca Subotice 5. marta 1883. godine. Poznato je da je dolazak prvog voza u Novi Sad sačekao veliki broj Novosađana, iako je tog dana bilo izuzetno hladno. Čak se u pojedinim spisima može pronaći informacija, kako je dolazak prvog voza u Novi Sad kod građana, izazvao pravu euforiju.

Prvi voz iz Novog Sada za Zemun sa železničke stanice, prešao je preko gvozdenog železničkog mosta na Dunavu dužine 432 metra. Most je bio izgrađen na šest stubova, a poznato je da je razmak između svakog stuba iznosio 96 metara. Voz je prolazio kroz tunel koji je bio probijen kroz vulkansku stenu ispod Petrovaradinske tvrđave.

Osim koloseka na mostu kao i kroz tunel, bila je izgrađena i pešačka staza.
Jedini sačuvani suveniri tadašnje železničke stanice, bili su bareljefi koje su napravili Karlo i Zlata Baranji. Kada je stanica počela funkcionisati i u nju počeli pristizati vozovi za novosađane je voz bio „čudo neviđeno“ i kako su govorili vrhunac tehnike tog vremena.


Vojvodina je posedovala gušću mrežu pruga tog vremena, gušću čak i od same Engleske!!!

Zanimljiv je tekst informacije koju smo pronašli u kojoj se kaže da je mreža pruga krajem 19. veka u Vojvodini, bila najgušća u Evropi i da je Vojvodina imala tri puta gušću mrežu pruga računatu u kilometrima na 10000 stanovnika. Interesantno je da je Vojvodina posedovala gušću mrežu pruga tog vremena i od same Engleske, koja se smatrala kolevkom nastanka železnice.

Prevoz putnika sa prve železničke stanice u Novom Sadu bio je organizovan Omnibusom, tramvajem sa konjskom zapregom. Do železničke stanice je stizao od 1911. godine i električni tramvaj, koji je po nama na žalost ukinut 1958. godine uvođenjem autobuskog prevoza na naftu. Vozovi, pruge i železnica uopšte, bili su u trendu do drugog svetskog rata. Tadašnje zgrade železničkih stanica su bile najčešće građene u poznatom stilu secesije i neoklasicizma, a često i kao mešavina oba ova stila. Na prostorima nekadašnje Austrougarske, skoro sve izgrađene zgrade železničkih stanica, liče jedna na drugu.


Železnička stanica


Od 1964. godine Novi Sad ima novu železničku stanicu

Kako se Novi Sad počeo širiti u pravcu Dunava, stara železnička stanica se ukinula jer je ometala razvoj grada, a pruga se premestila ka severu grada. Prvobitna zgrada železničke stanice biva srušena, a ostaje samo zgrada nekadašnje pošte, koja je i danas u funkciji. Zgradu nove železničke stanice projektovao je Imre Farkaš i to kako se smatra u stilu moderne. Prelepu zgradu železničke stanice u Novom Sadu karakteriše testerasti krov, koji u suštini predstavlja tipične krovove Vojvođanskih kuća.


Novu železničku stanicu projektovao je arhitekta Imre Farkaš

Objekat u funkcionalnom smislu čine četiri dela i to izuzetno reprezentativan hol sa čekaonicama, deo objekta iz koga se upravlja železničkim saobraćajem, delovi objekta predviđenim za upravljanje saobraćajem, delu za potrebe istovara, a tu je i deo stanice gde je smešten restoran. Rekli smo da skoro sve železničke stanice u ovoj regiji liče jedna na drugu, sve sem nove železničke stanice u Novom Sadu, prvenstveno zbog toga što je izgrađena 1964. godine. U projektu izgradnje železničke stanice je osim projektanta Imrea Farkaša, učestvovao i Milan Matović.

Njihov projekat je slobodno možemo reći izveden do samog savršenstva. Smatra se da su izuzetno kvalitetno projektovali dva lokalna i pet koloseka za vozove na čekanju, kao i pružni poligon sa četiri prolazna koloseka. Projektanti su dobili veliki broj pohvala za lucidno izvedenu ideju projektovanog krova, koji podseća na krovove tradicionalnih Vojvođanskih panonskih kuća. Sjajno je i rešenje potkovice koje je projektovana kod staničnog predvorja, koje za svoj prolaz trenutno koriste samo autobusi gradskog i prigradskog saobraćaja, dok su ranije tu prolazili, privatni automobili i taksi vozila.


Nova železnička stanica je izgrađena u rekordnom roku za samo 18 meseci

Sama unutrašnjost potkovice je izuzetno lepo uređena zasađenim cvećem i raznim vrstama zelenila, kao i travom. Zgrada železničke stanice je projektovana tako da oko 1000 putnika koji izađu iz vozova na perone u kratkom vremenskom roku i to za samo 1 minut, mogu doći ispred same zgrade stanice. Veliki broj ljudi van Novog Sada pa i Novosađana, bio je zadivljen brzinom kojom je izgrađena železnička stanica u Novom Sadu. Poznato je da je ovaj objekat bio izgrađen u izuzetno kratkom vremenskom roku i to za samo 18 meseci.

Međutim kod nekih lokalnih arhitekata u našem gradu je došlo do sujete i zavisti zbog uspeha i pohvala sa svih strana arhitekti Imretu Farkašu. Neki od njih su bili protiv toga da mu se za projekat železničke stanice dodeli Oktobarska nagrada grada Novog Sada. Potpuno razočaran zbog ovakvog postupka svojih kolega, odlazi da živi u Kanadu. U Kanadi je predavao mnogim studentima i naravno nikada nije zaboravio svoj uspešan projekat, železničku stanicu u Novom Sadu. Zanimljivo je da mnogi Farkaševi studenti iz Kanade, često znaju posetiti Novi Sad, kako bi videli vrhunsko životno delo svog profesora.

foto: Arhiv grada
www.zeleznice.in.rs
 
Kad je u planu da se radi drugi zeleznicki most kod Ostruznice?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=693090#p693090:oiepcsmz je napisao(la):
trialin » 27 Dec 2019 11:31 am[/url]":oiepcsmz]Kad je u planu da se radi drugi zeleznicki most kod Ostruznice?
file.php
Kad se bude radio drugi kolosek teretne obilaznice od Batajnice do Ostružnice. A to znači da neće skoro.
 
Najpre bi trebalo postojeći u potpunosti rekonstruisati pa onda razmišljati o drugom.
 
Zapravo bolje da izgrade drugu prugu pa da preusmere saobraćaj na tu, a onda da srede staru.
 
Деоница брзе пруге од Старе Пазове до Новог Сада дуга око 40 километара гради се по плану, тако да ће бити завршена и пре рока 2021. године. "Руске железнице" (компанија РЖД Интернешнл) граде најтежу деоницу пруге Београд–Будимпешта, са два тунела и великим вијадуктом који се спушта у Сремске Карловце према Новом Саду. То је двоколосечна пруга за брзине до 200 километара на сат.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... rseni.html
 
Завршетак железничке пруге код Сајма.
 
Nisam znao gde da ovaj klip postavim, ali može i ovde, ionako ima veze sa gradnjom podvožnjaka koji bi vezao Bulevar umetnosti i Bulevar Crvene armije. Snimak sve govori.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=YVSXYyLwZzQ[/youtube]
 
Vračarski tunel, koji prolazi ispod centra Beograda, a kroz koji od jula 2018. godine prolaze i teretni vozovi natovareni opasnim i zapaljivim teretom, nema saglasnost za upotrebu od Sektora za vanredne situacije MUP-a ni za jednu vrstu transporta
https://birn.rs/vracarski-tunel-poigrav ... -beograda/


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Vrh