Analiza je potpuno na mestu. Treba ići nekim redom. Činjenica je da su motori E6 norme daleko manji zagađivači u poređenju sa E2 i E3 normom. Pritom, pitanje da li i u kolikoj meri stara vozila ispunjavaju i te ne baš stroge norme o količini štetnih gasova koje ispuštaju u atmosferu. Obnova traje jako sporo još od 2008 godine. Apsurd je veliki menjati trolejbuse e-busevima, a pored tolikog broja starih i izvanđalih autobusa.
Sad da se malo osvrnemo na e-buseve, koji već izvesno vreme rade na beogradskim ulicama. Vozio se njima mnogo puta, i imao prilike da vidim i iskusim da su to sve samo ne spora vozila. Ipak je ta mana do vozača, što opet ne znači da treba da divljaju sa njima, jer ipak su naše ulice pune i rupa i neravnina. I ovako dosta zveči enterijer. Pitanje kapaciteta i broja vrata je do modela, odnosno tipa autobusa koji se odabere. Niti moraju biti od kineskog Higera, niti mora biti konkretno taj model koji smo uzeli. Ima i Evropa dosta dobru ponudu, a i Kinezi imaju mnogo drugih proizvođača koji svoje autobuse već neko vreme isporučuju mnogim evropskim gradovima, uključujući i London. BYD je trenutno najozbiljniji igrač među kineskim proizvođačima.
Kapaciteti, tj autonomija naših e-buseva je jako skromna, ali to je opet do izbora izvora odakle će se motori snabdevati strujom. U našem slučaju, to su super kondezatori, a ne baterije, kojima doduše treba više vremena da se dopune, ali se i one mogu dopunjavati kočenjem, kojih u gradu bar ima mnogo, a i preko paragrafa, odnosno punjača na terminusima, što sveukupno daje nimalo naivnu autonomiju.
Sad, ima i jedno veliko pitanje koje se dosta zanemaruje, a zarad praćenja trenutnih trendova, pa i mode da tako kažem. Iz kojih tačno izvora dobijamo električnu energiju, jer ako su uglavnom u pitanju termoelektrane, koje koristeći ugalj poprilično zagađuju životnu sredinu, uz činjenicu da sama proizvodnja e-buseva itekako zagađuje vazduh koji udišemo, dolazimo do situacije da se sveukupno zagađenje ne smannuje u nekoj značajnijoj meri. Ne odnosu se ovo konkretno na nas, već čisto pominjem da se ne obraća dovoljno pažnje na sve činioce i parametre. Još jedna stvar za kraj, zašto se malo više pažnje ne posveti autobusima sa gorivnim ćelijama, koji kao nus proizvod izbacuju samo destilovanu vodu, a koriste vodonik da bi proizveli struju koja ih pokreće. Vodonika ima u izobilju, a ogromne količine ostaju neiskorišćene kao nusproizvod mnogih grana industrije.
