Šta je novo?

Metro

Истине ради, ако је било кампање неке то је онда била кампања против метроа. Побогу 200 милиона $ за метро су декретом преусмерени на трамвај.
 
i sta se dogodilo s tramvajem kad je dobio toliki novac?
 
Vidi kako je izgledao prije te intervencije vidi kako izgleda nakon nije tesko
 
Изграђена је пруга на НБГ и нови трамвајски депо такође на НБГ, купљени су нови трамваји и реконструисан је већи део постојеће мреже.
 
Produzena pruga kroz mije kovacevica uradjena veza starine novaka uradjena resavska pruga za knezevac banovo brdo ...
 
Da li je bolje što je tako potrošen novac ili da se krenulo s izgradnjom metroa?

Poslato sa MYA-L41 uz pomoć Tapatoka
 
Питање је докле би се стигло са метроом. Ако би била макар једна комплетна линија и прелазак Саве онда би било боље да су завршили метро. Али ако би га килавили као нови железнички чвор, онда је боље што имамо данас какав-такав трамвај. Трамвај има највећу ману у центру града где се губи највише времена у гужвама и на скретницана и семафорима на потезу ГЖС-Вук. Да је та траса урађена подземно, као и крак ка Аутокоманди, била би друга прича.
 
Poenta je bila da se započne pa bi se onda i gradilo makar ašovima. Ovako nemamo ništa osim teorija i blesavih kombinacija.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=540695#p540695:2uwd7ljf je napisao(la):
Дошљак » Sun May 27, 2018 7:37 am[/url]":2uwd7ljf]Питање је докле би се стигло са метроом....

Naravno.

Pokusao sam da izracunam.
2012 godine je Francuska kompanija EGIS iznosila vrijednosti troskova za metro u BG. Za planiranu prvu liniju sa terminusom kod Vukovog Spomenika i Tvrornickoj, cijena je bila, po visim troskovima, 702 miliona Eura. (izvor Beobuild)

Takodje, postoje internet stranice koje nude izracun vrijednosti dollara nekad i sad.
https://www.dollartimes.com/inflation/i ... &year=1976

Naprimjer, 200 miliona dollara 1976-te godine bi danas iznosilo 888 miliona dolara sto je nesto vise od vrijednosti koju je iznosio EIGIS, preracunato sa eura u dolar po sadasnjem kursu.

Mozemo se poigrati unoseci preciznije cifre i godine ali moj je neki utisak da se 70-tih godina sa 200 miliona koliko je preusmjereno u tramvaj, mogla uraditi prva linija. Kasnije bi se uzimali krediti za sirenje mreze, ali bi i prva linija pocela donositi prihod.
 
Nikakvih 200miliona sedamdesetih nije preusmereno u tramvaj.

Metro danas nije toliko skup koliko ne postoji politicka volja da se gradi.

Postojali su i postoje nacini da se cena kostanja, kao i cena eksplatisanja smanji, ali koga za to ovde boli...


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Dobro, nije preusmjereno 70-tih vec 1982 godine, ali da se 70-tih poceo graditi metro sa 200 miliona, mogla je biti izgradjena prva linija metroa.
 
Bila bi, isto kao i novi zel cvor sto je zavrsen, sve sa Prokopom. U ovoj drzavi ne postoji nesto sto se zove dugotrajno planiranje i ravoj, nema nikakve sigurnosti, nema stabilnosti, da bi to tako moglo. Sve se radi na "o ruk metodu". Tako da se metro nece ni poceti da se gradi, dok se kompletna sredsva za prvu linju ne obezbede, iz nekog kredita ili kako god. Da se i novi zel.cvor tako radio, da je uzet kredit na 40 godina, izgradio bi se za 10, i sada ne bi se prosipala "mudrost" na temu Prokop.

Da se kratko vratim na temu nadzemna/pozdezma deonica metro, cisto da radi istiine dodam par stvari. Jeste da je podzemna deonica skuplja od nadzemne, ali treba voditi racuna, da ukoliko se pravi nadzemna stanica, ona je viljiva, utice na izgled grada i mora imati neke i estekste kvalitete. Zavisno od materijala i dizajna zavisi i cena stanice. Zanimljivo bi bilo videti predracunsku vrednost za tramvajsku/lrt stanicu na vijaduktu kod petlje radnicka, od koje se odustalo.

Meni je bila zanljiva i ideja, metro trase u poluukopu dubine 2m, pa bi se na mestima raskrsnica spustala ispod sa stanicom. Medjutim to je ovde nazvano rollercoaster zbog tih spustanja ispod raskrsnica. Prednosti toga je da stanice ne moraju biti skupe, jer se radi metrdom cut&cover, nema skupih instalacija ventilacije, protivpozarnih sistema i drugih odgovarajucih sistema neophodnih za potpuno podzemnu varijantu, laka evakuacija u slucaju nezgode, jeftinija gradnja, ne utice puno na gradsku strukturu...

U svakom slucaju mislim da treba sve izvagati, pogledati sve opcije, staviti na pipir sta se dobija, sta gubi i kolika je cena za svaku pojedinacnu varijantu, pa napraviti kompromis. Ako bude iko i malo strucan odlucivao o trasi i njenim karakteristikama.
 
Morate da razumete da mora da se ispuni nekolicina minornih uslova pre nego što se započne sa izgradnjom metroa.

- Prvo, neophodno je da se poravnaju Venera i Jupiter i to u periodu smanjenih solarnih aktivnosti a opet ne kasnije od 20 godina od prolaska poslednje Halejeve komete.
- Zatim, mora da se otplati javni dug. Jer mi smo jedini na planeti koji imaju javni dug i opšte je poznato da ako država/grad krenu da grade nešto dok imaju javni dug, celo društvo je osuđeno na ekspresnu propast. Zato svaka civilizacija na planeti ko je počela da pravi metro a da nije otplatila i poslednji dolar javnog duga, više ne postoji. Namerno pišem po četiri puta to ''javni dug'' jer morate da razvijete svest koliko je to bitan i nezaobilazan problem našeg društva. Javni dug ljudi, mislite o tome! Inače smo ga svi ugasili.
- Dalje, mora da se zna i precizno ucrta svaki cm2 celog projekta na svakoj liniji, od trasa šina pa sve do pozicije WC šolje u toaletu na budućoj poslednjoj stanici. Jer to ne može jedno bez drugog. Zamislite prokopa se prvih 100 metara tunela ispod npr Trga a još se ne zna kako će biti okrenuta WC šolja u toaletu na budućoj stanici kod Ustaničke. Pa ne ide to ljudi moji.
- Četvrto, moramo da zadovoljimo MMF i da dobijemo zeleno svetlo od njih. Jer bez MMFa nema života. Oni su naše sunce i vodič kroz život i sve dileme, i bez njih ne možemo ništa sami da uradimo.

E kad se ispuni tih par malih uslova, onda može da se krene sa gradnjom. Dobro sad, to bi moglo da potraje jedno par... hiljada godina... ali bože moj, otom potom. Bolje da sačekamo da se sve lepo poklopi i da gradimo 50 km u jednom cugu nego da ko ostatak planete krenemo s onim što možemo pa da gradimo koliko možemo u datim okolnostima. Što je sigurno, sigurno.
 
Цена 2.5 километара фртаља умп-а је 80% цене прве фазе прве линије метроа по Јовиновом плану са све метро-друмским мостом у СА.

Преведено у неки поједностављен ред величина и узимајући у обзир тај, из моного разлога, кључни меетро-друмски мост у СА (предрачунска цена из 2009 год 46 мил. евра), испада да смо се због пилона и новог трамвајског прелаза реке који ни после 10 година није изграђен одрекли метроа.

Миланче, све инсталације на Новом Београду се налазе у та прва два метра. Све НБГ станице по Јовину су на -8м. Плиће од тога не може ни по твојој замисли, евентуално за метар-два.

Бендер Родригез, браво. Овде људи ево већ деценију пореде ово са фијском железничког чвора, игноришу чињенице, дугорочни пројекат метроа који је дефинисао практично све за наредних 50+ година, па чак и читава насеља која су изграђена само на основу плана тог метроа (Видиковац, Жарково, Церак), или повећање коефицијената изграђености око Славије нпр а што је тада правдано извесном градњом метроа.

Да подсетим, план прве линије је предвиђао почетак градње метроа метро-друмским мостом са 6 трака. Све и да се сутра појави нови Вукан Вучић и разјебе све, корист од тог моста би била вишеструка.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=540698#p540698:2p1o7dkh je napisao(la):
vucko » 27 May 2018 08:08 am[/url]":2p1o7dkh]Poenta je bila da se započne pa bi se onda i gradilo makar ašovima. Ovako nemamo ništa osim teorija i blesavih kombinacija.

То смо урадили са београдским железничким чворем, почели га ашовима, па неће бити готов за 50 година од почетка.. По мени је тај трамвај за 21. век био добар пројекат. И планирао је много интензивније проширење мреже на Земун и укопавање трамваја на појединим деоницама у центру.
 
Има ли где података шта је све тачно предвиђено тим планом?
 
Ево мало и о железничкој индустрији. Не замерите ми ако нешто важно нисам споменуо. Имам ограничење 500 речи, тако да тежим да извучем суштину.

Како градити метро, када је железничка индустрија уништена?

Следећа тема ће бити "Београдски метро и Европска унија", где ће се говорити пре свега о утицају економско-политичких дилова на велике инфраструктурне пројекте.
 
Jedino si mozda mogao da spomenes Bugare, koji su naterali Spance da u Bugarskoj fabrici sklapaju vozove za svoj metro. Iako im je metro finansiran iz EU fondova. I sto su platili vozove znacajno manje nego Madjari koji su vozove uzimali od Francuza (slicna postavka kao ovo sto se kod nas kuva).....

Unapred se radujem sledecem tekstu - zivo me zanima koliko ces smeti da kazes/napises :) Malo si zagrebao i u ovom clanku...
 
Sumnjam da Srbija ima mogućnost da potpiše ugovor bilo s kim iz EU a da je to ne odvede u ekonomsku zavisnost i uništavanje domaće industrije.

Poslato sa MYA-L41 uz pomoć Tapatoka
 
Šta pričate??? Država Srbija dozvoli da stranac koji je kupio Gošu je razbuca, iznajmi joj od svoje druge firme opremu, pošalje radnike da rade nekoliko godina u Slovačkoj kao da se obučavaju a ne rade. I na kraju zavrne državu za 5 miliona evra za doprinose a radnike za 2.1 miliona plata i onda ćemo nekog terati da nešto sklapa kod nas?

Bugarska je država, mi nismo, niti ćemo skoro biti.
 
Df_Ru_X2n_X0_AIx_M_K.jpg
 
Na stanici Teslagrad oznake mind the gap su se na par mesta izlizale...treba i to prijaviti...
 
На станици Пиносава-72 су се разлокале плочице на перону и то треба средити, а на Ковилову 13 трећи перон није у функцији већ месец дана :lol:
 
Vrh