Šta je novo?

Savski trg

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=530927#p530927:3qqzt4co je napisao(la):
boca-ica » Нед Апр 08, 2018 8:36 pm[/url]":3qqzt4co]A videli na predhodnim stranicama i slikom i slovom , da sadašnje stanje o kome pišeš
leti odatle , sve se menja.... pravi se novi trg
:sesir:
Јесте, критика је упућена са намером да се избегну лоша решења.Дакле будући пројектант мора да има на уму:
1. Трг мора да буде светски, толико добро изведен и пројектован да се не допусти ни једна једина здраворазумска критика
2. Трг мора да буде аутентичан у складу са духом тог места(узимајући у обзир историју те улице, те раскрснице, тих зграда...)
3. Трг мора да буде функционалан у смислу проходности пешака и колског саобраћаја
4. Трг мора да одише топлином, зеленилом, високом крошњом, квалитетним клупама и као такав да постане мала оаза у будућем битном центру једног дела Београда
 
Plašim se da novouredjeni trg neće opravdati očekivanja. Ne znam, kada vidim u kakvom su stanju čak obični podzemni prolazi u centru grada-da se godinama najavljuje njihovo sredjivanje, a ništa od toga jer nema para, ili volje, da je grad svake godine sve prljaviji uprkos sredjivanju i popločavanju-ne mogu da budem optimista po pitanju sredjivanja trga. Bojim se da kod nas očigledno nema sredstava, znanja, mogućnosti da se napravi jedno vrhunsko rešenje. Na stranu što bi pre trebalo srediti Trg republike.
 
Sve je to u principu tačno što ste gore ispisali, ali sve pada u vodu ukoliko se prvo ne uradi najosnovnije, a to je kanalisanje slavijskog potoka koji se sliva duž Nemanjine i natapa SA.
 
Ваљда је тај поток каналисан, на самом Савском тргу постоји неко постројење БВК за тај колектор. На страну сређивање самог трга, ако остане онај Кабул на ћошку према Савској улици од барака, хамбургерија и надзидане зграде без завршетка радова, као и са друге стране ка Балакнској оних пар неусељених зграда, узалуд споменици.
 
Zasto za trg konstantno vezete drvece pogledajte trg partizana u uzicu
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=531065#p531065:1riyq7zr je napisao(la):
direktor » Пон Апр 09, 2018 7:06 pm[/url]":1riyq7zr]Zasto za trg konstantno vezete drvece pogledajte trg partizana u uzicu
Зато што је у 21. веку битније имати удобност седења под лепим миришљавим липама,тополама или кестенима него се роштиљати на роштиљској плочи која нема функцију никакву.Неће нико бити већи грађанин и космополита ако уместо бетона изабере зеленило.Граду треба што више зеленила да би у граду живот почео да постаје подношљивији.

Ако вам је до огољених тргова, срушите све зграде у околини трга па направите нешто за шта ће вредети да се седи на огољенм тргу. Београд није Сијена(Тоскана) да људи уживају у фантастичној архитектури и раскоши.Савски трг је окружен ружним сивилом и нема никаквог смисла стављати поплочан трг без зеленог садржаја. Ето вам Славија на шта личи без дрвећа. Ето вам цветни трг без трачка зеленила па сте добили место на ком нико жив не проводи време. Чак је и проточност кроз сам трг лоше искоришћена јер људи углавном или иду уз његошеву директно од кафане "полет" или иду до степеништа испод улаза у макси. Нико, готов нико не користи трг за било какву функцију...
Дакле омашен пројекат. Уместо да су направили сталну поставку са лепим дрвеним киосцима где ће да се продаје цвеће и разни препарати природни, они су залили јефтину бетончину и направили трг који је одбојан сваком ко прође поред њега.
Немојте то да се понови овде, преклињем вас!
 
Koliko god da mislim da na Trgu republike ne treba da bude mnogo drveća nakon najavljenog uredjenja, toliko Savski trg ne mogu da zamislim bez dosta drveća. Pre svega jer je to veliki prostor koji će biti problem ispuniti sadržajem, a isto tako i zbog velikog saobraćaja koji će ići obodom i koji treba odeliti od pešaka visokim drvećem. Sve te zgrade oko trga i kada se budu sredile neće biti neke lepotice-plus je tu i bolnica, tako da s te strane treba da bude dosta drveća. Na trgu treba da bude i cveća, vodoskoka itd-da bude što humaniji. A posebno lepo i pažljivo treba obnoviti poštu, stanicu i popuniti onu rupu nekom lepom zgradom.
 
Само што је у овом пројекту погрешно позиционирано зеленило. Треба направити дрвореде испред болнице Свети Сава и дома ратних инвалида да прави сенку на тротоару, а не на средини да заклања зграду ГЖС и споменик. Зато треба смањити пречник закривљења саобраћајница на Савском тргу и проширити тротоаре са стране до Немањине, и ту лепо посадити дрвореде.
 
Dve vesti o Savskom trgu:

Ružičasta vest iz kategorije realnosti u kojoj ćemo živeti za dve, najviše dve i po godine:

Кoнкурсoм дo урeђeњa Сaвскoг тргa

Дo кoнaчнoг изглeдa будућeг Сaвског тргa, прoстoрa испрeд здaњa Глaвнe жeлeзничкe стaницe и Нeмaњинe улицe, дoћи ћe сe урбaнистичкo-aрхитeктoнским кoнкурсoм кojи ћe бити рaсписaн зa мeсeц дaнa, пoтврдиo je за лист Политика грaдски урбaнистa Mилутин Фoлић.

Taдa ћe бити пoзнaти дeтaљи кoje ћe прojeктaнти мoрaти дa увaжe, a нa будућeм пoлукружнoм тргу бићe пoстaвљeн спoмeник oснивaчу српскe држaвe Стeфaну Нeмaњи, дeлo рускoг вajaрa прoф. Aлeксaндрa Рукaвишњикoвa, пoбeдникa мeђунaрoднoг кoнкурсa зa изрaду тoг спoмeн-oбeлeжja.

Oбнoвa тргa пoкрeнућe рeкoнсгрукциjу Сaвскe улицe и дeлa Кaрaђoрђeвe дo Брaнкoвoг мoстa. Taj сaoбрaћajни кoридoр сa бициклистичким и пeшaчким стaзaмa и дрвoрeдимa бићe вeзa измeђу Бeoгрaдa нa вoди и цeнтрa прeстoницe.

– Нoви трг бићe сличан Tргу рeпубликe. Прoстoр измeђу згрaдe Жeлeзничкe стaницe, кoja ћe нajвeрoвaтниje бити прeтвoрeнa у истoриjски музej Србиje, и спoмeникa нeћe прeсeцaти сaoбрaћajницa. Нa плaтoу ћe сe нaћи зeлeнилo, чeсмa, клупe, фoнтaнa... Вoзилa ћe бити усмeрeнa пo oбoду, ближe бoлници Свeти Сaвa – oбjaшњaвa Фoлић и дoдaje дa ћe oвaj грaдитeљски пoдухвaт финaнсирaти прeдузeћe „Бeoгрaд нa вoди”.

Срeђивaњe сaoбрaћajницa мoглo би дa пoчнe чим сe зaврши булeвaр кojи ћe пoнeти имe Вудрoa Вилсoнa. Гради сe у Сaвскoм aмфитeaтру, кao сaoбрaћajнa кичмa стaмбeнo-пoслoвнoг кoмплeксa Бeoгрaдa нa вoди.

Булeвaр дужинe двa килoмeтрa и ширинe 40 мeтaрa, сa пo двe трaкe у oбa смeрa, пoвeзaћe Сajaм и Стaри сaвски мoст и бићe зaвршeн oвe гoдинe, дoк сe Жeлeзничкa стaницa зaтвaрa 1. jулa и сaв сaoбрaћaj сeли у Прoкoп. Спoмeник утeмeљивaчу српскe држaвнoсти Стeфaну Нeмaњи нa Сaвскoм тргу трeбaлo би дa будe oткривeн у првoj пoлoвини 2019. гoдинe кaдa ће се слaвити 800 гoдинa oд aутoкeфaлнoсти Српскe прaвoслaвнe црквe.

– Цeo тaj пoтeз бићe пoпут рajсфeршлусa, вeзa приoбaљa и цeнтрa грaдa и oмoгућићe сусрeт грaдa и рeкe – истичe грaдски урбaнистa.

Izvor: Grad Beograd

Crna vest iz kategorije realnosti u kojoj živimo:

Tekst ostavke profesora Miodraga Živkovića na članstvo u žiriju za spomenik Stefanu Nemanji upućen je predsedniku žirija Nikoli Selakoviću

Liči na cara Dušana, ali nema veze, oba su Nemanjići

Poštovani gospodine Selakoviću,

Prinuđen sam da podnesem ostavku na člana žirija za spomenik Stefanu Nemanji. Moja odluka je neopoziva i zasnovana je isključivo na profesionalnim razlozima.

Još na prvom zasedanju posle pregleda konkursnih radova, žiri je jasno i nedvosmisleno iskazao nezadovoljstvo veoma niskim umetničkim i idejnim nivoom dela prispelim na prvi stepen konkursa za spomenik rodonačelniku srpske države Stefanu Nemanji. Bilo je glasnih predloga da bi možda konkurs trebalo poništiti i raspisati novi. Pod pritiskom autoriteta predstavnika društvene zajednice u žiriju, pristali smo na izbor pet rešenja, koja je trebalo da učestvuju u drugom krugu do izbora najprihvatljivijeg za realizaciju u zadatom prostoru.

Članovi žirija su u više navrata vršili podrobnu analizu tih pet izabranih radova i konstatovali da ni jedan ne zadovoljava vizuelne, simboličke i sadržajne zahteve postavljene u konkursu. Zato je jedan od zaključaka diskusije bio predlog da se prva nagrada ne dodeli ili da se eventualno dodele dve istovetne nagrade i da njihovi autori, uz sugestije i zahteve žirija, pripreme radove za drugi stepen izbora. Na Vaše insistiranje, gospodine predsedniče žirija, preglasavanjem, ipak je dodeljena prva nagrada radu pod šifrom 02500, ruskog autora sa saradnicima. Predstavnici struke u žiriju bili su nadglasani 5:4…

… potom je žiri u pisanoj formi obavestio dobitnika šta bi po njihovom mišljenju trebalo izmeniti prilikom izrade konačnog predloga. Istini za volju, komentari nekih članova žirija bili su da to što se predlaže podrazumeva potpuno novo rešenje rada za realizaciju. Skulptorsku predstavu Stefana Nemanje trebalo je prilagoditi istorijskim činjenicama: način odevanja, dostojanstveni stav samodršca, a posebno da portret vladara odgovara njegovom liku. (U Studenici, iznad sarkofaga u kojem su mošti ovog srpskog velmože, nalazi se freska gde je on predstavljen u uspravnom stavu, kao ktitor ovog manastira). Ruski vajar je uradio portret inog čoveka sa bradom, što nije Nemanjin lik. (Bilo je mišljenja da glava više liči na cara Dušana, a što je izazvalo autoritativan komentar da su oni oba Nemanjići i da je zato prihvatljivo takvo rešenje). Odnos dimenzija skulpture i postamenta je u nesrazmeri i predloženo je da se jedan deo postamenta ukloni, posebno da se vodi računa da odnosi veličine skulpture i postamenta budu harmonični po dimenzijama, zbog objektivno različitog značaja ovih delova spomenika. Takođe, zahtevano je da autor smanji dimenzije skulpture u prirodnoj veličini s obzirom na veličinu objekata u okruženju i njihove međusobne odnose.

Posebno je naglašeno da je Stefan Nemanja bio ratnik, vladar i duhovnik i da odeću i atribute ratnika treba prilagoditi vremenu u kojem je on živeo, a oreol ukloniti. Autor je od svih zahteva žirija prihvatio jedino da ukloni oreol, a priložio je portret, koji nema ništa zajedničko sa likom Stefana Nemanje.

Dalje postupanje, čime se van odredbi konkursa i bez saglasja sa žirijem, ovom autoru daje mogućnost da u drugom stepenu ne vrši realne izmene po zahtevu žirija, već virtuelne izmene uz pomoć kompjutera, prevazilazi granice struke, razumevanja i lepog ukusa. To je sramota.

Apsurd ovog konkursa u celosti je da se od onoga koji je dobio prvu nagradu traži da menja ceo projekat. Osim toga, preskače se drugi stepen konkursa gde bi on morao prihvatiti sugestije žirija i podneti realna materijalna dela, poštujući vajarsku i struku arhitekture, bez obzira na mogućnosti novih tehnologija. Konačno, spomeničko rešenje bi trebalo da odgovara realnom izgledu stvarne – materijalne makete spomenika.

Nasuprot ovakovom stavu struke i iskustva, vi ste, gospodine predsedniče žirija, doneli odluku da su promene kompjuterskog-virtuelnog karaktera dovoljne. Većina članova žirija povinuje se vašem autoritetu i ja to razumem.

Kao već bivši član žirija iznosim svoj beskompromisni stav: Zbog iznetog, ovaj konkurs ne može imati legitimitet struke i etičkih principa. Umesto da se u potpunosti menja nagrađeno rešenje, treba menjati sve: raspisati novi konkurs i izabrati autora sa rešenjem dostojnim ovom velikom izazovu umetnosti i naše istorije.

Član žirija u ostavci

Prof. Miodrag Živković, vajar

Izvor: Danas
 
^^
Meni se svidja ovaj spomenik, nekako izgleda prikladno i monumentalno za potencijalno najlepsi prostor starog dela grada
Ova kritika da lici na Dusana, pa bre 8 vekova kasnije gradi se nesto na osnovu razmrljanih freski sa kojih samo odelo i brada mogu da se "skinu" u originalu.

Mozda neko glasanje da stavi Igor, da vidimo kakvi su stavovi na forumu?
 
Да дам и ја свој коментар на тему овог споменика. Тачније, фокусираћу се на вредност историјске позадине овог споменика, којом сам, као неко из струке, задовољан, но, да почнем.

Наиме, Делија је лепо приметио површност "симболике" која нас упућују на закључак како је "наша култура проистекла из византијске", што, наравно, није тачно. Но, с обзиром да споменик приказује Немању како стоји на оштећеној византијској кациги, не могу да се сложим са мишљењем новинара, аутора (или кога год да је написао текст) да је основна симболика византијаске кациге - византијска култура. Можда украсни елементи кациге могу имати неке референце на византијску културу, али војничка кацига не може примарно симболисати културу, већ, пре свега, војску и власт. У овој случају, пошто је реч о Византији, сматрам да је кацига одличан избор за симбол византијске власти. У време византијског цара Маврикија, долази до успостављања егзархатског система (реч је о Равенском и Картагинском егзархату, да будем прецизнији), из кога ће касније, у време цара Ираклија, бити рођен тематски систем. Византијске теме представљале су обједињени војно-административни ентитети унутар Византијске империје, основе одбране граница, које су наши преци морали да сломе, како би се настанили на овим подручјима. Ту је такође Делијина критика да "скандалозна симболика да је пропаст Византије посредно довело и до нашег пада у ропство" и како је "повезивање нашег рађања на темељима византијске пропасти је већ својеврсна перверзија". Ја се овде са Делијом не слажем. Колико год некима од нас Византија била драга, чињеница је да без њеног слабљења, проузрокованог унутрашњим трзавицама, ми не бисмо ни били на овим подручјима. Па управо је пуч Флавија Фоке и продор Персијанац омогућио Словенима да отпочну трајна насељавања на Балкану. Да је којим случајем било другачије, највероватније би наше претке сатрале хорде Мађара и других народа пред капијама Византијске државе. Ту је такође чињеница да је наша средњевековна држава кроз добар део своје историје била фокусирана на сузбијање византијске државе. На крају, сам цар Стефан Душан је тражио од Млечана да му уступе флоту како би освојио Цариград.

Неко од форумаша (нисам сигуран да ли овде или на ССЦ) је поменуо критику како је Немања превише представљен као духовник, те да је он примарно био ратник. Не слажем се у потпуности са овом критиком. Сам Немања је ктитор три драгуља у круни српског манастирског задужбинарства - Студенице, Ђурђевих Ступова и на крају Хиландара (као и других манастира, какав је манастир Светог Николе код Куршумлије). Управо је поседобање богатог задужбинарства и богате палате духовности утрло пут стварања наше аутономске српске архиепископије. Стварање наше цркве можда јесте било последица потенцијалног ривалства Теодора Ласкариса са епирском државом и Димитријем Хоматијаном (архиеписком Охридске архиепископије), али сумњам да би нам била дозвољена самостална архиепископија без икакве инфраструктуре, са планинским црквама-брвнарама и сличном. Критика везана за мач је потпуно оправдана. Заиста је прекратак, а тиме се некако Немањина ратничка страна неоправдано гура у други план.

На крају, пошто нисам ни вајар, ни архитекта, укратко ћу изнети шта ми у самом извођењу овог споменика (поред димензија мача) смета. Као прво, ту су димензије постамента. Сматрам да је превелик, просто дави саму фигуру великог жупана Стефана Немање и гура га у други план. Ту је и она идеја са скиптром и стакленом површином на поду, за коју сматрам да је превише, те да би могла бити оштећена од хулигана и сл.

Све у свему, јако сам задовољан изабраним решењем. Примедба да је решење могло бити савременија и да је решење превише старомодно је сасвим у реду. Но, од свих личности у нашој историји, сматрам да је Немања једна једина личност која заслужује споменик у том "старомодном" стилу, баш из разлога што је такав споменик требало подићи пре 100, 150 година, када су такви стилови и даље били актуелни.

Срдачан поздрав и избињавам се на подужем посту :sesir:
 
Hmm, ovaj ... u svim postovima se govori o Savskom trgu, a nigde o sada postojećem spomeniku žrtvama bombardovanja 1999.
Čisto da podsetim ja sam bio mnogo protiv kortensko-klonjarskog rešenja trga i spomen obeležja.
Međutim, kako-tako postavljen je nekakav spomenik/nešto što podseća na godinu i žrtve. Simbolika je zanimljiva jer je postavljeno ispred Doma invalida.

Sada se uklanja korten (što je super) ali uklanjanje pomena žrtvama bombardovanja ?!? Nije ni deset godina izdržalo!
 
Jos nije receno da se uklanja ili se uklapa sve zavisi od konkursa
 
Споменик жртвама бомбардовања треба направити испред Генералштаба, на углу Немањине и Кнеза Милоша, да они у згради Владе сваки дан пролазе поред истог и гледају га. Овакав на овој локацији је само вређање жртава.
 
ovi iz sadašnje vlade nisu ništa krivi za bombardovanje na šta asocira došljak.
 
Ma jok samo neki i tad bili u vladi...
Inace spomenik je strDalim u ratovima 90tih
 
Navodno rekonstrukcija pocinje u novembru...Danasnja informacija.
 
Jok i nije Vesic. Ja ni ne znam kakav glas ima gradonacelnik.
 
Радови који су учествовали на конкурсу за споменик великом жупану Стефану Немањи. Веишанов рад ми је бољи од победничког.

Ву Веишан

aXMOV6Y.png


WUdR9Dx.png


Мирсад Бегић

aTMlSrN.png


Катарина Трипковић (аутор споменика Милану Тепићу)

NUHZ2w7.png


Слободан Малдини (критиковао Рукавишњиково, победничко решење)

DYacb3n.png


Зоран Ивановић (очекивао сам некако више)

S2NMTiV.png


Prof.Salavat Shcherbakov (није лоше, али су ови орлови некако сувишни)

632nqYW.jpg
 
Meni taj prvi izgleda kao neki sultan muslimanski...
Onaj ruski što je pobedio mi je lepši, izgleda evropski ;)
 
I meni je Veisanovo resenje najbolje od ponudjenih.
 
Meni je takodje Veisanovo resenje najlepse, ali mi nije za spomenik na zadatom lokalitetu. Mozda ispred neke kulturne ustanove, manjih dimenzija.
 
Ponovo pogledao radove, sada sam tek uocio jedan detalj:



Stefan NemaOa :lol:
Mozda zato nije dobio prvo mesto. Siroma' covek nije imao cirilicno nj pa je ubacio prvo sledece slovo :laugh:
 
Vrh