DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.702
- Pohvaljen
- 6.880
Sa danom zakašnjenja u odnosu na obećano, bejah popodne i uveče u Narodnom muzeju.
Nesumnjivo, prvi utisak je velika gužva. Red se pružio od ulaza dobrih 150 metara u smeru ka Kalemegdanu, tako da sam čekao nekih 40 minuta.
Već prilikom ulaska se vidi da neke stvari zaista nisu urađene do kraja. Nedostaju bilo kakvi putokazi - izuzev inače dobrog objašnjenja šta je na kom spratu. U samom amfiteatru, nije objašnjeno gde izložba hronološki počinje, tako da samo "zdravorazumsko" znanje da Vinčanska kultura ide pre Starog Rima doprinosi snalaženju. I zaista: šta košta da se postave neki natpisi pored tih eksponata... Pohvale za numizmatičku kolekciju, koja na neki način zaokružuje ovaj nivo.
Prvi sprat donosi veliku gužvu, jer je ogroman red za Miroslavljevo Jevanđelje (nisam znao da će odmah biti dostupno). I ovde nedostaje kakva-takva informacija gde treba krenuti hronološki u obilazak, zbog toga prezauzeti momci i devojke daju nemušta objašnjenja kako bi i šta moglo da se radi. Tek iz te vizure postaje jasno ono na čemu Igor insistira, a to je da zgrada nije namenski građena za muzej: sa jednog dosta "običnog" hodnika se ulazi u galerije, koje su, pak, fenomenalno urađene. Ovog puta zatičem natpise - što na srpskom, tako i na engleskog (doduše, uz poneki biser poput "u Kosovskoj bitki", ali dobro...). U tom smislu i jedna manja zamerka: grupa stranih turista se zatekla ispred odlično odrađenih rodoslova srpskih srednjevekovnih dinastija, koji su bili ispisani samo na srpskom, i to na ćirilici. Jedna devojka se mučila da im prevede šta je ko kome. Takve stvari nije teško prevesti na engleski.
Drugi sprat i strana kolekcija: fenomenalna, nisam ni znao da imamo toliko remek-dela. Nažalost, žurio sam, pa sam preleteo, ali vidim da je sve brižno čuvano, obeleženo i (iznad svega) objašnjeno.
Konačno, najnegativniji utisak "vuče" traženje izlaza. Kad sam se spustio sa drugog sprata blizu ulaza, vratili su me skroz na prvi sprat (iako su mogli samo da me puste nazad do garderobe, dva metra odatle), odakle su se vodiči negde izgubili, pa sam jedva pronašao da moram opet da prođem kroz galeriju do velikog stepeništa i tu izađem skroz blizu mesta gde sam koji minut ranije najpre sišao.
Utisak: kao neko ko je prethodnih godina često prebivao u Beču (i zato obilazio tamošnje velike muzeje), subjektivan utisak je da je naš Narodni muzej ipak dosta mali i (za sada) konfuzan. No objektivno mi je jasno da tu ni ne može da dođe do poređenja, iz prostog razloga što su sve te "muzejčine" to već bile u istorijskom trenutku dok je Beograd tek postajao grad. To na stranu, ovo je ipak bio veliki vikend i veoma značajan dan. Petnaest godina nedostatka najznačajnije muzejske institucije u zemlji je zaista svojevrsni autogenocid.
Ali, iako je bilo dovoljno vremena, opet je mnogo toga odrađeno na brzinu, tako da su brljotine neizostavan deo. Verujem da će se to narednih dana i nedelja ispraviti. Još neke ideje (a nadam se da Vox91 ili Sarajevska znaju nešto više): trebalo bi uvesti makar neku brošuru ili audio vodič, da ljudi ne nagađaju šta, ko i gde, jer mi smo mala zemlja, o čijoj istoriji se ne zna mnogo u svetu.
Ocena: vrlo dobar 4.
Nesumnjivo, prvi utisak je velika gužva. Red se pružio od ulaza dobrih 150 metara u smeru ka Kalemegdanu, tako da sam čekao nekih 40 minuta.
Već prilikom ulaska se vidi da neke stvari zaista nisu urađene do kraja. Nedostaju bilo kakvi putokazi - izuzev inače dobrog objašnjenja šta je na kom spratu. U samom amfiteatru, nije objašnjeno gde izložba hronološki počinje, tako da samo "zdravorazumsko" znanje da Vinčanska kultura ide pre Starog Rima doprinosi snalaženju. I zaista: šta košta da se postave neki natpisi pored tih eksponata... Pohvale za numizmatičku kolekciju, koja na neki način zaokružuje ovaj nivo.
Prvi sprat donosi veliku gužvu, jer je ogroman red za Miroslavljevo Jevanđelje (nisam znao da će odmah biti dostupno). I ovde nedostaje kakva-takva informacija gde treba krenuti hronološki u obilazak, zbog toga prezauzeti momci i devojke daju nemušta objašnjenja kako bi i šta moglo da se radi. Tek iz te vizure postaje jasno ono na čemu Igor insistira, a to je da zgrada nije namenski građena za muzej: sa jednog dosta "običnog" hodnika se ulazi u galerije, koje su, pak, fenomenalno urađene. Ovog puta zatičem natpise - što na srpskom, tako i na engleskog (doduše, uz poneki biser poput "u Kosovskoj bitki", ali dobro...). U tom smislu i jedna manja zamerka: grupa stranih turista se zatekla ispred odlično odrađenih rodoslova srpskih srednjevekovnih dinastija, koji su bili ispisani samo na srpskom, i to na ćirilici. Jedna devojka se mučila da im prevede šta je ko kome. Takve stvari nije teško prevesti na engleski.
Drugi sprat i strana kolekcija: fenomenalna, nisam ni znao da imamo toliko remek-dela. Nažalost, žurio sam, pa sam preleteo, ali vidim da je sve brižno čuvano, obeleženo i (iznad svega) objašnjeno.
Konačno, najnegativniji utisak "vuče" traženje izlaza. Kad sam se spustio sa drugog sprata blizu ulaza, vratili su me skroz na prvi sprat (iako su mogli samo da me puste nazad do garderobe, dva metra odatle), odakle su se vodiči negde izgubili, pa sam jedva pronašao da moram opet da prođem kroz galeriju do velikog stepeništa i tu izađem skroz blizu mesta gde sam koji minut ranije najpre sišao.
Utisak: kao neko ko je prethodnih godina često prebivao u Beču (i zato obilazio tamošnje velike muzeje), subjektivan utisak je da je naš Narodni muzej ipak dosta mali i (za sada) konfuzan. No objektivno mi je jasno da tu ni ne može da dođe do poređenja, iz prostog razloga što su sve te "muzejčine" to već bile u istorijskom trenutku dok je Beograd tek postajao grad. To na stranu, ovo je ipak bio veliki vikend i veoma značajan dan. Petnaest godina nedostatka najznačajnije muzejske institucije u zemlji je zaista svojevrsni autogenocid.
Ali, iako je bilo dovoljno vremena, opet je mnogo toga odrađeno na brzinu, tako da su brljotine neizostavan deo. Verujem da će se to narednih dana i nedelja ispraviti. Još neke ideje (a nadam se da Vox91 ili Sarajevska znaju nešto više): trebalo bi uvesti makar neku brošuru ili audio vodič, da ljudi ne nagađaju šta, ko i gde, jer mi smo mala zemlja, o čijoj istoriji se ne zna mnogo u svetu.
Ocena: vrlo dobar 4.
